Moj sestric do nekih 7-8 godina nije izgovarao zadnjonepchane (K, G i H), vec kad naidje na neki od tih suglasnika, jednostavno napravi pauzu u rechi i nastavi.
Imao je nekih 4-5 godina kada je pocheo da se raspituje: "Shta je to 'o'ain?" (kokain), i shta je i shta je... A roditelji nekako nisu bash bili raspolozheni da mu objashnjavaju... Samo on zastade i pobedonosno reche: "Znam shto necete da mi kazhete shta je 'o'ain! 'o'ain je 'o'a-'olin momak!"
Ja sam (kao i sva izuzetno inteligentna deca ) ranije poshla u shkolu. Da bi se to ostvarilo, morala sam da radim neke dodatne psiho-testove. Secam se nekog mladog lekara koji je ispred mene postavio ogromnu sliku na kojoj je seosko dvorishte sa svim mogucim i nemogucim vrstama zhivotinja, i pokazuje mi jednu po jednu i ispituje shta je shta, i shta od chega dobijamo... Nakon nekog vremena me stvarno smorio (tad nisam znala ovaj izraz), i pokazuje petla na slici, pita: "A, shta je ovo?", na shta ja kao iz topa odgovaram: "Kako shta je? Pa, mushka kokoshka!" Nikako nisam shvatila zashto su ljudi oko mene popadali od smeha - ja sam samo choveku lepo objasnila...
Kada je bila mala (2-3 godine), moja sestrichina nije nikako podnosila shishanje...
U tom nekom periodu je uchila pesmice, i, kad smo se preslishavale pred babom i dedom, da im pokazhemo kako je ona lepo nauchila, zvuchalo je ovako:
sestrichina i ja istovremeno:
"Kashika, viljushka, nozh,
juri brzi voz,
u brzom vozu shishaju kozu,
kashika, viljushka, nozh"
ona nastavlja sama, u istom ritmu:
"a ona se dere..."
Opet moja sestrichina:
Njeni baba i deda u kuci imali psa, boxera, Taru. Tara je bila chlan porodice, naravno. Sestrichina opet u tom najsladjem periodu 2-3 godine, pita:
Sestrichina: "Baba, kol'ko Tara ima noga?"
Baba: "Chetiri"
Sestrichina: "A kol'ko ima ruka?"
Baba: "Nema ruke"
Sestrichina: "Nema ruke!? Pa kako onda jede?"
Baba: "Pa, jezikom. Stavish chiniju sa hranom ispred nje, i ona jede..."
Sestrichina (smejuci se): "Pa, to kao kuche?!"
ops:
:-D