Da nije bilo „Balvan revolucije“ ne bi bilo „Oluje“

leki1:
DA NIJE BILO ODUZIMANJA STATUSA KONSTITUTIVNOG NARODA SRBA U HRVATSKOJ NE BI BILO BALVAN REVOLUCIJE.
Kliknite za proširenje...
Nije poenta bila samo u tome što je Srbima pravnim nasiljem promenjen status na papiru, već što su Srbi počeli doživljavati i fizičko/mentalno nasilje u gradovima u kojima su bili manjina. U tim gradovima širom Hrvatske još prije početka rata su počela otpuštanja Srba s posla, te prebijanja šikaniranja, maltretiranja istih.
 
Krishna:
Nije poenta bila samo u tome što je Srbima pravnim nasiljem promenjen status na papiru, već što su Srbi počeli doživljavati i fizičko/mentalno nasilje u gradovima u kojima su bili manjina. U tim gradovima širom Hrvatske još prije početka rata su počela otpuštanja Srba s posla, te prebijanja šikaniranja, maltretiranja istih.
Kliknite za proširenje...
Највише су наебали они који су остали вјерујући да им неће бити ништа ако ништа нијесу криви. Само су заборавели да та кривица укљућчује и то што су Срби. :think:
 
Krishna:
Itekako ima. Juzno od Knina se nalazi Kosovo polje u kome postoji 7 sela. U kninskom/dalmatinskom Kosovu su Srbi gleda cuda cinili preko 95% stanovnistva.
Kod Subotice i Hrtkovaca ne postoji nikakvo Krbavsko polje naseljeno Hrvatima.
Kliknite za proširenje...
To je bio povijesno čisto hrvatski prostor od velikog značaja za hrvatsku povijest pa je time i provokkacija više izražena. U hrvatskoj redakciji Ljetopisa popa Dukljanina iz 16. stoljeća, govori se kako su hrvatskog kralja Zvonimira ubili nevjerni Hrvati na skupštini sazvanoj "u petih crikvah u Kosovi". Svih pet arheološkoih lokaliteta je otkriveno i na njima je nađeno tih pet starohrvatskih crkava.
 
MOST6:
Odgovor ti je besmislen. Ako ih se 12% izjasnilo Srbima, onda je bilo 12% Srba. Tih 3% nisu bili Srbi, jer se nisu tako izjasnili, već Jugoslaveni, a kakav je bio sastav tih izjašnjenih Jugoslavena ne možemo znati, jer su se izjasnili tako kako jesu.
Kliknite za proširenje...
Nije besmislen. Ja znam nekoliko Srba koji su živili u gradovima sa HR većinom i koji su se pisali 1991. kao Jugosloveni. Nakon što su napustili te gradove jer su im životi tamo bili ugroženi došli su na teritoriju Krajine i uzeli pušku te se borili protiv vas. Većina njih su u duši bili Srbi, a pisali su se kao Jugosloveni samo zato što su živili u gradovima u kojima je većina oduvijek imala netreljivost prema njima pa eto kao da ublaže pritisak oni su šatro Jugosloveni.
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Cak ni ime mu nije srpsko, doduse nije ni hrvatsko nego zapadnjacko. Jedina stvar koja ga spaja sa Srbima mu je prezime, a to je i moje prezime posto smo rodjaci po muskoj liniji.
Kliknite za proširenje...
Prezime ponekad ne znači baš ništa. Biskup Strossmayer je nosio njemačko prezime, a većina predaka su mu bili Hrvati. Ostalo mu je samo prezime njemačko.
 
buudala:
Od denacifikacije ide zamena valute
Kliknite za proširenje...
vucic-anime-glasses.gif
 
2ličan:
Pa kada se tako bojiš hrvatijanskoga noža..zašto dolaziš, zašto imaš omrznutu putovnicu i mrske ti euriće? Zašto dolaziš u ćaćinu kuću i želiš obnoviti đedovu a u svakom grmu leži neki zelenbaba tj.hrvatijanac zakvavljenih očiju i isukanim handžarom.
Kliknite za proširenje...
Можда зато што је то његова кућа и његова земља без обзира на ваше лудачке асоцијације?
 
