Quantcast

DA li volite svoje roditelje?

da li volite svoje roditelje

  • da

  • ne

  • samo ih postujem


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

kanarinka

Elita
Poruka
16.443

Strasno, sta reci:( Razumem te potpuno, i ja sam rodjena u Nemackoj i odrasla kod babe i dede u Srbiji bez roditelja. Tek kad sam imala 7 godina vratili su se i zivela sam s njima. Ali cak ni tih 7 godina NIKAD nisu (nismo)mogli da nadoknade. Jednostavno postoji neka supljina koju je nemoguce popuniti, valjda je to neki mnogo bitan period u covekovom zivotu, sta znam. Zato sam utoliko vise vezana za svoje malo zlato koje sad ima 5,5 godina
Iako sam sada daleko od deteta,vec odrasla zena sa svojom decom,ne mogu im oprostiti,prvrenstveno zato,sto su ignorisali moje molbe da budem sa njima!Sta god sada dobila od njih,moje detinstvo meni ostaje u ruznom secanju,i to ne mogu promeniti!Mozda sam ja zato prema svojoj deci zastitnicki nastrojena,sve mi diraj,samo decu ne!
 

jevropa

Buduća legenda
Poruka
27.024
Iako sam sada daleko od deteta,vec odrasla zena sa svojom decom,ne mogu im oprostiti,prvrenstveno zato,sto su ignorisali moje molbe da budem sa njima!Sta god sada dobila od njih,moje detinstvo meni ostaje u ruznom secanju,i to ne mogu promeniti!Mozda sam ja zato prema svojoj deci zastitnicki nastrojena,sve mi diraj,samo decu ne!

Naravno, secanje na ruzno detinjstvo ne mozes nikad promeniti niti postoji nesto sto bi oni mogli napraviti da bi se to desilo. Zakasnela "ljubav" s njihove strane nece sigurno vise nista dobro doneti, moze biti samo uvod za neko sledece novo razocarenje, a to ti nije potrebno
 

gost 237967

Veoma poznat
Poruka
13.189
Imala sam i imam cudan odnos sa roditeljima. Otac jako strog dok sam odrastala, konzervativan, patrijarhalan, dete sa sela, ali posten, miran i vredan covek. Majka, sve suprotno, jako liberalna, slobodnog duha, dete iz grada, moderna ali sirova. Jako mi je bilo tesko odrastanje izmedju te dve struje. Vise sam vezana za oca, vise mi je stalo do njegovog misljenja. U majci nikad nisam nailazila na podrsku, kad sam odrasla cak je tu bilo i rivaliteta. Ustvari se ceo zivot trudim da ne budem kao ona.
Ali reci da ih ne volim, iako imam jako puno sukoba i jako ruznih situacija sa oboje, je po meni najgora stvar koju bih mogla da izgovorim. Volim ih oboje, ne iz straha, ne iz moranja, ne iz postovanja... Volim ih uprkos manama, uprkos ruznim situacijama, uprkos neslaganjima. Oni mene isto tako... poshtena razmena.
 

OnlyYourShadow

Ističe se
Poruka
2.476
Smatram da su notorni idioti oni koji misle da svako po default-u mora da voli svoje roditelje :eek:
a pogotovo da ih voli podjednako

ja svoje ne mrzim, ali ih ni ne volim bas nesto. ravnodusan sam...
ali ih postujem sto su mi dali zivot
Jedina sredina u kojoj osećam pravu toplinu je kuća.
Inače već dve godine ne živim sa njima, i tek sad mogu da shvatim koliko ih volim, i koliko mi zapravo nedostaju.
I ne mogu da promenim svoju ljušturu, kad imam neki problem, uvek trčim kući, ne da bi mi ih neko rešio, ne da bi se izjadala, nego zato što me boravak kući emotivno ispunjava.
Moji roditelji su ono što ja želim da budem.
 

