Dečanska hrisovulja - osnivačka povelja manastira Visoki Dečani, 1330. godine

TCF77oM.png
 
Kliknite za proširenje...
:ok::klap: ...a što se tiče prisustva našeg naroda na ovim prostorima zaslužuje pažnju skoro ponovljenja u štampi izjava Natenjahuova prilikom susreta sa Vučićem,da su srpski i jevrejski narod prijatelji više hiljada godina,još od vremena Rimske republike ,što dovodi u pitanje istoriju našeg naroda koju znamo,pošto smo uspešno proskribovali naše naučnike koji svedoče o tome a prof.Deretića ismejali,ali nek se neko usudi da ospori znanje Jevreja o sebi i drugima,pa pošto to ne može ,izabrali smo da ćutimo i da se pravimo ludi:confused:
 
zxy;bt303912:
ok.gif
th_14.gif
...a što se tiče prisustva našeg naroda na ovim prostorima zaslužuje pažnju skoro ponovljenja u štampi izjava Natenjahuova prilikom susreta sa Vučićem,da su srpski i jevrejski narod prijatelji više hiljada godina,još od vremena Rimske republike ,što dovodi u pitanje istoriju našeg naroda koju znamo,pošto smo uspešno proskribovali naše naučnike koji svedoče o tome a prof.Deretića ismejali,ali nek se neko usudi da ospori znanje Jevreja o sebi i drugima,pa pošto to ne može ,izabrali smo da ćutimo i da se pravimo ludi
iconconfusedtv3.gif
Kliknite za proširenje...

Tu sumnju u paralelnu istoriografiju produbili smo otkrićem jednog izraelskog sajta - blagodareći kolegi Slavan sa Krstarice - koji na jednostavan način, a suprotno zvaničnoj istoriografiji objašnjava poreklo Rumuna i Albanaca.


attachment.php


https://forum.krstarica.com/showthr...azac-za-scenario-velike-seobe-Rumuna-u-Dakiju

No, o tome više na temi Autohtonističke crtice.

https://forum.krstarica.com/entry.php/42200-Autohtonističke-crtice?bt=303773#comment303773
 
Odlican blog , isto sto je rekao gore forumas ,Hrisovulja kao dokaz visevekovnog prisustva Srba na tim prostorima ali ujedno i da je postojala
medjuetnicka sloga . Sama ispovest Kralja, psiholosko tumacnenje ljudi , izjava vere , oznacavanje medja i uvazavanje naroda , koje iako nama sa ove
distance izgleda pomalo nametno ali sigurno sa vecom blagonaklonoscu nego u drugim zemljama u tom periodu "ranog srednjeg veka".
Na kraju mi je ostala trunka zebnje , nesto sto je onda bilo uobicajeno na Evropskom tlu , odnosno povecani nameti narodu prema vlasteli i mozda nekim crkvama ,
u vremenima kada su narodi u Aziji vec odavno imali pravo na privatnu svojinu i bilo verskim ili drzavnim pravom regulisane robne doprinose i poreze.
Tamo su Vladari odavno primetili :da ako hoces da sacuvas drzavu onda narod treba da brani svoju imovinu ; napredna i darezljiva (ne uzrupatorska) vlast kao uslov za opstanak drzave i nacije.
 
Poslednja izmena:

Проверите има ли вашег имена у Дечанској хрисовуљи!​


Пише: Донко Ракочевић
http://www.sedmica.me/author/admin/

октобар 12, 2019

20191014_123958-696x317.jpg

Свечани потпис краља Уроша на крају Дечанске хрисовуље


Приликом подизања манастира Дечани, тадашњи српски краљ Урош III даровао му је посједе (метохе): села, катуне, ријеке, изворе, језера, горе, планине; људе (пореске обвезнике) – сточаре, рибаре, земљораднике, занатлије… Све од ријеке Белог Дрима у Метохији до Комова и Виситора у Црној Гори, и од Пећи до ријеке Валбоне у данашњој Албанији – припало је Високим Дечанима. Објављујемо списак свих имена који се налазе у Дечанској хрисовуљи…

Дечанска хрисовуља је оснивачка повеља манастира Дечани из 1330. године. Оригинал је написан у облику свитка, величине 330х5200 милиметара, овјерена краљевским златним печатом. Хрисовуља је написана у канцеларији краљевог двора у Породимљу на Косову.

