Da li su Lužički Srbi isti narod kao mi?

Da li su Lužički Srbi isti narod kao mi?


  • Ukupno glasova
    25
Lužički Srbi su klasifikovani u zapadnoslovensku grupu naroda zajedno sa Česima, Slovacima i Poljacima i malobrojan su narod katoličke veroispovesti.
Istorijski gledano da li su oni isti narod kao mi?
Većina su protestanti, ali su katolici bolje sačuvali jezik i običaje, valjda zbog okolnog većinskog protestantskog naroda Saksonaca. Jezik ima dva dijalekta, severno i južno lužički, severni ima veći uticaj poljskog južni češkog.
Oni nisu isti narod kao i mi ali imaju isti izvor i ime kao i mi. Ima nešto sličnosti, ali su ipak sličniji susednim slovenskim narodima. Ima ih oko 60 000, ali jezik govori oko 20 000.
 
Pavel Šturm bi mogao biti lužički Srb, video sam tamo dosta prezimena Šturm. Uostalom, šta bi radio kod nas da je bio Nemac, ubijao i borio se protiv svojih ? Da je bio Nemac borio bi se s njima protiv nas.

On za života nikada nije tvrdio da Lužički Srbin. Bukvalno nikada. Ni niko od svedoka dok ne živeo nije ga tako opisao. Bukvalno nikada. Dok je bio živ, govorilo se samo o tome da je Nemac; o uticaju pruske krvi, itd. Postoje ljudi koji su dublje istraživali njegovo poreklo, tamo u Nemačkoj, i nisu uspeli da pronađu nikakvu vezu sa Luzičkim Srbima.

Vest o tome da su Jurišić-Šturmovi javlja se tek posle Drugog svetskog rata; nakon Hitlera, nacističkog Holokausta, itd. Kada je i u nekakvom ideološkom smislu postojao jedan opštenarodni prezir Nemaca (jer Goti mi nismo) u tadašnjoj Jugoslaviji (u međuratnoj ga nije bilo, posle Prvog svetskog rata). Pre svega postaje 1990-ih godina, u vreme sankcija i raspada SFRJ, posebno popularna priča kako bi on trebalo da bude Lužički Srbin rodom, navodno.

Tako da je tu najverovatnije reč o naknadno izmišljenoj tradiciji, nastaloj pod uticajem srpsko-nemačkih odnosa. Može se na par mesta pročitati kako je, navodno, njegov treći sin Momčilo jednom u razgovoru nekome izjavio, pošto se standardno govorilo da su Jurišiću rodom Nemci, kako je zabluda, zato što je reč o Lužičkim Srbima po poreklu. Ali ja nikada nisam detaljnije tu tvrdnju istražio da bih utvrdio njenu validnost. Ne znam da li je i u kojoj meri priča autentična, ili izmišljena da bi se predočila kao argument za novi narativ o poreklu Šturmovih.

Odgovor na tvoje pitanje šta bi radio kod nas ja bih formulisao kao kontrapitanje: zar nije on bio jedinstvena prilika da se ukaže na zajedništvo Srba sa Lužičkim Srbima? On se rodio u svetu bujalog nacionalnog romantizma. Gotovo je potpuno neverovatno da sam nikada ne bi nikome govorio o svom poreklu, ili da to niti jedan jedini njegov savremenik ne bi primetio. Već da bi dopustio da ga vode kao nemačkog porekla, da navodi da jezik koji mu je maternji je nemački i slično.

Pavel Šturm je u Srbiju došao 1876. godine. Sasvim sigurno da nije došao u Srbiju, koja tada još ni nezavisna država od Turaka nije bila, da ratuje protiv Nemaca, niti je, realno, iko tada pomišljao uopšte da će Srbi i Nemci ratovati. On je došao kao veteran iz jednog velikog rata i čovek sa iskustvom, da predaje ovde; na sličan način kao što su tako došli i mnogi drugi. Još ovde treba naglasiti o kakvom vremenu se to radi. To je vreme kancelara Bizmarka, koji je cenio Srbe i uslovno govoreći među evropskim liderima možda i najviše bio Srbima naklonjen.

A i što se tiče tih nekih predrasuda, pa seti se npr. Rudolfa Arčibalda Rajsa, Nemca (i velikog ljubitelja šljivovice) koji je na poziv Srbije došao da istražuje.
 
Nesumljivo je da su na Balkanu živeli Sloveni i pre dolaska Srba. Moja opaska je baš za ime Srbi, kao i na to da su oni bili ratnici po zanimanju.
Srbi jesu došli u drugom talasu slovenske seobe, mada je bilo doseljavanja i posle doseljavanja Srba - uglavnom Sloveni koji su bežali pred Mađarima posle njihovog dolaska u Panoniju i naseljavali se južno od Dunava. Inače, ko je nameravao da opstane u susedstvu Franaka i Avara koji su neprestano međusobno ratovali i napadali se je morao da ume da ratuje, inače bi mu karijera bila veoma kratka.
 
Nije bio Nemac nego germanizovani Lužički Srbin čije je slovensko poreklo bilo poznato nadležnima i kao takvo ne baš neka preporuka u Pruskoj.

