Davitelji

Mrzi me sve sad da čitam, pa ću iz glave...

Ne mogu da se setim baš nekog konkretnog ko me uvek jako smara, baš toliko da bih pobegla. Ali na primer, umem da po peti put saslušam istu priču o nečemu što muči majku, svekrvu, drugaricu, nekog bliskog, ako znam da njima to treba. Umem da prelistam deverovih stotinu slika koje je fotkao negde, jer znam da voli da priča o tome. Mogu po deseti put da sa nekom mušterijom do detalja planiram medenjake, tortu, neće me to ubiti, a oni su mirniji u duši nakon toga. Umem da budem jako ljubazna kad mi dođu neki stariji rođaci koji istina umeju da smaraju, ali ako svaki put kad su u Srbiji izdvoje vreme da me posete i donesu neku sitnicu, mogu i ja da sedim sa njima tako da im bude prijatno...

Sve u svemu, svi mi nekad smaramo, ali zaista ne bežim od ljudi, jako mi je to ružno. Nekad poželim, ali nekako mi to nije pristojno, a i uvek se zapitam kako bih se ja osećala da sam na njihovom mestu...
 
mina68:
Ја бих се на њиховом месту запитала зашто беже од мене.
Kliknite za proširenje...
Pa ne to. Mislila sam kako bi meni bilo ako bi mi tog trenutka bilo potrebno da popričam sa nekim, a on me o'ladi. Mislim, ja umem i da planem tek tako, kad reagujem impulsivno, ali se trudim da budem pod kontrolom..
 
Little Redhead:
Pa ne to. Mislila sam kako bi meni bilo ako bi mi tog trenutka bilo potrebno da popričam sa nekim, a on me o'ladi. Mislim, ja umem i da planem tek tako, kad reagujem impulsivno, ali se trudim da budem pod kontrolom..
Kliknite za proširenje...
Лакше ми је са људима који плану, него са успоренима...
 
umem da po peti put saslušam istu priču o nečemu što muči majku, svekrvu, drugaricu, nekog bliskog, ako znam da njima to treba.
Kliknite za proširenje...

Ja čičkavu nisam razumela tako, nego da je naletela na nekog koga površno zna i ume da bude udav. Naravno da se sečenje i udaljavanje ne odnosi na bliske ljude. Njih mogu uvek da saslušam bez ikakvog vremenskog ograničenja. Za prijatelje i porodicu moje rame je uvek spremno :)
 
gospodjica14:
Ja čičkavu nisam razumela tako, nego da je naletela na nekog koga površno zna i ume da bude udav. Naravno da se sečenje i udaljavanje ne odnosi na bliske ljude. Njih mogu uvek da saslušam bez ikakvog vremenskog ograničenja. Za prijatelje i porodicu moje rame je uvek spremno :)
Kliknite za proširenje...
Pa ne znam, spomenula je da je to rođak njenog muža, nemam pojma, ja sam lepo rekla da ću da odgovorim napamet. :lol:
Ali sad sam se setila jedne ujne mog muža, kad sam se udala viđala sam je na jednoj slavi i uvek je htela sve da zna. E tu krenem u kontranapad kad me smori, pa onda pitam nešto kao, "koje Vam je godište sin", "pa zar nije trebao već da završi fax, godinu, šta god", "a devojku nema", "pa zar niste došli ranije da pomognete svekrvi"...i tako, sve sa osmehom i interesovanjem, u prijatnom tonu, dok ne pobegne. :manikir:
 
Poslednja izmena:
PerfectOne:
Ne stvarno ali postoje takvi ljudi koji vole da ponove priču sve dok je napamet ne naučiš
i uvek te pitaju jesam li ti ovo pričao?
i dok ti stigneš da kažeš da jesi pričao si mi on je već počeo ispočetka sa istim žarom kao prvi put :lol:
Kliknite za proširenje...

Vecina je takvih! Traktoristi pricaju o traktorima i dubokom oranju, soferi o kamionima, u najgoroj varijanti je kad polemika krene o politici. Ne mogu se zaobici ni likusi koji svoje probleme sa zadovoljstvom izbace u prvi plan, i te se price ponavljaju iz godine u godinu bez spremnosti da se nesto promeni.

PerfectOne:
Isto tako uopšte nemaju sluha da čuju tvoju priču makar jednom....
Kliknite za proširenje...

Ne zele cuti! Oni imaju samo svoje probleme i "zelju" resiti te svoje probleme, a za tvoju pricu ih savrseno boli dupe.
 