Урош III Дечански, краљ Србије оснива и дарива манастир Дечане 1330. године. Том приликом је издао хрисовуљу у циљу утврђивања правног статуса задужбине и регулисања статуса становништва, њихових права и обавеза на манастирским посједима. Дечанско властелинство тада постаје, уз хиландарско, највећи феудални посјед средњовјековне Србије. Оно је обухватало Метохију, горњи дио Полимља, те предио Алтин (слив Валбоне) у данашњој сјеверноисточној Албанији.

Спискови домаћинстава у укупно 89 села, заселака и других насеобина овог властелинства, представљају уједно најопсежнију ономастичку грађу српског средњег вијека. Огромна већина имена и назива је без двоумљења српског поријекла, тако да се читава територија дечанског властелинства у првој половини 14. вијека мора сматрати чисто српском етничком облашћу. Албански елемент је овдје у то вријеме сасвим незнатна мањина.

Сва села која су данас настањена Албанцима, била су тада српска. Албанске су само три насеобине (од 89), и то два села у Алтину и Зети, и један катун, такође у Зети, тако да су од 2166 ратарских кућа и 266 колиба у катунима (тј. укупно 2432) само 44 албанске, па и то ван данашње територије Косова и Метохије.

Дечанска хрисовуља је уједно најобимнији сачувани именослов код Срба са Косова и Метохије, представља најбољи извор за проучавање не тек српске, већ словенске ономастике уопште. Проф. Милица Грковић наводи да је у “Дечанској повељи“ забиљежено више од 30 хиљада именских јединица – словенског, хришћанског и, у изразитој мањини, влашко-романског и албанског поријекла.

И поред чињенице да је од стране свештенства вршен одређени притисак да се у већој мјери дјеци дају хришћанска имена (библијска, грчка, латинска), уочљиво је немјерљиво богатство народних српских/словенских имена, те оних која су у директној вези са старом народном религијом и митологијом.

Списак српских/словенских имена који слиједи писан је савременом српском ћирилицом установљеном реформом Вука Стефановића Караџића у 19. вијеку, осим у случајевима када у данашњој азбуци не постоји сагласност између графема и фонема оног времена.

Антропоними су представљени према азбучном редоследу, и то:

Бабота, Бабуньц, Багреш, Бајальц, Балван, Балија, Балко, Балоје, Баља, Баташ, Батило, Бер, Бера, Берак, Беран, Бере, Беривој, Берило, Берислав, Берихна, Берко, Бероје, Беруј, Бестуд, Биковьц, Блажуј, Бобе, Богавьц, Богдан, Богдаша, Богде, Богдило, Богило, Богина, Богиша, Бого, Богоје, Богослав, Богош, Богужив, Богуј, Богулин, Богун, Богут, Богута, Богушин, Бодин, Божа, Божан, Божета, Божин, Божић, Божлин, Божурин, Боја, Бојадин, Бојак, Бојан, Бојин, Бојиц, Бојица, Бојко, Бојчин, Бокта, Бокша, Бокшин, Бољак, Бољан, Бољерад, Бољеслав, Бољета, Бољин, Бољиц, Бољко, Бољчин, Бољшин, Боре, Борика, Борло, Борислав, Борић, Бориша, Бороје, Боруј, Борхан, Бочан, Бошан, Бошко, Браја, Брајак, Брајан, Брајен, Брајехна, Брајило, Брајимил, Брајислав, Брајић, Брајиша, Брајко, Брајун, Брајуна, Брал, Бране, Бранета, Бранислав, Бранко, Браноје, Брат, Брата, Братан, Братаньц, Братач, Братеша, Бративој, Братијан, Братије, Братило, Братислав, Братица, Братић, Братиш, Братко, Братован, Братоје, Братољуб, Братомил, Братонѣг, Братослав, Братота, Братохна, Братош, Братуј, Братулко, Братул, Братун, Братуна, Братуш, Братушин, Братушко, Братхан, Братѣн, Бритва, Брз, Брзота, Брлан, Брлић, Бугарин, Будак, Будан, Буде, Будивој, Будило, Будимир, Будислав, Будица, Будиша, Будља, Будмил, Буднић, Будоје, Буђен, Бујак, Бујан, Бујиша, Бујко, Бујсил, Буковьц, Букур, Булат, Булин, Бульн, Булан, Буљан, Бунцат, Бура, Бутко, Бучије, Бучић, Бушат, Бѣжан, Бѣлко, Бѣлослав, Бѣлош, Бѣлша, Бѣльц. Богдаш, Богша, Болин, Брателин, Братуљ, Бунша. Балша, Богдич, Богул, Бојета, Бранич, Братијак, Братодраж, Бунило, Бѣлбрад, Бѣљај.

