Далмација и Далматинци

[Holy1]

Interesuje me da li su postojala bradstva ili plemena, da li imaju nekakvi nazivi plemena iz bilo kog doba u Dalmaciji..To mi je jako interesantno. Kod Crnogoraca se to zadržalo..To je jako lepo

 

[Gledston]

Колико сам ја схватио, племе је у Црној Гори било потпуно иста ствар као нахија у данашњој централној Србији: административно-територијална јединица која не подразумева заједничко порекло или сродство. Зато би требало да су такве јединице (котари?) у Далмацији потпуно исто што и племена у Црној Гори.

 

[Holy1]

Mene zanimaju plemena i porodice koje su u krvnom srodstvu i nazivi istih. :-)

 

[Gledston]

Sjajno rezonovanje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mene zanimaju plemena i porodice koje su u krvnom srodstvu i nazivi istih. :-)

Holy1, jesi li istražio sajt Poreklo? Ima tamo, i u okviru Srpskog DNK projekta, dosta na tu temu.

 

[Holy1]

Holy1, jesi li istražio sajt Poreklo? Ima tamo, i u okviru Srpskog DNK projekta, dosta na tu temu.

Tražio sam nešto ali davno na tom sajtu..Sajt je obiman

 

[Барышников]

Interesuje me da li su postojala bradstva ili plemena, da li imaju nekakvi nazivi plemena iz bilo kog doba u Dalmaciji..To mi je jako interesantno. Kod Crnogoraca se to zadržalo..To je jako lepo

Племена и братства у Црној Гори, постојала су у почетку САМО код Е-В13, и то је трајало јако дуго тако. Зашто? Зато што је Е-В13 врло, врло стара ХГ, и нпр Васојевићи, Пипери или Кучи, се разликују на по 4-5000 година! Верово или не, а са Арбанашким Е-В13 разлика је још већа!
Зато је било ВРЛО битно да се зна ко је ко! И отуда толика неосетност и нејединство код Црногораца, једноставно их боле уво за неког од кога се разликују 5000 година!
Србљаци, тј Срби илити Словени су примили ту племенску организацију врло скоро, а и тада није била крвна већ подручна.
...
Код Срба тј Хрвата Далматинаца ствар је потпуно другачија. Чему организовање у племена када читав народ има заједничког претка на 1800 година?
Далматинци се по ХГ врло мало разликују, и зато није ни било племенске организације. Нпр, од Хвара до Брибира сви И2-Дин су јако близак род.
...
То генетско јединство је условило и јединство по свим питањима, па је тако Србско приморје било последња тврђава Словенског Родноверја, пружали су отпор и Немањићима и Латинима упоредо у исто време, баш као и наша браћа на северу, Полабски Срби, која су последњи била покорени од стране Хришћанства.
....

 

[RickRoss]

Naravno da je u pitanju više područje nego zajedničko poreklo.
Pa recimo grad Berane od 35 000 ljudi u Vasojevićima. Zamislite da su tamo svi zajedničkog porekla. Da muškarac ne sme da uzme ženu iz svog grada, jer bi praktikovao incest. Dakle svi bi morali partnera da traže u susednim plemenima.

 

[Барышников]

Naravno da je u pitanju više područje nego zajedničko poreklo.
Pa recimo grad Berane od 35 000 ljudi u Vasojevićima. Zamislite da su tamo svi zajedničkog porekla. Da muškarac ne sme da uzme ženu iz svog grada, jer bi praktikovao incest. Dakle svi bi morali partnera da traže u susednim plemenima.

Нема шта да замишљаш, Васојевићи јесу СВИ истог порекла, имају заједничког претка сви до једнога, осим мало броја придошлица.
Зато и постоје БРАТСТВА, да се не би рођаци мешали, јер је тај заједнички предак довољно далеко да се не деси родоскрвнуће.
...
Нпр. Кучи Дрекаловићи, свима је Дрекале предак, и ДНК испитивања потврђују ту причу.
Жена се и јесте углавном узимала из другог племена, јер је то било само 3 брда даље, и то правило је било јаче од било које крвне освете или сукоба.

 

[Krishna]

U Dalmaciji nije bilo plemena.

Sela u Dalmaciji u doba mletačke vladavine su imale arambašu i kapitane, koji su bili spona između seljaka i mletački vlasti. Moj predak iz 18-og v. je bio kapitan Plavna kod Knina.

