Davitelji

Mali čičak

Mali čičak

Stara legenda
Poruka
77.633
Odoh malopre u supermarket, odlucna da natenane kupim sve sto mi treba. Taman sto sam krenula u razgledanje i kupovinu, slucajno se okrenem i ugledam nekog muzevog rodjaka davitelja nad svim daviteljima ovoga sveta.
Preplaseno sam se okrenula misleci kako ce mi unistiti danasnji miran i tih dan, i kako nemam zivaca za kreveljenje i srdacno pozdravljanje, pitanja kako su ‘koTkuće” itd...
Samo sam okrenula kolica i otisla, dok me nisu spazili.
Narednih pet minuta sam isla kao luda po radnji gledajuci kako da pobegnem da me ne vide.
Kad su se udaljili dovoljno obavih na brzaka ono sto moram i pobegoh na kasu moleci boga da nije guzva i da sto pre sednem u kola i odem.

Jesam li ja luda?
Asocijalna?
Zasto moj mozak bezi?
Jesam li toliko umorna da ne mogu obican kontakt sa ljudima da ostvarim?

Da li se vama desava ovo?
 
Meni muž stalno prebacuje da sam davež, naporna i da previše kontrolišem sve u kući.Postoje ljudi koji su jednostavno za izbegavanje!Meni ne smetaju ljudi, dokle god su pozitivni, prijatni, vaspitani. Ne volim ljude koji vam pokvare dan. Prosto kad ih čovek vidi, nikad ništa lepo da kažu, uvek smrznuta lica,kao da žele da se i vi osećate bzv.Sećam se kako smo jednom ja i drugarica bežale od neke žene, koja voli da smatra jer smo bile u žurbi,a nju je nemoguće "isključiti" kad krene s pričom.Žena nas je 'ladno pratila kolima da vidi gde toliko žurimo.Ne da bog, da je negde sela na piće s nama, osvanule bi tamo...
 
Mali čičak:
Jesam li ja luda?
Asocijalna?
Zasto moj mozak bezi?
Jesam li toliko umorna da ne mogu obican kontakt sa ljudima da ostvarim?

Da li se vama desava ovo?
Kliknite za proširenje...

citajuci te primecujem da te nerviraju poslovni partneri, klijenti, muz, rodjaci, roditelji, svekar, deca...iskreno ne znam..proceni sama.

meni deluje da ti nisi zadovoljna zivotom koji vodis...nesto te u dubini tisti.
 
Možda je premor od svakodnevnih obaveza. Dešava se.Ja kad to primetim kod sebe,obično postajem razdražljiva.I prvom prilikom, dajem sebi time-put. Makar jedno dnevni izlet sa najboljim prijateljima. Uvek smo tu jedni za druge, kad krene to "pucanje po šavovima".
 
Mali čičak:
Odoh malopre u supermarket, odlucna da natenane kupim sve sto mi treba. Taman sto sam krenula u razgledanje i kupovinu, slucajno se okrenem i ugledam nekog muzevog rodjaka davitelja nad svim daviteljima ovoga sveta.
Preplaseno sam se okrenula misleci kako ce mi unistiti danasnji miran i tih dan, i kako nemam zivaca za kreveljenje i srdacno pozdravljanje, pitanja kako su ‘koTkuće” itd...
Samo sam okrenula kolica i otisla, dok me nisu spazili.
Narednih pet minuta sam isla kao luda po radnji gledajuci kako da pobegnem da me ne vide.
Kad su se udaljili dovoljno obavih na brzaka ono sto moram i pobegoh na kasu moleci boga da nije guzva i da sto pre sednem u kola i odem.

Jesam li ja luda?
Asocijalna?
Zasto moj mozak bezi?
Jesam li toliko umorna da ne mogu obican kontakt sa ljudima da ostvarim?