Везилија, Велијан, Велимир, Велихнић, Величко, Велко, Велоје, Веселко, Видоје, Видослав, Видош, Вилчић, Винубрат, Витан, Витица, Витко, Витоје, Витомир, Витош, Вишан, Вишко, Влад, Владило, Владимир, Владислав, Владоје, Влк, Влка, Влкоје, Влкооча, Влкослав, Влкота, Влкохна, Влкша, Влчај, Влчина, Влчинић, Војак, Војан, Војило, Војимил, Војин, Војислав, Војихна, Војица, Војиша, Војко, Војнѣг, Војсил, Волица, Воша, Врагооча, Вран, Вратислав, Врсајко, Врсал, Вршевьц, Врѣмьц, Всемил, Всерад.Влчан. Велихна, Вратимир, Вѣк.

Гал, Гален, Гальц, Галѣи, Гаљен, Гвоздиј, Главатьц, Глеђ, Глкош, Глушьц, Годебрат, Годен, Годеслав, Годеша, Годоје, Годѣбрат, Годѣн, Годѣслав, Годѣша, Гоја, Гојак, Гојан, Гојило, Гојимир, Гојислав, Гојиша, Гојишин, Гојко, Гојтан, Голклас, Голозло, Голоје, Голуб, Голѣм, Гоља, Гора, Гороцвѣт, Горупѣц, Гослав, Гостан, Гостило, Гостиша, Града, Градан, Граде, Граден, Градило, Градимир, Градислав, Градихна, Градиша, Градоје, Градѣн, Грађ, Грата, Грдан, Грднос, Грдоман, Грдомил, Грдош, Грлин, Грљак, Грубан, Грубе, Грубьц, Грубша, Губер. Гој, Гојмир, Гојша. Гобин, Грбавьц, Грдуса, Гробша, Грубета, Грубина, Грубѣша, Гурибрад.

