Da nam Srbi vrate bar neke riječi?

[Mrkalj]

To važe navodno "zadivljavanje" sastoji se od dva činitelja: jedan dio vaše baštine, folklorne, prezentiran svijetu u doba romantizma i nije vaš, nego ste ga uzeli od Hrvata i prikazali kao svoju baštinu (Hasanaginica).

Pst, Hrobi, Krleža je lagao kad je rekao da je Bajamonti Hasanaginicu zapisao na čakavici. Splićaninu Juliju Bajamontiju, koji je zapis Hasanaginice dao Albertu Fortisu, zapis Hasanaginice stigao je iz splitskog zaleđa - ili iz Hercegovine ili Kninske krajine. Budući da je u desetercu, vidimo da je i ta verzija pesme srpska.
Taj rad:

Miroslav Krleža: "Uz Vukovu stopedesetgodišnjicu"(1937.)
"Uzmite jezik Hrvata, počev od Istarskog razvoda iz trinaestog stoljeća do crkvene igre oko velikog tjedna (muka Kristova) gdje ima dvanaest ili četrnaest igara s različitih naših otoka, preko dubrovačkih spisatelja koji su štokavski pisali pa do Kačića, zatim do puta Fortisovog po Dalmaciji nakon kojeg on prvi put objavljuje Hasanaginicu.
Objavljuje na talijanskom 1774. u Veneciji Hasanaginicu prema Bajamontiju koji mu je recitirao u čakavštini.
Miroslav Krleža, 1981, u Enes Čengić: »S Krležom iz dana u dan«, sv. IV., str. 209-210

- - - - - - - - - -

Чика докторе, пишем ти овом пучкошколском кредицом јер немам друге. Питао бих те да ми објасниш нешто јер ми то никако не иде у ову моју малу пањевиту главу.
Како то моји неписмени преци из својих националних прчварница и цинцарско геачких народњачких вукојебина задивише књижевну Европу (па и свијет) својим величанственим стиховима, а твоји тисућљетно трописмени и тронарјечни високостилсти не добацише ма ни до вијековима сањане мителеуропске осредњости? Ни један једини пјесник, ни један једини писац. Како то, чика доцо?

Tako je, gosn. Pilipenda, nema forme do suštine! Sve ovo na šta se Hrobi loži naprosto je estetika formalnog kiča.

 

[Karen_Souza]

Tema ide pod ključ.