De administrando imperio

[Mrkalj]

Ni ja ne znam grčki, ali evo još 4 termina za pretragu, pa možda i neka ćorava koka nađe zrno.

ΖΕΡΒΟΥΛΙΑΝΟΙ

επίσης γνωστός/η ως: ΕΠΩΝΥΜΟ: "ΖΕΡΒΟΥΛΑΚΟΣ"


ΖΕΡΒΟΥΛΙΑΝΟΙ

επίσης γνωστός/η ως: ΕΠΩΝΥΜΟ: "ΖΕΡΒΟΥΛΑΚΟΣ"


ΖΕΡΒΟΥΛΙΑΣ ή ΖΕΡΒΟΥΛΑΚΟΣ

επίσης γνωστός/η ως: 1550

 

[Mrkalj]

U međuvremenu...

Porfirogenit povezuje ime Srba sa sličnozvučnom rečju koju je on, ili neko od njegovih podanika, čuo od Srba, svima je poznato da etimologiju izvodi iz slovenske reči za obuću koju zapisuje kao "Τζέρβουλα".

Crevlja, crevlje, štokavski su izrazi za cipele. Dakle, Porfirogenit je načuo slovensku reč za obuću, zvučala mu je slično srpskome imenu te se igrao etimologa.

Епентетско л у именици цревље исход је другога илити новога јотовања у штокавици, чакавици и кајкавици, што је промена која се одвијала од 16. столећа и посведочена је у писаним споменицима.

Грчко τζερβούλια стога не може се изводити од облика цревља који је могао постојати тек од 16. столећа.

Dajte se dogovorite!

Аутохтонизам је болест мозга.

svima je poznato

 

[Pravi Vlah]

Ni ja ne znam grčki, ali evo još 4 termina za pretragu, pa možda i neka ćorava koka nađe zrno.

ΖΕΡΒΟΥΛΙΑΝΟΙ

επίσης γνωστός/η ως: ΕΠΩΝΥΜΟ: "ΖΕΡΒΟΥΛΑΚΟΣ"


ΖΕΡΒΟΥΛΙΑΝΟΙ

επίσης γνωστός/η ως: ΕΠΩΝΥΜΟ: "ΖΕΡΒΟΥΛΑΚΟΣ"


ΖΕΡΒΟΥΛΙΑΣ ή ΖΕΡΒΟΥΛΑΚΟΣ

επίσης γνωστός/η ως: 1550

У сваком случају етноним Сербље нема никакве везе са цревуљом. Заправо не знам шта овде тражимо.

 

[Mrkalj]

У сваком случају етноним Сербље нема никакве везе са цревуљом. Заправо не знам шта овде тражимо.

Pokušavamo da vidimo postoji li mogućnost da cervulianus / τζερβούλιανούς iz DAI ne bude anahronizam.

U tom smislu imamo tri strategije:

1. da nađemo IE kognate (?) slovenske reči crevlja-červja u neslovenskim IE jezicima

2. da oborimo drugo jotovanje (?) da bismo omogućili preuzimanje srpske reči koja sadrži epentezno L najkasnije u 10. veku, a prethodno prihvativši tezu da Grci tada uopšte ne razlikuju Č i C (što jeste moguće)

3. zaboravih

In 1550 another Patsouros from the same clan, son of Xanthos, was nicknamed "Zervoulias", from the name "σερβούλης - servoulis", which means "he who wears shoes - (τσαρούχια - tsarouchia)". Nowadays, his descendants have the surname "Zervoulakos". According to tradition, the explanation for this nickname goes as follows:

This Patsouros, son of Xanthos, was wearing, like all of his fellow-villagers, shoes (tsarouchia) made of pig skin, called "σερβούλια - servoulia". Once, when returning after a long and tiresome walk during one of the numerous at that time military expeditions, his feet were swollen as his laces were very tight. When he arrived home totally worn out, he fell unconscious. His relatives thought he had passed away and began to mourn over his dead body. Women wanted to clean his body. First, they took off his shoes called "σερβούλια - servoulia" to wash his feet. However, after rubbing his feet, he recovered and "resurrected". Since then, he was given the nickname "σερβούλης - servoulis" by his fellow-countrymen. However, the Greek letter "σ"(i.e. the Latin letter "s") in the dialect of the inhabitants of Manisounds like "ζ" (i.e. the Latin letter "z"), thus he was named "Zervoulias".
The practice of giving such nicknames was very usual in small villages.