Даба, Дабе, Дабижив, Дабиша, Дабоје, Дабьц, Дајич, Дапче, Дарко, Дароје, Дарослав, Деја, Дејак, Дејан, Дејко, Дејчин, Десан, Десивој, Десило, Десимир, Десислав, Десиш, Десиша, Дехоје, Дехут, Деш, Дешко, Див, Дикан, Добравьц, Добран, Добраш, Добрашин, Добре, Добрен, Добренко, Добрета, Добретин, Добретко, Добреч, Добреш, Добрешко, Добријак, Добријан, Добрило, Добрин, Добрислав, Добрић, Добрихна, Добровој, Доброгост, Доброје, Доброман, Добромир, Добромисьл, Добросин, Доброслав, Добросрд, Доброта, Добротић, Доброхвал, Доброхна, Доброш, Добруј, Добрько, Добрьчин, Добрьшан, Добрьшић, Добрѣј, Добрѣн, Добрѣтин, Доја, Дојак, Дојан, Дојин, Дојко, Дојан, Дојин, Дојко, Доколѣн, Доља, Дољак, Дољан, Дољин, Дољић, Дољко, Дом, Доман, Дош, Доша, Драгавьц, Драган, Драганьц, Драгета, Драгетин, Драги, Драгибрат, Драгија, Драгило, Драгина, Драгислав, Драгић, Драгиша, Драгле, Драгља, Драгље, Драгман, Драгмил, Драгмуж, Драгнѣј, Драгован, Драговин,Драгоје, Драгојло, Драгоман, Драгомил, Драгорад, Драгосин, Драгослав, Драгош, Драгуј, Драгул, Драгулин, Драгуљан, Драгутин, Драгуш, Драђа, Драђе, Драђета, Дража, Дражај, Дражан, Дражен, Дражеслав, Дражета, Дражетин, Дражило, Дражин, Дражинко, Дражмир, Дражоје, Дражут, Дражьц, Драја, Драјак, Драјић, Драјиц, Драјко, Дракчуј, Драља, Драњехна, Драшко, Држихна, Држоје, Друг, Другуј, Дружа, Дружба, Дружехна, Дружило, Дружоје, Дршко, Дубравьц, Дујак, Дујан, Дујин, Душан, Душле, Душул, Дѣдослав, Дѣдош. Дељак, Долин. Десирад, Десѣн, Добримир, Добробуд, Доброста, Добрун, Догода, Драгигост, Драгобрат, Драгомир, Дражуј, Драгсин, Драгша, Дѣван, Дѣвча.

Живал, Живаљ, Живе, Жиђ, Жуд. Жлеб (Жлѣбь). Жарило.

(nastavlja se)
 
Завида, Збор, Златар, Златоје, Зоран, Зорислав, Зуб, Зубач, Зѣлодраг. Зора. Злобрада, Зломан, Змијан.

Инослав. Инош.

Јакоје, Јакота, Јара, Јарко, Јароје, Јарослав, Јеж, Јунак, Јунота.

Калота, Каменар, Клиньц, Кнез, Ковач, Козодер, Копил, Копрьц, Косматьц, Кострева, Котен, Котилко, Крајен, Крајимир, Крајислав, Крајиша, Крајко, Крајник, Крамол, Краса, Крејан, Крецул, Крушевьц, Крушьц, Крнѣј, Кртеж, Крчелѣј, Куделин, Кудѣлин, Куманин, Курикућа, Кьндѣд. Китомир, Кожан, Комумил. Кљун, Костреша, Крагуј(ица), Красило, Красимир, Кртоје, Крѣпиш, Кујак.

Ладуш, Лале, Лалин, Лалко, Лалоје, Лалош, Лепчин, Лисица, Лихомил, Лоза, Лојеоча, Лишан, Луд, Льжимир, Льшко, Лѣпорѣк, Лѣпотић, Лѣпчин. Льжко. Лѣвај, Лѣпота.

Љубак, Љубан, Љубен, Љубибрат, Љубимир, Љубихна, Љубоје, Љубол, Љубослав, Љубслав, Љубьц, Љубѣн, Љупко.

Малић, Малчић, Мальц, Маља, Манислав, Мацан, Медан, Медвед, Медвѣд, Медоје, Медош, Мекиња, Мекша, Мећавьц, Мизко, Мил, Милад, Миладин, Милак, Милан, Милатко, Милачин, Милаш, Милбрат, Милгост, Милдраг, Милдруг, Миле, Милен, Миленко, Милета, Милетин, Милетко, Милеш, Милеша, Милко, Милкун, Милкус, Милман, Милобрат, Милован, Милоје, Милослав, Милота, Милотић, Милохна, Милош, Милта, Милтен, Милтош, Милтѣн, Милуј, Милутин, Милуш, Милчин, Милчић, Милчуј, Милша, Милшић, Мильц, Милѣј, Милѣн, Миља, Миљак, Миљан, Миљен, Мира, Мирад, Мирак, Миран, Мире, Миреч, Миреш, Мирко, Мироје, Мирослав, Миротва, Мирош, Мирут, Мирчин, Мирчуј, Мирша, Миш, Младен, Младош, Младѣн, Модра, Мојан, Мојиша, Мојко, Мрђен, Мрђица, Мршен, Мрмор, Мрша, Мрштен, Мужбрат, Муха, Мьглић, Мьчар, Мѣхооча, Мѣлтѣн. Мамило, Модра Гора, Мрђела. Малета, Малеша, Малина, Малоје, Малча, Мећава, Милач, Милча, Момко, Мужило.
Наглѣша, Надиша, Належа, Налѣшко, Невад, Негоје, Немања, Ненад, Ненада, Ненадеј, Ненадѣј, Неноје, Нерад, Нине, Нинко, Ниноје, Нинослав, Нинош, Новак, Новша, Нѣган, Нѣгач, Нѣгован, Нѣгоје, Нѣгомир, Нѣгослав, Нѣгота, Нѣгош, Нѣжило, Нѣја, Нѣта. Наглота, Неган, Нешуст, Нѣгун.

