није бисер, али морам записати:
двојици дечака умрла мајка (млада жена, '69. годиште), онису отприлике 3 и 4 разред. После сахране отишли су код тетке у америку, мало да их удаље од те мучне атмосфере. Кад су се враћали, у авиону, каже овај млађи:
- бако, оћемо ми сад да погинемо?
- шта ти пада на памет, нећемо
- па онда бисмо отишли код маме...
А кад су се играли у парку са другарима, један дечак почео да плаче, а овај старији ће: "а што он плаче, он има маму"
тужно јесте, али морала сам вам испричати...