MOST6:
To je bio povijesno čisto hrvatski prostor od velikog značaja za hrvatsku povijest pa je time i provokkacija više izražena. U hrvatskoj redakciji Ljetopisa popa Dukljanina iz 16. stoljeća, govori se kako su hrvatskog kralja Zvonimira ubili nevjerni Hrvati na skupštini sazvanoj "u petih crikvah u Kosovi". Svih pet arheološkoih lokaliteta je otkriveno i na njima je nađeno tih pet starohrvatskih crkava.
Kliknite za proširenje...
Nema dokaza da je Kosovo kod Knina nosilo to ime prije ranog 15-og vjeka. Da se tako zvalo u ranijim vjekovima je anahronizam. Na Kosovu kninskom skoro da nije ni bilo Hrvata. U 2-3 sela ih je bilo nešto malo, a u ostalim nijednog. Skoro 100% srpski kraj. Kosovo kninsko/dalmatinsko nije Promina, ni Vrlika, niti Drniš.
 
2ličan:
Mala rekapitulacija za tipove a la Mistični, Tihomir, Radašin, kapetan i slični..

*rat je počeo na Vidovdan 1989 god..Miloševićevim govorom na Gazimestanu Gdje i što je do tada Tuđman bio ? Manje -više marginalna politička figura. Te godine na čelu CK SKH je Srbin..Stanko Stojčević.
Tuđmanu i pozicija na čelu HDZ nije bila sigurna..

*pripreme za ratnu opciju raspada SFRJ bili su događaji s početka 80-tih na Kosovu. Da podsjetim ekipicu na "gostovanja" D.Ćosića kod medenog Jove Raškovića u njegovoj vili na Jadranu i njihovi...razgovori ugodni. O čemu li su ćaskali njih dvojica, pitanje je sada ;)
Što li su, praveći društvo Ćosiću..radili Crnčević, Kapor, Bećković...pa ekipica iz SPC_a kao recimo..vladika Atanasije Jevtić.
Naravno da ne izostavimo Memorandum I i II.

Što ste gospodo mislili...da su hrvateki toliko bedasti da će bez pogovora dopustiti da im se otme više od 1/3 teritorija...krivo ste mislili.. :kafa: (srk,srk)
Kliknite za proširenje...

Rašković nije bio separatista, Milošević nikad nije priznao nezavisnost RSK, iz kasnijih transkripata se vidi da nije podržavao otcepljenje Krajine, nije čak ni Z4 podržao jer se plašio bumeranga na Kosovu.
Ko je onda podržavao veliku Srbiju? Radikalno krilo SDS, SRS i SPO.
 
MOST6:
To je bio povijesno čisto hrvatski prostor od velikog značaja za hrvatsku povijest pa je time i provokkacija više izražena. U hrvatskoj redakciji Ljetopisa popa Dukljanina iz 16. stoljeća, govori se kako su hrvatskog kralja Zvonimira ubili nevjerni Hrvati na skupštini sazvanoj "u petih crikvah u Kosovi". Svih pet arheološkoih lokaliteta je otkriveno i na njima je nađeno tih pet starohrvatskih crkava.
Kliknite za proširenje...

Симболи једне нације и државе су грб, химна и застава. Хрватски грб први пут се налази грбовнику у фојничком католичком манастиру, као један од грбова српских земаља цара Душана из 14. вијека. Хрватску химну “Лијепа наша” написао је Србин из Винковаца Јосиф Руњанин. Хрватска застава са распоредом боја црвен-бијели-плави први пут је употребљена као српска застава Сретењским уставом 1835. године, али је забрањена ради протеста Турске. Касније је бан Јелачић ту исту заставу узео за заставу Велике Илирије. Аустрија ју је одмах забранила, да би је касније одредила за хрватску заставу и тако је остало до данас.​