Облиз, Обрад, Обрадьц, Оброје, Одоје, Одолѣн, Одоља, Озрак, Озран, Озрен, Озрило, Озриња, Озрислав, Озроје, Озрѣн, Окоје, Олица, Отмич, Очиња.

Паук, Петан, Петина, Питомьц, Плнош, Побрат, Побратьц, Поброје, Површко, Погнета, Подраг, Позлата, Познан, Полуглав, Пољак, Пољашин, Помен, Пометко, Помил, Порад, Поручен, Пособьц, Почек, Почрња, Пратеж, Прве, Првко, Првоје, Првослав, Првота, Првош, Првчин, Првшић, Пргоје, Прибан, Прибат, Прибач, Прибе, Прибен, Прибетко, Прибил, Прибислав, Прибић, Прибица, Прибиш, Прибиша, Прибле, Прибо, Прибоје, Прибьц, Прибѣн, Прија, Пријак, Пријан, Пријатељ, Пријезда, Пријко, Прикос, Припко, Припша, Приход, Продан, Продаша, Продоје, Прстьц, Пружен, Прѣда, Прѣдак, Прѣдивој, Прѣдило, Прѣдислав, Прѣдиша, Прѣдоје, Прѣдраг, Прѣја, Прѣјислав, Прѣјко, Прѣкала, Прѣкочел, Прѣљуб, Прѣмил, Путислав. Прибша, Пријко, Прикан, Прогон. Пискота, Првша, Прѣдихна, Прѣдобар, Прѣдун, Пѣнич.

Рад, Рада, Радак, Радан, Раде, Радеља, Раден, Раденко, Радета, Радетко, Радеша, Радешко, Радивој, Радије, Радика, Радило, Радин, Радислав, Радић, Радич, Радиш, Радиша, Радмуж, Радоба, Радобрат, Радов, Радован, Радовин, Радовьц, Радоје, Радојко, Радомир, Радомисьл, Радоња, Радооча, Радосин, Радослав, Радоста, Радота, Радохна, Радош, Радуј, Радул, Радулин, Радуља, Радун, Радут, Радьц, Радѣј, Радѣн, Радѣнко, Рађ, Рађен, Разум, Рај, Раја, Рајак, Рајан, Рајен, Рајин, Рајиша, Рајко, Рајчин, Рајшин, Рако, Ракојко, Растоје, Ратиш, Ратко, Раћко, Рахо, Рахоје, Рахол, Рахул, Рахуљ, Рахун, Рахут, Раш, Раша, Рашанин, Рашин, Рашко, Рашоје, Рашуј, Редило, Репина, Реч, Решето, Рибаш, Рихоје, Роб, Робан, Рогоух, Рошак, Ругља, Руд, Рудан, Рунко, Русин, Рухота. Радко, Рађко, Разор, Ратиша. Радогост, Радуш, Редивој, Рогош, Руга, Руђа, Рутеша, Рухоје.

