Не можеш да будеш и као она и као мв.
Оне су две потпуно различите жене.
Јаке свака на свој начин, надопуњујуће чак али толико несличне да не можеш да поверујеш.
Можда би неискусном посматрачу изгледале слично али нису сличније од две стране исте медаље...
Линда те спичи као удар метеорита.
МВ те освоји као снег у планинама. Почне неприметно и полако, помало...
А онда схватиш да си цео под снегом. Свуд је око тебе. И немаш избора.
Предаш му се. 

Не зато што мораш већ зато што је то твоја истинска потреба.
Сасвим друга врста имресије.
Обе су жене које заслужују ту реч. 
И то величанствене.
Тешко ономе ко би морао да бира између њих...
Одмах да се оградим, ни ово није мување.
Само констатација чињеница.
И да напоменем, МВ је једна од људи који ме најбоље познају и које ја највише ценим у животу.