DA li volite svoje roditelje?

[georgejune]

 

[bihter]

Pa mogu skapiram ako su ga ostavili ili zlostavljali..jedino za ovo drugo nema opravdanja

svako ima svoj razlog,pa tako i on ...i zasto osuđivati ako ne znamo razlog.

 

[georgejune]

Nisam uopste osudjivao samo nekako uvek gledam pozitivno

 

[gospodjica14]

Mnogo ih volim.

 

[Helen71]

Da, jako ih puno volim. Uvek su mi bili podrška i pružali ljubav i razumevanje. Pri tom me nisu gušili i uvek sam imala slobodu.
Trudim se da budem isto tako dobar roditelj svojoj deci.

 

[gost 16798]

...naravno da nisu savrseni i pored svih knjiga o uspesnom roditeljstvu... sto ih manje osudjujem vise ih volim

 

[ZvezdanKa]

roditeljska ljubav treba da bude bezulovna.

decija ljubav treba da se zasluzi!

ja tako mislim...i spremna sam da prihvatim od mog deteta svaku kritiku na racun mog roditeljstva...iako se trudim najvise sto mogu....i trudicu se najvise sto mogu zauvek...znam da nikad necu biti savrsena...i znam da ce me povremeno mrzeti...narocito u pubertetu...ja nisam mrzela moje u pubertetu...a imala sam potrebu za tim....samo sam bila vaspitana da ih ne mrzim...i smatram da je to potpuno normalni deo odrastanja....a kasnije...hm..ko zna...

majku neizmerno postujem i volim, iako smo potpuno razlicite po temperamentu, generacijski, po potrebama...skoro po svemu, i cesto se svadjamo, zato sto je njoj tesko da prihvati da sam ja drugacija od nje...prosto me ne razume... ali me to ne sprecava da je volim... otac mi je umro kad sam imala 13 godina, njega sam volela i postovala vise, jer smo se uvek dobro slagali i razumeli...

 

[Ériu]

naravno da volim roditelje, i jako mi nedostaju od kako zivi svako na svojoj strani. i ja i oni imamo svoje "nadzak" momente, kada se svadjamo, ljutimo, nerviramo, ali bez sumnje ih bezgranicno volim.

 

[Hellen]

roditeljska ljubav treba da bude bezulovna.

decija ljubav treba da se zasluzi!

...

Хтедох да напишем, али Звезданка већ рекла!



Тема - волим своје родитеље. Дебело су заслужили.

 

[gost 16798]

...pa bezuslovna kad si beba ... posle samo smara i pravi probleme

 

[Hellen]

...pa bezuslovna kad si beba ... posle samo smara i pravi probleme

Ко?
..

 

[gost 16798]

...bezuslovnsa ljubav... ok volis bebu iako ne dobijas nista za tu ljubav ali dete mora da odraste i odvoji se od majke... zamisli da te neko stalno bombarduje bezuslovnom ljubavlju - ti ga udaris, izvredjas a on te bezuslovno voli....nije zdravo

 

[Hellen]

...bezuslovnsa ljubav... ok volis bebu iako ne dobijas nista za tu ljubav ali dete mora da odraste i odvoji se od majke... zamisli da te neko stalno bombarduje bezuslovnom ljubavlju - ti ga udaris, izvredjas a on te bezuslovno voli....nije zdravo

Бојим се да ти није најјаснији концепт љубави. Тамо где има гушења - нема љубави!

Наравно да попиздим кад моје дете остави чарапе на сред собе, кад неће да прошета керу или кад добије двојку из историје...али то не значи да га мање волим! Осећања беса или разочараности немају везе са љубаву. Дете волимо и кад је шугаво, усрано, и кад је слаб ђак, и кад је лопов или наркоман, волимо га и кад смо љути на њега и кад смо разочарани... Родитељска љубав (код већине нормалних људи ) није условљена испуњавањем родитељских очекивања. Дете се воли, какво год да је!

И не знам где си као типичан извукла пример где деца вређају и ударају родитеље па онда родитељи због тога треба мање да воле децу... То је дебела патологија.

 

[gost 16798]

...tebi nije jasan koncept nesebicne ljubavi - ucinak nesebicne ljubavi je cesto gori od sebicne

 

[Hellen]

...tebi nije jasan koncept nesebicne ljubavi - ucinak nesebicne ljubavi je cesto gori od sebicne

Хмм...то о чему ти причаш - чак уопште није љубав.


Испада да је учинак љубави увек лош , само је још ''гори кад је несебична љубав него кад је себична''...

Учинак љубави никако не може бити лош!

Ако некога гушимо и спутавамо - то чинимо из сопствених фрустрација, само се маскирамо иза назива љубави, али то никако није љубав!!!

 

[gost 16798]

Наравно да попиздим кад моје дете остави чарапе на сред собе, кад неће да прошета керу или кад добије двојку из историје...али то не значи да га мање волим! Осећања беса или разочараности немају везе са љубаву. Дете волимо и кад је шугаво, усрано, и кад је слаб ђак, и кад је лопов или наркоман, волимо га и кад смо љути на њега и кад смо разочарани... Родитељска љубав (код већине нормалних људи ) није условљена испуњавањем родитељских очекивања. Дете се воли, какво год да је!

...a posebno ti volis takvu decu... naravno sve nabrojano im je dozvoljeno samo ako se usude da to i urade

 

[Hellen]

...a posebno ti volis takvu decu... naravno sve nabrojano im je dozvoljeno samo ako se usude da to i urade

Да, волим своју децу и кад оставе чарапе на сред собе, и кад неће да шетају куче, и кад добију двојку... Тебе су твоји престали да воле због таквих ствари?