 

[Акај]

Постојала су условно речено братства (одређене породице носе по два презимена, друго по једном од ближих предака, да би се разликовали од рођака суседа; презимена ”на кући”).

Племена нису постојала. Једино су досељеници из Црне Горе и Херцеговине имали сећање из којих су племена.

 

[Krishna]

Постојала су условно речено братства (одређене породице носе по два презимена, друго по једном од ближих предака, да би се разликовали од рођака суседа; презимена ”на кући”).

Племена нису постојала. Једино су досељеници из Црне Горе и Херцеговине имали сећање из којих су племена.

Teško da su doseljenici iz današnje CG pamtili iz kojeg plemena potiču. Bojanići sa Žagrovića, Dujakovići sa Vrbnikia i Đumići iz Plavna su testirani na y dnk i pripadaju haplogrupi I1-P109 rodu Drobnjaka. Kod ovih rodova nije postojalo nikakvo predanje o porijeklu iz Drobnjaka. Da nije genetike niko ne bi poveza navedene srpske rodove iz Dalmacije sa Drobnjacima.
Vojvoda Momčilo Đujić je tvrdio da je starinom iz Bjelopavlića. Đujići iz Kovačića kod Knina su testirani i pripadaju haplogrupi R1a-M458>L1029, to je oborili teoriju o Bjrlopavlićkom porijeklu jerbo Bjelopavlići pripadaju haplogrupi E-V13.
Većina predanja o porijeklu iz Crne Gore kod dalmatinskih Srba su izmišljena u zadnjih 100 godina.

 

[Акај]

Teško da su doseljenici iz današnje CG pamtili iz kojeg plemena potiču. Bojanići sa Žagrovića, Dujakovići sa Vrbnikia i Đumići iz Plavna su testirani na y dnk i pripadaju haplogrupi I1-P109 rodu Drobnjaka. Kod ovih rodova nije postojalo nikakvo predanje o porijeklu iz Drobnjaka. Da nije genetike niko ne bi poveza navedene srpske rodove iz Dalmacije sa Drobnjacima.
Vojvoda Momčilo Đujić je tvrdio da je starinom iz Bjelopavlića. Đujići iz Kovačića kod Knina su testirani i pripadaju haplogrupi R1a-M458>L1029, to je oborili teoriju o Bjrlopavlićkom porijeklu jerbo Bjelopavlići pripadaju haplogrupi E-V13.
Većina predanja o porijeklu iz Crne Gore kod dalmatinskih Srba su izmišljena u zadnjih 100 godina.

Могуће, већина је свакако дошла из западне Босне а у Босну често из других крајева.

Мени су Лакићи причали да су из Даниловграда. Код појединих породица се одржало сећање, код већине није.

 

[Krishna]

Могуће, већина је свакако дошла из западне Босне а у Босну често из других крајева.

Мени су Лакићи причали да су из Даниловграда. Код појединих породица се одржало сећање, код већине није.

Znaš li zašto nije? Zašto npr. gore pomenuti rodovi nisu imali nikakvo predanje o Drobnjacima, a preko y dnk je utvrđeno da potiču iz Drobnjaka? Zato što dalmatinske i generalno krajiške Srbe od Hercegovine i današnje CG (ugl. Stara Hercegovina) dijeli 500 godina, njihovi preci su migrirali na zapad u 16-om v. S druge strane Šumadinci i ljudi iz zapadne Srbije uglavnom pamte crnogorsko i hercegovačko porijeklo, jerbo su preci došli otalen kasnije u 18-om i 19-om v.
Krajiški Srbi što se tiče današnje CG imaju najviše veze sa Starom Hercegovinim, dok je njihova veza sa pravom podlovćenoslom iliti Starom Crnom Gorom skoro nepostojeća.

 

[Акај]

Znaš li zašto nije? Zašto npr. gore pomenuti rodovi nisu imali nikakvo predanje o Drobnjacima, a preko y dnk je utvrđeno da potiču iz Drobnjaka? Zato što dalmatinske i generalno krajiške Srbe od Hercegovine i današnje CG (ugl. Stara Hercegovina) dijeli 500 godina, njihovi preci su migrirali na zapad u 16-om v. S druge strane Šumadinci i ljudi iz zapadne Srbije uglavnom pamte crnogorsko i hercegovačko porijeklo, jerbo su preci došli otalen kasnije u 18-om i 19-om v.
Krajiški Srbi što se tiče današnje CG imaju najviše veze sa Starom Hercegovinim, dok je njihova veza sa pravom podlovćenoslom iliti Starom Crnom Gorom skoro nepostojeća.