Menoudos and one of his sons named Katounas, as well as Xanthos and one of his sons named Zervoulias, were given the nickname "Moustafas" by their fellow villagers for the following reasons:

Since their names derived from ancient Greek words - "μενούδος" from the Greek verb "μένω" (i.e. live) and suffix "-ούδας", i.e. ground, as mentioned above - or from words not so common in the local dialect of the inhabitants of Mani, they seemed strange to other members of the clan. Moreover, in a mocking mood and in order to tease them, as well as in order to amuse themselves at times of war, they used to call them using this nickname "Moustafas".


Odatle se vidi da Grci imaju reč σερβούλια (izgovara se kao servulja) kao i dijalekatsko zervulja. Ovo može da ukaže da je Porfirogenit koristio grčku reč servulja da etimologizuje srpski etnonim, a početno tz [c] moglo bi da se tumači kao lapsus calami, čime bi se reč logičnije uklopila u prehodno navedeni srpski etnonim i etimologizaciju od latinske reči za roba. Međutim, možemo i da tvrdimo da je u pitanju anahronizam jer POČETNO C MIRIŠE NA SRPSKI 16. VEK.


Eto, to niko od proučavalaca DAI, do yours truly, nije povezao.

servoulia (σερβούλια), also tzervoulia, low, poorer-quality shoes.

tzervoulia (τζερβούλια), see servoulia.

https://books.google.rs/books?id=9a...ZHHDzEQ6AEIHTAA#v=onepage&q=σερβούλια&f=false

 

[Pravi Vlah]

Pokušavamo da vidimo postoji li mogućnost da cervulianus / τζερβούλιανούς iz DAI ne bude anahronizam.

U tom smislu imamo tri strategije:

1. da nađemo IE kognate (?) slovenske reči crevlja-červja u neslovenskim IE jezicima

2. da oborimo drugo jotovanje (?) da bismo omogućili preuzimanje srpske reči koja sadrži epentezno L najkasnije u 10. veku, a prethodno prihvativši tezu da Grci tada uopšte ne razlikuju Č i C (što jeste moguće)

3. zaboravih




servoulia (σερβούλια), also tzervoulia, low, poorer-quality shoes.

tzervoulia (τζερβούλια), see servoulia.

https://books.google.rs/books?id=9a...ZHHDzEQ6AEIHTAA#v=onepage&q=σερβούλια&f=false

У реду, а шта ћемо са подударношћу и разлици између латинске и грчке верзије?

Латинска ................. Грчка верзија......значење

Servii ........................ Σερβλοι................Срби
Serviae ..................... Σερβλιας..............Србије
Servia ....................... Σερβλια................Србија
Serbli ....................... Σερβλοι..................Срби
Servi ........................ Αουλοι...................Робови
Serbula..................... Σερβουλα.............Цревља
Serbulianos...............Τζερβουλιανους....Цревљацима
Servii ........................Σερβλοι......................Срби

Која је верзија ранија? Зашто на латинском Срби се називају Servii а не Serbli? Зашто су на латинском Цревљаци називају Serbuliani, а на грчком Τζερβουλιανουι, кад је цревља иста на латинском и на грчком (serbula, σερβουλα)? Зашто се на латинском брка в и б: Servii a serbula?