Da li se vama desava ovo?
Kliknite za proširenje...
Desava se svima, s vremena na vreme, mislim da nema smrtnika koji nijednom nije klisnuo iza coska primetivsi kuma smaraca ili se sakrio u sobu na slavi, gledajuci da se skloni od strine koja te drzi za ruku sve vreme dok prica sa tobom :sad2:.Ono sto je super je sto ti neke ozbiljnije godine donesu i hrabrost da ne bezis po radnji, nego stanes, pozdravis se sa ljudima, razmenite koju reci i onda najuljudnije moguce kazes da nemas vise vremena i da ti je drago da si ih videla i odes svojim putem.
Na silu te niko nece zadrzati, a to sto ce te mozda ogovarati kako si uobrazena cim okrenes ledja, to je deo paketa, za koji bi trebalo da te boli uvo.
Mnogo je glupo ici na ustrb sebe, ali mislim da je jako vazno biti uljudan, javiti se, pitati za zdravlje itd..mozda si nekome prva osoba koju je sreo taj dan ili jedina, mozda, mozda...

znaci, opet me uhvatio profesorski sitl pisanja, tacno cu za godinu dana da budem k'o taj tvoj rodjak.
 
desava..
poslednje dve godine sa stricem
imala sam respekta prema njemu na insistiranje moje majke - zbog oca
i onda sam dosla u fazu da stvarno vise ne mogu jer me otruje svaki put kad me pozove, pa to ne bude normlana komunikacija, nego sadomazo odnos
sad kad razmislim, otkacila sam i neke ljude kojima sam dala priliku drugi i treci put, a onda sam shvatila da treba da zastitim prvo sebe
 
Mali čičak:
Odoh malopre u supermarket, odlucna da natenane kupim sve sto mi treba. Taman sto sam krenula u razgledanje i kupovinu, slucajno se okrenem i ugledam nekog muzevog rodjaka davitelja nad svim daviteljima ovoga sveta.
Preplaseno sam se okrenula misleci kako ce mi unistiti danasnji miran i tih dan, i kako nemam zivaca za kreveljenje i srdacno pozdravljanje, pitanja kako su ‘koTkuće” itd...
Samo sam okrenula kolica i otisla, dok me nisu spazili.
Narednih pet minuta sam isla kao luda po radnji gledajuci kako da pobegnem da me ne vide.
Kad su se udaljili dovoljno obavih na brzaka ono sto moram i pobegoh na kasu moleci boga da nije guzva i da sto pre sednem u kola i odem.

Jesam li ja luda?
Asocijalna?
Zasto moj mozak bezi?
Jesam li toliko umorna da ne mogu obican kontakt sa ljudima da ostvarim?

Da li se vama desava ovo?
Kliknite za proširenje...
Sve te razumem sestro slatkA
 
Manastirka:
Meni muž stalno prebacuje da sam davež, naporna i da previše kontrolišem sve u kući.Postoje ljudi koji su jednostavno za izbegavanje!Meni ne smetaju ljudi, dokle god su pozitivni, prijatni, vaspitani. Ne volim ljude koji vam pokvare dan. Prosto kad ih čovek vidi, nikad ništa lepo da kažu, uvek smrznuta lica,kao da žele da se i vi osećate bzv.Sećam se kako smo jednom ja i drugarica bežale od neke žene, koja voli da smatra jer smo bile u žurbi,a nju je nemoguće "isključiti" kad krene s pričom.Žena nas je 'ladno pratila kolima da vidi gde toliko žurimo.Ne da bog, da je negde sela na piće s nama, osvanule bi tamo...
Kliknite za proširenje...
Meni vise prijaju smrknuti i cutolozi
Sa njima Cao Cao i produzim dalje
Ovi bre smaraci bi samo da caskaju i da se druze i da pitaju za sve zivo...
tab503:
citajuci te primecujem da te nerviraju poslovni partneri, klijenti, muz, rodjaci, roditelji, svekar, deca...iskreno ne znam..proceni sama.

