Сребрена, поменула си Водена, међутим он је некако више везан за северне крајеве, бар по ономе што ја знам. Који Бог (или име) из наше митологије би било прикладније уз Божић за ове наше просторе? Ког Бога (Божића) ми то прослављамо 7. јануара, по имену? Наравно, осим Светог Николе...
Св Никола и Божић су потпуно различити празници..
У православљу је св.Никола прихваћен као заштитник пловидбе, морнара.. то је једна од веза са претходним паганским божанством ..
Не знам распрострањеност Водена,могу да претпостављам само да је, као и Никољдан, био на врку топ-листе слава код Срба... али у етнолошким списима за Никољдан се прави обредни хлеб-колач украшен обликом рибе (од теста или жива) што је поуздан доказ да је та јдан имао везе са божанством мора, вода итд...
Običaj iz Istočne Srbije:
zapisao Sergije Kalčić, objavljeno 1973.godine u časopisu Razvitak
РИБЊАК
Ко слави св. Николу поред славског колача меси и „рибњак“. То је хлепчић дугуљастог облика у облику рибе јер у њега се стави риба и величине је зависно од рибе. Наиме риба дужине око 20 цм. стави се на припремљено тесто па се онда са свих страна тесто скупља према горе док се риба сасвим не обавије тестом. Облик и остаје у виду рибе. На горњој површини где је тесто састављено преко руба се стави, такође од теста, усуканог дебљине прста, крст, са горњим делом према глави рибе. Овај хлепчић се стави на славски колач и са њим се прекади, а затим се „рибњак“ закоље, па се подели свим укућанима по једно парче да поједу. (Сл. 2).
Двадесетчетвртог децембра (шести јануар по грегоријанском) смо увек славили крај Сунчевог годишњег циклуса (неко исконструисано, спекулативно име могло би бити Бадња), а двадесетпетог децембра (седми јануар по грегоријанском) смо увек славили почетак новог Сунчевог годишњег циклуса (неко исконтруисано име, врло спекулативно могло би бити, због коледарских поворки и припева у обредним песмама "коледо!"- Коледа, евентуална Колинда)..
У Бугарској је сачуван и данас израз "Коледа" уместо "Нова година"
http://i40.tinypic.com/2j3p7gp.jpg
Исти датум славиле су све цивилизације у прошлости које су имале елементарно астрономско знање јер се тих дана дешава краткодневница (кад Сунце симболично умире)а потом почиње поново "да расте" (антропоморфно замишљено као беба)..отуда Митрин рођендан напр.
Значи, славимо Сунце.
- Koledarske pesme su prve u sunčanoj godini i pevaju se posle 22. decembra, kada je dan najkraći a noć najduža, i kada, prema verovanju, Suncu treba pomoći da ojača. Beli Vide se u ovoj epiziranoj pesmi javlja kao Sunce koje svojim povratkom donosi svetlost i vedrinu; u kovitlacu zvukova ("stade gromot, stade tropot..."), mitskim slikama pretvorenim u realnost, dočarava se radost seoskog domaćinstva.
- Koledari - grupa od desetak muškaraca na čelu sa starešinom. Za starešinu birao se muškarac koji je već imao iskustva u koledovanju. Svi koledari bili su maskirani u ovčje i kozje kože, a starešina je nosio još i štap na čijem vrhu je bilo privezano zvonce ili jabuka.
Kad bi se družina okupila, krenula bi kroz selo. Dolazili su na vrata i ulazili u sve kuće sem onih u kojima je te godine neko umro. Među koledarima postojali su oni koji počinju pesmu - začinjavci i oni koji je prihvataju - prihvatioci.
Видиш ову песму:
Domaćine, koledo, gospodine, koledo!
Zastasmo te za večerom
Gde večeru ti večeraš
Belim grlom vino piješ
I očima biser brojiš
I rukama gajtan pleteš.
Dodaj nama kraj gajtana
Na čem' ćemo Boga molit'
Za staroga za Badnjaka
Za mladoga za Božića
Гајтан плетен руком је календар...крај "гајтана" (365 дана) обележавамо на Бадњи дан, почетак на Божић