Очито извор је inconsistent.



https://books.google.com/books?id=D...YQ6AEIKjAD#v=onepage&q=τζερβούλιανούς&f=false

 

[Mrkalj]

Латинска ...................... Грчка верзија........... значење

[COLOR=#B22222]Servii ........................ Σερβλοι................. Срби[/COLOR]
Serviae ....................... Σερβλιας................ Србије
Servia ........................ Σερβλια................. Србија
[COLOR=#B22222]Serbli ........................ Σερβλοι................. Срби[/COLOR]
[COLOR=#B22222]Servi ......................... Αουλοι.................. Робови[/COLOR]
[COLOR=#B22222]Serbula........................ Σερβουλα................ Цревља
Serbulianos.................... Τζερβουλιανους.......... Цревљацима[/COLOR]
Servii ........................ Σερβλοι................. Срби

Која је верзија ранија? Зашто на латинском Срби се називају Servii а не Serbli? Зашто су на латинском Цревљаци називају Serbuliani, а на грчком Τζερβουλιανουι, кад је цревља иста на латинском и на грчком (serbula, σερβουλα)? Зашто се на латинском брка в и б: Servii a serbula?

Очито извор је inconsistent.



https://books.google.com/books?id=D...YQ6AEIKjAD#v=onepage&q=τζερβούλιανούς&f=false

Jako lep uradak.

Naprosto, ova latinska verzija je nastala kada je DAI štampan, u 17. veku, kao prevod za čitaoce. U tom smislu, imali su pravo da prevode i transkibuju kako god im drago.

Živković govori o izvoru DAI koji je, po njemu, na latinskom.

Još ću se pozabaviti ovim tvojim dijagramom. Još jednom, jako lepo!

 

[Mrkalj]

Латинска	Грчка верзија	значење
Servii	Σερβλοι	Срби
Serviae	Σερβλιας	Србије
Servia	Σερβλια	Србија
Serbli	Σερβλοι	Срби
Servi	Αουλοι	Робови
Serbula	Σερβουλα	Цревља
Serbulianos	Τζερβουλιανους	Цревљацима
Servii	Σερβλοι	Срби

 

[Ahil71]

Većina autora u životnom opusu ne napiše toliko analize i sinteze, niti im knige, ako budu sreće da dožive više izdanja, nakon narednih izdanja imaju toliko tačnosti koliko ova jedna "zbrzana" Živkovićeva knjiga.

Nije prvi put, nego sada iz nje izvlačim vrednosne stavove i stavljam gospodi 666 i 777 pod nos.

Nekako se olako prešlo preko Živkovićevih zaključaka, na ovoj temi.

Definitivno Porfirogenita ne treba uzeti zdravo za gotovo.
Naročito u segmentu koji se odnosi na sam dolazak Srba.
Očigledno tu je prpisan deo iz hronike koja govori o naseljavanju Slovena na neke zapadne prostore.

 

[ИгарЈ]

U međuvremenu...

То је писано пре четири године, у време када сам тек почео изучавати историјско језикослоље.

Јасно ми је да не можеш разумети, будући да ти приступаш с предубеђењима према којим прилагођаваш сазнања и доказе, а ако ишта у својој причи и измениш, то чиниш само како би то боље одговарало реченим предубеђењима. Такав приступ везе нема с науком.

Тако си тврдио како

staroslovensko čr dolazi od praslovenskog (srpskog) cr.

а сада, када желиш доказивати како је тобоже ДАИ кривотворен, одговара ти и прихваташ да је прелаз /чр/ > /цр/ штокавска промена која се јавила у 13. столећу.

kako je moguće da se Profirogenit poziva na oblik crevlja, sa glasom c, u 10. veku? Ovde je falsifikator uhvaćen u anahronizmu, jer je štokavsko c počelo da se javlja tek 300 godina kasnije.

 

[Mrkalj]

Nekako se olako prešlo preko Živkovićevih zaključaka, na ovoj temi.

Definitivno Porfirogenita ne treba uzeti zdravo za gotovo.
Naročito u segmentu koji se odnosi na sam dolazak Srba.
Očigledno tu je prpisan deo iz hronike koja govori o naseljavanju Slovena na neke zapadne prostore.

On je, autor snažene intuicije i kad ga čitaš, kao da čitaš poludokumentarni triler.

Sve treba sa rezervom uzimati, tako i DAI. Jedino iritira kada neki od sagovornika imaju bukvalistički odnos prema naracijama, pa se još sa svojih pozicija ponašaju arogantno i agresivno.

- - - - - - - - - -

а сада, када желиш доказивати како је тобоже ДАИ кривотворен, одговара ти и прихваташ да је прелаз /чр/ > /цр/ штокавска промена која се јавила у 13. столећу.

