Kada Kekavmen piše „Travunjanin Srbin“, treba se prisetiti šta piše u DAI o Travuniji. Tamo stoji da su Travunjani srpskog porekla, te da su od početka bili pod vlašću srpskog kneza (svakako do sredine IX stoleća). Postoji neodoljiva sličnost između Porfirogenitovih vesti o Travunjanima, i Kekavmenovog prvog etnikona koji je upotrebio za Stefana Vojislava. Možda nije teško zamisliti da je postojalo čak i neko pismo, primera radi, u kojem bi se Stefan Vojislav potpisao kao arhont Travunije i Srbije ili tako nekako (malkice hipotetišem). Ili bismo čak mogli kazati da možda postoje i neke sličnosti između Travunjanin Srbin i Skiličinih Tribala i Srba?
Kasnije, kada Duklja zauzima centralno mesto; epicentar poprišta borbi, a po svemu sudeći i centralna vlast, premešta se iz Srbije u Duklju. U Duklji je tada dvor, ovo vreme okvirno odgovara tzv. privrednom usponu gradova, a tako je došlo i do procvata gradova na obali Duklje,...Kotora, Bara, Ulcinja. Tada, Stefan Vojislav, nekada Travunjanin Srbin, sad postaje „Dukljanin“, oslikavajući odgovarajuće društvene, političke i vojne procese.
Inače, kada raspravljamo o ovim stvarima uvek se treba prisetiti one rasprave Tibora Živkovića, kojom je upravo skrenuo pažnju na taj privredni uspon i na taj način objasnio nagli i kratkotrajni procvat Duklje, koja je uslovno govoreći postala omanja regionalna sila. Bez uspona gradova XI stoleća, teško je zamisliti Vojislavljeve uspehe, Mihala kao kralja, napore Konstantina Bodina, itd.
Onda neko veli o osnovnim stvarima....
