Deca u Srbiji odrastaju na mesnim preradjevinama i brzoj hrani !

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
drdoktor:
Da li si znao da je mast zdravija od biljnog ulja koje se koristi sa pripremu jela? Brze se razgradjuje i ne prlja krvne sudove.
Kliknite za proširenje...

Mene zanima strucno objasnjenje za ovu tvrdnju. Sta to znaci ``ne prlja`` krvne sudove, da li je moguce da svinjska mast koja se koristi u ishrani ne stvara naslage na krvnim sudovima? I bolja od kojeg biljnog ulja- suncokretovog? Predpostavljam da od maslinovog nije?
 
Arlington Road:
Do sada smo mogli da procitamo izjave ''strucnjaka'' sa FK, kako veganstvo ne valja, to je sekta, nema dovoljno minerala,vitamina,aviona,kamiona....
Samo da pricamo o Srbiji, pojedinac moze da dobije dozvolu od policije da organizuje javni nastup i da prezentira Veganski nacin ishrane. Drzava Srbija na drzavnoj tv propagira veganski nacin ishrane, reportaze gde doktori stucna lica daju opste informacije o stetnosti mesa, a prednosti ishrane namirnicama biljnog porekla.
Drzava Srbija priznaje ishranu namirnicama biljnog porekla kao zdravu, i sama je cak propagira, to je vazno, a sto pojedini ''stucnjaci'' na FK, drze predavnja kako ishrana namirnicama biljnog porekla stetana ( a sta su namirnice biljnog porekla - voce,povrce,mahunarke,zitarice,pecurke...), a oni to isto jedu, ameso je zdravo jer to svako zna.
Ipak je vazan zvanican stav drzave Srbije, a sta kazu neki tamo.....
Kliknite za proširenje...

Deca imaju specifican ukus za hranu, da ga nazovemo klasicno deciji ukus koji se kasnije tokom godina gubi. Ne poznajem dete koje ce u slast da smaze pire od spanaca, bog mi je svedok da i danas imam traumu od njegovog mirisa, kao i od sarmi, podvarka, graska i boranije. Moji su imali opciju da me puste da gladujem ili da mi namazu bucka na hleb (mazani sir sa debelim detetom na etiketi, za one koji se istog secaju). Tokom godina taj klinacki ukus se menja pa uvodimo u ishranu namirnice koje nismo mogli da nanjusimo kao deca. Zar je plazma sa eurokremom zbilja toliko stetna za zdravlje? Po mom misljenju nije i roditelj je tu da usmerava i pazi da dete ne sklizne u krajnost zvanu koka kola i pljeskavica ali ocekivati da neko od sedam godina ima svest o zdravoj hrani i u ime prociscenih krvnih sudova pase travu od toga nema nista.
 
Poslednja izmena od moderatora:
phenomenon:
Mene zanima strucno objasnjenje za ovu tvrdnju. Sta to znaci ``ne prlja`` krvne sudove, da li je moguce da svinjska mast koja se koristi u ishrani ne stvara naslage na krvnim sudovima? I bolja od kojeg biljnog ulja- suncokretovog? Predpostavljam da od maslinovog nije?
Kliknite za proširenje...

U decijem uzrastu treba s vremena na vreme uzimati svinjsku mast jer stiti od jedne vrste kancera.
 
Na drugim sličnim temama sam već postavljao tekst o svinjskoj masti i nenom blagotvornom dejstvu.


Istine i zablude o mastima
ISTINE I ZABLUDE O MASTIMA U ISHRANI
Doskorašnje gledište da sve zasićene masne kiseline deluju aterogeno i trombogeno doživelo je poslednjih godina zahvaljujući vrlo intenzivnim istraživanjima,bitne i sa praktičnog stanovišta vrlo značajne izmene.