Ne, ja hoću da demonstriram kako da gospa S., Mate i Matasović to dokazuju, a moje ideje bi se poklopile sa preuzimanjem crevlje u grčki.

Sve u svemu, BB-ejci uhvaćeni u kontradikciji.

- - - - - - - - - -

ти приступаш с предубеђења према којим прилагођаваш сазнања и доказе

Interesantno da upravo to Erik Hobsbaum kaže za BB-ejsku školu.

 

[Mrkalj]

Igoru, kao najrođenijem savetujem da srednji pasus nauči naizust i da ga se u životu pridržava.

 

[snouden]

У реду, а шта ћемо са подударношћу и разлици између латинске и грчке верзије?

Латинска ................. Грчка верзија......значење

Servii ........................ Σερβλοι................Срби
Serviae ..................... Σερβλιας..............Србије
Servia ....................... Σερβλια................Србија
Serbli ....................... Σερβλοι..................Срби
Servi ........................ Αουλοι...................Робови
Serbula..................... Σερβουλα.............Цревља
Serbulianos...............Τζερβουλιανους....Цревљацима
Servii ........................Σερβλοι......................Срби

Која је верзија ранија? Зашто на латинском Срби се називају Servii а не Serbli? Зашто су на латинском Цревљаци називају Serbuliani, а на грчком Τζερβουλιανουι, кад је цревља иста на латинском и на грчком (serbula, σερβουλα)? Зашто се на латинском брка в и б: Servii a serbula?

Очито извор је inconsistent.

SERVIVS SVLPICIVS GALBA
Servius Tullius

ništa. tako biva kad vlastitu pamet baziraš na tudjem neznanju.

a lužički i polapski srbi? jesu li oni sebi ime dali po opancima ili su druge reči, naprimer , izvedene iz reči srbin?

 

[Mrkalj]

a lužički i polapski srbi? jesu li oni sebi ime dali po opancima ili su druge reči, naprimer , izvedene iz reči srbin?

Niko ne uzima te dve etimologije iz DAI kao relevantne. Ovde je pitanje odakle autoru te etimologije, iz kog su razdoblja i iz kojeg jezika.

Za sada stojimo na stanovištu da cervula-servula samo može biti odraz srpske reči crevlja iz 16. veka.

- - - - - - - - - -

To potvrđuje i zasvedočeno grčko prezime Zervoulias iz 16. veka (1550.).

 

[Mrkalj]

Pre nego što "diluje" sa crevljom, indogermanistici treba da skrenemo pažnju i na analogan primer, livadu:

Gdje je tacno "livada" posvjedocena u starogrckom kao sto se ovdje tvrdi?

Nigde. To se ne tvrdi. Zvanično se tvrdi da je u pitanju novogrčka reč, a ustvari je slovenska.

Skokova etimologija reči livada prepisana od Nemca Fazmera nema smisla. Livada ne može biti "balkanski grecizam" kada reč postoji u svim slovenskim jezicima, kao što si sopstvenim očesima video. Je li tako? Ili je dogma o nepostojanju Slovena na Slovenskom Jugu (vulgarno i odnedavno zvanom po turskom Balkan) jača od zdrave pameti?

rus. Левада —

• 1. Береговой лиственный лес, роща из ольхи, вербы, тополя, вяза на поймах рек, заливаемые в половодье.
• 2. Участок земли близ дома с сенокосным лугом, лесными или садовыми деревьями.
• 3. Огороженный загон с травяным покрытием для выгула лошадей.

ukr. Лева́да (від гр. λιβάδιον — вода, водойма, поле, пасовище) — присадибна ділянка землі з сінокосом, городом та плодовим садом або іншими деревами.
Також слово може позначати:

• ділянку річкової долини, що обсаджена деревами і використовується під сіножать, пасовище та частково під городи.
• обгороджене штучне пасовище для коней площею 2 – 4 га.
• листяний ліс в заплавах річок України і півдня Росії, що зазвичай складається з дуба, в'яза, вільхи, тополі, верби.