Gotika

Ističe se
Poruka
2.475
Jedina sredina u kojoj osećam pravu toplinu je kuća.
Inače već dve godine ne živim sa njima, i tek sad mogu da shvatim koliko ih volim, i koliko mi zapravo nedostaju.
I ne mogu da promenim svoju ljušturu, kad imam neki problem, uvek trčim kući, ne da bi mi ih neko rešio, ne da bi se izjadala, nego zato što me boravak kući emotivno ispunjava.
Moji roditelji su ono što ja želim da budem.
Ako ikada pomisliš da si nesrećna, seti se ovoga što si napisala...ako ima više sreća u životu, ova tvoja je jedna velika sreća.
 

Паганини

Primećen član
Poruka
829
Како време одмиче све их мање волим...своди се на неко поштовање али од неке силне љубави нема ништа...то је по мало празан осећај у мени али тако је...лепо је читати о људима које испуњава топлина при самој помисли на родитеље и на родитељски дом
 

gost 114587

Elita
Poruka
23.801
...bezuslovnsa ljubav... ok volis bebu iako ne dobijas nista za tu ljubav ali dete mora da odraste i odvoji se od majke... zamisli da te neko stalno bombarduje bezuslovnom ljubavlju - ti ga udaris, izvredjas a on te bezuslovno voli....nije zdravo :D
a zasto bi udarala i vredjala dete? :think:
uostalom, sta ocekivati od nekog ko nekad tamo rece, da bi svoju decu ostavio i ladno otisao :roll:
 

manja u prolazu

Početnik
Poruka
15
Moji roditelji i ja...hmmm
Reci cu to ovako,kad sam imala 9 godina,molila sam im da mi kazu da sam usvojena. Jednostavno,ne postoji realno objasnjenje za njihove postupke.Strah od toga sta ce ljudi reci,sta ce ko pomisliti im je pomutio svaku mogucu zelju da se posvete meni,ocevom jedinom detetu.Majka ima cerku iz prvog braka,i one se odlicno slazu.Njih veze hladna logika,zive bez emocija,jednostavno totalno hladne licnosti.A otac,ogromna egocentricna licnost.Tlaci majku ceo zivot,kad se ona malcice odbrani onda sam ja na redu.Ne znam da su mi ikad uputili jednu jedinu lepu rec,obracaju mi se iskljucivo kad im nesto treba,ili kad zele da mi skrenu paznju na nesto sto misle da radim pogresno.
Ja ne zivim sa njima,ali smo dovoljno blizu da vide sta ja to ne radim sa svojom decom kako valja,kako ja sa njima stalno nesto pricam,mazim se,ljubim.....To za njih nije normalno,nikako,te stalno govore da ce mi to na nos izaci.Naime,imam dve tinejdzerke i jednu cerku od 9 godina.Fantasticno se slazemo,najstarija izadje sa momkom,vrati se,sedne meni u krilo i sve zivo mi isprica..Mojima to nikako ne ide u glavu,skoro punoletno dete a tako se mazi.Pravim bolesnu decu i sl.Ceo zivot su mi pretili socijalnom sluzbom,da ce ih zvati jer se to tako ne radi.Dok nisam otisla da pitam mogu li mi oni zaista oduzeti decu.Socijalna radnica se nasmejala: "e,gospodjo,da su svi kao vi,nasa sluzba ne bi ni postojala"
Od pre par meseci,ne pricam sa ocem,posvadjali smo se i prvi put u zivotu sam mu rekla jako ruznim recnikom sta mislim o njegovom konstantnom ponizavanju i mene i mame,i da mi se ne obraca nikada vise,dok je ziv.Jednostavno DOSTA je vise.
Ostala sam udovica sa 18 godina,i detetom do 2 i po meseca,sad sam raspustenica sa troje dece. Zivot je pretezak da bi i sekundu poklanjala nekome ko ne vidi nista do sebe,pa makar to bio i moj rodjeni otac.A sa majkom sam na korektnom odnosu,no stalno na oprezu,kad ce iz nje iskociti lavina svih tih stvari koje mesecima nakuplja da mi saspe u lice,pa se onda posvadjamo,par dana budemo kao u zatisju,pa ispocetka...
Kad pogledam unazad,ne postoji ni jedna jedina uspomena,ni jedna jedina situacija sa njima koja mi je ostala u lepom secanju.
Ne,ne volim ih,ceo zivot sanjam o toplom domu.Imam ga sa mojom decom,ali uvek ostaje ta zelja da imam i ja taj neki topli kutak gde mogu da se obratim kad mi je tesko,no shvatila sam da to od njih nikad necu dobiti.
 