Оно што нису украли Србима, Хрвати су измишљали, а често су њихови краљеви настали на темељу сјећања на локалне српске кнезове и жупане, који онда у фантазијама ватиканских фалсификатора постају хрватски краљеви. Један од посебно популарних измишљених краљева је Звонимир. Прича каже да је Звонимир убијен 20.4. 1089. јер су Хрвати одбили његов позив за судјеловање у крсташком рату, а он их је на самрти проклео: “да хиљаду година неће имати владара свог језика!”. Након Звонимирове смрти, Хрватском је завладао мађарски краљ Бела. Хиљаду година касније, кад се клетва испунила дошао је Фрањо Туђман.​

Ово је наравно тотална небулоза. Крсташки рат је избио тек 10 година касније и према томе, Звонимир за њега 1089. није могао знати осим ако није био видовит. У разним верзијама Звонимир је убијан и 1059. и 1079., већ према дневно политичким потребама. Како је могуће да народ само тако убије краљ који има своју гарду која га чува? Ко би се уопће усудио убити папиног вазала у папској земљи? Папа би ескомуницирао његове убице и на њих посало војску. Мађарски краљ Бела који је према овој причи завладао Хрватском умро је 30 година прије наводног убиства Звонимира. Заправо се ради о преписаној чешкој легенди о смрти кнеза Већеслава касније познатог као свети Вацлав. Осим тога, Хрвати јесу имали владара који је говорио на њиховом језику, звао сеАлександар Карађорђевић.​

Као доказ постојања хрватског краља Звонимира дуго се наводила тзв. “Башћанска плоча” коју су идеолози хрватства називали “темељним спомеником хрватске писмености” и датирали је у 11. вијек. На тој плочи неки свећеник спомиње краља Звонимира. Плочу је “пронашао” Иван Кукуљевић Сакцински. Међутим, најновије анализе су показале да је плоча фалсификат. Облик и стил плоче немају везе са 11. вијеком. Црква у којој је плоча пронађена грађена је најраније у 14. вијеку у стилу касне романике. Како је плоча кориштена у цркви као преграда, израђена је када и црква. На плочи се налазио неки рељеф преко којег су фалсификатори уклесали садашњи текст. Када је све ово откривено, хрватски су историчари рекли да иако је плоча фаслификат, можда је постојао неки текст који спомиње Звонимира, па је стољећима касније исклесан у плочи. Можда, а можда га је исклесао и ванземаљац.​

Један од археолошких проналазака на који су Хрвати највише поносни је крстионица кнеза Вишеслава која је наводно доказ да су Хрвати примили католичанство до 9. вијека. Ту крстионицу је католички свећеник Лука Јелић датирао на почетак 9 вијека., а по њему је она из Нина. Нин је мало мјесто у Крајини, гдје су по њиховим фантазијама столовали непостојећи хрватски краљеви и зато им је било важно да баш тамо постоји нека крстионица. Крстионицу је Муссолини поклонио Павелићу и од тада се чува у Хрватској. Ипак, недавно је водећи хрватски археолог, професор емеритус Никола Јакшић призано да нити је Вишеслав био Хрват, нити та крстионица има везе са Хрватима. Јакишић је након 40 година истраживања закључио да не постоји никакав хрватски споменик из раног средњег вијека и да никакви Хрвати у то доба уопће не постоје на овим просторима.​

Крстионица је нађена у 19. вијеку у Венецији. Убрзо за њу сазнају идеолози хрватства. 1911. католички свећеник Лука Јелић пише како је у Нину пронашао темеље те крстионице. Тако је “Вишеславова крстионица” ушла у све хрватске уџбенике. Када су археолози отишли у Нин, схватили су да је Јелић измислио те темеље и да они не постоје. Данас се зна да је крстионица израђена за потребе покрштавања Срба на источној обали Јадрана, крајем 9. и почетком 10. вијека и свако се својим очима може увјерити да на њој стоји уклесано име српског кнеза Војислава, а не Вишеслава који није ни постојао.​

