Uh priča sa mojim psihickim poremecajima je duga i probacu da je skratim maksimalno.
Dosadasnje dijagnoze sa raznih psihijatrija: poremecaj slican sizofreniji, bipolarni poremecaj, visestruka licnost, poremacaj licnosti.
Dijagnoze sa raznih ispitivanja: uvecana slezina (uzrok nepoznat), erektilna disfunkcija, poremecaj kognitivnih funkcija, gubitak pamcenja, poremecaj paznje.
Prva faza:
U srednjoj skoli sam prvi put pao psihicki nakon sto sam bio u nemogucnosti da treniram (povreda ramena). Tri godine sam isao u teretanu, trenirao konstantno, pridrzavao se svega, odricao se dosta, da bih zbog povrede ramena u roku od 3 meseca izgubio sve. Tada je trenirano prirodno bez ikakvih steroida. To me sve polako odvodi u depresiju. Zatvaram se dosta. Vreme krecem da provodim za racunarom (igrice). U skolu sam morao da idem. Druzio sam se i dalje ali jednostavno sve mi je smetalo i osecao sam se porazeno. Prolazi neko vreme i meni pocinje da se javlja socijalna anksioznost. Pogotovo u razgovoru sa devojkama (tu je malo igrao ulogu osecaj sramote zbog smanjenja libida). Konacno odlazim kod psihijatra, porazgovaram sa njim, odrade mi iq test i izadjem sa 121 poena. Prepisu mi ksalol i to je to. Pola godine prodje ja progutah u sebi nekako tu depresiju i nastavih dalje. Ispijah ksalol sve vreme al mi nemade nekog ucinka. Poceo sam da se menjam. Zatvaranje pred kompijuterom pretocilo se lagano u iscitavanje knjiga. Nisam ni slutio kakav sam zlatni rudnik otkrio. Pogled mi se prosirio. Prvo sam citao romane onda na polici u knjizari nadjem knjigu vezanu za strahove. Procitam knjigu i shvatim da je glavni uzrok moje anksioznosti strah i da je najbolji lek za strah samo suocavanje sa njim. Takodje otkrijem i da meditacija smanjuje anksioznost. Pocnem da praktikujem meditaciju i ukljucujem se u razgovore. Posebno sa devojkama. Bilo je jako neprijatno u pocetku. Bilo je neprijatno i devojkama ali jos gore meni. Znojio sam se i tresao od straha i srce mi je abnormalno lupalo. Ubrzo sam resio da pocnem da prilazim devojkama na ulici. Pocetak je bio uzasan. Strah je bio ogroman. Ipak nekako sam preguravao. U deset sekundi razgovora mislim da mi je srce lupilo jedno 500 puta. Ubrzo sam nasao ekipu u Beogradu preko interneta koji su slicni slucajevi i koji su naisli na slicne knjige i videe i radili isto sto i ja. Nalazio sam se sa njima i jedni druge smo gurali i pomagali jedni drugima da prilazimo. Vreme je prolazilo, strah se pretocio u samopuzdanje. Nisam jos uvek imao nikakvih rezultata kod devojaka, U tom trenutku nije mi bilo ni bitno. Bio sam slobodan od straha. Konacno veseo, dignute brade i ponosan. Bacio sam ksalol ubrzo. Zavrsila se i srednja skola. Ja se preselim u Beograd, zaposlim se. Radim i nastavljam sa mojim prilazima. Oduzilo se to bogami dok nisam konacno dobio rezultate. Da ne poverujes da su mene devojke pocele da primecuju, ej mene. Uglavnom oduvek sam hteo devojku, ne da svrljam okolo i varam. Jednostavno sam samo hteo neku sa kojom cu da provedem duug vremenski period mozda se ozenim jednog dana ozenim i decu da pravim. Ubrzo sam upoznao jednu Grkinju (predivnu devojku). Problem je bio sto je morala za Grcku u roku od 7 dana. Bila je na studijama ovde. Malo me i ubilo kad je otisla ali ajde. Sta cu besparica da odem u Grcku da je posecujem. To pukne. Sve se manje i manje javljamo jedno drugom. Na kraju shvatimo da je nemoguce izpozdravljamo se pozelimo jedno drugom sve najbolje i nastavi svako svojim putem. Ubrzo gubim posao i vracam se u Smederevo.
Druga faza:
Vratio se ja u manji grad ni slutivsi kakva ce buna da izbije. Uglavnom u Beogradu je veliki broj devojaka i lako je prici 20 cura i od toga pokupiti 15 brojeva recimo ili grupicu devojaka upoznati i odvesti u kafic,restoran i sl. Problem je bio sto sam samo hteo veze a ne avanture, mozda moja glupava filozofija i sad patim sto nisam iskoristio mladost i pun potencijal vestina kojih sam stekao. To je ono, samo da mogu da vratim vreme. Uglavnom prisao sam za 3 dana preko 90ak devojaka u malom gradu sad. Ubrzo su pocele price da sam svalercina, obicna muska svinja, stoka zavodnik. Jedno vece vracam se iz kluba nocu i pridje mi grupa desetak momaka, jedan drzi palicu, dvojici vidim bokser na rukama. Kaze mi jedan: "sta se kurcis, sta si umislio". Iskreno prepao sam se ziv. Nekako se izvucem bez batina to vece,umirim ih i izvinim se, ni sam ne znam zasto, al tom trenutku bolje cuti i gutaj gnev i bes i ponizi se nego bez zivota da ostanes. Nisam vise zalazio po gradu od straha. Ali u medjuvremenu preko druga upoznam jedno zlato od devojke, mirno, povuceno, prelepo. Problem kod devojke je bio sto je otac maltretira od malih nogu i alkoholicar je. Uglavnom pocnemo mi da se vidjamo, i vec nakon 3 dana ona polako sve manje odgovara na poruke. Nit znam sta se desava ni sta je bilo. Odem onako preplasen u grad, sacekam je ispred gimnazije. Ljubimo se sve normalno, setkamo, drzimo se za ruku. Ja je pitam sto mi ne odgovaras na poruke. ona odgovara nisam stigla da ti odgovorim a i moram da ucim mnogo ubrzo ce kraj sk godine. Zagrlim je poljubim, ispratim. Pozalim se drugu koji nas je upoznao, jer mi i dalje sve manje i manje odgovara na poruke i uvek nadje razlog da neizadjemo . Kaze mi on ona je verovatno jos uvek zaljubljena u bivseg decka. Srce mi se slomi al jbg ako je tako necu da im stajem na put jer je i on dobar decko upoznao sam ga jednom prilikom u gradu. Posaljem joj poruku: "Vidi sta god da te muci razumem, necu da te silim u nesto sto ne zelis, Uvek cu biti tu ako ti treba drug i neko za razgovor. Zovi me kad god ti nesto zatreba. Voli te tvoja konjina
". Stigne mi odgovor: Izvini, izvini molim te (tri uplakana smajlija i srce), Hvala ti sto me razumes. To se tako zavrsi. Prestanemo da se vidjamo. Za nekoliko dana saznam da je iz njenog razreda potekla vest da smrcem kokain. Setim se price da je njen otac alkoholicar i da je maltretira. Onda pomislim da je mozda to razlog sto me ostavila. Iz straha. To me sroza,ubije me. Nisam hteo da joj se javim jer sa utripovao da me se plasi i da misli za mene da sam narkoman i da je podsecam na oca. A sad kad su prosle godine ubija me sto nisam bio uz nju kad sam joj mozda bio najpotrebniji, jedna jebena poruka i mozda bi bilo mnogo drugacije.
