Deca 1-3 godine (toddlers)

I Ivan se jutros probudio u 6h
joj kako se mukica obraduje kad vidi da sam tu :sad2:
a onda mama mora da uradi escape iz sobe i da se sprema za posao
a da on ne zaplace....


Ja sam Ivanu stavljala kapi u oko kad gleda crtani
legnem ga na stranu, on gleda crtani ja se samo prisunjam, malo se buni al uvek uspe
naravno za drugo oko ga okrenem naopako...:D
 
Jao, žene, kako je meni teško palo, dokusurilo me skoro, kada sam se vratila iz Bg-a. Ostala sam tamo do prve subote ( neko to zove sedam dana, uglavnom je to obeležavanje prve subote po sahrani ) i u nedelju sam došla kući. Mm je svaki dan bio u Bg-u, ali se popodne, predveće vraćao kući zbog dece, da ipak noću budu sa tatom, a ne sa babom, da im ne bude preveliki šok odjednom. Mali su oni, ne shvataju bre ništa.
Elem, u pon sam otišla, u nedelju predveče se vratila. Milica mi se bacila oko vrata, pa srećna, presrećna. Došla joj mama, ma nigde kraja njenoj sreći.
A Stefan.... ni da me pogleda! :( Ako ja njega gledam i pričam mu, on okreće glavu od mene i trči kod tate ili kod babe. Kakvi crno u ruke da ga uzmem, nisam smela da ga pogledam, da mu se obratim. :( Vrištanje, plakanje, okretanje glave od mene, prosto ljutito i demonstratvno....
Da li je moguće da je on stvarno bio ljut na mene?
Sutradan, u ponedeljak, svi otišli na posao, a ja i Stefke sami ostali. I tu sam muke imala, od 6 kada se probudio ( tada ga je tata presvukao i obukao, i rekao mi - ja moram da idem, dobiću otkaz, bre, a tebi i njemu nek je Bog u pomoći ), pa do nekih 10 i kusur, možda bliže 11. Tj, do spavanja negde, otprilike. Ni da mu pridjem, ni da ga nahranim, ni da ga presvučem.... Samo dodje na vrata, lupa i kuka - baaaabaaaaaa, taaaaaataaaa! Posle, nekako, mic po mic, uspela sam da pridjem sopstvenom detetu, a da ne vrišti.
Na kraju smo se "pomirili", ali dok me nije prihvatio, dok se nije odljutio na mene, muke sam imala :(
Stvarno, da li je bio ljut na mene?
Jeste on mali, a ja sam bila odsutna nedelju dana, ali opet, nije me bre valjda zaboravio? Ma, nemoguće tako brzo, tim pre što sam svaki dan pričala sa oboje telefonom. Mic je ok, sa njom se ok komunicira i telefonom, a njemu su stavljali slušalicu na uvo i ja sam mu pričala. Znači, glas mi je slušao svaki dan, nije moguće da je zaboravio za nedelju dana rodjenu majku??? LJut na mene, jedino to mi je logično....
 
Ata, nije te zaboravio, nema šanse da te rođeno dete zaboravi za nedelju dana. Nego to je valjda njegov odbrambeni mehanizam, ako ponovo odeš. :(

Ja sam bila deset dana u bolnici nedelju dana posle Savinog 1. rođendana. Za to vreme me ni jednom nije čuo (nije bilo mobilnih telefona), a ni video. Kada sam došla kući, ponašao se kao da sam svaki dan bila tu. Nikakva ni odbojnost, ali ni prisnost, iako je od rođenja najveći deo vremena provodio baš sa mnom.
 
Ata to je njegov način da pokaže da je ljut na tebe. Pusti ga, radi sve kao i do sada, a pokazuj mu da ga voliš. Pitaj cerku kako se ponasao kad su bili sami, sta su pričali baba i tata. NIsam u toku, ne znam na čijoj si sahrani bila. Verovatno neko blizak, čim si toliko ostala. Moje saučešće u svakom slučaju...
 
laural:
Ata to je njegov način da pokaže da je ljut na tebe. Pusti ga, radi sve kao i do sada, a pokazuj mu da ga voliš. Pitaj cerku kako se ponasao kad su bili sami, sta su pričali baba i tata. NIsam u toku, ne znam na čijoj si sahrani bila. Verovatno neko blizak, čim si toliko ostala. Moje saučešće u svakom slučaju...
Kliknite za proširenje...

Ma, izmirili smo se mi još juče, kada se probudio nakon dnevnog spavanja. Tada mi se konačno nasmešio i pružio mi rukice. Ali ono prethodne večeri i tog jutra... neće me rodjeno dete, neće i gotovo.

Inače, tata mi je umro, na njegovoj sam sahrani bila i naravno, zato sam i ostala toliko.