Zasićene masne kiseline kratkog i srednje dugog lanca (dužine ispod 12 ugljenikovih atoma),metabolišu se u organizmu na sličan način kao i ugljeni hidrati i nemaju aterogeni efekat. Klasično je poznata činjenica da 3 zasićene masne kiseline dugog lanca-laurinska,palmitinska i miristinska deluju izrazito aterogeno,a imaju i vrlo snažno trombogeno delovanje. Za razliku od njih,stearinska masna kiselinaprisutna pre svega u svinjskom mesu,pre svega rase mangulica,ako je pravilno hranjena,ima upravo suprotan efekat. Ova istraživanja traju preko 18 godina i o tome postoji veliki broj naučnih radova. Naime,ispitivanja sa njenim povećanim unosom, pokazala su da dovodi do snižavanja ukupnog i LDL holesterola („lošeg“) i do porasta „dobrog“-zaštitnog HDL holesterola. Ovo mišljenje potvrdio je veliki broj istraživača. Objašnjenja su da je njen antiaterogeni efekat posledica vrlo brze desaturacije u organizmu i pretvaranja u mononezasićenu oleinsku kiselinu, ali postoje učvršćeni dokazi njenog delovanja na LDL receptore i bržeg uklanjanja LDL holesterola, a eksperimentalna istraživanja ukazuju i na modifikovanje sastava i veličine VLDL i aktivaciju CETP (holesterol estar transfer proteina) koji obogaćuju HDL čestice trigliceridima, vrše esterifikaciju slobodnog holesterola i na taj način štite organizam od štetnog holesterola.

Jednostavno rečeno,zasićena stearinska masna kiselina potencira reverzni transport holesterola iz tkiva i krvnih sudova organizma,u jetru i njegovu eliminaciju kroz žuč. Međutim interesantni su i nalazi nekih istraživača koji su pokazali da u uslovima vrlo niskog ukupnog unosa masti veliki procenti udeo i drugih zasićenih masnih kiselina laurinske i miristinske, nemora biti atogen.Ispitujući stanovništvo na ostrvu Kitava Trobidranskim ostrvima i Novoj Gvineji,kod kojih moždani udar i ishemična bolest srca ne postoje, ustanovili su da je njihov ukupni unos masti vrlo mali (21%) ali je visok unos zasićenih masnih kiselina (17% uglavnom laurinska i miristinska). Prema tome, moglo bi se zaključiti da su u prevenciji i lečenju ateroskleroze od značaja pre svega ukupni unos masti a tek onda udeo zasićenih masnih kiselina unutar njihovog celokupnog unosa.

Kod svake rasprave na temu hrane životinjskog porekla prvo treba istaći da su to namirnice veoma dobre svarljivosti a aminokiselinski sastav proteina im je najpribližniji proteinskom sastavu konzumenta pa se stoga izuzetno dobro usvajaju u probavnim organima. Važno je istaći i vrednost životinjske hrane kao izvor gvožđa. Zbog izvesnih zabluda,neke vrste mesa izlažu se diskriminaciji.Radi se pre svega o svinjskom mesu. Pri spominjanju reč „svinjsko“ automatski većina konzumenata iz neobaveštenosti pomisli na „masno“, tj. Štetno koji vodi zakrčenju krvnih sudova. Podatak koji je nedavno objavljen kaže da se delu Japana u kome su ljudi najdugovečniji godišnje pojede najviše prasetine po glavi stanovnika.

Značajan faktor rizika za nastanak arteroskleroze a samim tim i ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularnih obolenja kod ljudi je povišen nivo holesterola u krvi ili hiperholesterolemija. Da bi se razumelo kako holesterol povećava rizik od nastanka ishemijske bolesti srca neophodno je da se razume sinteza,apsorpcija i ekskrecija od strane ćelija. Poremećaj u bilo kojem od ovih procesa može povećati rizik za aterosklerotske promene. Terapijski pristup u budućnosti će biti usmeren na svako od tih polja. Sinteza holesterola započinje kondenzacijom 3 molekula acetata koji stvaraju 3-hidroksi-metilglutaril Co enzim A (HMGCoA). Dalji korak ka pretvaranju HMGCoA u mavulonsku kiselinu je ograničen brzinom i kontrolisan HMGCoA reduktazom. Ako dođe do inhibicije ovog enzima,dolazi do smanjenja ćelijske sinteze holesterola.