Још луђа прича хрватске митолошке хисториографије је она о “персоналној унији” са Угарском. Како су најзападније српске земље биле врло сиромашне, српски владари нису имали претјерани интерес да их бране. Тако су Мађари освојили подручје од Загреба до Задра у 12. вијеку и држали га све док Угарска није пала под турску власт. Хрвати то раздобље називају “Хрватско-Угарским краљевством” и “персоналном унијом”. Кажу да су само имали истог владара као и Мађари, али своју државу. То је као да Срби кажу да су били у Српско-османском царству, персоналној унији и да су са Турцима дјелили само султана. У ту сврху измишљена је тзв. “Пацта Цонвента” која је наводни документ из 12. вијека. Међутим, Пацта Цонвента је писана језиком из 15. вијека, у њој се налази низ грешака, нпр. Коломан се наводи као син Ладислава, а био му је нећак. У мађарским изворима нема спомена о Пацти Цонвенти, нити је ико спомиње прије 17. вијека. Суочени са тим аргументима хрватски повјесничари признају да је Пацта Цонвента фалсификат, али кажу да је можда постојао неки усмени договор са непостојећим хрватским племством. Можда, а можда је постојао о усмени договор са троловима​

Кад им се спомене да се за разлику од Срба никад нису бунили него били вјерни слуге својих окупатора, Хрвати наводе Матију Губца којег је посебно форсирала комунистичка историографија. Наводно је извијесни Матија Губец подигао буну, истјерао угарску војску из Загорја, буна је ипак разбијена, а он окруњен круном од гвожђа и убијен 1573. Да је стварно у то доба неко успио истјерати угарску војску, то би подручје одмах освојили Турци. На попису кметова мађарске породице Hennyngh у селу Хижаковец из 1574. спомиње се и Матија Губец, а он је по овој измишљеној причи тада наводно већ годину дана мртав. Заправо се ради о некој локалној тучи у околини Загреба коју је умирило осам војника. Читава легенда је преписана према буни коју је водио Ђерђа Дожа против мађарског племства у Банату.​

Шта још рећи о народу који је језик украо Србима, којем је граматику написао Србин Ђура Даничић, народу који није имао ни презимена ни земље, док Срби и у Хасбуршкој монархији и у Османском царству имали своју земљу, а најстрија српска презимена нађенасу у Дечанској христовуљи из 1330. године. Чак и иритантни хрватски поздрав “бок”долази од искварене варијанте аустријског њемачког “мајн бокн” што значи “мој наклон”. Када су покатоличени расрбљени сељаци стизали у Загреб они нису разумјели њемачки, па су поздрав “мајн бокн” помјешали са својим “помоз Бог” у конструкцију “бок или бог” која се и данас у Хрватској користи.​

Она жена са почетка ове приче, коју је Хрват малтретирао преко фејса и молио је да изађе са њима, обратила се мени за помоћ. Одговорио сам јој:​

– Реци му да ћеш се изаћи са њим под условом да први састанак буде на гробу неког хрватског краља. –​

Никад јој се више није јавио.​

 
Frtajler:
Moguće, a da nisu Srbi mrzili Hrvate zbog Jasenovca?
Kliknite za proširenje...
Ријетки појединци код Срба мрзе на такав начин на који ви то радите.
Србима се може било шта пришити али да су мрзитељи као ви, то нијесу.
 
Jugoslovenskoj javnosti diplomirani novinar Robert Pauletić postao je poznat kao najmlađi pobednik čuvenog kviza „Kviskoteka“.

Na njegovu novinarsku prošlost kao ST-ovog urednika podsetio je i Hrvoje Šimičević koji je u zagrebačkim Novostima, isto u junu, ali 2016. godine, pustio svoj „mali feljton“ od tri nastavka.

Kao okidač poslužilo je to što je početkom 2016. godine Pauletić u 51-godini izabran za zamenika ministra turizma u Vladi Hrvatske.

„Kako je strijeljao Robert Pauletić“ naslov je prvog dela te trilogije u kom novinar čitalaštvo podseća da su dok je čovek iz naslova bio zamenik, a potom i glavni urednik Slobodnog tjednika, objavljeni „huškački popisi s imenima, adresama i telefonskim brojevima najmanje 200 građana“.

„Prokazivani su kao navodni `KOS-ovci`, `četnici` i `unutrašnji neprijatelji`, što je rezultiralo uličnim nasrtajima, izbacivanjima iz stanova i s radnih mjesta, premlaćivanjem i smrtnim slučajevima“.