Ako je ovo istina, ja bih, evo, voleo da čujem neki izvor za to.

Ja sam pokušavao da nađem i ništa nisam pronašao. I ljudi koji se specifično bave tim periodom istorije su mi, takođe, rekli da je reč o urbanoj legendi nastaloj nakon njegove smrti. To su mi rekli i neki ljudi iz same Nemačke, koji su bili u lužičkom kraju.

Evo, otvori ti temu o njegovom poreklu, ako imaš neke informacije.
 
Pa imaju neke 3 reference na vikipediji, a vjerujem da si upućen u probleme sa istim

Prva referenca je članak iz NIN-a iz 1990. godine, druga citat iz pseudoistorijskog dela jednog alternativnog istoričara, a treće je knjige Momčila Vukovića Birčanina iz 1974. godine, koji samo usputno u svojoj biografiji kralja Aleksandra I kaže da je Pavle Jurišić bio lužički Srbin.

Kustos Srpske kuće na Krfu, istoričar Ljubomir Saramandić, njega redovno naziva samo poreklom Nemcem. Npr. str. 86 iz Hodočašća na Krf.

Poreklom Nemac.png
 
Ako je ovo istina, ja bih, evo, voleo da čujem neki izvor za to.

Ja sam pokušavao da nađem i ništa nisam pronašao. I ljudi koji se specifično bave tim periodom istorije su mi, takođe, rekli da je reč o urbanoj legendi nastaloj nakon njegove smrti. To su mi rekli i neki ljudi iz same Nemačke, koji su bili u lužičkom kraju.

Evo, otvori ti temu o njegovom poreklu, ako imaš neke informacije.
Kojeg ono porekla beše bio Ajzenhauer? :think:
Reference, za sve istoriografe željne dokazivanja poznatog ponovo i opet i naravno za dežurne forumske bugarske patriJote (Nenad & Boris. T):

  1. The South Slav Journal. Vol. 22–23. Dositey Obradovich Circle. 2001. This was true of the brothers Eugene and Pavle Jurisic, natives of Gorlitz on the Neisse in Upper Luzica (Slavic: Izgorelc, Source: Zyhorelik in pari i bus Milesko, 1131), who, resigning their commissions in Prussia's armed forces, immigrated to ...
  2. ^ Momčilo Vuković-Birčanin (1974). Kralj Aleksandar I. Karadordević, 1888-1934. Izdanje piščevo. Павле Јуришић-Штурм, ко ји је био лужички Срб^н
  3. ^ NIN. nedeljne informativne novine. Politika. April 1990. p. 8. Pavle Jurišić - Šturm, Lužički Srbin, pruski oficir, srpski đeneral, pedeset i šest godina nosio je uniformu i ratovao protiv Francuza, Turaka, Arnauta, Bugara, Austrougara i Nemaca. Borio se u sedan ratova i u njima proveo ...
  4. ^ Momčilo Vuković-Birčanin (1974). Kralj Aleksandar I. Karadordević, 1888-1934. Izdanje piščevo. Павле Јуришић-Штурм, ко ји је био лужички Срб^н
  5. ^ Милисав Савић: „Дринска дивизија“, Лозница 2009. године, 242-251. страна; ISBN 978-86-912717-0-1COBISS 167983628
  6. ^ Barrie Pitt; Peter Young (1970). History of the First World War. Purnell. In the late spring of 1916 such of the Third Army as survived these ordeals was reconstituted on the outskirts of Salonika and placed under the command of General Pavle Jurisic, a septuagenarian veteran of the Franco-Prussian War of ...
  7. ^ Hannes Grandits; Robert Pichler; Nathalie Clayer (30 March 2011). Conflicting Loyalties in the Balkans: The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-building. I.B.Tauris. pp. 210–. ISBN 978-0-85771-937-9.
 
Reference, za sve istoriografe željne dokazivanja poznatog ponovo i opet i naravno za dežurne forumske bugarske patriJote (Nenad & Boris. T):

  1. The South Slav Journal. Vol. 22–23. Dositey Obradovich Circle. 2001. This was true of the brothers Eugene and Pavle Jurisic, natives of Gorlitz on the Neisse in Upper Luzica (Slavic: Izgorelc, Source: Zyhorelik in pari i bus Milesko, 1131), who, resigning their commissions in Prussia's armed forces, immigrated to ...
  2. ^ Momčilo Vuković-Birčanin (1974). Kralj Aleksandar I. Karadordević, 1888-1934. Izdanje piščevo. Павле Јуришић-Штурм, ко ји је био лужички Срб^н
  3. ^ NIN. nedeljne informativne novine. Politika. April 1990. p. 8. Pavle Jurišić - Šturm, Lužički Srbin, pruski oficir, srpski đeneral, pedeset i šest godina nosio je uniformu i ratovao protiv Francuza, Turaka, Arnauta, Bugara, Austrougara i Nemaca. Borio se u sedan ratova i u njima proveo ...
  4. ^ Momčilo Vuković-Birčanin (1974). Kralj Aleksandar I. Karadordević, 1888-1934. Izdanje piščevo. Павле Јуришић-Штурм, ко ји је био лужички Срб^н
  5. ^ Милисав Савић: „Дринска дивизија“, Лозница 2009. године, 242-251. страна; ISBN 978-86-912717-0-1COBISS 167983628
  6. ^ Barrie Pitt; Peter Young (1970). History of the First World War. Purnell. In the late spring of 1916 such of the Third Army as survived these ordeals was reconstituted on the outskirts of Salonika and placed under the command of General Pavle Jurisic, a septuagenarian veteran of the Franco-Prussian War of ...
  7. ^ Hannes Grandits; Robert Pichler; Nathalie Clayer (30 March 2011). Conflicting Loyalties in the Balkans: The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-building. I.B.Tauris. pp. 210–. ISBN 978-0-85771-937-9.