Treca faza:
Povlacim se iz drustva i krecem u teretanu opet. Boliovi u ramenu su prosli. Sedam meseci treniram ko majmun, dijete, odricanja, redje izlazenje i druzenje. U isto vreme se vratim na knjige i radim na sebi od jutra do mraka. U sedmom mesecu povredim ledja, uzasni strasni bolovi. Ajmo Jovo nanovo, sedam meseci rada ode u propast. Odem na trening da treniram, pa me presece tolko snazan bol u ledjima da zavrsim u hitnoj i to aj da se desilo jednom nego vise puta. Padnem normalno u depresiju. Pocnem da gubim misicnu masu al krenem kod fizioterapeuta. Ispravljao sam ledja 5 meseci. ZA tih 5 meseci sam zavrsio kurs za personalnog trenera. Bilo je leto, odlazio sam na predavanja i cesto izlazio u sred predavanja jer nisam od bolova mogao da sedim na onim prokletim tvrdim stolicama. Jedva sam ga zavrsio. Za to vreme otac se ubijao od posla u 60 godina da meni isplaca skolovanje i terapije. Grizla me savest sto imam 22 godine i samo iznosim novac iz kuce.Osecao sam se ko bezvredna ljaga. Konacno sredim ledja. Vratim se treniranju idobijem usrani bronhitis koji sam morao da odlezim mesec dana.U medjuvremenu sam se zaljubio u jednu devojku blizu mog sela. Bila je dosta mladja od mene. Prisao sam joj, rekao koliko je prelepa. Tresla se, pogledao sam joj u oci i video sebe. Video onog uplasenog decaka koji tek ulece u zivot i plasi se. Dotakao sam joj nosic, namignuo i rekao ulepsala si mi dan, ma kakav dan zivot. Ubrzo sam je nasao na instagramu i poceo da je pratim, nije bilo slike koju mi nije lajkovala i price a da nije u medju prvih pet ona pogledala. TAko je bilo i sa moje strane. Koljem se ceo zivot jer joj nisam poslao poruku prvi, jednostavno sam hteo uzivo opet da joj pridjem i polako da radim na njoj i da je lisavam od straha od privlcnih momaka (da se ne lazemo bio sam, koliko se njih bilo zaljubljivalo u mene bilo je neverovatno, prelepo, neopisivo). Valjda ih je privlacio karakter i moja otvorenost i direktnost, od kud znam. Tri godina je proslo ja tu devojku i dan danas volimiako je nisam video sigurno godinu dana. Ne znam zasto verovatno sam lud.
Cetvrta faza: Dakle dobio sam bronhitis, nisam ga ni prelezao lepo. Grizla me je savest nenormalno sto nisam donosio ni trunku novca u kucu. a i hteo sam da zadivim malu lepotu, jbg zaljubljen muskarac = glupi muskarac. DA bih se vratio poslu sto pre mogao da krenem da zaradjujem morao sam brzo da nabacim misicnu masu jer sam morao i marketing da radim kao personalni trener, jednostavno ko ce te uzme za trenera ako si ko grancica. Odlucio sam se za steroide. RAdio sam kuru sa 500mg testosterona nedeljno. Prvi mesec je sve islo besprekorno. Onda su krenula neverovatna preznojavanja, grcevi u misicima, ubrzano lupanje srca.Dan pred moju slavu zavrsim u hitnoj, jer se probudim u lokvi vode sa osecajem kao da me neko zivog spaljuje. Bol je bio toliko neizdrziv da sam vristao i cupao sebi kosu, udarao glavom o vrata, samo da osetim bol negde drugde. U hitnoj sve sto su mi rekli to ti je zato sto se spricas, dali mi bensedin i poslali me kuci. Sutradan sam zavrsio na psihijatriji jer bolovi nisu stali. Radili su mi analize krvi. Sve je bilo uredu osim testosterona koji je bio malo iznad granice sto se i ocekivalo. Niko nije znao sta mi se desava. NA ultra zvuku mi je nadjena uvecana slezina. Pustili su me kuci i dali bensedin i lekove protiv bolova. Nista nije uspevalo da otkloni bolove. Bilo je uzasno. Dva meseca sam se prevrtao po krevetu i vristao od jutra do mraka. Kleo sam svako jutro kad sam se budio i jedva cekao noc da dodje da zaspim. Roditelji nisu znali sta ce, vodali me od lekara do lekara. Trpali su me svim i svacim, nista, jednostavno nista. Nisam mogao vise da izdrzim. Odvukao se nekako do garaze, nasao kanap i napravio omcu. Otisao iza kuce i krenuo da je vezujem za drvo. U tom trenutku naisao je drug moj, vrisnuo ka kuci, svi su izleteli i sklonili su me. Odvezen sam odmah u hitnu odatle poslat za Kovin. Kovin zatvoreno odeljenje je nedao Bog nikom.To sto je tamo to nisu vise ljudi nego zombiji. sa cime ih sve kljukaju bolje i da ne znate. Jedan vesan za krevet, drugi se valja po podu, jedan prolazi pored tebe deset puta da te pita za cigaru. Daske od vecea zapisane i zasrane. Zidovi sa maltera se ljuste. KAd ljudima tim pogledas u oci ne vidis coveka