Тачно тако. Да се надовежем, по Ашкраби Загорском велики део конкретно Цетиња је насељен из Ниша и ширег краја.
Занимљиво је да неколико тестираних Срба из Далмације има даљу везу са Мирјацима и Брсјацима.

Свакако да смо на уводно питање конкретно одговорили.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Тачно тако. Да се надовежем, по Ашкраби Загорском велики део конкретно Цетиња је насељен из Ниша и ширег краја.
Занимљиво је да неколико тестираних Срба из Далмације има даљу везу са Мирјацима и Брсјацима.

Свакако да смо на уводно питање конкретно одговорили.

Ajme...

 

[snouden]

većina današnjih prezimena u dalmaciji su formirana s mletačkim osvajanjem dalmacije. gruntovnice su date zaslužnima u ratovanju protiv turaka ali i onima koji su zemlju posedovali dok je dalmacija bila pod turskom upravom. prosto je mlecima odgovaralo vezivanje vlaja za zemlju i ubiranje dadžbina. pa su današnja prezimena pokazatelji rodovske bliskosti od te tačke. svaki današnji zaseok je po pravilu bila rodovska zajednica iako se danas kod mnogih zaseoka nije očuvalo sećanje na .tog zajedničkog pretka nosioca gruntovnice. ali jeste u knjigama, i uglavnom je arhivska gradja sačuvana. drži se u zadru.

u tursko vreme sumnjam da je u dalmaciji bilo mogućnosti ukrupnjavanja do formiranja plemena. najpre zbog samih turaka kojima tako što nije bilo u interesu. potom zbog čestih mletačko turskih ratova i prebega na mletačku teritoriju. na mletačkoj strani su bili još teži uslovi za ukrupnjavanje. tamo su vlasnici zemlje bila mletačka gospoda a srbi sluge ili najamnici. od "mila" zvani bodulima.

teško dostupni predeli u dinarskom masivu su bili najpodesniji za ukrupnjavanje. nepristupačnost i oskudnost zemlje demotivisali su osvajača. a našim precima pružali usluve za slobodniji život.

 

[Krishna]

većina današnjih prezimena u dalmaciji su formirana s mletačkim osvajanjem dalmacije. gruntovnice su date zaslužnima u ratovanju protiv turaka ali i onima koji su zemlju posedovali dok je dalmacija bila pod turskom upravom. prosto je mlecima odgovaralo vezivanje vlaja za zemlju i ubiranje dadžbina. pa su današnja prezimena pokazatelji rodovske bliskosti od te tačke. svaki današnji zaseok je po pravilu bila rodovska zajednica iako se danas kod mnogih zaseoka nije očuvalo sećanje na .tog zajedničkog pretka nosioca gruntovnice. ali jeste u knjigama, i uglavnom je arhivska gradja sačuvana. drži se u zadru.

u tursko vreme sumnjam da je u dalmaciji bilo mogućnosti ukrupnjavanja do formiranja plemena. najpre zbog samih turaka kojima tako što nije bilo u interesu. potom zbog čestih mletačko turskih ratova i prebega na mletačku teritoriju. na mletačkoj strani su bili još teži uslovi za ukrupnjavanje. tamo su vlasnici zemlje bila mletačka gospoda a srbi sluge ili najamnici. od "mila" zvani bodulima.

teško dostupni predeli u dinarskom masivu su bili najpodesniji za ukrupnjavanje. nepristupačnost i oskudnost zemlje demotivisali su osvajača. a našim precima pružali usluve za slobodniji život.

Mlečani su vladali dalmatinskim zaleđem od kraja 17-og v. do 1797, a većina srpskih prezimena iz Dalmacije su starija od tog perioda. Skoro svi srpski rodovi koji su naselili Dalmaciju krajem 17-og v. iz zapadne Bosne su donijeli svoja prezimena iz zapadne Bosne. Stariji srpski rodovi iz Dalmacije takođe imaju većinom starija prezimena od mletačkog perioda. Npr. čuveni Sinobadi iz Knina se pominju prvi put sa tim prezimenom 1616 u okolini Drniša, oni su se 1688 preselili u Knin. Cvijan Šarić je rođen oko 1620, a Srba Šarića je do 1995 bilo u više sela u Dalmaciji https://en.wikipedia.org/wiki/Cvijan_Šarić
1649 se pominje Plavša Kresović koji je zajedno sa Jankom Mitrovićem ćaćom od Stojana Janković te godine predvodio uskočki napad na Turke u Bosni. Srba Kresovića je bilo u Modrinom Selu kod Kistanje do 1995.
Srbi iz Dalmacije i Hercegovine imaju najstarija prezimena među Srbima, neka datiraju čak iz srednjeg v.