 

[gost 16798]

...udarila me milkom od 300g po glavi zato sto je nisam nesto poslusala

 

[Jennifer Jennin]

samo ću reći: volite ih i poštujte, provodite vrijeme s njima, pričajte, činite lijepe stvari za njih...
desi se da jedan od njih ode preko noći...i ostanemo u šoku...pokušavajući shvatiti...šta se to desilo? KAKO?
I nikad, nikad više...

 

[bezibre!]

Smatram da su notorni idioti oni koji misle da svako po default-u mora da voli svoje roditelje
a pogotovo da ih voli podjednako

ja svoje ne mrzim, ali ih ni ne volim bas nesto. ravnodusan sam...
ali ih postujem sto su mi dali zivot

tako nekako
ne volim ih po difoltu
mislim moji su
ali iveo bih opusteno i bez njih

 

[Modesti B.]

Volim ih - bas!!!

 

[Ansai ♀]

tate se ne sjecam, bila sam beba kada su se razveli, znam da je u medjuvremenu
osnovao drugu porodicu, nisam ga upoznala

sa mamom nemam roditelj/djete vezu iz ugla emocija, nije sposobna da se poveze na taj nacin te joj samim tim to ne mogu uzeti za primjedbu,
ali postovanje,
koliko je uopste moguce postovati nekog ko je uskratio zastitu i dan danas porice da se ista desavalo
do te mjere da diskvalifikuje i tvoja sjecanja, strucne nalaze i permanentne posledice po licnost

nasa veza je novcani dug

 

[ZvezdanKa]

Ja sebicna zena, koja najvise u zivotu mrzi da sedi u kuci....cuvam svoje dete sa ljubavlju i ne izlazim nigde vec mesecima, i ne sizim na njega zato sto sam ja u zatvorena u kuci, niti se zrtvujem....i kad se u*****...smrdi kao tvor...i ja mu kazem..smradu jedan, to je ruzno....ali ga operem i poljubim....i tako nekako mi se cini da ga bezuslovno volim....ako je malio smrdlja i prase i ne d ami da idem u grad i d apijem kaficu na miru..d alakiram nokte itd....sve to sam ZRTVOVALA iz ljubavi prema njemu, koji to nicim nije zasluzio...samo kmeci, ne zna ni da prica, ni da ide u bioskop....jos jede vise od mene, a jedva ga nosim...cudo je ta roditeljska ljubav..ili sta vec....uvece tek osetim kako sam umorna...dok sam mu potrebna i ne pomisljam da radim ista drugo, osim da SE ZRTVUJEM...

 

[Ribar]

Smatram da su notorni idioti oni koji misle da svako po default-u mora da voli svoje roditelje

Mnogo je roditelja koji ne zaslužuju da im deca kažu "Dobardan!"
Društvena obaveza prema roditeljima je jedno, a ljubav nešto sasvim drugo! Uz ljubav ide i poštovanje!
Mnogi ispunajvaju svoje društvene obaveze ali niti vole niti poštuju svoje roditelje - uglavnom s pravom!

 

[jevropa]

Mene su moji ostavili!Rodjena sam u Nemackoj,i kada sam dobila poziv za skolu,moja mati me je vratila za Srbiju,kao da bi isla u nasu skolu,jer nemacke skole nisu po njoj bas obrazovne!U stvari nije njoj to bio razlog,vec da me odvoji od oca da bi se razvela od njega!Odmah po razvodu i ona se vratila za Nemacku,jer se ovde nije mogla zaposliti,a mene je ostavila kod svoje sestre u nekom selu u Hrvatskoj,gde sam kao osmogodisnje dete odmah morala brati kukuruz.Onda me je otac uzeo i odveo kod svog brata u grad,tamo nisam brala kukuruz ali bila sam neka vrsta pepeljuge,cistila sam kucu,ribala kupatilo,a striceva cerka iako starija od mene,to nije morala raditi!Plakala sam molila majku da me uzme sebi,ali ona se preudala i ja sam joj bila visak.Slala je nesto noivca i kupovala mi garderobu i to je bilo sve!Moje molbe da me bar jedan od njih uzme sebi nisu bile uslisene,otac se pravdao da je musko,majka time da mi je bolje u mojoj zemlji!Tako sam rano uletela u brak u zelji da imam svoju porodicu,ali ubrzo se pokazalo da mi je to bila greska!Razvela sam se,i tada sam opet molila da mi pomognu da odem tamo,otac je to resio tako sto je prekinuo svaki kontakt samnom govoreci da sad nema obavezu prema meni jer sam odrasla,a majka time sto mi je dala nesto novca dok se ne snadjem nakon razvoda!Tada me je ucenjivala da ce mi pomoci ako decu dam bivsem muzu,ali ja to nisam mogla!
Ne tvrdim da sam ja savrsena majka,sigurno sam pravila i pravim greske u vaspitanju svoje dece,ali uz mene su!Da li ce one mene voleti,ne znam,meni je najbitnije da budu samostalne,i da zavrse skolu koju vole!
Ja sam sto se mojih tice poprilicno pregorela,ne osecam vise nista,prosla me je i mrznja,jednostavno sam prazna,ali ta praznina strasno smeta!Ali iz ove koze se ne moze!

Strasno, sta reci Razumem te potpuno, i ja sam rodjena u Nemackoj i odrasla kod babe i dede u Srbiji bez roditelja. Tek kad sam imala 7 godina vratili su se i zivela sam s njima. Ali cak ni tih 7 godina NIKAD nisu (nismo)mogli da nadoknade. Jednostavno postoji neka supljina koju je nemoguce popuniti, valjda je to neki mnogo bitan period u covekovom zivotu, sta znam. Zato sam utoliko vise vezana za svoje malo zlato koje sad ima 5,5 godina