Quantcast

dan za secanje

  • Začetnik teme sanja
  • Datum pokretanja
S

sanja

Gost
... po nekom licnom i lepom trenutku.moze?
za mene, 18.09.2003.
m. je dosao po mene (incognito i ja bili na pivu), otisli na adu, nema guzve, sunce vec nisko... gazili smo bosi po plicaku, bacali kamencice u vodu. obuceni lezali na plazi, gledali nebo.... zivot je lep, rece on...
 

Princeza

Aktivan član
Poruka
1.647
Jao! (sto mi danas pola postova pocinje sa jao?) Dan za secanje... Nikad nisam bas predano vodila dnevnik, ali...
24.03.1999. / kad tad nisam poludela nikad necu. A taj datum nikad necu zaboraviti. Najgore secanje u dosadasnjem zivotu.
Dan za secanje mi je i Uskrs te 1999. i koncert na Trgu, nikad vise ljudi i nikad vise ljubavi prema zivotu na jednom mestu.
...
Lepi dogadjaji... Hm...
Ne znam tacne datume. Imam ih negde zapisane, ali ko ce sada da pretura po kutijama da trazi secanja zapisana u minut (datum je tada bio sirok pojam :wink: ) koje drzimo tamo negde, sakrivena... A glava mi je prazna kao da mi nikad nije bilo extra.
Eto jedno, sredina jula 1991. i jedno vece, moja glava na njegovim grudima, lezimo na obali Dunava, gledamo u nebo, on mi pokazuje gde su Mala kola... Bez poljubaca, bez suvisnih reci, samo on i ja i nasih nepunih 15 godina. I jednostavno neponovljivo.
Oh da... 31.07.1990. isti on me drzi za ruku i vodi kroz vocnjak. Kao "posli smo" par minuta pre toga. I bere mi iz vocnjaka najlepsu crvenu jabuku i gleda me tim prekrasnim ocima boje smaragda. I oboje cutimo, jer ne znamo od stida sta da kazemo (imala sam tek 13 godina i neku sicu), gledamo u pod. Ne sme da me poljubi da nas neko ne bi video. (To je bila romantika a ne danas sta se radi sa 13-14 godina).
E.. ove romanticne teme nisu za mene. Probudite mi toliko emocija i ne moze sve da stane u datum, jer odmah vidim sliku i cujem njegov glas. Nijedan posle njega nije ostavio toliko lepih secanja. Zato je svaki dan koji sam provela pored njega dan za secanje. Pa i roman sam o tome napisala.
 

Keeper

Buduća legenda
Poruka
29.458
Princeza:
Jao! (sto mi danas pola postova pocinje sa jao?) Dan za secanje... Nikad nisam bas predano vodila dnevnik, ali...
24.03.1999. / kad tad nisam poludela nikad necu. A taj datum nikad necu zaboraviti. Najgore secanje u dosadasnjem zivotu.
Dan za secanje mi je i Uskrs te 1999. i koncert na Trgu, nikad vise ljudi i nikad vise ljubavi prema zivotu na jednom mestu.
...
Lepi dogadjaji... Hm...
Ne znam tacne datume. Imam ih negde zapisane, ali ko ce sada da pretura po kutijama da trazi secanja zapisana u minut (datum je tada bio sirok pojam :wink: ) koje drzimo tamo negde, sakrivena... A glava mi je prazna kao da mi nikad nije bilo extra.
Eto jedno, sredina jula 1991. i jedno vece, moja glava na njegovim grudima, lezimo na obali Dunava, gledamo u nebo, on mi pokazuje gde su Mala kola... Bez poljubaca, bez suvisnih reci, samo on i ja i nasih nepunih 15 godina. I jednostavno neponovljivo.
Oh da... 31.07.1990. isti on me drzi za ruku i vodi kroz vocnjak. Kao "posli smo" par minuta pre toga. I bere mi iz vocnjaka najlepsu crvenu jabuku i gleda me tim prekrasnim ocima boje smaragda. I oboje cutimo, jer ne znamo od stida sta da kazemo (imala sam tek 13 godina i neku sicu), gledamo u pod. Ne sme da me poljubi da nas neko ne bi video. (To je bila romantika a ne danas sta se radi sa 13-14 godina).
E.. ove romanticne teme nisu za mene. Probudite mi toliko emocija i ne moze sve da stane u datum, jer odmah vidim sliku i cujem njegov glas. Nijedan posle njega nije ostavio toliko lepih secanja. Zato je svaki dan koji sam provela pored njega dan za secanje. Pa i roman sam o tome napisala.
ovo je bas lepo ...... ozbiljno. i ja bih da sam tako nekako doziveo, ali sta ces, druga vremena, nema toga danas ......
 