Holesterol je steroid koji ima strukturnu i funkcionalnu ulogu u biologiji ćelije. On je glavna komponenta ćelijske membrane i služi za učvršćivanje specijalizovanih proteina i olakšava transport u ćeliju. Holesterol se takođe koristi za žučnih kiselina koje povećavaju intestinalnu apsorpciju masti. Holesterol je suštinska komponenta hidrokortizona androgena i estrogena („bez holesterola nema života“). Dakle holesterol je neophodan za svaku ćelijsku funkciju. Ulazi u cirkulaciju, bilo putem intestinalne apsorpcije bilo putem sinteze u jetri. Ubraja se u zoosterole pošto je tipičan produkt životinjskog metabolizma i javlja se i hrani animalnog porekla. Ćelije ljudskog i životinjskog organizma a naročito jetra imaju sposobnost da sintetizuju oko 2/3 endogenog holesterola,dok se manji deo 1/3 unosi hranom (egzogeni holesterol). Unešen u organizam vezuju se za proteine rastvara se u krvnoj plazmi i zajedno sa njima cirkuliše krvotokom. Postaje dve forme holesterola vezanog za proteine LDL (holesterol niske gustine) i HDL (holesterol visoke gustine). Razlika među njima je od izuzetnog značaja jer visoki nivo LDL holesterola u plazmi određuje visok rizik za aterosklerozu koji je veći ukoliko je koncentracija ove forme veća. HDL holesterol nema aterogeni potencijal. Predstavlja zaštitnika krvnih sudova,zaštitnika od ateroskleroze. Njegov visok nivo je vezan sa dugovečnošću. Stearinska kiselina u mesu mangulice dovodi do povećanja vrednosti HDL holesterola u krvi.

Sinteza endogenog holesterola se vrši u jetri a holesterol se ugrađuje u lipoproteine vrlo male gustine (VLDL) koji se pretvaraju u lipoproteine male gustine (LDL). Variranje količine holesterola u ishrani održava se na produkciju endogenog LDL holesterola. Nizak nivo u hrani stimuliše njegovu sintezu a u suprotnom ako se egzogeni holesterol poveća,endogena produkcija se ne može suzbiti ali se može znatno smanjiti „dobri“,HDL holesterol takođe se stvara u jetri ali i ucrevima pa po sadašnjim saznanjima na njegov nivo kao zaštitnika utiče unos stearinske kiseline,mononezasićene oleinske kiseline (maslinovo ulje) i hormoni sreće koji se oslobađaju pri fizičkoj aktivnosti (endorfini). Polinezasićene masne kiseline zastupljene u večini naših biljnih ulja,snižavaju LDL holesterol ali ne povećavaju „dobri“ HDL holesterol čak ga i snižavaju. Više od jedne dvostruke veze između ugljenikovih atoma stvara reaktivnost i stvaranje slobodnih radikala što takođe nije povoljan efekat za zdravlje.

Prof dr.sci.med.
Vuk Florijan
Spec.internista-kardiolog http://www.zasavica.org.rs/istine-i-zablude-o-mastima/
 
Industrijske mesne preradjevine su štetne za zdravlje i to je činjenica. Ali ne zbog "otpada" koji se u njih stavlja ( ne može se nazvati otpadom ni papak, ni masnoća, ni žlezde, ni iznutrice... sve je to jednostavno deo životinje koja se koristi za ishranu ), već zbog konzervanasa, pojačivača ukusa i ostalih otrova koji se u te preradjevine stavljaju. Posebno mi je zanimljiva ova reč - otpad :) Gledala sam jednu emisiju o ljudima u jednom delu Afrike. Zaista je čudno ono što oni smatraju delikatesom - love tarantule, pa ih, bez ikakvog čišćenja, ispeku na žaru, pa u slast klopaju, i deca i odrasli. :zblesav: Ljudi koji ih hvataju i love su na posebnom glasu medju tim ljudima, jer rizikuju život loveći te paukove, da bi na kraju svi jeli. Meni lično je, priznajem, malo bilo i muka, ali ako je jestivo i hranljivo, kao što tvrde, neka im. :) I šta je onda svinjski papak u poredjenju sa onim što ljudi u drugim kulturama jedu? :lol:

Što se brze hrane tiče... šta podrazumevate pod brzom hranom? :think: I ja za čas priprepim prženice za doručak ili večeru, očas posla smotam pitu od jabuka, dok trepneš spremim gomilu jela... jel to brza hrana? Jel to štetna hrana? Ili se pod tim podrazumeva pljeskavica iz kioska, rol-viršla iz pekare ili čips iz radnje? Ako je ovo potonje - slažem se. Ne valja to jesti, bar ne prečesto. Kuvano jelo je kuvano jelo i dileme nema. Ručak bez kašike, po mom mišljenju, nije kompletan ručak. Ipak... hajde da razmislimo malo - o hlebu. :) Ja mogu da ga mesim na milion i jedan način, da ga pečem na jakoj ili tihoj vatri, da stavim ili ne stavim jaje, mleko, ili bilo šta - on nikada neće biti kao onaj kupljeni beli hleb! Prosto - ne dodjem mu aditive, koje oni u pekari dodaju. ;) A taj hleb svi kupujemo, jednostavno - moramo. Nemamo vremena da mesimo svako jutro, a nemamo ni novca za to. Osim toga, mesimo ga kupovnim brašnom, pa mu dodje na isto, skoro. Samo nemojte razvesti priču o crnom, integralnom ili ražanom hlebu, jer takvog nečeg u Srbiji - nema! Postoji obojeni hleb i ... i obojeni hleb :) Dakle, hoću da kažem da od hleba, pa na dalje - jedemo otrov. Dišemo otrov, pijemo otrov iz slavina... obrni-okreni, stakleno zvono nam se razbilo.
I da ponovim na kraju, industrijske mesne preradjevine i brzu hranu ne treba jesti, ili bar treba svesti na minimum.
 
atakualpa:
Industrijske mesne preradjevine su štetne za zdravlje i to je činjenica. Ali ne zbog "otpada" koji se u njih stavlja ( ne može se nazvati otpadom ni papak, ni masnoća, ni žlezde, ni iznutrice... sve je to jednostavno deo životinje koja se koristi za ishranu ), već zbog konzervanasa, pojačivača ukusa i ostalih otrova koji se u te preradjevine stavljaju. Posebno mi je zanimljiva ova reč - otpad :) Gledala sam jednu emisiju o ljudima u jednom delu Afrike. Zaista je čudno ono što oni smatraju delikatesom - love tarantule, pa ih, bez ikakvog čišćenja, ispeku na žaru, pa u slast klopaju, i deca i odrasli. :zblesav: Ljudi koji ih hvataju i love su na posebnom glasu medju tim ljudima, jer rizikuju život loveći te paukove, da bi na kraju svi jeli. Meni lično je, priznajem, malo bilo i muka, ali ako je jestivo i hranljivo, kao što tvrde, neka im. :) I šta je onda svinjski papak u poredjenju sa onim što ljudi u drugim kulturama jedu? :lol:

Što se brze hrane tiče... šta podrazumevate pod brzom hranom? :think: I ja za čas priprepim prženice za doručak ili večeru, očas posla smotam pitu od jabuka, dok trepneš spremim gomilu jela... jel to brza hrana? Jel to štetna hrana? Ili se pod tim podrazumeva pljeskavica iz kioska, rol-viršla iz pekare ili čips iz radnje? Ako je ovo potonje - slažem se. Ne valja to jesti, bar ne prečesto. Kuvano jelo je kuvano jelo i dileme nema. Ručak bez kašike, po mom mišljenju, nije kompletan ručak. Ipak... hajde da razmislimo malo - o hlebu. :) Ja mogu da ga mesim na milion i jedan način, da ga pečem na jakoj ili tihoj vatri, da stavim ili ne stavim jaje, mleko, ili bilo šta - on nikada neće biti kao onaj kupljeni beli hleb! Prosto - ne dodjem mu aditive, koje oni u pekari dodaju. ;) A taj hleb svi kupujemo, jednostavno - moramo. Nemamo vremena da mesimo svako jutro, a nemamo ni novca za to. Osim toga, mesimo ga kupovnim brašnom, pa mu dodje na isto, skoro. Samo nemojte razvesti priču o crnom, integralnom ili ražanom hlebu, jer takvog nečeg u Srbiji - nema! Postoji obojeni hleb i ... i obojeni hleb :) Dakle, hoću da kažem da od hleba, pa na dalje - jedemo otrov. Dišemo otrov, pijemo otrov iz slavina... obrni-okreni, stakleno zvono nam se razbilo.
I da ponovim na kraju, industrijske mesne preradjevine i brzu hranu ne treba jesti, ili bar treba svesti na minimum.
Kliknite za proširenje...

