De administrando imperio

[Pumpaj Dinstanović]

@NickFreakyrgios

Jedan od spisa, pored Porfirogenita, koji Lenklav nije stigao da izda bila je grcka redakcija Konstantina Manasija.

Pazi sad, Johan Mers stampa i grcki kodeks Manasija i to je uzeo iz biblioteke Lenklava, godine 1616, dakle imao je pristup njegovoj zaostavstini

Pogledajte prilog 1688731

Namece se pitanje zasto od Lenklava ne uze Porfirogenitove spise?
Ne samo da nije uzeo vec je na sav glas trubio da je rec tajnom i neistrazenom spisu koga je ON licno pronasao u biblioteci 1607g

Kole, opet si loše pročitao. Prevedi šta ovde piše:

​

Descripsi ex Codice Bibliothecæ Palatinæ..​

Nije, bre, prepis uzeo od Levenklava, već iz hajdelberške biblioteke (isti koji je i sam Levenklau bio koristio). Iste iz koje je ranije to učinio i sa DAI.

 

[Kole11]

Kole, opet si loše pročitao. Prevedi šta ovde piše:

Pogledajte prilog 1688795

​

Descripsi ex Codice Bibliothecæ Palatinæ..​

Nije, bre, prepis uzeo od Levenklava, već iz hajdelberške biblioteke (isti koji je i sam Levenklau bio koristio). Iste iz koje je ranije to učinio i sa DAI.

Naravno, ali je uzeo Levenklaov latinski prevod. Skroluj dole.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Naravno, ali je uzeo Levenklaov latinski prevod. Skroluj dole.

Pa jeste, ali nije uzeo od njega (iz bilo kakve biblioteke Levenklava ili tako nešto). To si ti pogrešno razumeo.



https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5418

Reč je o već objavljenom tekstu, izdatom 1573. godine, u Bazelu...još 43 godine ranije. Van Meurs ga je samo preštampao 1616. god. uz grčki tekst i dodao sopstvene napomene.

Nije ga uzeo ni u kakvoj Levenklavovoj biblioteci ili ikakav rukopis (kako si ti bio pomislio)...kao što je npr. reči Kazobona preštampao iz njegovog izdanja Polibijevog pisa i stavio kao predgovor uz DAI.

 

[Khal Drogo]

Александар Логос; De administrando imperio: Време стварања и неке исправке преводa

 

[gost 446604]

[QUOTE="frenčmen, post:


*Soli su u Srbiji (istočna Bosna, tamo Raukar i pronalazi one Sorabe kojima Ljudevit bježi)
*Horion Bosna je također u sklopu Srbije, no odvojeni element za razliku od Soli.


[/QUOTE]
Koje " Soli" Slano

 

[SeverZapad]

[QUOTE="frenčmen, post:


*Soli su u Srbiji (istočna Bosna, tamo Raukar i pronalazi one Sorabe kojima Ljudevit bježi)
*Horion Bosna je također u sklopu Srbije, no odvojeni element za razliku od Soli.

Koje " Soli" Slano
[/QUOTE]
Tuzle.

Mada nisam baš siguran da je Tulzla mesto gde Ljudevit beži, pre bih rekao da je to negde zapadnije.
Obzirom da on beži preko Une Srbima, msm da mu je Tuzla predaleko.

 

[gost 446604]

Slano pre Dubrovnika ?

 

[SeverZapad]

Slano pre Dubrovnika ?

Da da

 

[Pumpaj Dinstanović]

Naravno, ali je uzeo Levenklaov latinski prevod. Skroluj dole.

Pa jeste, ali nije uzeo od njega (iz bilo kakve biblioteke Levenklava ili tako nešto). To si ti pogrešno razumeo.

Pogledajte prilog 1688808

https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5418

Reč je o već objavljenom tekstu, izdatom 1573. godine, u Bazelu...još 43 godine ranije. Van Meurs ga je samo preštampao 1616. god. uz grčki tekst i dodao sopstvene napomene.

Nije ga uzeo ni u kakvoj Levenklavovoj biblioteci ili ikakav rukopis (kako si ti bio pomislio)...kao što je npr. reči Kazobona preštampao iz njegovog izdanja Polibijevog pisa i stavio kao predgovor uz DAI.

Jope - prc?

 

[АнаиванГорд]

Jope - prc?

Što bi se reklo People Republic of China

 

[Kole11]

Jovan Baptista Egnacije, mlečanski istoričar, je 1516g objavio informaciju o tome kako se u mlečanskoj biblioteci čuva spis koji je rimski car Konstantin namenio svom sinu Romanu i koji sadrži uputstva o tehnikama uoravljanja carstvom. Egnacije je objasnio da je taj spis veoma važan Mlečićima zato što sadrži informacije o istoriji Venecije koje oni do tada nisu znali i da zato spis čuvaju u svojoj biblioteci sa najvećom pažnjom.