bug. Ливада може да се отнася за:Ливада, обрасъл с трева участък земя;

• Ливада, село в Област Бургас, България;
• Ливада, село в Община Струга, Република Македония;
• Ливада, на гръцки Ливадия, село в дем Пеония, Гърция;
• Ливада, град в окръг Сату Маре, Румъния;
• Ливада, община в окръг Арад, Румъния;

polj. lewada:

łąka, polana, polanka

 

[Mrkalj]

Dakle, analogija sa crevljom:

✧ prasl. *červьjь (rus. čerevík: seljačka cipela, polj. trzewik) ≃ crijevo, v. (prvotno značenje bilo je »odrezana koža«)

WORD: череви́к
GENERAL: укр. череви́к, блр. черевíк, др.-русск. черевикъ, русск.-цслав. чрѣвии ὑπόδημα, болг. чре́ве мн. "башмаки", сербохорв. цре̏вља, словен. črẹ̑vǝlj м., чеш. střevíc, třevíc, др.-чеш. trěví, слвц. črevíc, польск. trzewik, в.-луж. črij, н.-луж. crěẃ, crěj.
ORIGIN: Праслав. *červī- считается производным от *červo "брюхо, живот", первонач. и.-е. *(s)ker- "отрезанное, кожа" (см. кора́, скора́); ср. Соболевский, AfslPh 33, 610; РФВ 71, 444; Педерсен, KZ 39, 459; Перссон 786; Бернекер I, 151; Младенов 682; Шрадер -- Неринг 2, 354. При условии эпентезы -u- сравнивают праслав. *červī- со ср.-ирл. сuаrаn "башмак", кимр. сurаn -- то же; см. Цупица, KZ 37, 399; Педерсен, там же; против см. Бернекер, там же.
PAGES: 4,336-337

 

[Mrkalj]

ukrajinski: череви́к,
beloruski: черевíк,
staroruski: черевикъ
rusko-crkvenoslovenski: чрѣвии ὑπόδημα,
bugarski: чре́ве mn. "башмаки",
srpski: цре̏вља,
slovenački: črẹ̑vǝlj m.,
češki: střevíc, třevíc,
staročeški: trěví,
slovački: črevíc
poljski: trzewik,
gornjelužički: črij,
donjelužički: crěẃ, crěj.

 

[Mrkalj]

Pokušavamo da vidimo postoji li mogućnost da cervulianus / τζερβούλιανούς iz DAI ne bude anahronizam.

U tom smislu imamo tri strategije:

1. da nađemo IE kognate (?) slovenske reči crevlja-červja u neslovenskim IE jezicima

2. da oborimo drugo jotovanje (?) da bismo omogućili preuzimanje srpske reči koja sadrži epentezno L najkasnije u 10. veku, a prethodno prihvativši tezu da Grci tada uopšte ne razlikuju Č i C (što jeste moguće)

3. zaboravih

servoulia (σερβούλια), also tzervoulia, low, poorer-quality shoes.

tzervoulia (τζερβούλια), see servoulia.

https://books.google.rs/books?id=9a...ZHHDzEQ6AEIHTAA#v=onepage&q=σερβούλια&f=false

Setih se -

3. da etimologiju o cervulijanima iz DAI stavimo u 16. vek gde joj je, po svemu sudeći, mesto.

 

[Tandoori Masala]

Pre nego što "diluje" sa crevljom, indogermanistici treba da skrenemo pažnju i na analogan primer, livadu:



Nigde. To se ne tvrdi. Zvanično se tvrdi da je u pitanju novogrčka reč, a ustvari je slovenska.