Postoji meso I kvaliteta,II i klanicni otpad. Klanicni otpad po pravili ne bi trebao da ide u ljudsku ishranu.
Ovsene pahuljice su meni cest jutarnji obrok,jedem ih samo sa prokuvanom vodom.
 
Arlington Road:
Do sada smo mogli da procitamo izjave ''strucnjaka'' sa FK, kako veganstvo ne valja, to je sekta, nema dovoljno minerala,vitamina,aviona,kamiona....
Samo da pricamo o Srbiji, pojedinac moze da dobije dozvolu od policije da organizuje javni nastup i da prezentira Veganski nacin ishrane. Drzava Srbija na drzavnoj tv propagira veganski nacin ishrane, reportaze gde doktori stucna lica daju opste informacije o stetnosti mesa, a prednosti ishrane namirnicama biljnog porekla.
Drzava Srbija priznaje ishranu namirnicama biljnog porekla kao zdravu, i sama je cak propagira, to je vazno, a sto pojedini ''stucnjaci'' na FK, drze predavnja kako ishrana namirnicama biljnog porekla stetana ( a sta su namirnice biljnog porekla - voce,povrce,mahunarke,zitarice,pecurke...), a oni to isto jedu, ameso je zdravo jer to svako zna.
Ipak je vazan zvanican stav drzave Srbije, a sta kazu neki tamo.....
Kliknite za proširenje...

Ovaj tvoj metodoloski pogresan pristup ce samo prouzrokovati jedan specifican fenomen koji se u sociologiji naziva "identitet otpora".

Inace, T Siepmann et al., Hypogonadism and erectile dysfunction associated with soy product consumption, Nutrition. 2011 Jul-Aug;27 (7-8):859-62, Center for Autonomic and Peripheral Nerve Disorders, Beth Israel Medical Deaconess Center, Harvard Medical School, Boston, Massachusetts, USA.

Od svjetski poznatog jebbaca do rogonje u 20 kulinarskih recepata.
 
cave man:
Postoji meso I kvaliteta,II i klanicni otpad. Klanicni otpad po pravili ne bi trebao da ide u ljudsku ishranu.
Ovsene pahuljice su meni cest jutarnji obrok,jedem ih samo sa prokuvanom vodom.
Kliknite za proširenje...

Ne znam šta spada u I, a šta u II kvalitet mesa, niti znam šta bi bio, po toj podeli, klanični otpad. Znam samo da papci i uši, npr ( izdvojila sam baš to, jer mi se čini da sam negde na ovoj, ili prethodnoj temi, pročitala da je neko ovo klasifikovao kao klanični otpad ) nisu otpad i da se od njih prave odlične pihtije :) Ali obavezno mora biti i svežeg i suvog mesa, i po mogućnosti, i malo junetine, i dosta belog luka, pa da vidiš kako ispadnu...mmmm... prste da pojedeš :lol:

Ovsene pahuljice... da, spadaju u zdravu hranu, prema uobičajenim shvatanjima. Volim ih i ja, ponekad, zašto da ne. Jedino što ih ja pravim sa mlekom, a ne sa vodom, pogotovo ne sa prokuvanom, meni je ona bljutava. Volim i pšenične i kukuruzne pahuljice. Ipak, da li si se nekada upitao kako je moguće da budu proizvedene i spakovane u onu celofansku ambalažu, pa u kartonsku, i da tako stoje jako dugo u magacinu, pa na rafu, pre nego što stignu do našeg tanjira- i da ostanu sveže i lepe i da se ne ubudjaju? Kako li je to sušeno, čime li je tretirano? :think:
Opet se svodi na ono da ne živimo i ne možemo živeti pod staklenim zvonom. Možemo svesno izbegavati otrove tipa - paštete, viršle, kobasice ( ako nisu domaće, kao i šunke i slanine, ali ako su domaće, ne vidim razlog da se ne jede ) i ostale preradjevine, kao i junk-food, bilo životinjskog, bilo biljnog porekla, ali ne možemo danas jesti apsolutno zdravo, ma koliko se trudili. :)
 