kety

Zainteresovan član
Poruka
319
:arrow: 22.oktobar 2000 nisam sigurna da li mi je ovo nasrecniji ili najtuzniji dan u zivotu, u svakom slucaju nikad ga necu zaboraviti,...

:arrow: 25,26,27. avgust 2002. tri dana/noci provedena na pucini, bez kopna,bez teskih misli,bez obaveza, samo talasi, sunce, dobro odabrano drustvo,lagana muzika...moja zamisao savrsenog zivota!

ima toga jos....
 

Princeza

Aktivan član
Poruka
1.647
Keeper:
ovo je bas lepo ...... ozbiljno. i ja bih da sam tako nekako doziveo, ali sta ces, druga vremena, nema toga danas ......
Nazalost, danas toga nema. Mnoge osobe nikada nece imati secanja kakva ja imam jer previse zure da odrastu vec u 12-13 godini. Mi smo krali komsijske maline, droga nam je bio smeh, najruznije sto si nekom mogao da ucinis je da mu izduvas gume na biciklu... Igrali smo mali fudbal, pecali, kupali se na Jezeru, pravili uranke i rostilje... Znali smo da uzivamo u stvarima za koje nije trebalo da se napijemo, uduvamo ili... Bilo je to vreme kada je u vazduhu moglo samo da se oseti miris lipe, a ljubav je bila svuda oko nas. Ona drugarska, vecna... Ona koja se ne zaboravlja ni posle 15 godina ni mnogo mnogo kasnije... Jer i sada kada se sretnemo sa osmehom, pricamo o stvarima koje su nas spajale i ukrasile nasa detinjstva cistim i prelepim secanjima.
I svi ti decaci i devojcice mog detinjstva su i sada takvi. Nije ih iskvarilo ni drustvo, ni tezak zivot, ni problemi... To su samo izgovori. Zato ja imam mnogo dana za secanje, mnogo slika u albumu koje mi uvek izmame osmehe, mnoge pesme koje me podsecaju na to vreme.
Nazalost... mnogi nece saznati kako to izgleda.
 
P

Princessa

Gost
Ja volim moje detinjstvo i sva secanja na njega, jer je bez obzira na sve bilo veoma lepo. I volela bih da moja deca jednog dana mogu to da kazu za sebe. Srecno detinjstvo znaci mnogo u zivotu. Ali nemojte da se rastuzite zbog mene!
 

Mala roze Maca

Zainteresovan član
Poruka
212
pre neki dan putujem ja i prolazim tamo nekom naseobinom poredu puta u vojvodini blizu granice.i pretrcavaju dva decacica.i zamislim se ja e sto ti je lepo to detinjstvo u tako malim gradovima ako vas ima jos par naravno pribliznih godina.ono trckaranje po sumi i poljima grudvanje do mile volje zimi kranje komsijskih(a i svojih) jabuka i tako to.e a u gradu mi nismo imali to.
ali dosta se promenilo.danas oni gledaju samo kako bre da "ulove" mobilni od roditelja ili taj neki trip
 
E

Elleni

Gost
Dan za secanje definitivno 25.10.2001., Atina, Grcka, on me je zaprosio u jednom mnogo lepom restoranu sa pogledom na celu Atinu. Ja sam , na zalost rekla, ne. To je ujedno bio i moj najsrecniji i moj najtuzniji dan u zivotu.
 

Top