Skokova etimologija reči livada prepisana od Nemca Fazmera nema smisla. Livada ne može biti "balkanski grecizam" kada reč postoji u svim slovenskim jezicima, kao što si sopstvenim očesima video. Je li tako? Ili je dogma o nepostojanju Slovena na Slovenskom Jugu (vulgarno i odnedavno zvanom po turskom Balkan) jača od zdrave pameti?

rus. Левада —

• 1. Береговой лиственный лес, роща из ольхи, вербы, тополя, вяза на поймах рек, заливаемые в половодье.
• 2. Участок земли близ дома с сенокосным лугом, лесными или садовыми деревьями.
• 3. Огороженный загон с травяным покрытием для выгула лошадей.

ukr. Лева́да (від гр. λιβάδιον — вода, водойма, поле, пасовище) — присадибна ділянка землі з сінокосом, городом та плодовим садом або іншими деревами.
Також слово може позначати:

• ділянку річкової долини, що обсаджена деревами і використовується під сіножать, пасовище та частково під городи.
• обгороджене штучне пасовище для коней площею 2 – 4 га.
• листяний ліс в заплавах річок України і півдня Росії, що зазвичай складається з дуба, в'яза, вільхи, тополі, верби.

bug. Ливада може да се отнася за:Ливада, обрасъл с трева участък земя;

• Ливада, село в Област Бургас, България;
• Ливада, село в Община Струга, Република Македония;
• Ливада, на гръцки Ливадия, село в дем Пеония, Гърция;
• Ливада, град в окръг Сату Маре, Румъния;
• Ливада, община в окръг Арад, Румъния;

polj. lewada:

łąka, polana, polanka

Dobro, tvrdi se da je novogrcka rijec. To nije nista gore od tvojih nebuloza koje postavljas na blog mjesecima, prepisujes s Wikipedije podatke koji ne postoje, znaci, danima, ako ne i mjesecima, suncali su se na njemu izmisljeni anticki nazivi dalmatinske Krke i Cetine. Propagiras iz dana u dan paranauku. Na svakom bozijem koraku spominjes Germane i indogermansku skolu, ispadas teski kompleksas, proglasavas srpskim odnosno slovenskim toponimima, sve zivo, sto treba i ne treba na drevnom Balkanu. Opterecen si dnevnom politikom i Hrvatima, da je to doseglo nivo neke nepoznate odn. neproucene mentalne bolesti. Bavis se politikantstvom, umjesto istorijom. Stvarno si naporan, menu je stvarno mucno s tobom raspravljati o bilo cemu jer vidim da nesto s tobom nije u redu.

Evo, sad si srusio DAI, koji je to naucnik napisao da je Codex Parisinus iz 16. vijeka? Upravo je Petar Skok 1938. godine pisao o tim stvarima, tvrdis na prethodnoj stranici: "Eto, to niko od proučavalaca DAI, do yours truly, nije povezao", a bugarski dijalektalni oblik (č) se nalazi u komsiluku novogrckog oblika (c).

 

[ИгарЈ]

У Скоковом Етимологијском рјечнику заправо стоји следеће - srgr. i ngr. λιβάδι/ov/, augmentativ λιβάδα »isto« pored λουβάδι

Petar Skok - Etimologijski rjecnik hrvatskoga i srpskoga jezika, kinjga druga, JAZU, Zagreb 1972

Реч је несумњиво грчка:

Robert Beekes - Etymological dictionary of Greek, volume one, 2010

 

[Mrkalj]

У Скоковом Етимологијском рјечнику заправо стоји следеће - srgr. i ngr. λιβάδι/ov/, augmentativ λιβάδα »isto« pored λουβάδι

Petar Skok - Etimologijski rjecnik hrvatskoga i srpskoga jezika, kinjga druga, JAZU, Zagreb 1972

Реч је несумњиво грчка:

Robert Beeks - Etymological dictionary of Greek, volume one, 2010

Daj, mućni malo glavom, šta znači na slovenskom jeziku liti, livati, liv tj. sa jatom levati, lev, Lijevče polje, Levče? Kako uopšte nastaje ravna travnata površina, livada? Tako što je na tom mestu nekad bila stajaća voda. To je vodoplavno mesto, mesto koje se naliva za vreme poplave. Livada.

- - - - - - - - - -

Evo, sad si srusio DAI, koji je to naucnik napisao da je Codex Parisinus iz 16. vijeka? Upravo je Petar Skok 1938. godine pisao o tim stvarima, tvrdis na prethodnoj stranici: "Eto, to niko od proučavalaca DAI, do yours truly, nije povezao", a bugarski dijalektalni oblik (č) se nalazi u komsiluku novogrckog oblika (c).