bez ikakvog čišćenja, ispeku na žaru, pa u slast klopaju, i deca i odrasli. Ljudi koji ih hvataju i love su na posebnom glasu medju tim ljudima, jer rizikuju život loveći te paukove, da bi na kraju svi jeli. Meni lično je, priznajem, malo bilo i muka, ali ako je jestivo i hranljivo, kao što tvrde, neka im. I šta je onda svinjski papak u poredjenju sa onim što ljudi u drugim kulturama jedu?
Kliknite za proširenje...
Имаш племе у Африци где када дођеш код њих у госте, они прво сажваћу храну у својим устима па онда теби дају да једеш.z:D Ако одбијеш, осрамотићеш и себе и то гостопримство у селу.:lol::malav:
 
drinjaca:
Имаш племе у Африци где када дођеш код њих у госте, они прво сажваћу храну у својим устима па онда теби дају да једеш.z:D Ако одбијеш, осрамотићеш и себе и то гостопримство у селу.:lol::malav:
Kliknite za proširenje...

Da niste našli ekstremni primer???
 
buudala:
Ovde je to pomenuto u kontekstu rasprave o tome šta je za nekog otpad a šta delikatesna hrana.

Ima i onih što jedu gnezda od tamo nekih lastavica, a ima i onih kojima je grozno da u tanjiru vide krvav biftek.

Deca u Srbiji svakako neće jesti ništa od navedenih ekstrema.
Kliknite za proširenje...

Svakako. Deci treba raznovrsna ishrana koja uključuje dosta voća i povrća (po mogućstvu svežeg), mleko, jaja i meso. Mesne prerađevine, pogotovu one sumnjivog kvaliteta treba zaobilaziti u širokom luku. Zdraviji dorčak je kačamak nego bilo kaja pašteta ili viršla. A mislim da se u to slažu svi na ovom forumu.
 
liki70:
Arlingtone,
nisi odgovorio na pitanja gde živiš, šta si po zanimanju, imaš li svoje de dece i čime ih hraniš!!!

Da vidimo zašto si toliko zabrinut za našu decu u Srbiji i da li si kompetentan da nam soliš pamet!!!
Kliknite za proširenje...

Ma pusti Arlingtona, on je verovatno friško otkrio čari vegaizma a meso je jeo do juče.

Nego ovakvim argumentima mu terba pokazivati šta vlade zemalja o kojima on priča misle o ishrani.

eat_well_plate.jpg
 
atakualpa:
Ne znam šta spada u I, a šta u II kvalitet mesa, niti znam šta bi bio, po toj podeli, klanični otpad. Znam samo da papci i uši, npr ( izdvojila sam baš to, jer mi se čini da sam negde na ovoj, ili prethodnoj temi, pročitala da je neko ovo klasifikovao kao klanični otpad ) nisu otpad i da se od njih prave odlične pihtije :) Ali obavezno mora biti i svežeg i suvog mesa, i po mogućnosti, i malo junetine, i dosta belog luka, pa da vidiš kako ispadnu...mmmm... prste da pojedeš :lol:

Ovsene pahuljice... da, spadaju u zdravu hranu, prema uobičajenim shvatanjima. Volim ih i ja, ponekad, zašto da ne. Jedino što ih ja pravim sa mlekom, a ne sa vodom, pogotovo ne sa prokuvanom, meni je ona bljutava. Volim i pšenične i kukuruzne pahuljice. Ipak, da li si se nekada upitao kako je moguće da budu proizvedene i spakovane u onu celofansku ambalažu, pa u kartonsku, i da tako stoje jako dugo u magacinu, pa na rafu, pre nego što stignu do našeg tanjira- i da ostanu sveže i lepe i da se ne ubudjaju? Kako li je to sušeno, čime li je tretirano? :think:
Opet se svodi na ono da ne živimo i ne možemo živeti pod staklenim zvonom. Možemo svesno izbegavati otrove tipa - paštete, viršle, kobasice ( ako nisu domaće, kao i šunke i slanine, ali ako su domaće, ne vidim razlog da se ne jede ) i ostale preradjevine, kao i junk-food, bilo životinjskog, bilo biljnog porekla, ali ne možemo danas jesti apsolutno zdravo, ma koliko se trudili. :)
Kliknite za proširenje...