vise, samo prazninu. U jednoj smeni rade tri lekara na 30 i kusur pacijenata. Jedan tehnicar je bio tesko *****. A malo se dernes odmah te vezuju za krevet. Srecom jako kratko sam se zadrzao. Otac je potpisao da izadjem na njegovu odgovornost. Vracen sam kuci ali bolovi nisu stajali i pored saketine lekova. Nakon deset dana sam smesten u Smederevsku bolnicu. Svakog dana sam se tresao kao epilepticar, uvijao i kukao od bolova. Kao da me je neko u rerni peko od jutra do mraka. Radjen mi je i ct i eeg i ekg i ultrazvuk i krvna slika i hormoni. Sve sto su nasli bila je uvecana slezina i to je to. Tri meseca sam lezao u bolnici sve sto su pokusali nije pomoglo. Pusten sam kuci i rekli su mi mine namo kako da ti pomognemo. Doktorka koja je vodila racuna o meni bila je zlato. Znaci ne znam sta sve nije uradila i na koja me ispitivanja nije poslala. Jednostavno nisu znali sta ce sa mnom. Otisao sam kuci i od jutra do mraka molio Boga da mi skrati muke. Molio sam se da umrem. NAkon dva meseca bolovi su konacno poceli da se smanjuju. bio sam u stanju cak i da pogledam koji video na telkefonu. Polako, polako vracao sam se u zivot. Prvi koraci su mi bili iza kuce u dvoriste da pomazim psa i vratim se u krevet. ZA mesec dana sam hoduckao po stazici pored puta.Proslo je dva tri meseca i nekako sam se povratio. Ostali smo bez prebijene pare. Otac i majka ispijeni u licu. meni samo suza u ocima i prazan pogled. Ziv sam a ko da ne postojim.
Peta faza:
Poceo sam da treniram, trckaram, vracam se u formu. Nisam mogao u Smederevu posao da nadjem pa sam se preselio za Beograd. Poceo da radim u restoranu kao perac sudova. Trenirao, hranio se zdravo, stekao dosta prijatelja na poslu. Sve je izgledalo da ce da ide na bolje konacno. Peklo me je neverovatno sto sam zaradjivao malo pa sam poceo i sa strane da ispisujem programe za trening. Prihvatao sam se sve vise posla i sepi tovario posao na grbacu. Jos uvek sam bio rovit. Ubrzo su poceli da mi se javljaju tripovi da je 90 posto ljudi u gradu lose. Poceo sam da gubim kontrolu. Poceo sam da mislim ljudima sve najgore. Ja vise nisam bio ja. Fizicki sam funkcionisao i izgledao poprilicno zdravo i jako. Premestio sam se u teretanu i poceo konacno da radim kao trener. Moj zivotni san. DA bih privukao st vise musterija hteo sam da izadjem na juniorsko bodibilding takmicenje. Krenuo sam sa dijetom. Trebalo mi je vise novca za hranu i nisam hteo da zavisim od roditeljske pomoci. Jednostavno su zbog moje brljotine ljudi naglo ostarili 10 godina.Preko dana sam radio kao trener, nocu u magacinu, i jos sa strane pisao programe.Spavao sam jako malo. Jedne noci cistili smo stari magacin i prosula se kanta sa farbom. celu noc sam je udisao. sutradan se ona mrznja prema ljudima povecavala sve vise. Ubrzo su poceli da mi smetaju svukovi atomobila, smrad kanalizacije je bio deset puta jaci. Vrlo lako sam se iznervirao za najmanju sitnicu. Priblizavao se dan takmicenja. izgled je bio sve lepsi, a u glavi sve vece rasulo. 10 dana pred takmicenje poceo sam nenormalno da gubim misicnu masu (inace hteo sam da izadjem natural, bez steroida i nisam uzimao nista). Creva su uzasno pocela da me bole i stalno sam imao prolive. KAsnije sam saznao da sam dobio kandidu ali u tom trenutku ja to nisam znao. Dosao je dan takmicenja. Trebalo je da se nadjem sa trenerom pre takmicenja da me izmazu bojom. Ustao sam onako rascerupan i neosisan, skinuo se pogledao u ogledalo i shvatio da izgledam jako lose i da to nije za binu. Iako posle kad sam gledao slike sa takmicenja video sam da bih uzeo 2 mesto verovatno. Otisao na okupljanje bez boje, pozdravio se sa trenerom, zahvalio se, izasao iz dvorane pustio suzu i mrak. Koracao sam do prve stanice ali to vise nisam bio ja, to je bio neko drugi. Poceli su da se javljaju misli, Isprepletene recenice, vise osoba je razmisljalo u meni. Misli u glavi: 1. glas: "Vidi ovu kurvu" 2. glas: " Sve to treba pobiti" 3. glas: " HA sve te vole kad si lep i zgodan, a kad si rascerupan i pokidan ni jedna ti ne bi prisla da te utesi" 4. glas: "Sve ove ljude treba pobiti, obicna govna" 5." Vidi ovog, samo me pogledaj polomicu ti glavu" 6. "grana" 7" konj". NAstavljao se niz reci sve vreme dok sam bio u busu:" Grana,grana, konj, konj, sunce, mesec, riba, dnevnik, ptica,ptica, šapat, rastinje....."