Mućni i ti malo glavom. Nisam srušio DAI, ako se utvrdi ono pod 1. ili pod 2.

1. da nađemo IE kognate (?) slovenske reči crevlja-červja u neslovenskim IE jezicima

2. da oborimo drugo jotovanje (?) da bismo omogućili preuzimanje srpske reči koja sadrži epentezno L najkasnije u 10. veku, a prethodno prihvativši tezu da Grci tada uopšte ne razlikuju Č i C (što jeste moguće)

3. da etimologiju o cervulijanima iz DAI stavimo u 16. vek gde joj je, po svemu sudeći, mesto.

Č ili C koje se javlja u 13. veku više nije glavni predmet rasprave nego tzv epentezno L u crevlji-cervuli koje se javlja u 16. veku.

Nije mi jasna poenta konstatacije "bugarski dijalektalni oblik (č) se nalazi u komsiluku novogrckog oblika (c)" pa bih molio za pojašnjenje.

Po mom mišljenju, opstojeća kopija DAI sadrži falsifikovanu priču o doseljavanju Srba koja je fabrikovana na osnovu postojeće povestice o doseljavanju Hrvata i to u 9. veku. Utoliko je, po meni, u pitanju falš kopija.

 

[Pravi Vlah]

Daj, mućni malo glavom, šta znači na slovenskom jeziku liti, livati, liv tj. sa jatom levati, lev, Lijevče polje? Kako uopšte nastaje ravna travnata površina, livada? Tako što je na tom mestu nekad bila stajaća voda. To je vodoplavno mesto, mesto koje se naliva za vreme poplave. Livada.

- - - - - - - - - -



Mućni i ti malo glavom. Nisam srušio DAI, ako se utvrdi ono pod 1. ili pod 2.


Č ili C koje se javlja u 13. veku više nije glavni predmet rasprave nego tzv epentetsko L u crevlji koje se javlja u 16. veku.

- - - - - - - - - -

Po mom mišljenju, opstojeća kopija DAI sadrži falsifikovanu priču o doseljavanju Srba koji je fabrikovana na osnovu postojeće ovestice o doseljavanju Hrvata i to u 9. veku. Utoliko je, po meni, u pitanju falš kopija.

Изгледа да је то ипак српска реч коју су Срби донели још из Риг Веде

 

[Mrkalj]

Изгледа да је то ипак српска реч коју су Срби донели још из Риг Веде

Ne shvataš. Koren liv, lev ima kognate, ali formant -ad- (moje mišljenje - ozvučen od -at-) javlja se u svim slovenskim jezicima.

- - - - - - - - - -

Skok očigledno propušta posvedočene izraze u ostalim slovenskim jezicima.

 

[Pravi Vlah]

Ne shvataš. Koren liv, lev ima kognate, ali formant -ad- (moje mišljenje - ozvučen od -at-) javlja se u svim slovenskim jezicima. Pa, malo će teže ići da je u sve slovenske jezike stigao iz novogrčkog. Pazi, nema ga u starogrčkom.

- - - - - - - - - -

Skok očigledno propušta posvedočene izraze u ostalim slovenskim jezicima.

Погледај горе бретоснки ливад. Иначе крајњи -at, -ad, је ИЕ. Латински је препун примера.

 

[Mrkalj]

Погледај горе бретоснки ливад. Иначе крајњи -at, -ad, је ИЕ. Латински је препун примера.

Da, sada vidim. Zanači, ako odbacimo Alineijevo viđenje Slovena kao agrarno superiornih obitavalaca većeg dela kontinenatlne Evrope, (agrarna) reč livad(a) je zajednička IE. reč koja označava plavno područje, a ako ne odbacimo, onda je slovenska koju usvajaju sulovenski susedi.


PS. Bretonci su Kelti.

 

[Pravi Vlah]

PS. Bretonci su Kelti.

Знам. И? Неки Келти су прошли Србијом кад овде није било Срба? Основили Сингидунум, леп град? И?

Да се разумемо, било је предака данашњих Срба, али нити су говорили словеснки нити су чули за Србе.