Radi se o mesu treće kategorije. U tu smesu se ubacuju razni dodaci, aditivi, led i emulgatori, koji pomažu da se masa ujednači i oblikuje. Takvi proizvodi su veoma rizični za zdravlje ljudi - upozorava dr Stojišić.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/69502/Pa%C5%BEnja%3A+Vir%C5%A1le,+parizeri+i+pa%C5%A1tete+opasni+po+zdravlje!.html
Da zapitao sam se,ali izmedju toga i jetrene pastete biram pahuljice.
Inace sto se tice pastete,ovu jedino jedem
Pašteta od šampinjona
Potrebno je: 1 kg šampinjona, 3 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, 150 g crnog luka, 1 kašika začina, 2 češnja belog luka, malo bibera, 50 ml belog vina, 70 g maslaca, 2-3 kašike soka od limuna, 1-2 kašike naseckanog peršuna
Priprema:
Očišćene i oprane šampinjone narežite na listiće. Na ulju kratko propržite iseckani crni luk i dodajte pripremljene šampinjone. Dodajte začine, iseckani beli luk, biber i vino. Šampinjone pirjanite u sopstvenom soku dok ne ispari sva tečnost. Tako pripremeljene šampinjone usitnite u blenderu i naspite u dublju posudu. Dodajte omekšani maslac, limunov sok i prešun. Sve dobro izmešajte i ohladite.
 
Arlington Road:
To sto se promovise javno, mora da se dobije dozvola od policije. Sta policija zna od biljnoj ishrani ? Policja konsultuje stucni kadar u ovom slucaju ministarstvo zdravlja, koji su rekli da je ok, i samim tim znaci da nije stetno. Idi u policiju i trazi dozvolu za javni skup da promovises drogu, da vidis kako ces dobiti. To sto ne znas kako sistem funkcionise , pokazuje da si expert.
Kliknite za proširenje...

Ne uči mene pravu molim te. Svi javni skupovi se prijavljuju policiji. Preduslov da bi se dozvola dobila je da se tim skupom ne kreši zakon. Nakon toga se provjerava da li je skup prijavljen na vrijeme. Zatim se procjenjuje da li predstavlja bezbjedonosni rizik ili vrijeđa javni interes i poredak i moral. Ne prave se nikakve konsultacije sa ministarstvom zdravlja.
 
cave man:
Bezveze se ponavljas,nazvao si Papovica senzacionalistom,dakle jedini validan izvor si ti.:zroll:
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da se setim da sam ga nazvao senzacionalistom ali moguće je da jesam ako je tvrdio da klanični otpad ide i hranu za ljude.

Preciznije, takvu izjavu bih nazvao senzacionalističkom ako je iznesena.

Uputio sam te na temu na krstarici koja se bavi problemom nepropisnog odlaganja klaničnog otpada.

Bacaju se i meso, džigerice i gotovi proizvodi upravo iz razloga jer proizvođači ne smeju da ih puste u prodaju.

Posle toga ti nastavljaš sa tvrdnjama da se mesni proizvodi prave od klaničnog otpada.

Soja u tim proizvodima , glutaminati i nitritne soli , su svakako opasniji deo nego mleveni jezici i uši
 
buudala:
Ne mogu da se setim da sam ga nazvao senzacionalistom ali moguće je da jesam ako je tvrdio da klanični otpad ide i hranu za ljude.

Preciznije, takvu izjavu bih nazvao senzacionalističkom ako je iznesena.

Uputio sam te na temu na krstarici koja se bavi problemom nepropisnog odlaganja klaničnog otpada.

Bacaju se i meso, džigerice i gotovi proizvodi upravo iz razloga jer proizvođači ne smeju da ih puste u prodaju.