Nepobitno smo utvrdili da taj originalni spis nije sadržao poglavlja o Srbima i Hrvatima. Spis su citirali mnogi istoričari, najviše dubrovčani, pa smo naveli Tuberona, Ranjinu, Orbina, Lukarića itd.....Ranjina je čak doslovno izneo citat dela latinskog prevoda. Dubrovčanima je spis bio zanimljiv zato što je sadržao do tada nepoznate delove istorije Dubrovnika, odnosno antičke Raguze.

Na ovom mestu ćemo pokazati da ni sam Egnacije nije bio upoznat sa poglavljima o Srbima i Hrvatima. On je 1554g izdao knjigu u kojoj je opisao evropske narode i njihove istorije. U poglavlju o balkanskim narodima on navodi Bugare, Slovene (Neretljane) i Hrvate. Za Svetopeleka kaže da je bio hrvatski kralj i da je on pokrstio Neretljane koji su do tada bili pagani, dok su se Hrvati vratili hrišćanstvu pod uticajem Konstantina - Ćirila iz Soluna.

Dakle, ogroman je broj dokaza da u originalnom spisu Konstantinovom nije bilo poglavlja o Srbima i Hrvatima. Ta poglavlja su se pojavila, odnosno pridodana su originalnom spisu tek 95 godina kasnije, 1611g, u germanskom delu Evrope i pod okriljem katoličkog klera.
Takođe, navedeni pasus Egnacijev dodatno osnažuje tezu koju smo ovde veoma jakim argumentima dokazivali, a govori o tome da su Mlečani Srbe nazivali Hrvatima. Poznato je da je Svetopelek bio srpski kralj i da su solunska braća svoju misiju obavljala u srpskim zemljama.

 

[Kotromanicev sin]

Na ovom mestu ćemo pokazati da ni sam Egnacije nije bio upoznat sa poglavljima o Srbima i Hrvatima. On je 1554g izdao knjigu u kojoj je opisao evropske narode i njihove istorije. U poglavlju o balkanskim narodima on navodi Bugare, Slovene (Neretljane) i Hrvate. Za Svetopeleka kaže da je bio hrvatski kralj i da je on pokrstio Neretljane koji su do tada bili pagani, dok su se Hrvati vratili hrišćanstvu pod uticajem Konstantina - Ćirila iz Soluna.

На једном мјесту кажеш да није био упознат са поглављима о Србима и Хрватима, па онда пишеш да пише о Хрватима.

Тако да том твојом логиком испадне да су само Срби уметнути у dai.

 

[Pumpaj Dinstanović]

На једном мјесту кажеш да није био упознат са поглављима о Србима и Хрватима, па онда пишеш да пише о Хрватима.

Тако да том твојом логиком испадне да су само Срби уметнути у dai.

Ma, nisi razumeo šta hoće da kaže. Hoće da kaže da, tobože, poglavlje o Hrvatima nije postojalo u verziji koja je bila dostupna Enjaciju sredinom XVI stoleća, zato što on pominje Hrvate, ali, eto, ništa iz te glave DAI.

To je prilično besmislen argument, koji smo već čuli izned na kanalu SrbijaGLOBAL od strane Šargića i Mitića i koji smo već nekoliko puta prošli na ovom forumu. I nekolicina ljudi koja zagovara takve gluposti uopšte ne donosi ništa novo, što je nužan preduslov za otvaranje nanovo diskusije o nekoj tematici koja je ranije već bila temeljno prežvakana, tako da samo ponavljaju u krug jedne te iste stvari, terajući svakog sagovornika da i on ponavlja sve isto što je već rekao (ni kao odgovor na te tvrdnje se ne može ništa novo pružiti, zato što nijedan kontraargument niko uopšte ne obara, već se svi samo prave ludi).

Imali smo već vrhunac tog ludila na temi o Mavru Orbinu i cela ta priča gle, ako piše ovo ovde, dakle ništa nigde drugde ne piše. Pa se izmišljalo kako, eto, tobože te glave uopšte nisu postojale u vreme kada je krajem XVI st. Orbin pisao svoje delo.

