Istina.kada pricam sa poznanicima na javnom mestu svi imamo periferni vid kako kazemo.dosta primecujem stvari oko sebe iako se cini da samo sedimo i pijemo kafu.
Samo ako me neko upozori da je ta osoba losa.
Ja se nikada ne oslanjam na tuđa mišljenja. Sama ih stvaram na osnovu onoga što vidim, čujem i doživim. Kome ljudi na ovom svijetu nisu našli manu ili ga degradirali na milion načina ako je poznat široj javnosti. Svako treba sam da procijeni osobu i njegove osobine, koje može prihvatiti ili ne.
Istina,ali ipak proveravam na svoj nacin tu osobu koju upoznam.I kada je upoznam bolje ispostavi se da nije takva kako mi je receno.Nova lica ne studiram,nego kada se upoznajem,polazim od toga da je dobra osoba.Sto se i tako ne sto ne ispostavi tacno.Tako da je uvek potrebno vreme upoznati osobu i uvideti ko je i sta je.
Ali, pazi, nije jedna osoba ista prema svima. Naravno da ću biti blagonaklona prema dobroj, pozitivnoj osobi, ćutljiva prema ljubopitivoj, otvorena prema razumnoj, darežljiva prema skromnoj, ali i opaka prema zloj.
Slazem se nije samo citanje lica- no naveo sam primer kako opasna okolina moze povecati analiticke sposobnosti pre svega u prepoznavanju opasnosti, dok recimo ljudi koji su odrastali u finom okruzenju oni cesto nemaju tolike sposobnosti jer im nisu bile toliko potrebne, mada svi uce u odredjenoj meri tj sam mozak pocinje prepoznavati obrasce.
Ne samo intuicija. Ako umeš pažljivo da čitaš znake, skoro nepogrešivo mogu da se provale neke stvari.
Ok, kombinacija, slažem se.
Kad se intuicija osvesti raciom. To je najbolja stvar. Onda samo gledaš kako se lako upecaju
Istina.to se zove prezivljavanje.da bi preziveo moras da probas da predupredis situaciju.u secundi nastane problem ni iz cega.
Хмммм...
Svakome je potrebno da dobro proceni, ne moramo biti u neposrednoj opasnosti.
Mene ne.
Zato sam i rekao,ma sta da mi kaze neko nesto o nekoj osobi,dok je dobro ne upoznam,ne prosudjujem tako lako.Opekao sam se vise puta u zivotu na tim stvarima.
Obrisao sam par poruka koje su skretale, gotovo uvek se to zavrsi o izlivima negativnih emocija prema komsijama, kolegama s posla itd.
U osnovi ne bez neke potrebe, mada pasivno primećujem obrasce ponašanja (kontam da mi je to nešto vezano za ADHD)
Nema pravila, ima tu svakakvih metoda, mada se gotovo nikada baš ne udubljujem u tako nešto.
Po mom iskustvu retko, mada mogu u nekoj proceni vremena da se zeznem nekada tipa šta će/kada će osoba uraditi
Možda dok sam bio mlađi, sada uglavnom tražim opipljive dokaze za nešto što mi bode oči.