Светслав (Светьслав), Свиноглав, Својило, Својко, Свркота, Седраг, Сестроња, Силко, Силоје, Сиљан, Синадин, Сирак, Скориша, Скоровој, Скороје, Скорота, Слав, Славко, Славоје, Славомир, Сладоје, Слађ, Слатко, Служица, Смил, Смол, Смолко, Смољан, Срамко, Срдак, Срдан, Срдило, Стагоје, Стаја, Стајак, Стајило, Стајиша, Стајка, Стајко, Стан, Станило, Станимир, Станислав, Станиша, Станко, Станоје, Станьц, Строја, Стројислав, Стрѣзимир, Стрѣзо, Стрѣја, Сучијак. Сладко, Ставер, Сумња. Свирьц, Славиј, Славьц, Словимир, Срѣмьц, Станета, Стрѣзоје, Сурьц.
Тврдан, Тврде, Тврден, Тврдислав, Тврдиша, Тврдоје, Тврдѣн, Твртко, Тихан, Тихоје, Тихомир, Тихослав, Тихулин, Тишан, Тођебрат, Тола, Толак, Толан, Толијак, Толило, Толимир, Толин, Толислав, Толиша, Толко, Толоје, Тољен, Трсивлк, Трцало, Туђкрај, Тѣшемир. Тануш, Торник, Трилолко (заведен са презименом Радушић), Трошан, Тѣш’мир. Тихобрат, Тихул, Трчко.

Увратич, Угнѣд, Узина, Укопај, Уљар, Умѣн, Утол, Утѣх, Утѣша, Утѣшен, Ухильц, Ушоје. Утольц.

Хвалислав, Хвалоје, Хинат, Хлап, Хлапьц, Ходак, Ходан, Ходач, Ходивој, Ходислав, Ходоје, Хотило, Храбре, Храбрина, Храја, Храјиша, Хран, Храна, Хране, Хранен, Хранетко, Хранило, Хранимир, Хранислав, Хранић, Храниша, Хранко, Храноје, Хранота, Хранта, Хранча, Хранче, Хранчуј, Храньц, Хранѣн, Хрватин, Хрс, Хула, Хуља. Хвалан, Ходимир, Хранета.

Црљен.

Чапьц, Чибуд, Чипьц, Чрноглав, Чрнѣл, Чртало, Чудан. Чич’вар (Чич’варь). Чапко, Чрнат.

Шакоје, Шапран, Шарул, Шевѣј, Ширан, Шиша, Шишат, Шишман, Шишоје, Штрбьц, Шушко. Шаптѣј, Штульц, Шьвьц.

У студији „Модра Гора – заборављено српско име“, Александра Маринковић Обровски се позабавила следећим цитатом из Дечанске хрисовуље: „Милош а син му Радослав а брат му Модра Гора а син му Тврдоје“.

-Иако таква имена постоје (“Модра“ и “Гора“), помишљемо да у овом случају није ријеч о два имена. На то нам могу указати (додуше, не сасвим доследни) знаци интерпункције и наведене породичне везе. На закључак да би Модра Гора могло бити име, уз чињеницу да га је на истоветан начин прочитао Димитрије Богдановић, додатно нас упућује и поређење са једним другим потврђеним именом. Голо Зло је такође пописан у “Дечанској повељи“, са браћом Радулом и Радомиром и као таквог проф. Милица Грковић га уводи у “Регистар антропонима и патронима“ . О топониму сигурно не може бити речи, јер је топоним непосредно пре тога назначен – село Улоћани (данашња Улотина).

Из претходног бисмо могли претпоставити да је у 14. вијеку, у селу Улотина код Андријевице, живио човјек који се звао Модра Гора. Брат му се звао Милош, синовац – Радослав, а имао је сина Тврдоја. Били су, попут већине, Срби и имали су извјесних обавеза према манастиру Дечани, како је то “Повељом“ наложио Урош – “краљ свих српских и поморских земаља“.

КОМПЛЕТАН ТЕКСТ „ДЕЧАНСКЕ“ ПОВЕЉЕ, у оригиналу, као и са преводом на савремени српски језик, можете прочитати на линку:

https://forum.krstarica.com/threads...a-manastira-visoki-decani-1330-godine.885913/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top