Na priču koju je prethodno objavio osiječki novinar Drago Hedl o ocu koji se ubio posle maltretiranja okoline zbog lažne objave ST-a da mu je sin na srpskoj strani, nadovezao se Šimičević. Sreo se 25 godina posle objaljenog spiska u ST-u sa nekadašnjim oficirom JNA iz doba SFRJ, zatim vojnikom hrvatske vojske, i njegovom suprugom. Ono što su govorili objavljeno je pod nekim drugim imenima, radi zaštite. Nekadašnji vojnik nije se voljno sećao i želeo je pre zaboraviti, dok je supruga sačuvala primerak ST-a.

Baš kao i kod ubistva šabačke ekipe, gde se kao potpisnik teksta pojavio izmišljeni Jovan Kubura, i u ovom slučaju nepostojeći novinar Zvonimir Hrpka preuzeo je odgovornost za napisano.



Istraumirani ljudi​

Šimičević piše da je istražujući sudbine ljudi sa spiskova otkrio kako je više njih ubijeno nakon što su im imena osvanula u ST-u. Penzionisani radnik sisačke rafinerije Dragan Rajšić nestao je u avgustu 1991. godine, pošto je osvanuo na ST-ovom popisu KOS-ovaca u Sisku. Osim na ovaj, novinar zagrebačkih Novosti, podsetio je i na slučaj progona sudije u Splitu.



Spisak iz Slobodnog tjednika u kom je imenovan Dragan Rajšić, objavljena mu je adresa i broj kućnog telefona. Ubrzo je prema pisanju zagrebačkih Novosti nestao. FOTO: Arhiva UNS
Spisak iz Slobodnog tjednika u kom je imenovan Dragan Rajšić, objavljena mu je adresa i broj kućnog telefona. Ubrzo je prema pisanju zagrebačkih Novosti nestao. FOTO: Arhiva UNS
„Imala sam silnih problema zbog objave imena u ST-u, od prijetnji do drugih oblika zastrašivanja. Ne samo zbog toga, jer znate kakva je tada bila klima, ali to je u svakom slučaju doprinelo svemu. Ispalo je da sam vođa četničkog pokreta, a da mi je brat dostavljao nekakve informacije na barikade“, rekla je Šimičeviću, između ostalog, sudija Sovjetka Režić.
Ona je ispričala da joj je na suđenju, jer je tužila ST, mladi novinar dobronamerno rekao kako je dobro prošla jer je bilo onih koji su „plivali Dravom u Osijeku zbog popisa ST-a“.

Srbina iz Dubrovnika, koji je, posle 25 godina, govorio sa Šimičevićem za Novosti takođe ne želeći da mu se pominje stvarno ime, isprebijali su i razbili kuću, pošto je osvanuo na ST-ovom spisku četnika. U tekstu „Zbog pisanja ST-a polomili su mi rebra“ pričao je o napadima i maltretiranju kroz koje je prošao. Traumi koju nose deca.

Strah da nešto može da se dogodi deci držao je i Snežanu Amidžić podalje od ideje da pokrene postupak u Hrvatskoj zbog ubistva supruga. Ostala je sama da odgaja dvoje dece. Informativno novinarstvo kojim se bavio Zoran, diplomirani istoričar i izuzetno talentovani reporter po svedočenju kolega, više nije bila opcija ukoliko bi sin krenuo očevim stopama.

Ipak, sve vreme, verovala je u istragu. Ako ništa, bar u novinarsku. Od nje je UNS davnih godina i dobio kopiju teksta iz ST-a, od kog sve i kreće.


https://javniservis.net/uns/sloboda...istva-da-se-ona-nikad-ne-bi-razvila-do-kraja/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

D
Vučić priznao da nije bilo obojene revolucije - Saopštenje GO POKS Zrenjanin
2 3
Odgovora
55
Pregleda
578
leki1
leki1
Plavooki Treptač
Šta bi bilo da Jugoslavija i dalje postoji
19 20 21
Odgovora
512
Pregleda
4.384
MOST6
MOST6
38imak
Da li u Srbiji sme da postoji bilo sta sto nije SNS?
Odgovora
9
Pregleda
330
Обилић
Обилић

Back
Top