Meni se ne da ništa više da komentarišem na tu temu, jer se bukvalno ništa ne može ni dodati. Sve smo to prešli, temeljno prožvakali i ispljunuli u WC šolju, jer ništa tu uopšte nije ni ostalo. Nikome za ovih 400 godina porfirogenitologije nikada nije tako nešto palo na pamet, niti će narednih 400 godina. Ljudi koji su utuvili takve stvari u svoju glavu nemaju nikakve argumente, za šta imamo i diskusije ovde na Krsti kao empirijski dokaz, jer je jedini argument vređanje na ličnoj osnovi onih koji ne prihvataju njihovo mišljenje (i doslovno, ništa više). Ako neko ne želi ili je nesposoban da se suoči sa kritikom takve neke premise, znači da on isključuje diskusiju kao mogućnost i da, jednostavno, mora da batali istoriju i vrati se osnovnim principima logike. Ako nikada nije išao u gimnaziju, neka potraži malo nešto osnovne literature.

Evo, neka počne npr. od Osnovne logike Koste Došena: https://www.mi.sanu.ac.rs/novi_sajt/biography/kosta/Osnovna logika.pdf

To je jedino rešenje, zato što se mora ovladati osnovnim principima logike kao takve, a potom i naučne metodologije. Do tada, ništa se ne može kapirati i uvek će sve završavati sa iznošenjem gluposti i onda psovanjem i ponižavanjem ljudi zbog toga što usvajaju po automatizmu stavove koje niko nikada i nigde nije dokazao.

 

[Kole11]

@Pumpaj Dinstanović

Da li znas nesto u primerku koji je 1632g dospeo u biblioteku u Bernu iz kolekcije Žaka Bongarsa?

 

[NickFreakyrgios]

@Pumpaj Dinstanović

Da li znas nesto u primerku koji je 1632g dospeo u biblioteku u Bernu iz kolekcije Žaka Bongarsa?

Pogledajte prilog 1723890

kole druze moj da li kapiraš da nema logike da su Srbi zvali domovone 3 hrvatske i ou jednu Rašku plus Bosu Srbijom da li tu ništa nije čudno?

 

[Kole11]

kole druze moj da li kapiraš da nema logike da su Srbi zvali domovone 3 hrvatske i ou jednu Rašku plus Bosu Srbijom da li tu ništa nije čudno?

Druga je tema ovde.

U biblioteci u Bernu je cuvan 1632g (mozda se i dalje nalazi tamo) primerak tzv DAI pod imenom "Konstantinova knjiga o različitim narodima.....", koij je tamo dospeo iz kolekcije francuskog istoricara Žaka Bongarsa (1554 – 1612)

Niti sam igde procitao da postoji primerak DAI u Bernu, niti sam igde procitao da je Bongars posedovao DAI.

Zato pitam Slavena za misljenje, samo cudi me da ga ne interesuje tema

 

[Kotromanicev sin]

Znam vrlo dobro šta je rekao (i to ne jednom, već 100 puta), ali on govori u ime jedne interpretacija, koja se zapravo njemu lično sviđa, pa je tako uvek pominje.

Margetićeva škola, kraće rečeno.

U udžbeniku za 6. razred Povijesti osnovnih škola (Ante Birin, Danijela Deković, Tomislav Šarlija) precizno se navodi da je to stav samo jednog dela povjesničara (o navodnoj seobi krajem VIII st.), u glavi o seobi Hrvata.

P. S. Tibor Živković se vrlo oštro suprotstavljao tom gledištu i njegov je stav bio da će to viđenje otići u grob, kako pomre i generacija Margetićevih đaka.

https://www.scribd.com/doc/129367641/Nada-Klaic-1989-Srednjovjekovna-Bosna

Нада Клаић је исто тако била овог мишљења.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1724838
https://www.scribd.com/doc/129367641/Nada-Klaic-1989-Srednjovjekovna-Bosna

Нада Клаић је исто тако била овог мишљења.

Da, ona je čedo te iste Margetićeve škole.

Čuj, nema nikakva razloga da to ne učinimo.

S puno dobrih razloga Tibor Živković je dosta oštro kritikovao Nadu Klaić.

 

[NickFreakyrgios]

Da, ona je čedo te iste Margetićeve škole.

Čuj, nema nikakva razloga da to ne učinimo.

S puno dobrih razloga Tibor Živković je dosta oštro kritikovao Nadu Klaić.

Не толико критикпвао је на двојаком прихватању Порфирогенита али у сваком случају боље од Реље Новаковића.(то је написао)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не толико критикпвао је на двојаком прихватању Порфирогенита али у сваком случају боље од Реље Новаковића.(то је написао)

U celom nizu dela on ju je kritikovao, ne govorim ovde uopšte samo o toj raspravi koju ti imaš na umu. Nije baš preterano mnogo visoko mišljenje o njoj imao, generalno. Vidno ga je malo i nervirala.