... Sad mi upravo pade na pamet - možda se uplašio i crnine. NIkada ja crno nisam nosila, tek možda u nekoj svečanoj prilici umereno, a odjednom sam došla, posle toliko vremena, sva u crnom. Vidiš, može i to biti... :think:
 
O Ata, to se tako brzo desilo...strašno...nadam se da ćeš imati snage da živiš sa tim gubitkom i da će te sećanje na lepotu tog odnosa i snagu ljubavi držati čvrstom. Meni je pre tri godine umro očuh kog sam volela kao oca...što bi rekli "I have been there".
A to za crninu si u pravu, znam da je moja mama to pominjala jer je dugo nosila crninu, par godina...prvo za bratom, pa za mužem.

[
 
Ata, zao mi je... :(
Nije te zaboravio, samo je ljut.
Moj tata je tako otisao na 10 dana kad je moj brat imao godinu. I kad se vratio sa puta brat nece da ga pogleda... posle par dana proslo... ;)

Inace, mi danas prelazimo na veliku temu! Puna godina! :)

PS. Mi planiramo put, 7 dana, mm i ja... kako li ce medo kad se vratimo
 
Kis, hvala Bogu! :zag:

Mi bili na alergo testu. Nije alergican ni na sta!!! Kazu sve mu mozete dati da jede!
Jako sam srecna! :)
Ali me isto tako strah... svi kazu "Skuvaj mu griz na obicnom mleku" a ja se bojim... ko da cu mu ne-znam-ti-sta dati...
Ipak cu ja to postepeno i polako, ne smem ja to tako odjednom
 
Mali čičak:
Kis, hvala Bogu! :zag:

Mi bili na alergo testu. Nije alergican ni na sta!!! Kazu sve mu mozete dati da jede!
Jako sam srecna! :)
Ali me isto tako strah... svi kazu "Skuvaj mu griz na obicnom mleku" a ja se bojim... ko da cu mu ne-znam-ti-sta dati...
Ipak cu ja to postepeno i polako, ne smem ja to tako odjednom
Kliknite za proširenje...
Pazi ti njih, detetu, tako 'ladno! :roll:
Pusti to, Cicak, kakav vega, kakvi bakraci!
Oprezno. :cmok2:
 
Jel ima nečije dete genetski deformitet stopala Pes Planovalgus?
Moj ima i dobio je ortopedske cipele. E sad, koliko sam guglala na internetu, na svim sajtovima piše da to nije izlečivo. I da ne može da se koriguje ulošcima i cipelama.
Samo me zanima nečije iskustvo, ako ga ima.
 
Tsuymish:
ravna stopala su normalna za malu decu, do 3 godine
posle se to samo podigne...ili ostane tako, ako je genetski

mi treba da odemo kod fizijatra...zbog zglobova i hoda na unutra
Kliknite za proširenje...

...moje su obe hodale dugo na unutra, a onda mi je jedan ortoped is Instituta rekao, da se ne nerviram
previse, vec da obuvam deci cipele naopako, desna na levu, leva na desnu...i ispravice se..i jeste,
a ja se kidala ziva sta cu i kako cu da se izborim sa tim....eto probaj, deca se brzo naviknu,
jedino svi drugi koji ne znaju o cemu se radi, imaju komentar da ne znas da obujes dete:lol:
 
nidzolina:
Znam da je normalno do 3, ali on ima 3.5 i genetski je. Mene samo zanima nečije iskustvo, ako neko ima nekog iz okoline sa ovim problemom.
Kliknite za proširenje...

jao ja nesto pomesala...mislila sam da ima godinu i nesto :rumenko:

- - - - - - - - - -

Affro*:
...moje su obe hodale dugo na unutra, a onda mi je jedan ortoped is Instituta rekao, da se ne nerviram
previse, vec da obuvam deci cipele naopako, desna na levu, leva na desnu...i ispravice se..i jeste,
a ja se kidala ziva sta cu i kako cu da se izborim sa tim....eto probaj, deca se brzo naviknu,
jedino svi drugi koji ne znaju o cemu se radi, imaju komentar da ne znas da obujes dete:lol:
Kliknite za proširenje...

da tako je moja sestra resila problem kod klinca :)
 
Kako na unutra?

Ovako

Children_Orthotic_Insoles_Adjust_Valgus_Heel_and_Knock_Legs.jpg


Ili ovako

13_14_3.jpg
 
Tako kao na prvoj slici je hodala i moja Jana, pa su bratu i snajki isto rekli da nosi obucu naopako i da sto vise hoda bosa po razlicitim terenima
sto njima nije tesko izvodljivo obzirom da u dvoristu na selu ima i trave i betona i peska i oranja i sta 'oces....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Deca na povocu – Da ili Ne
2
Odgovora
28
Pregleda
847
Lutkica
Lutkica
Nina
Veštine koje današnja deca više ne znaju
Odgovora
5
Pregleda
375
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Nina
Rođena beba iz skoro 31 godine starog zamrznutog embriona
Odgovora
2
Pregleda
215
Nina
Nina

Back
Top