 

[snouden]

Mlečani su vladali dalmatinskim zaleđem od kraja 17-og v. do 1797, a većina srpskih prezimena iz Dalmacije su starija od tog perioda.

mlečani su vladali i pre toga primorjem i otocima. migracije na mletčku stranu počinju i pre turskog osvajanja. po turskom osvajanju ljudi bi prezimena dobijali od mletačkih vlasti/ćata prilikom prebega i upisa u jedinicu ili gruntovnice u slučaju starosedeoca koji su ostali po proterivanju turaka. ako se ne varam tu negde oko 16 veka se započinje s davanjem prezimena nižim slojevima kod mletaka i po austrougarskoj.

Skoro svi srpski rodovi koji su naselili Dalmaciju krajem 17-og v. iz zapadne Bosne su donijeli svoja prezimena iz zapadne Bosne. Stariji srpski rodovi iz Dalmacije takođe imaju većinom starija prezimena od mletačkog perioda. Npr. čuveni Sinobadi iz Knina se pominju prvi put sa tim prezimenom 1616 u okolini Drniša, oni su se 1688 preselili u Knin. Cvijan Šarić je rođen oko 1620, a Srba Šarića je do 1995 bilo u više sela u Dalmaciji https://en.wikipedia.org/wiki/Cvijan_Šarić
1649 se pominje Plavša Kresović koji je zajedno sa Jankom Mitrovićem ćaćom od Stojana Janković te godine predvodio uskočki napad na Turke u Bosni. Srba Kresovića je bilo u Modrinom Selu kod Kistanje do 1995.
Srbi iz Dalmacije i Hercegovine imaju najstarija prezimena među Srbima, neka datiraju čak iz srednjeg v.

a ko je tim ljudima davao prezimena i kako su održavana i evidentirana od strane turaka?

 

[Krishna]

mlečani su vladali i pre toga primorjem i otocima. migracije na mletčku stranu počinju i pre turskog osvajanja. po turskom osvajanju ljudi bi prezimena dobijali od mletačkih vlasti/ćata prilikom prebega i upisa u jedinicu ili gruntovnice u slučaju starosedeoca koji su ostali po proterivanju turaka. ako se ne varam tu negde oko 16 veka se započinje s davanjem prezimena nižim slojevima kod mletaka i po austrougarskoj.


a ko je tim ljudima davao prezimena i kako su održavana i evidentirana od strane turaka?

Na turskom popisu iz 1604 u Sokolovu na Zmijanju su popisani Bursaći, a u Sanici koja se graničila sa nahijom Zmija je su popisani Đurići. Bursaći i Đurići iz ovih krajeva su bili dio seobe oko 5000 Srba u Maju 1692 koji su pod knezovima Nikolom Pirićem, Pavlom Đurićem i Todorom Zorićem prešli na mletačku teritoriju. Moji Đurići isto ki Bursaći, Pirići i Zorići su se naselili u Plavno.
Isto 1692 grupa srpskih rodova iz okoline Duvna pod knezom Nikolom Milašem se preselila u Cetinu na mletačku teritoriju. Milaša je bilo u Cetini do 1995. Dakle Milaši, Bursaći, Pirići i Đurići su donijela svoja prezimena iz turske Bosne u mletačku Dalmaciju 1692.
1689 Srbi iz Glamoča su pod arambašom Radovanom Prijićem naselili Biskupiju kod Knina. Svi srpski rodovi koji su došli u Biskupiju iz Glamoča 1689 uključujući i Prijiće su pod istim prezimenima živili u Biskupiji do 1995.