Dosao sam kuci, legao na krevet, zaspao: Probudio se. U glavi glas mi je rekao: "Ja sam andjeo,sedim pored tebe na stolici, ne vidis me al me osecas, svi ljudi koje ja oznacim na ulici su losi ljudi i djavoli, vanzemaljska reptilna rasa koja je dosla da vlada zemljom. Iluminati postoje, sad izadji i pobi sve djavole" Izasao sam na ulicu i krenuo u setnju: " Pogledaj u oci i spali djavola" , bravo, a sad njega i nju isto i oni su djavoli, Isao sam ulicom podignutih ruku prema ljudima i buljio u njih kao da hocu da ih ubijem. Video sam momka kako grli devojku i sklanja njen pogled od mene, zenu kako se krsti, bliceve telefona i zvukove uslikanih fotografija. Sutradan sam otisao da kosim travu na jednom teniskom terenu ( bila je zarada na dnevnom nivou pa sam prihvatio posao). Trimer nije hteo da upali, povlacio sam po dvadeset puta. ***** je nekako konacno upalilo. Dva metra od mene sedeli su momci, vodoinstalateri,jeli su za stolom. Kosio sam travu pored njih i upropastio im jelo jer je pokosena trava svirnula preko celog stola. Jedan je skocio: " Sta radis bre to, si normalan". " MA mars u *****" odgovorih mu. skocili su obojica da me biju. Dobio sam udarac u donju usnu, sutno sam drugog u nogu i pao je na zemlju. Ostali su pritrcali da razdvoje. Stao sam i pogledao i poceo da pricam: " Ovo nisam ja, ovo nisam ja, ovo nisam ja" Pogledao sam onog na zemlji: "izvini", pogledao u gazdu:" izvini gazda, ja sam lud, ja sam lud, izvini" Izjurio sam sa travnjaka, pokusao da blokiram misli, recenice su se samo nizale. Otisao sam do stana, spakovao se i prvim busom otisao kod roditelja. KAd sam stigao spavao sam 15 sati. Probudio se " bravo za obavljen posao u Beogradu, spaljuj djavole, Vidis ovu sumu blizu tvoje kuce u svakom reptilu, gusteru ili zmiji krije se djavo nocu ce te napasti " CEkao sam noc Prestravljen, nista se nije desilo. Zaspao sam rano. Probudio se u pola noci: Iznad mene sam osecao kao da stoji neko bice sa bodezom u ruci, ubolo me je u slezinu, istog trenutka me je presekla bol u tom delu tela. SAd sam bostao siguran da je sve ovo stvarnost da me djavoli stvarno jure. Glas mi je rekao:" sta cekas imas moc, spali ih sve, ti si serafim" Sutradan mi je rekao glas" reci cu ti tacno sta da jedes da bi zastitio svaku cakru da budes jaci i otporniji. Jedi mleč, kurkumu, ulje origana, maku, djumbir i na kraju da zastitis trece oko da te ne vide moraces da popijes zivu. Sutradan sam otisao kod kineza i kupio pet toplomera. Srecom izbaceni su iz prodaje oni sa zivom a ubaceni neki sa drugim bezopasnim metalom. Ja to nisam znao, mislio sam da pijem zivu. Razbio sam 5 toplomera, poseko se cak sav onaj tecni metal stavio nakasiku i popio. Dobio sam proliv samo. Ziveo sam ovako nekih 15 ak dana jeo i trpao u sebe sve sto mi je glas rekao. Petnaestog dana kao da mi je neko odsekao polni organ i testise. Izgubio sam potenciju potpuno. Onda sam poceo da sumnjam. NAisao sam slucajno na tekst o sizofreniji. Odmah sam znao......
uleteo sam kod majke u sobu i poceo da jecam i placem: "ubio sam ih majka, ubio sam ljude, isisao sam im svu zivotnu energiju, Ubio sam sve te ljude majka, ja sam gori od djavola." Deset minuta kasnije poceli su epi napadi, ali sam bio svestan sve vreme. onda se vratio osecaj kao da me neko spaljuje zivog. Odvezen sam i o0dmah strpan na psihijatriju. DAli su mi anti depresive, antipsihotike, velike doze bensedina, antiepileptike. Nocu sam se znojio, preko dana tresao sve je bolelo. Opet sam molio Boga:" Izbrisi me, ubi me, samo da ne postojim, molim te, molim te, molim te". Cetri meseca na psihijatriji svaki dan pakleniji od drugog. Les koji hoda, mozak koji ne prestaje da ponavlja, krivica, bol, depresija. Drugu tehnicaru, kog znam iz teretane, dosla je devojka. Zagrlio je i poljubio, gledao sam kroz suzne oci, shvatajuci da nikad vise devojku necu imati, da nikad vise dodir zenski necu osetiti. Proslo je godinu dana od tog dogadjaja. Za to vreme sam imao jos jedan pokusaj samoubistva (rakijom i velikom kolicinom bensedina). i hospitalizaciju na beogradskoj psihijatriji. Sve pohvale inace za onaj tim tamo, ljubaznost kao nigde. Evo me sad godinu dana kasnije, telo jedva pokrecem, budim se sa nenormalnim glavoboljama, polne organe ko da i nemam, slusam svadju u glavi po ceo dan, nemi sam posmatrac. Zaboravljam, nesposoban da ucim, provodim dane u kuci. ako pikusam da treniram iste sekunde mi se zavrti u glavi i polako padam u nesvest. NEki put pogledam neku epizodu Sopranovih, to mi omiljena serija
. Dok pisem ovaj tekst imam nabijene cepice u usima jer mi smetaju automobili koji prolaze pored kuce i ne mogu da se koncentrisem.
