Paljenje biblioteka, najčešće se na ovom potforumu koristi kao izgovor za izmišljanje nekih stvari. Najčešće se može čuti požar u Narodnoj biblioteci Srbije 1941. godine kao jedno ošte mesto, generički izgovor da se bukvalno bilo šta izmisli. Kaže se npr. „Atanasije Stojković je izvršio prevod Herodotove Istorije ili _____ i _____ se desilo“ i onda „ali, požar u NBS 1941. godine“. To je klasični izgovor da se izbegne dokazivanje bilo čega, jer se prvo hipotetički pretpostavi postojanje dokaza za nešto, pa se onda izađe sa tim da su dokazi uništeni i da je zbog toga tvrdnja nedokaziva, ali da bi je svejedno trebalo uvažiti zato što se zasniva na premisi o hipotetičkom postojanju nepostojećeg dokaza.
U dukljanomontenegrinskim krugovima najčešće se koristi za Vojislavljeviće. Kao bajagi, pošto su Stefan Nemanja i njegovi naslednici sve uništili, to je razlog zašto su ta silna izgubljena dela sva popaljena i nestala sa lica zemlje.
Uglavnom se požari takvog tipa, bilo nasilni bilo slučajni, koriste kao izgovori za pravljenje konstrukcija. „Ne mogu da dokažem, jer mi je dokaz izgoreo u požaru pre hiljadu godina, iako uopšte ne mogu da dokažem ni da je ikada postojao i da ga je iko ikada video“, ukratko.
Onda nemoj da pišeš niko nije pisao o štamparijama u Rimu. Ne, ne vidi se da si konstatovao grešku (bilo da se radi o tome da si stvarno mislio da je štamparija postojala u antičkom Rimu, bilo da je reč o lapsusu koji je trebalo da zameni nešto drugo).