 

[Mrkalj]

@Pumpaj Dinstanović

Da li znas nesto u primerku koji je 1632g dospeo u biblioteku u Bernu iz kolekcije Žaka Bongarsa?

Pogledajte prilog 1723890

Svaka ti čas za ovoj nalaz. Ne znam kako si ga iščeprkao jer ga ni jedna knjiga na Google books ne pominje:

Constantini Liber de variis gentibus, et ut unaquaeque pugnat, utque fit eis resistendum.

https://www.google.com/search?q="Constantini+Liber+de+variis+gentibus"&num=10&client=firefox-b-d&sca_esv=586bf82e9e87a87a&udm=36&biw=1280&bih=685&ei=EtMeaNkf0euL6A-6v8GIAg&ved=0ahUKEwjZ8LXBhZiNAxXR9QIHHbpfECEQ4dUDCBA&uact=5&oq="Constantini+Liber+de+variis+gentibus"&gs_lp=EhBnd3Mtd2l6LW1vZGVsZXNzIiYiQ29uc3RhbnRpbmkgTGliZXIgZGUgdmFyaWlzIGdlbnRpYnVzIjIFEAAY7wUyCBAAGIAEGKIEMgUQABjvBTIIEAAYgAQYogQyBRAAGO8FSM4iULoNWM8gcAF4AJABAJgBgwGgAacCqgEDMi4xuAEDyAEA-AEBmAIEoALAAsICCxAAGIAEGLADGKIEwgIIEAAYsAMY7wXCAgUQIRigAZgDAIgGAZAGBJIHAzMuMaAH_wmyBwMyLjG4B7gC&sclient=gws-wiz-modeless

Ti si pravi naučnik istraživač! Kapa dole.

 

[NickFreakyrgios]

U celom nizu dela on ju je kritikovao, ne govorim ovde uopšte samo o toj raspravi koju ti imaš na umu. Nije baš preterano mnogo visoko mišljenje o njoj imao, generalno. Vidno ga je malo i nervirala.

Мислим да је имао ок мишљење. Тибор је некад критиковао оне које је волео на различит начин од Реље Новаковић.
Она јесте била из његове школе која је пола ппвеља побацала као фалсификате па је неке само рехабилитовао.
Сећам се ње за Трпимирову даровницу нема шта он да Сплиту кад Сплит ни не поседује.
Вишеслав није хрватски краљ!
Моје мишљење пошто је Хрвате највише критиковала први пут је Урборум Архиђакона превела као Сурборборум.
Да је морала нешто да им да јер су је класични Хрвати националидти хејтовали.

Онда је изјавила необавезно није ваљда све припадало Србима (пола пола)
Могли би размишљати да је Дукљанин плод маште да се тамо не помињу неки Хрвати.

И то су две једине мрље јер им је скроз уништила романтичарску историју.

Тобор је био критичан према свима који пишу ттадиционалну шаблонску историју зове их романтичарима.

У том смислу ја разумен да је критиковао не да је хејтовао као Рељу Новаковића за кога да је могао нсписао би да је кретен.

Он је хејтовао аутохтонисте жешће али је имсо вероватно војничко и историско поштовање према Милошу С Миливојевићу па је написао "романтичар најблаже речено".

Не знам он кад није добро мислио то је био ужас као за Рељу није се устезао за Клићку не бих рекао само критика и неки извесну Мају младу историчарку је појвалио из Хрватске.
За Ива Голдстеина је говорио да је коректан историчар.
Не знам.

 

[Kole11]

Svaka ti čas za ovoj nalaz. Ne znam kako si ga iščeprkao jer ga ni jedna knjiga na Google books ne pominje:

Constantini Liber de variis gentibus, et ut unaquaeque pugnat, utque fit eis resistendum.

https://www.google.com/search?q="Constantini+Liber+de+variis+gentibus"&num=10&client=firefox-b-d&sca_esv=586bf82e9e87a87a&udm=36&biw=1280&bih=685&ei=EtMeaNkf0euL6A-6v8GIAg&ved=0ahUKEwjZ8LXBhZiNAxXR9QIHHbpfECEQ4dUDCBA&uact=5&oq="Constantini+Liber+de+variis+gentibus"&gs_lp=EhBnd3Mtd2l6LW1vZGVsZXNzIiYiQ29uc3RhbnRpbmkgTGliZXIgZGUgdmFyaWlzIGdlbnRpYnVzIjIFEAAY7wUyCBAAGIAEGKIEMgUQABjvBTIIEAAYgAQYogQyBRAAGO8FSM4iULoNWM8gcAF4AJABAJgBgwGgAacCqgEDMi4xuAEDyAEA-AEBmAIEoALAAsICCxAAGIAEGLADGKIEwgIIEAAYsAMY7wXCAgUQIRigAZgDAIgGAZAGBJIHAzMuMaAH_wmyBwMyLjG4B7gC&sclient=gws-wiz-modeless

Ti si pravi naučnik istraživač! Kapa dole.