Ispisah se i ispovedih, verovatno niko nece ni procitati celo, ali ono bar ubih nekako 3 sata. Pozdrav i zelim vam svu srecu i zdravlje ovog sveta
Dosadasnje dijagnoze sa raznih psihijatrija: poremecaj slican sizofreniji, bipolarni poremecaj, visestruka licnost, poremacaj licnosti.
Dijagnoze sa raznih ispitivanja: uvecana slezina (uzrok nepoznat), erektilna disfunkcija, poremecaj kognitivnih funkcija, gubitak pamcenja, poremecaj paznje.
Prva faza:
U srednjoj skoli sam prvi put pao psihicki nakon sto sam bio u nemogucnosti da treniram (povreda ramena). Tri godine sam isao u teretanu, trenirao konstantno, pridrzavao se svega, odricao se dosta, da bih zbog povrede ramena u roku od 3 meseca izgubio sve. Tada je trenirano prirodno bez ikakvih steroida. To me sve polako odvodi u depresiju. Zatvaram se dosta. Vreme krecem da provodim za racunarom (igrice). U skolu sam morao da idem. Druzio sam se i dalje ali jednostavno sve mi je smetalo i osecao sam se porazeno. Prolazi neko vreme i meni pocinje da se javlja socijalna anksioznost. Pogotovo u razgovoru sa devojkama (tu je malo igrao ulogu osecaj sramote zbog smanjenja libida). Konacno odlazim kod psihijatra, porazgovaram sa njim, odrade mi iq test i izadjem sa 121 poena. Prepisu mi ksalol i to je to. Pola godine prodje ja progutah u sebi nekako tu depresiju i nastavih dalje. Ispijah ksalol sve vreme al mi nemade nekog ucinka. Poceo sam da se menjam. Zatvaranje pred kompijuterom pretocilo se lagano u iscitavanje knjiga. Nisam ni slutio kakav sam zlatni rudnik otkrio. Pogled mi se prosirio. Prvo sam citao romane onda na polici u knjizari nadjem knjigu vezanu za strahove. Procitam knjigu i shvatim da je glavni uzrok moje anksioznosti strah i da je najbolji lek za strah samo suocavanje sa njim. Takodje otkrijem i da meditacija smanjuje anksioznost. Pocnem da praktikujem meditaciju i ukljucujem se u razgovore. Posebno sa devojkama. Bilo je jako neprijatno u pocetku. Bilo je neprijatno i devojkama ali jos gore meni. Znojio sam se i tresao od straha i srce mi je abnormalno lupalo. Ubrzo sam resio da pocnem da prilazim devojkama na ulici. Pocetak je bio uzasan. Strah je bio ogroman. Ipak nekako sam preguravao. U deset sekundi razgovora mislim da mi je srce lupilo jedno 500 puta. Ubrzo sam nasao ekipu u Beogradu preko interneta koji su slicni slucajevi i koji su naisli na slicne knjige i videe i radili isto sto i ja. Nalazio sam se sa njima i jedni druge smo gurali i pomagali jedni drugima da prilazimo. Vreme je prolazilo, strah se pretocio u samopuzdanje. Nisam jos uvek imao nikakvih rezultata kod devojaka, U tom trenutku nije mi bilo ni bitno. Bio sam slobodan od straha. Konacno veseo, dignute brade i ponosan. Bacio sam ksalol ubrzo. Zavrsila se i srednja skola. Ja se preselim u Beograd, zaposlim se. Radim i nastavljam sa mojim prilazima. Oduzilo se to bogami dok nisam konacno dobio rezultate. Da ne poverujes da su mene devojke pocele da primecuju, ej mene. Uglavnom oduvek sam hteo devojku, ne da svrljam okolo i varam. Jednostavno sam samo hteo neku sa kojom cu da provedem duug vremenski period mozda se ozenim jednog dana ozenim i decu da pravim. Ubrzo sam upoznao jednu Grkinju (predivnu devojku). Problem je bio sto je morala za Grcku u roku od 7 dana. Bila je na studijama ovde. Malo me i ubilo kad je otisla ali ajde. Sta cu besparica da odem u Grcku da je posecujem. To pukne. Sve se manje i manje javljamo jedno drugom. Na kraju shvatimo da je nemoguce izpozdravljamo se pozelimo jedno drugom sve najbolje i nastavi svako svojim putem. Ubrzo gubim posao i vracam se u Smederevo.