Ja ne izbegavam davitelje, nešto i ne znam koga bih tako okarakterisala. Par reči razmenim sa bilo kim, nije mi problem. Izbegavam dokazane cinike i drkadžije, gledam kad prođem da ne moram da im se javim. Ili, kad se baš i javim, da to bude toliko formalno da se uspostavi distanca. Tu sam naučila da se štedim.
Mada nisam za neko veće druženje, ispijanje kafe, a ovako usput, ne izbegavam nikog iz tih razloga.
 
Mali čičak:
Odoh malopre u supermarket, odlucna da natenane kupim sve sto mi treba. Taman sto sam krenula u razgledanje i kupovinu, slucajno se okrenem i ugledam nekog muzevog rodjaka davitelja nad svim daviteljima ovoga sveta.
Preplaseno sam se okrenula misleci kako ce mi unistiti danasnji miran i tih dan, i kako nemam zivaca za kreveljenje i srdacno pozdravljanje, pitanja kako su ‘koTkuće” itd...
Samo sam okrenula kolica i otisla, dok me nisu spazili.
Narednih pet minuta sam isla kao luda po radnji gledajuci kako da pobegnem da me ne vide.
Kad su se udaljili dovoljno obavih na brzaka ono sto moram i pobegoh na kasu moleci boga da nije guzva i da sto pre sednem u kola i odem.

Jesam li ja luda?
Asocijalna?
Zasto moj mozak bezi?
Jesam li toliko umorna da ne mogu obican kontakt sa ljudima da ostvarim?

Da li se vama desava ovo?
Kliknite za proširenje...
Ne, nikad mi se ovo ne desava. Uvek popricam sa ljudima strpljivo sacekam da se zavrsi i nikom se ne kreveljim :) ne podnosim kreveljuse. Nije ni cudo da bezis od ljudi kad sebi nametnes obavezu da se foliras da si nesto sto nisi.
 
PerfectOne:
Ne stvarno ali postoje takvi ljudi koji vole da ponove priču sve dok je napamet ne naučiš
i uvek te pitaju jesam li ti ovo pričao?
i dok ti stigneš da kažeš da jesi pričao si mi on je već počeo ispočetka sa istim žarom kao prvi put :lol:

Isto tako uopšte nemaju sluha da čuju tvoju priču makar jednom....
Kliknite za proširenje...

:)

Naravno da postoje. veština je da ih uz osmeh presečeš i dovedeš priču do kraja pre nego što eskalira :)

A što se tiče da ljudi nemaju sluha da slušaju druge, to je zapravo stanje stvari kod velike većine, svako priča svoju priču samo neko to radi u dužoj, a neko u kraćoj formi....

Zapravo je zabrinjavajuće koliko ne slušamo svoje sagovornike i koliko su nam teme na kalup - hajde da pričamo malo o meni......
 
Poslednja izmena:
PerfectOne:
Umem strpljivo da slusam ljude ali ako pocnu da ponavljaju pricu svaki put, pronadjem zanimljivije sagovornike
I nije mi zao:lol:
Kliknite za proširenje...
Jao, to prijatelj mm. :lol:
Ispriča prvi put neku anegdotu svi se smeju. Posle jedno sat vremena, opet ispočetka, sa istim detaljima. Meni malo neprijatno, vidim svi se smeju isto pomalo rezervisano, ali se smeju, i niko mu ne kaže ej malopre si pričao, ni žena, ni prijatelji. Ono jeste malo popio, ali mi slušasmo istu priču tri puta to veče. :lol:
I više mi je bilo čudno što svi ćute i smeškaju se, nego što ovaj pripit priča jedno te isto. :lol:
 
Ја богами редовно бежим по радњи, завлачим се међу рафове, чучим испод гајбице салате док смарачи не прођу. Немам живаца ни воље да се бакћем море ни два минута, ни за добар дан. И кад се мора поздравим се у трку добар дан журим, ево добро је, радно, остану да причају за мном у леђа. Само шпринт.Имала сам ситуацију да ван радног времена налетим на особу која не мора да ме зауставља, укратко кажем колегиница ће вам дати детаљне информације и довиђења. Крећем и окрећем леђа и одмичем добрих 5-6 корака и човек ми се обраћа, поставља питање мени у леђа. Чула сам га нисам се окренула, море мрш говедо. И видео је да сам га одјеб и да видиш како је после знао да заврши конверзацију. Безобразна сам преко сваке мере али док не почнем да носим тољагу добро је
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top