Ekstremno interesantan podatak.

Bongars je sluzio na dvoru kralja Henrija 4, bas kao i Kazabon koji je obznanio da se Konstantinova knjiga nalazi u kraljevskoj biblioteci.
Nedugo potom Mers publikuje rukopis koji se danas nalazi u pariskoj biblioteci. Taj rukopis je pridruzen jednom drugom rukopisu koji je zaista iz 11veka (Pitagorina pisma).
Moja pretpostavka jeste da je u pariskoj biblioteci zavrsio falsifikat.koji je pridruzen spisu iz 11veka da bi se ta drevnost prenela i na njega . Inace Pitagorina nauka je bila obozavana od strane jezuitskog reda tako da ovaj spis nije slucajno odabran.

Bongarsa kao vlasnika Konstantinovog dela nikada niko nije pomenuo.
Biblioteku u Bernu kao mesto cuvanja nikada niko nije pomenuo.
Nakon Mersovog (ne)dela, njegov spis je dobio naziv DAI i njegovi prepisi su zavedeni pod tim imenom gde god da su se cuvali.

Medjutim spis koji je nakon Bongarsove smrti zavrsio u Bernu 1632g nosi naziv Konstantinova knjiga. Spis je tokom 18veka i dalje u Bernu jer ga tamosnji bibliotekar Johan Rudolf Siner (1730 - 1787) i dalje navodi u popisu.

Zasto nema ovh podataka u nauci? Zasto Pumpi tako glasno ćuti?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мислим да је имао ок мишљење. Тибор је некад критиковао оне које је волео на различит начин од Реље Новаковић.
Она јесте била из његове школе која је пола ппвеља побацала као фалсификате па је неке само рехабилитовао.
Сећам се ње за Трпимирову даровницу нема шта он да Сплиту кад Сплит ни не поседује.
Вишеслав није хрватски краљ!
Моје мишљење пошто је Хрвате највише критиковала први пут је Урборум Архиђакона превела као Сурборборум.
Да је морала нешто да им да јер су је класични Хрвати националидти хејтовали.

Онда је изјавила необавезно није ваљда све припадало Србима (пола пола)
Могли би размишљати да је Дукљанин плод маште да се тамо не помињу неки Хрвати.

И то су две једине мрље јер им је скроз уништила романтичарску историју.

Тобор је био критичан према свима који пишу ттадиционалну шаблонску историју зове их романтичарима.

У том смислу ја разумен да је критиковао не да је хејтовао као Рељу Новаковића за кога да је могао нсписао би да је кретен.

Он је хејтовао аутохтонисте жешће али је имсо вероватно војничко и историско поштовање према Милошу С Миливојевићу па је написао "романтичар најблаже речено".

Не знам он кад није добро мислио то је био ужас као за Рељу није се устезао за Клићку не бих рекао само критика и неки извесну Мају младу историчарку је појвалио из Хрватске.
За Ива Голдстеина је говорио да је коректан историчар.
Не знам.

Nada Klaić je bila iz više razloga problematična, a pod stare dane je otišla maltene i pseudonaučne vode svojim neosnovanim tvrdnjama. Ne može to da se baš dogodi, ako nije bilo nekih problema i ranije.

Tibor je smatrao da je neopravdano tretirala pojedine pisane izvore potpunim krivotvorinama, usled čega su oni gubili na značaju kao posledica njenog uticaja. Njegov metodološki pristup je bio sasvim suprotan i usmeren ka pronalaženju što većoj vrednosti u svim dokumentima i njihovoj upotrebi, kao istorijskih izvora što i jesu. U tom je smislu bio u izvesnoj koliziji sa njom i nisu mu se svidela njena preterivanja.

 

[Kotromanicev sin]

Nada Klaić je bila iz više razloga problematična, a pod stare dane je otišla maltene i pseudonaučne vode svojim neosnovanim tvrdnjama. Ne može to da se baš dogodi, ako nije bilo nekih problema i ranije.

Tibor je smatrao da je neopravdano tretirala pojedine pisane izvore krivotvorinama, usled čega su oni gubili na značaju kao posledica njenog uticaja.

Наводи ли Тибор које изворе?