meni deluje da ti nisi zadovoljna zivotom koji vodis...nesto te u dubini tisti.
Kliknite za proširenje...
Hvala doktore :lol:
veja:
Desava se svima, s vremena na vreme, mislim da nema smrtnika koji nijednom nije klisnuo iza coska primetivsi kuma smaraca ili se sakrio u sobu na slavi, gledajuci da se skloni od strine koja te drzi za ruku sve vreme dok prica sa tobom :sad2:.Ono sto je super je sto ti neke ozbiljnije godine donesu i hrabrost da ne bezis po radnji, nego stanes, pozdravis se sa ljudima, razmenite koju reci i onda najuljudnije moguce kazes da nemas vise vremena i da ti je drago da si ih videla i odes svojim putem.
Na silu te niko nece zadrzati, a to sto ce te mozda ogovarati kako si uobrazena cim okrenes ledja, to je deo paketa, za koji bi trebalo da te boli uvo.
Mnogo je glupo ici na ustrb sebe, ali mislim da je jako vazno biti uljudan, javiti se, pitati za zdravlje itd..mozda si nekome prva osoba koju je sreo taj dan ili jedina, mozda, mozda...

znaci, opet me uhvatio profesorski sitl pisanja, tacno cu za godinu dana da budem k'o taj tvoj rodjak.
Kliknite za proširenje...
Ovima nisam prva osoba
Prosto smarac zestok
 
Nije mi nikakav problem da kada sretnem nekog smarača stanem sa njim, popričam malo, ispoštujem ga i produžim dalje. Ali ljudi, telefon, pa tu me ubijaju! Ja ću zbog telefona totalno da se razbolim! I stenjavih "ja dokon pa malo da čavrljamo", "nema te da se javiš, briga tebe za mene...", "potroši neki impuls i ti", "da zovnem ja tebe kad nećeš ti mene" i "ja samo da vidim šta radiš" smarača koji danima mogu besprekidno da ubijaju u pojam preko telefona raspredajući u krug jednu istu priču. I to agresivno, ne da ti da prekineš! Ti kažeš lepo u gužvi i da imaš obaveze, ma jok, ne da to za pravo, on priča njegovo i to je to!
 
Mali čičak:
Odoh malopre u supermarket, odlucna da natenane kupim sve sto mi treba. Taman sto sam krenula u razgledanje i kupovinu, slucajno se okrenem i ugledam nekog muzevog rodjaka davitelja nad svim daviteljima ovoga sveta.
Preplaseno sam se okrenula misleci kako ce mi unistiti danasnji miran i tih dan, i kako nemam zivaca za kreveljenje i srdacno pozdravljanje, pitanja kako su ‘koTkuće” itd...
Samo sam okrenula kolica i otisla, dok me nisu spazili.
Narednih pet minuta sam isla kao luda po radnji gledajuci kako da pobegnem da me ne vide.
Kad su se udaljili dovoljno obavih na brzaka ono sto moram i pobegoh na kasu moleci boga da nije guzva i da sto pre sednem u kola i odem.

Jesam li ja luda?
Asocijalna?
Zasto moj mozak bezi?
Jesam li toliko umorna da ne mogu obican kontakt sa ljudima da ostvarim?

Da li se vama desava ovo?
Kliknite za proširenje...

ne dešava mi se..uvek imam bar par minuta za poznanike i prijatelje pa i za davitelje..to je vaspitanje ispoštovati nekog ko ti pridje da te pozdravi ..ako je davitelj i ako ce da mi oduzme vreme kazem da zurim
 
Nina:
ne dešava mi se..uvek imam bar par minuta za poznanike i prijatelje pa i za davitelje..to je vaspitanje ispoštovati nekog ko ti pridje da te pozdravi ..ako je davitelj i ako ce da mi oduzme vreme kazem da zurim
Kliknite za proširenje...

a ovo zurim..zar nije nepristojno..preseces ga u pola recenice :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top