Druga faza:
Vratio se ja u manji grad ni slutivsi kakva ce buna da izbije. Uglavnom u Beogradu je veliki broj devojaka i lako je prici 20 cura i od toga pokupiti 15 brojeva recimo ili grupicu devojaka upoznati i odvesti u kafic,restoran i sl. Problem je bio sto sam samo hteo veze a ne avanture, mozda moja glupava filozofija i sad patim sto nisam iskoristio mladost i pun potencijal vestina kojih sam stekao. To je ono, samo da mogu da vratim vreme. Uglavnom prisao sam za 3 dana preko 90ak devojaka u malom gradu sad. Ubrzo su pocele price da sam svalercina, obicna muska svinja, stoka zavodnik. Jedno vece vracam se iz kluba nocu i pridje mi grupa desetak momaka, jedan drzi palicu, dvojici vidim bokser na rukama. Kaze mi jedan: "sta se kurcis, sta si umislio". Iskreno prepao sam se ziv. Nekako se izvucem bez batina to vece,umirim ih i izvinim se, ni sam ne znam zasto, al tom trenutku bolje cuti i gutaj gnev i bes i ponizi se nego bez zivota da ostanes. Nisam vise zalazio po gradu od straha. Ali u medjuvremenu preko druga upoznam jedno zlato od devojke, mirno, povuceno, prelepo. Problem kod devojke je bio sto je otac maltretira od malih nogu i alkoholicar je. Uglavnom pocnemo mi da se vidjamo, i vec nakon 3 dana ona polako sve manje odgovara na poruke. Nit znam sta se desava ni sta je bilo. Odem onako preplasen u grad, sacekam je ispred gimnazije. Ljubimo se sve normalno, setkamo, drzimo se za ruku. Ja je pitam sto mi ne odgovaras na poruke. ona odgovara nisam stigla da ti odgovorim a i moram da ucim mnogo ubrzo ce kraj sk godine. Zagrlim je poljubim, ispratim. Pozalim se drugu koji nas je upoznao, jer mi i dalje sve manje i manje odgovara na poruke i uvek nadje razlog da neizadjemo . Kaze mi on ona je verovatno jos uvek zaljubljena u bivseg decka. Srce mi se slomi al jbg ako je tako necu da im stajem na put jer je i on dobar decko upoznao sam ga jednom prilikom u gradu. Posaljem joj poruku: "Vidi sta god da te muci razumem, necu da te silim u nesto sto ne zelis, Uvek cu biti tu ako ti treba drug i neko za razgovor. Zovi me kad god ti nesto zatreba. Voli te tvoja konjina
". Stigne mi odgovor: Izvini, izvini molim te (tri uplakana smajlija i srce), Hvala ti sto me razumes. To se tako zavrsi. Prestanemo da se vidjamo. Za nekoliko dana saznam da je iz njenog razreda potekla vest da smrcem kokain. Setim se price da je njen otac alkoholicar i da je maltretira. Onda pomislim da je mozda to razlog sto me ostavila. Iz straha. To me sroza,ubije me. Nisam hteo da joj se javim jer sa utripovao da me se plasi i da misli za mene da sam narkoman i da je podsecam na oca. A sad kad su prosle godine ubija me sto nisam bio uz nju kad sam joj mozda bio najpotrebniji, jedna jebena poruka i mozda bi bilo mnogo drugacije. Treca faza:
Povlacim se iz drustva i krecem u teretanu opet. Boliovi u ramenu su prosli. Sedam meseci treniram ko majmun, dijete, odricanja, redje izlazenje i druzenje. U isto vreme se vratim na knjige i radim na sebi od jutra do mraka. U sedmom mesecu povredim ledja, uzasni strasni bolovi. Ajmo Jovo nanovo, sedam meseci rada ode u propast. Odem na trening da treniram, pa me presece tolko snazan bol u ledjima da zavrsim u hitnoj i to aj da se desilo jednom nego vise puta. Padnem normalno u depresiju. Pocnem da gubim misicnu masu al krenem kod fizioterapeuta. Ispravljao sam ledja 5 meseci. ZA tih 5 meseci sam zavrsio kurs za personalnog trenera. Bilo je leto, odlazio sam na predavanja i cesto izlazio u sred predavanja jer nisam od bolova mogao da sedim na onim prokletim tvrdim stolicama. Jedva sam ga zavrsio. Za to vreme otac se ubijao od posla u 60 godina da meni isplaca skolovanje i terapije. Grizla me savest sto imam 22 godine i samo iznosim novac iz kuce.Osecao sam se ko bezvredna ljaga. Konacno sredim ledja. Vratim se treniranju idobijem usrani bronhitis koji sam morao da odlezim mesec dana.U medjuvremenu sam se zaljubio u jednu devojku blizu mog sela. Bila je dosta mladja od mene. Prisao sam joj, rekao koliko je prelepa. Tresla se, pogledao sam joj u oci i video sebe. Video onog uplasenog decaka koji tek ulece u zivot i plasi se. Dotakao sam joj nosic, namignuo i rekao ulepsala si mi dan, ma kakav dan zivot. Ubrzo sam je nasao na instagramu i poceo da je pratim, nije bilo slike koju mi nije lajkovala i price a da nije u medju prvih pet ona pogledala. TAko je bilo i sa moje strane. Koljem se ceo zivot jer joj nisam poslao poruku prvi, jednostavno sam hteo uzivo opet da joj pridjem i polako da radim na njoj i da je lisavam od straha od privlcnih momaka (da se ne lazemo bio sam, koliko se njih bilo zaljubljivalo u mene bilo je neverovatno, prelepo, neopisivo). Valjda ih je privlacio karakter i moja otvorenost i direktnost, od kud znam. Tri godina je proslo ja tu devojku i dan danas volimiako je nisam video sigurno godinu dana. Ne znam zasto verovatno sam lud.