Posle toga ti nastavljaš sa tvrdnjama da se mesni proizvodi prave od klaničnog otpada.

Soja u tim proizvodima , glutaminati i nitritne soli , su svakako opasniji deo nego mleveni jezici i uši
Kliknite za proširenje...

Ne nastavljam ja nego Udruzenje potrosaca Srbije. Ti potrosace koji bi da se odbrane od bahatosti mesne industrije nazivas senzacionalistima.z:D
 
Poslednja izmena:
cave man:
Radi se o mesu treće kategorije. U tu smesu se ubacuju razni dodaci, aditivi, led i emulgatori, koji pomažu da se masa ujednači i oblikuje. Takvi proizvodi su veoma rizični za zdravlje ljudi - upozorava dr Stojišić.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/69502/Pažnja%3A+Viršle,+parizeri+i+paštete+opasni+po+zdravlje!.html
Da zapitao sam se,ali izmedju toga i jetrene pastete biram pahuljice.
Inace sto se tice pastete,ovu jedino jedem
Pašteta od šampinjona
Potrebno je: 1 kg šampinjona, 3 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, 150 g crnog luka, 1 kašika začina, 2 češnja belog luka, malo bibera, 50 ml belog vina, 70 g maslaca, 2-3 kašike soka od limuna, 1-2 kašike naseckanog peršuna
Priprema:
Očišćene i oprane šampinjone narežite na listiće. Na ulju kratko propržite iseckani crni luk i dodajte pripremljene šampinjone. Dodajte začine, iseckani beli luk, biber i vino. Šampinjone pirjanite u sopstvenom soku dok ne ispari sva tečnost. Tako pripremeljene šampinjone usitnite u blenderu i naspite u dublju posudu. Dodajte omekšani maslac, limunov sok i prešun. Sve dobro izmešajte i ohladite.
Kliknite za proširenje...

Prijatelju, ja da sam htela da čitam novine, ukucala bih www.presonline, a ne www krstarica.com. ;) Inače, meni, a verujem - i tebi, i dalje nije jasno šta spada u meso I, II, i III kvaliteta :think:
Zašto postavljaš stvari tako da ispada da se može jesti ili otrov u vidu paštete ili ovsenih pahuljica? Zar se ne može jesti ništa treće? Mislim, jedi šta želiš i prijatno ti bilio, ali izbor je ipak malo veći, zar ne? :)
Hehehe, ja se u'vatih za papak kao Arlington za "biljke" gljive, ali ne mari... :D Hajde sad da za'ebemo i pres i ju tjub, i samo da uključimo mozak, pa da uporedimo papak i but, važi? Po čemu se to oni razlikuju, pa je jedan delikates, a drugi otpad? Jel oba imaju koštano tkivo - imaju. Jel imaju mišićno tkivo - imaju. Krvne sudove - imaju. Masno tkivo - imaju. Vezivno hrskavičasto, kao i tkivo tetive - imaju. Nervno tkivo - imaju. Vezivno tkivo kože, kao i kožni epitel - imaju.Ima li još koje tkivo...? Nije ni bitno, ovo je dovoljno. Dakle, u čemu se razlikuju, kada imaju apsolutno ista tkiva??? Jedino u procentualnoj zastupljenosti tih tkiva ( ipak but ima više mesa, nego papak ) i u tome što papak, pored sveg tog već navedenog tkiva, pride ima i rožnato tkivo. Eto, to su razlike. I po čemu je to papak otpad??? :think:
Ljudi, isključite uticaje i uključite mozak, veća je korist nego slušati ministarstva, UN, novine i ju tjub klipove! :ok:

Usput, svidja mi se recept za ovu paštetu :D
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Deca na povocu – Da ili Ne
2
Odgovora
28
Pregleda
1.010
Lutkica
Lutkica
Nina
Deca koja dobiju mobilni pre ovog uzrasta sklonija su depresiji i gojenju
Odgovora
2
Pregleda
168
Џорџи
Џорџи
Nina
Psiholozi otkrili šta deca najčešće pominju na terapiji
Odgovora
4
Pregleda
337
bas kao
B

Back
Top