Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.984
Bavili su se istoričari tim pitanje. Bavio se dosta Lujo Margetić, a opcije sumirao i Tibor Živković. Tibor je tvrdio da je mala razlika između tau i fi, tako da je prilikom prepisivanja mogla vrlo lako nastati greška između 300 i 500. Ponudio je i mogućnost da je 500 godina, a što je svakako zaokružena cifra, dakle, ne precizna, figurativni odgovor za jako davno koji je pojedinac dao na pitanje kada je Dubrovnik bio razoren. I ono, „ih, davno, pre petsto leta“!
No, ono na šta ovde treba ukazati jeste šta kaže Mavar Orbin na 181. str. Kraljevstva Slovena:
U izvodima koje je Orbini imao iz 29. gl. DAI, najverovatnije preko tog Arpontaka iz Bordoa, Orbini ponavlja istu informaciju o 500 godina. Ovo bi, da je reč o greški, značilo da je onda još Arpontah imao pristup tom iskvarenom (u tom mestu) prepisu, od kojega dolaze i 3 danas sačuvana rukopisa DAI.
No, šta je ovde ključno? To što se Orbin poziva na 9. knjigu Filipa iz Bergama, u kojoj stoji da su izbeglice iz Cavtata osnovale taj grad 453. godine nakon što su im matični razorili Goti. Đakomo Filipo Foresti (1434-1520) napisao je 1482. godine Dodatke hronikama (Supplementum chronicarum), što je postalo izuzetno citirano delo. Knjiga IX, str. 205 iz izdanja iz 1485. godine:
Ragusium autem Dalmatie ciuitas ab Epidaurensibus Epidauro a Gotthis euerso auspicaci loco hoc quoque tempore et anno condita; quae prae ceteris Dalmatie urbibus publicis et priuatis opibus magnifice est extructa. Hanc et ipsa naualia et portum optimum cathena clausum: cuius ciues ceteros Dalmatas opibus et reliquis bonis atque uirtutibus superant: qui cum liberi sint legibus moribusque instructi Venetorum more senatum et magistratum ac patriciorum ordinem habent a plebe distinctum. Patricii soli rempublicam ipsam administrant, plebs tantum suis rebus studet et uero publicis minime curiosa est.
Po Filipu Bergamskom, gotsko rušenje Cavtata i osnivanje Dubrovnika se odvilo 5696. godine od stvaranja sveta, odnosno 457. godine od Hrista (Filipovo delo prati onu jeronimovsku tradiciju o stvaranju sveta, 5199. godine pre naše ere, po Jevseviju iz Cezareje). Orbinijeva je knjiga izuzetno loše napisana, krcata svakojakim greškama, tako da i ovde on donosi pogrešnu godinu, odnosno 453. umesto 457. god.
Tako da bih rekao da je najizvesniji odgovor da je tradicija o osnivanju Dubrovnika sredinom V stoleća, kao posledice razaranja Salone i ostatka Dalmacije od strane Gota. To, na kraju krajeva, kaže i sam Orbini, koji tvrdi da Porfirogenit konfabulira Slovene sa Gotima, zato što, kako kaže Sloveni u Dalmaciju ne dolaze pre 583. godine, odnosno pre početka vremena cara Mavrikija.
Poslednja izmena:
Piše da se Porfirogenit tu vara, osim ukoliko nije pod Slovenima mislio na Gote, zato što Sloveni dolaze tek krajem VI i početkom VII stoleća, na osnovu čega Orbini zaključuje da je nemoguće da su Sloveni razorili Epidaur jer ih sredinom V st. još nije bilo.
No, preciznije rečeno, nije imao pristup čak ni toj glavi, specifično. Već samo jednoj jedinoj rečenici (koja pak dolazi iz te glave, br. 29), koja mu je očigledno bila dostupna u formi izvoda (ispisa).
Orbini apsolutno ne navodi Ilirik kao kolevku slovenskih naroda, već Skandinaviju.