Cetvrta faza: Dakle dobio sam bronhitis, nisam ga ni prelezao lepo. Grizla me je savest nenormalno sto nisam donosio ni trunku novca u kucu. a i hteo sam da zadivim malu lepotu, jbg zaljubljen muskarac = glupi muskarac. DA bih se vratio poslu sto pre mogao da krenem da zaradjujem morao sam brzo da nabacim misicnu masu jer sam morao i marketing da radim kao personalni trener, jednostavno ko ce te uzme za trenera ako si ko grancica. Odlucio sam se za steroide. RAdio sam kuru sa 500mg testosterona nedeljno. Prvi mesec je sve islo besprekorno. Onda su krenula neverovatna preznojavanja, grcevi u misicima, ubrzano lupanje srca.Dan pred moju slavu zavrsim u hitnoj, jer se probudim u lokvi vode sa osecajem kao da me neko zivog spaljuje. Bol je bio toliko neizdrziv da sam vristao i cupao sebi kosu, udarao glavom o vrata, samo da osetim bol negde drugde. U hitnoj sve sto su mi rekli to ti je zato sto se spricas, dali mi bensedin i poslali me kuci. Sutradan sam zavrsio na psihijatriji jer bolovi nisu stali. Radili su mi analize krvi. Sve je bilo uredu osim testosterona koji je bio malo iznad granice sto se i ocekivalo. Niko nije znao sta mi se desava. NA ultra zvuku mi je nadjena uvecana slezina. Pustili su me kuci i dali bensedin i lekove protiv bolova. Nista nije uspevalo da otkloni bolove. Bilo je uzasno. Dva meseca sam se prevrtao po krevetu i vristao od jutra do mraka. Kleo sam svako jutro kad sam se budio i jedva cekao noc da dodje da zaspim. Roditelji nisu znali sta ce, vodali me od lekara do lekara. Trpali su me svim i svacim, nista, jednostavno nista. Nisam mogao vise da izdrzim. Odvukao se nekako do garaze, nasao kanap i napravio omcu. Otisao iza kuce i krenuo da je vezujem za drvo. U tom trenutku naisao je drug moj, vrisnuo ka kuci, svi su izleteli i sklonili su me. Odvezen sam odmah u hitnu odatle poslat za Kovin. Kovin zatvoreno odeljenje je nedao Bog nikom.To sto je tamo to nisu vise ljudi nego zombiji. sa cime ih sve kljukaju bolje i da ne znate. Jedan vesan za krevet, drugi se valja po podu, jedan prolazi pored tebe deset puta da te pita za cigaru. Daske od vecea zapisane i zasrane. Zidovi sa maltera se ljuste. KAd ljudima tim pogledas u oci ne vidis coveka vise, samo prazninu. U jednoj smeni rade tri lekara na 30 i kusur pacijenata. Jedan tehnicar je bio tesko *****. A malo se dernes odmah te vezuju za krevet. Srecom jako kratko sam se zadrzao. Otac je potpisao da izadjem na njegovu odgovornost. Vracen sam kuci ali bolovi nisu stajali i pored saketine lekova. Nakon deset dana sam smesten u Smederevsku bolnicu. Svakog dana sam se tresao kao epilepticar, uvijao i kukao od bolova. Kao da me je neko u rerni peko od jutra do mraka. Radjen mi je i ct i eeg i ekg i ultrazvuk i krvna slika i hormoni. Sve sto su nasli bila je uvecana slezina i to je to. Tri meseca sam lezao u bolnici sve sto su pokusali nije pomoglo. Pusten sam kuci i rekli su mi mine namo kako da ti pomognemo. Doktorka koja je vodila racuna o meni bila je zlato. Znaci ne znam sta sve nije uradila i na koja me ispitivanja nije poslala. Jednostavno nisu znali sta ce sa mnom. Otisao sam kuci i od jutra do mraka molio Boga da mi skrati muke. Molio sam se da umrem. NAkon dva meseca bolovi su konacno poceli da se smanjuju. bio sam u stanju cak i da pogledam koji video na telkefonu. Polako, polako vracao sam se u zivot. Prvi koraci su mi bili iza kuce u dvoriste da pomazim psa i vratim se u krevet. ZA mesec dana sam hoduckao po stazici pored puta.Proslo je dva tri meseca i nekako sam se povratio. Ostali smo bez prebijene pare. Otac i majka ispijeni u licu. meni samo suza u ocima i prazan pogled. Ziv sam a ko da ne postojim.
Peta faza:
Poceo sam da treniram, trckaram, vracam se u formu. Nisam mogao u Smederevu posao da nadjem pa sam se preselio za Beograd. Poceo da radim u restoranu kao perac sudova. Trenirao, hranio se zdravo, stekao dosta prijatelja na poslu. Sve je izgledalo da ce da ide na bolje konacno. Peklo me je neverovatno sto sam zaradjivao malo pa sam poceo i sa strane da ispisujem programe za trening. Prihvatao sam se sve vise posla i sepi tovario posao na grbacu. Jos uvek sam bio rovit. Ubrzo su poceli da mi se javljaju tripovi da je 90 posto ljudi u gradu lose. Poceo sam da gubim kontrolu. Poceo sam da mislim ljudima sve najgore. Ja vise nisam bio ja. Fizicki sam funkcionisao i izgledao poprilicno zdravo i jako. Premestio sam se u teretanu i poceo konacno da radim kao trener. Moj zivotni san. DA bih privukao st vise musterija hteo sam da izadjem na juniorsko bodibilding takmicenje. Krenuo sam sa dijetom. Trebalo mi je vise novca za hranu i nisam hteo da zavisim od roditeljske pomoci. Jednostavno su zbog moje brljotine ljudi naglo ostarili 10 godina.Preko dana sam radio kao trener, nocu u magacinu, i jos sa strane pisao programe.Spavao sam jako malo. Jedne noci cistili smo stari magacin i prosula se kanta sa farbom. celu noc sam je udisao. sutradan se ona mrznja prema ljudima povecavala sve vise. Ubrzo su poceli da mi smetaju svukovi atomobila, smrad kanalizacije je bio deset puta jaci. Vrlo lako sam se iznervirao za najmanju sitnicu. Priblizavao se dan takmicenja. izgled je bio sve lepsi, a u glavi sve vece rasulo. 10 dana pred takmicenje poceo sam nenormalno da gubim misicnu masu (inace hteo sam da izadjem natural, bez steroida i nisam uzimao nista). Creva su uzasno pocela da me bole i stalno sam imao prolive. KAsnije sam saznao da sam dobio kandidu ali u tom trenutku ja to nisam znao. Dosao je dan takmicenja. Trebalo je da se nadjem sa trenerom pre takmicenja da me izmazu bojom. Ustao sam onako rascerupan i neosisan, skinuo se pogledao u ogledalo i shvatio da izgledam jako lose i da to nije za binu. Iako posle kad sam gledao slike sa takmicenja video sam da bih uzeo 2 mesto verovatno. Otisao na okupljanje bez boje, pozdravio se sa trenerom, zahvalio se, izasao iz dvorane pustio suzu i mrak. Koracao sam do prve stanice ali to vise nisam bio ja, to je bio neko drugi. Poceli su da se javljaju misli, Isprepletene recenice, vise osoba je razmisljalo u meni. Misli u glavi: 1. glas: "Vidi ovu kurvu" 2. glas: " Sve to treba pobiti" 3. glas: " HA sve te vole kad si lep i zgodan, a kad si rascerupan i pokidan ni jedna ti ne bi prisla da te utesi" 4. glas: "Sve ove ljude treba pobiti, obicna govna" 5." Vidi ovog, samo me pogledaj polomicu ti glavu" 6. "grana" 7" konj". NAstavljao se niz reci sve vreme dok sam bio u busu:" Grana,grana, konj, konj, sunce, mesec, riba, dnevnik, ptica,ptica, šapat, rastinje....."