Helen71

Zainteresovan član
Poruka
381
Nisu svi roditelji dobri, verovatno svi vole svoju decu najviše što mogu, a neki mogu tako malo. Naravno, takvi traže mnogo više ljubavi od svoje dece nego što su dali.
E takvi su baš najgori - oni koji najmanje ljubavi daju svojoj deci a traže od njih poštovanje i još više ljubavi.
Takvi umesto da se ponašaju kao zreli roditelji u stvari se ponašaju kao razmažena i sebična derišta i nikako da shvate da nisu više oni deca oko kojih treba sve da se vrti već da imaju svoju decu ...
 

sdragana21

Zainteresovan član
Poruka
391
Ja svoju majku volim neizmerno ali ne i oca. Majka mi je velika podrska uvek ali bas uvek i mnogo je volim ali to ne mogu da kazem i za oca. Divim se ljudima koji zive u idealnim porodicama. Kod nas u kuci je uvek neka svadja i nezadovoljstvo. Posto imam i stariju sestru....moji roditelji su se trudili da uvek samo njoj sve obezbede ali ne i meni. Sad kada se udala njoj su cak i napravili kucu i pruzili maksimalan komfor a ja moram da se mucim sa njima i da zivim sa njima. Mislim da roditelj uvek treba da obezbedi iste uslove i za jedno i za drugo dete ....ovako ne mogu da ih volim jer nisu fer i kad god sam pokusala da im kazem da nisu ispali fer oni me omalovazavaju i kazu ko mene sta pita. I otac pogotovo nastavlja da se ponasa po starom. Sa sestrom sam imala super odnose dok se nije udala ....posle se ona mnogo promenila....postala je nekako sebicna i sve joj je malo sta god ima....Cesto se i svadjamo...i nismo bas u dobrim odnosima. Sokiralo me je kada mi je jednom rekla....da u zivotu ne racunam na nju...Ne znam sta joj se to desilo kad se udala da se toliko promenila...Tako da na druge ljude ne mozemo na zalost da uticemo. Ali moju majku volim neizmerno...to je najbolja osoba za koju bih sve dala.
 

sdragana21

Zainteresovan član
Poruka
391
Sve u zivotu mora da se zasluzi.Majku mnogo volim i postujem bas smo bliske,a oca niti volim niti postujem,prosto mucio nas je stalno,pravi je tiranin te zbog toga ga ne volim niti postujem,prezirem ga i za mene ne postoji!Tacka!
U potpunosti se slazem. I ja isto ne volim svog oca i ne razgovaram jer kad god sa njim razgovaram on vredja. psuje i stalno se svadjamo . Trenutno ne razgovaramo jer mi se cini da je tako bolje manje placem i manje se nerviram. Ali jako mi je tesko jer moram da zivim u istoj kuci sa njim i mamom a mama mi je divna osoba koju mnogo volim.
 

mermaid_

Zainteresovan član
Poruka
450
mamu volim najvise na svetu, i sestru. U oca sam mnogo razocarana, a jedna od bitnih komponenata ljubavi je postovanje. Osecam razocarenje, bes zbog zanemarivanja i svakodnevnih svadja kad sam bila u najosetljivijem uzrastu, pubertetu. Zvuci bezazleno u odnosu na to sta drugi dozivljavaju od strane (jednog od) roditelja, ali relativiziranje stvari me ne tesi. Da li ga volim? Ne znam. Cenim to sto je posten i karakteran covek, ali kad su emocije u pitanju, ne mogu da razlucim sta je sta u toj svastari. Zbunjena sam, ne pomaze mi ni psihoterapija ....
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.