Ja mislim da si ti neke stvari pobrkao. To nisu sve reference o njegovom lužičko-srpskom poreklu.

Odrednice br. 2 i 4 su zapravo jedna te ista i nju smo već pominjali.

U referenci br. 6 tako nečeg nema.

dimzgof.jpg


Ni u referenci br. 7 iz tvog spiska, takođe nema ničeg sličnog:

DjordjeVajfert.jpg


U tvojoj referenci br. 7 Paul Šturm i Georg Vajfert se navode samo kao primeri srbizacije stranaca.

P. S. I nije Milisav Savić, već Sekulić.
 
Prva referenca je članak iz NIN-a iz 1990. godine, druga citat iz pseudoistorijskog dela jednog alternativnog istoričara, a treće je knjige Momčila Vukovića Birčanina iz 1974. godine, koji samo usputno u svojoj biografiji kralja Aleksandra I kaže da je Pavle Jurišić bio lužički Srbin.

Kustos Srpske kuće na Krfu, istoričar Ljubomir Saramandić, njega redovno naziva samo poreklom Nemcem. Npr. str. 86 iz Hodočašća na Krf.

Pogledajte prilog 1562641
Argumentacija na nivou tvrdnji Tibora Živkovića (i ne samo njegovih) o toponimima “istočnojužnoslovenskog” tipa u Albaniji i južnoj i jugoistočnoj Srbiji, čovek se oslanja na proverenu metodu citiranja. A kad ja tamo a ono međutim, naš Tibor prepisao od Bugara listu svih toponima koji imaju suglasničke grupe št/žd, bez ikakvog obzira da li su nastale od praslovenskih grupa *tj/*dj (istočnojužnoslovenski refleksi *tj/*dj su št/žd, štokavski ć/đ) i tako po njemu i ostalima iz njegove škole/klike i npr. i ojkonim Ljuberažda “istočnojužnoslovenski”, kad ja tamo a ono međutim: ozbiljna lingvistika (ne bilo koja, tj ne iz exYU ili Bugarske nego Trubačov i van Wijk lično) konstatuju da je toponim a) donešen iz Polablja ili eventualno sa krajnjeg zapada Poljske, i što je još mnogo gore za teoriju: b) u imenu Ljuberažda (sada se selo zove Ljuberađa) uopšte nije nikada bilo grupe *dj, naziv dolazi od slovenskog imena (*L’uborad), tj. originalno u njemu nije bilo konsonantske grupe *dj, a i dan danas u Poljskoj ima mesta sa nazivom Luboradz i u Lužici Luborada. Ali ne, to ne može biti naziv koji su Sloveni doneli čak iz Lužice, viš’ šta naš Tibor kaže. Inače, ima celog niza ojkonima sa grupama št/žd koje potiču od grupa st/zd, a prelaza st > št i zd > žd uopšte nije inovacija karakteristična samo za istočnojužnoslovenske dijalekte, a on, Pirivatrić & Co. redovno citiraju bugarske autore koji navode cele liste ojkonima sa št/žd nastalih od bilo koje grupe, a ne samo od *tj/*dj kao bugarske. (Kome se diskutuje o izloženom da se obrati van Wijku i Kortlandtu).

Upravo po isto takvoj logici neko ko se rodio u lužičkom Zhorjelcu nikako ne može biti Lužički Srbin, ne, on prosto mora biti Nemac jer su Nemci eto preimenovali grad u Görlitz.

@Mrkalj @Сребрена @Khal Drogo
 
Poslednja izmena:
Ja mislim da si ti neke stvari pobrkao. To nisu sve reference o njegovom lužičko-srpskom poreklu.

Odrednice br. 2 i 4 su zapravo jedna te ista i nju smo već pominjali.

U referenci br. 6 tako nečeg nema.

Pogledajte prilog 1562647

Ni u referenci br. 7 iz tvog spiska, takođe nema ničeg sličnog:

Pogledajte prilog 1562648

U tvojoj referenci br. 7 Paul Šturm i Georg Vajfert se navode samo kao primeri srbizacije stranaca.

P. S. I nije Milisav Savić, već Sekulić.
Naprotiv, u lužičkom Zhorjelcu nije bilo “srbizacije Nemaca” nego germanizacije Lužičkih Srba.
 

Back
Top