Dosao sam kuci, legao na krevet, zaspao: Probudio se. U glavi glas mi je rekao: "Ja sam andjeo,sedim pored tebe na stolici, ne vidis me al me osecas, svi ljudi koje ja oznacim na ulici su losi ljudi i djavoli, vanzemaljska reptilna rasa koja je dosla da vlada zemljom. Iluminati postoje, sad izadji i pobi sve djavole" Izasao sam na ulicu i krenuo u setnju: " Pogledaj u oci i spali djavola" , bravo, a sad njega i nju isto i oni su djavoli, Isao sam ulicom podignutih ruku prema ljudima i buljio u njih kao da hocu da ih ubijem. Video sam momka kako grli devojku i sklanja njen pogled od mene, zenu kako se krsti, bliceve telefona i zvukove uslikanih fotografija. Sutradan sam otisao da kosim travu na jednom teniskom terenu ( bila je zarada na dnevnom nivou pa sam prihvatio posao). Trimer nije hteo da upali, povlacio sam po dvadeset puta. ***** je nekako konacno upalilo. Dva metra od mene sedeli su momci, vodoinstalateri,jeli su za stolom. Kosio sam travu pored njih i upropastio im jelo jer je pokosena trava svirnula preko celog stola. Jedan je skocio: " Sta radis bre to, si normalan". " MA mars u *****" odgovorih mu. skocili su obojica da me biju. Dobio sam udarac u donju usnu, sutno sam drugog u nogu i pao je na zemlju. Ostali su pritrcali da razdvoje. Stao sam i pogledao i poceo da pricam: " Ovo nisam ja, ovo nisam ja, ovo nisam ja" Pogledao sam onog na zemlji: "izvini", pogledao u gazdu:" izvini gazda, ja sam lud, ja sam lud, izvini" Izjurio sam sa travnjaka, pokusao da blokiram misli, recenice su se samo nizale. Otisao sam do stana, spakovao se i prvim busom otisao kod roditelja. KAd sam stigao spavao sam 15 sati. Probudio se " bravo za obavljen posao u Beogradu, spaljuj djavole, Vidis ovu sumu blizu tvoje kuce u svakom reptilu, gusteru ili zmiji krije se djavo nocu ce te napasti " CEkao sam noc Prestravljen, nista se nije desilo. Zaspao sam rano. Probudio se u pola noci: Iznad mene sam osecao kao da stoji neko bice sa bodezom u ruci, ubolo me je u slezinu, istog trenutka me je presekla bol u tom delu tela. SAd sam bostao siguran da je sve ovo stvarnost da me djavoli stvarno jure. Glas mi je rekao:" sta cekas imas moc, spali ih sve, ti si serafim" Sutradan mi je rekao glas" reci cu ti tacno sta da jedes da bi zastitio svaku cakru da budes jaci i otporniji. Jedi mleč, kurkumu, ulje origana, maku, djumbir i na kraju da zastitis trece oko da te ne vide moraces da popijes zivu. Sutradan sam otisao kod kineza i kupio pet toplomera. Srecom izbaceni su iz prodaje oni sa zivom a ubaceni neki sa drugim bezopasnim metalom. Ja to nisam znao, mislio sam da pijem zivu. Razbio sam 5 toplomera, poseko se cak sav onaj tecni metal stavio nakasiku i popio. Dobio sam proliv samo. Ziveo sam ovako nekih 15 ak dana jeo i trpao u sebe sve sto mi je glas rekao. Petnaestog dana kao da mi je neko odsekao polni organ i testise. Izgubio sam potenciju potpuno. Onda sam poceo da sumnjam. NAisao sam slucajno na tekst o sizofreniji. Odmah sam znao......
uleteo sam kod majke u sobu i poceo da jecam i placem: "ubio sam ih majka, ubio sam ljude, isisao sam im svu zivotnu energiju, Ubio sam sve te ljude majka, ja sam gori od djavola." Deset minuta kasnije poceli su epi napadi, ali sam bio svestan sve vreme. onda se vratio osecaj kao da me neko spaljuje zivog. Odvezen sam i o0dmah strpan na psihijatriju. DAli su mi anti depresive, antipsihotike, velike doze bensedina, antiepileptike. Nocu sam se znojio, preko dana tresao sve je bolelo. Opet sam molio Boga:" Izbrisi me, ubi me, samo da ne postojim, molim te, molim te, molim te". Cetri meseca na psihijatriji svaki dan pakleniji od drugog. Les koji hoda, mozak koji ne prestaje da ponavlja, krivica, bol, depresija. Drugu tehnicaru, kog znam iz teretane, dosla je devojka. Zagrlio je i poljubio, gledao sam kroz suzne oci, shvatajuci da nikad vise devojku necu imati, da nikad vise dodir zenski necu osetiti. Proslo je godinu dana od tog dogadjaja. Za to vreme sam imao jos jedan pokusaj samoubistva (rakijom i velikom kolicinom bensedina). i hospitalizaciju na beogradskoj psihijatriji. Sve pohvale inace za onaj tim tamo, ljubaznost kao nigde. Evo me sad godinu dana kasnije, telo jedva pokrecem, budim se sa nenormalnim glavoboljama, polne organe ko da i nemam, slusam svadju u glavi po ceo dan, nemi sam posmatrac. Zaboravljam, nesposoban da ucim, provodim dane u kuci. ako pikusam da treniram iste sekunde mi se zavrti u glavi i polako padam u nesvest. NEki put pogledam neku epizodu Sopranovih, to mi omiljena serija
. Dok pisem ovaj tekst imam nabijene cepice u usima jer mi smetaju automobili koji prolaze pored kuce i ne mogu da se koncentrisem. Ispisah se i ispovedih, verovatno niko nece ni procitati celo, ali ono bar ubih nekako 3 sata. Pozdrav i zelim vam svu srecu i zdravlje ovog sveta
❤