 

[Gledston]

Na turskom popisu iz 1604 u Sokolovu na Zmijanju su popisani Bursaći, a u Sanici koja se graničila sa nahijom Zmija je su popisani Đurići. Bursaći i Đurići iz ovih krajeva su bili dio seobe oko 5000 Srba u Maju 1692 koji su pod knezovima Nikolom Pirićem, Pavlom Đurićem i Todorom Zorićem prešli na mletačku teritoriju. Moji Đurići isto ki Bursaći, Pirići i Zorići su se naselili u Plavno.
Isto 1692 grupa srpskih rodova iz okoline Duvna pod knezom Nikolom Milašem se preselila u Cetinu na mletačku teritoriju. Milaša je bilo u Cetini do 1995. Dakle Milaši, Bursaći, Pirići i Đurići su donijela svoja prezimena iz turske Bosne u mletačku Dalmaciju 1692.
1689 Srbi iz Glamoča su pod arambašom Radovanom Prijićem naselili Biskupiju kod Knina. Svi srpski rodovi koji su došli u Biskupiju iz Glamoča 1689 uključujući i Prijiće su pod istim prezimenima živili u Biskupiji do 1995.

Да ли ово знаш из тахрир-дефтера или литературе?

 

[Holy1]

Na turskom popisu iz 1604 u Sokolovu na Zmijanju su popisani Bursaći, a u Sanici koja se graničila sa nahijom Zmija je su popisani Đurići. Bursaći i Đurići iz ovih krajeva su bili dio seobe oko 5000 Srba u Maju 1692 koji su pod knezovima Nikolom Pirićem, Pavlom Đurićem i Todorom Zorićem prešli na mletačku teritoriju. Moji Đurići isto ki Bursaći, Pirići i Zorići su se naselili u Plavno.
Isto 1692 grupa srpskih rodova iz okoline Duvna pod knezom Nikolom Milašem se preselila u Cetinu na mletačku teritoriju. Milaša je bilo u Cetini do 1995. Dakle Milaši, Bursaći, Pirići i Đurići su donijela svoja prezimena iz turske Bosne u mletačku Dalmaciju 1692.
1689 Srbi iz Glamoča su pod arambašom Radovanom Prijićem naselili Biskupiju kod Knina. Svi srpski rodovi koji su došli u Biskupiju iz Glamoča 1689 uključujući i Prijiće su pod istim prezimenima živili u Biskupiji do 1995.

Mene isto zanima odakle ti ovo znaš..da li u tom popisu iz 1604. god ima nekih podataka o prezimenu Dobrić? Kako mogu to da pogledam?

 

[Krishna]

Mene isto zanima odakle ti ovo znaš..da li u tom popisu iz 1604. god ima nekih podataka o prezimenu Dobrić? Kako mogu to da pogledam?

Ukucaj na Google ovo Ćirilicom: "STANOVNIŠTVO PLAVNA OD 16. DO 18. VEKA ILI KAKO JE ZAISTA NASELJEN KRAJ OD PLAVNA DO ŽEGARA." Vidićeš kad klikneš na link autor je Vladimir Bursać, a poziva se na arhivska istraživanja istoričara Marka Jačova. Tu ima nešto o turskom popisu iz 1604, ali odnosi se na Sanicu i Zmijanje. Ima i o Plavnu i okolnim selima iz doba turske vladavine.
Stavi link na ovu temu, jerbo tu ima zanimljivih stvari vezanih za prošlost dalmatinskih Srba. Na telefonu sam pa nemerem da postavim link, inače da sam na kompu ja bih ga već postavio.

 

[Gledston]

Ukucaj na Google ovo Ćirilicom: "STANOVNIŠTVO PLAVNA OD 16. DO 18. VEKA ILI KAKO JE ZAISTA NASELJEN KRAJ OD PLAVNA DO ŽEGARA." Vidićeš kad klikneš na link autor je Vladimir Bursać, a poziva se na arhivska istraživanja istoričara Marka Jačova. Tu ima nešto o turskom popisu iz 1604, ali odnosi se na Sanicu i Zmijanje. Ima i o Plavnu i okolnim selima iz doba turske vladavine.
Stavi link na ovu temu, jerbo tu ima zanimljivih stvari vezanih za prošlost dalmatinskih Srba. Na telefonu sam pa nemerem da postavim link, inače da sam na kompu ja bih ga već postavio.

Колико ја знам, Јачов је истраживао венецијанске архиве?

 

[RickRoss]

Тачно тако. Да се надовежем, по Ашкраби Загорском велики део конкретно Цетиња је насељен из Ниша и ширег краја.

To ze Cetinje nije nikakva tajna. O tome smo pisali i na temi o Crnogorcima.
Reč je o Ivanu Borojeviću i njegovim potomcima.

A Aškrabu nemoj da citiraš na ozbiljnijim temama.
Čovek tvrdi da pola srpskih vladara i srpskih plemena potiče iz njegovog Kalinovika i okolnih sela.