OZIMAN:
Заправо само овај Бергоснов цитат довољан је да покаже оном ко уме да мисли да не можемо опазити кретање.
Citat Bergson iz dela Trajanje i sloboda volje
Ozimane, sa ovim Bergsonovim citatom nisi dikazao da "ne možemo opaziiti kretanje", već samo da si maloumni šarlatan koji ništa ne razume. U navedenom citatu Bergson je samo izvršio logičku analizu imaginacije apstraktvog pojma "trajanje/vreme", imajući na umu da vreme nije
postojanje i da njegova percepcija nije moguća, već samo složena logička imaginacija.
Objekti i njihovo kretanje imaju značenje postojanja, pa je zato njihova percepcija moguća, bez obzira što se ta percepcija objekata i njihovog kretanja u umu subjekta manifestuje na isti način, u sličicama, kao i imaginacija vremena. Te sličice objekata i njihovog kretanja su opažljive dok kamerom oka snimamo objekte i njihovo kretnje, koje je identično stvarnim objektima koji se kreću, što nam govori da mi
možemo opaziti objekte i njihovo kretanje, a ne da
ne možemo.. Jer da ne možemo, prvom prilikom kad bi izašli na ulicu automobil bi nas pregazio ko' mačku. A vreme, tj. trajanje, ne možemo opaziti, zato jer nije moguće opaziti ono čega nema, već samo zamišljati. A objekata i njihovog kretanja u stvarnosti ima, pa ih zato i opažamo, nebitno što je tenika i imaginacije i percepcije ista - u sličicama. Ove sličice nisu dokaz da objekata i njihovog kretanja nema i da ih ne možemo opaziti, već naprotiv, da ih ima. Jer da ih nema, tada u našem umu ne bi bilo ni njihovih sličica. Razne sličice u našem umu, razni pojmovi, imaginacije, razne reči kao simboli tih sličica, pojmova i imaginacija, koje nam služe za sporazumevanje, imaju značenje
informacija, odnosno,
znanja.. Ta znanja ili pak
"predstave sveta" subjekt stiče i skladišti u sebi, a zatim ih koristi, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja i tako pomoću njih dovodi sebe u stanje svesnosti. Po tome
subjekt ili jastvo i jeste
svest, zato jer on je jedini koji i postoji i koji koji može da bude svestan sebe i objektivne stvarnosti okolo sebe. Jer subjekt, odnosno svest, nije samo metafizika. Kad se napregne i pokrene, on postaje i objekt koji može da se kreće, tj. postaje fizika, kao i psihika, zato jer tada u njemu počinju da teku psihički procesi opažanja sebe kao objekta koji se kreće i psihički procesi osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja sebe kao objekta koji se kreće.
Bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti ne bi moglo da bude ni subjekta ni objekta. Bez sedam sposobnosti nikakvog postojanja ne bi moglo da bude. Svaki subjekt u prirodi istovremeno je i opažljivi objekt i svaki objekt u prirodi za sebe u sebi je istovremeno i subjekt. Uz pomoć sedam sposobnosti subjekt je sam svoj i uzrok i posledica. Uz pomoć psihičkih sposobnosti i radnji
subjekt u samome sebi postaje sila i snaga sa značenjem
volje, dovoljno jake da može da se napregne i pokrene i tako uzrokuje sebe kao
objekt. A zatim, takođe pomoću svojih psihičkih sposobnosti opažanja, osećanja i pamćenja sebe kao objekta, a zatim i mišljenja i razumevanja sebe kao objekta, postaje svestan sebe i kao objekta i kao subjekta i na taj način uzrokuje sebe i u sebi se manifestuje kao svest, tj. kao subjekt.
Niti je postojanje subjekta moguće bez objekta, niti objekta bez subjekta. Postojanje subjekta se uvek objašnjava pomoću objekta, a postojanje objekta uz pomoć subjekta. To dvoje, subjekt i objekt stoje u večitoj kauzalnoj vezi i odnosu.
Dve vodeće svetske filozofije, idealizam koji daje prednost svesti i nad materijom i materijalizam koji daje prednost materiji nad svešću, odvojene jedna od druge, su nepotpune filozofije, koje kao takve, samostalno, nikada neće uspeti da objasne postojanje ni svesti, ni materije. Uspeće tek kad se ujedine. tj. kad se sete da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, koja postoji sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Samo, kad se ujedine, tada više nećemo imati dve filozofije, idealizam i materijalizam, već jednu filozofiju. Koja više i neće imati značenje filozofioje, već NAUKE O SVESNOJ MATERIJI ili NAUKE MATERIJALNOJ SVESTI, sa značenjem NAUKE O NAGONU SAMOODRŽANJA..
Ne znam samo kada će ljudi uspeti sve ovo da shvate. Ja, evo već trideset pet godina, bezuspešno, na razne načine i na raznim mestima, počevši od običnih ljudi, pa do onih na najvišim pozicijama sa akademskim titulama unutar akademija nauka, pokušavam da objasnim da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, ali ne uspevam. Zašto? Moje iskustvo mi govori da greška nije ni u meni, ni u mom objašnjenju, ni u nedostatku naučnih dokaza i argumenata, ni u nedostatku logičke analize kauzalnog odnosa između svesti i materije, već tu nešto sa ljudskim umovima ne štima. Gde god da pokušam i kome god da se obratim, uvek na nekog
Ozimana naletim; NI reči, ni logika, ni argumenti im nisu dovoljni. Jedino što još nisam pokušao je
batina, ali to prevazilazi moje moći.
)