Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?

Škutor Kićo:
https://www.dalmapedia.org/wiki/K_beside
Kliknite za proširenje...
Tu ima jako puno adrijatizama koji se nisu koristili u mom kraju niti u Zagori generalno. Moja baba i prababa su zapravo koristile malo adrijatizama (manje od 200) u poređenju sa primorskim i bodulskim babama njihovih godina koje su koristile na hiljade adrijatizama. @Ovi jedan pogrešno misli da su moja baba i prababa koristile puno adrijatizama zato što sam ih koncentrisao na jednu temu. Zapravo se radi o jako malom broju u poređenju sa krajevima u kojima ih je bilo najviše.
 
Ovi jedan:
Nema šanse da su se oni bodulski izrazi koristili u Zagori prije 100 ili 200god., a pogotovo ne u tolikoj količini. Pa čua bi to od svoje babe ili od drugih baba iz ulice, a one nisu tako govorile iako su sve došle iz Zagore ka i moja ili tvoja.

Pitam te jesi li ikad čua koju drugu babu iz Plavnog da onako priča ka tvoja (pra)baba i da koriste talijanizme tako učestalo?

PS vidim da si odgovria na ovo zadnje, al nema šanse da je tako..
Kliknite za proširenje...
Plavno je izolovano selo, pa je moguće da se tu sačuvalo više adrijatizama do WW2 nego u nekim drugim selima Zagore. Tvoja prababa je siguran sam koristila više adrijatizama nego moja, samo ti to nažalost ne znaš.
 
Škutor Kićo:
I moja isto :D
Od turcizama je govorila
Dur-stani
Carsav-plahta
Kočak-štala
Daidža-ujak
Isan-čovik
Ajvan-stoka
Komsija-susjed
Pendzer-prozor
Izba-soba(ovo nije turcizam al arhaicno je)
Posto je zagora bila 200 g pod osmanlijama, zanima me je li se stogod zadrzalo?
Kliknite za proširenje...
Od toga što su naveo moja prababa je koristila samo pendžer i komšija.

Za isan, daidža i ajvan sam mislio da to govore samo muslimani. :)
 
Krishna:
Tu ima jako puno adrijatizama koji se nisu koristili u mom kraju niti u Zagori generalno. Moja baba i prababa su zapravo koristile malo adrijatizama (manje od 200) u poređenju sa primorskim i bodulskim babama njihovih godina koje su koristile na hiljade adrijatizama. @Ovi jedan pogrešno misli da su moja baba i prababa koristile puno adrijatizama zato što sam ih koncentrisao na jednu temu. Zapravo se radi o jako malom broju u poređenju sa krajevima u kojima ih je bilo najviše.
Kliknite za proširenje...

Krishna:
Plavno je izolovano selo, pa je moguće da se tu sačuvalo više adrijatizama do WW2 nego u nekim drugim selima Zagore. Tvoja prababa je siguran sam koristila više adrijatizama nego moja, samo ti to nažalost ne znaš.
Kliknite za proširenje...

Stvar je u tome šta velika većina baba iz Zagore koje su generacija tvoje ne koriste niti 10% talijanizama šta ih je tvoja koristila. Ne znam kako ne svaćaš da ljudi u Zagori nisu nikad u tolikoj miri koristili riči ala kapo, makinja, škafet, kaleta, libar, arja i slično.

A meni baba nije za usporedbu jer ona se ipak doselila na obalu i radila u hotelu ka kuvarica pa je imala priliku čut i usvojit te talijanizme za razliku od tvoje babe i prababe koje su provele cili život na selu.

Valjda si gleda Malo misto pa poslušaj Anđu Vlajinu kako tamo priča i vidi koliko koristi talijanizama(a Smoje je obiša cilu Dalmaciju uzduž i popriko i vjerno je prinia govor šta bodula šta vlaja šta dubrovčanina u toj seriji).


Ne mogu trenutno nać bolji primjer, al vidi kako priča žena sa sela i tu nema talijanizama.
 
Evo ovi šta je Kićo već stavlja iz Imotskog pa vidi kako ljudi koji su približno generacija tvoje babe pričaju u zaleđu i tu nema mista onim pustim izrazima koje si navea. Oni su mogli bit upoznati s pokojim bodulskim izrazom pa i koristit ih, al ni blizu ka tebi (pra)baba. To su bila dva "odvojena" svita u to vrime.

 
Ovi jedan:
Stvar je u tome šta velika većina baba iz Zagore koje su generacija tvoje ne koriste niti 10% talijanizama šta ih je tvoja koristila. Ne znam kako ne svaćaš da ljudi u Zagori nisu nikad u tolikoj miri koristili riči ala kapo, makinja, škafet, kaleta, libar, arja i slično.

A meni baba nije za usporedbu jer ona se ipak doselila na obalu i radila u hotelu ka kuvarica pa je imala priliku čut i usvojit te talijanizme za razliku od tvoje babe i prababe koje su provele cili život na selu.

Valjda si gleda Malo misto pa poslušaj Anđu Vlajinu kako tamo priča i vidi koliko koristi talijanizama(a Smoje je obiša cilu Dalmaciju uzduž i popriko i vjerno je prinia govor šta bodula šta vlaja šta dubrovčanina u toj seriji).


Ne mogu trenutno nać bolji primjer, al vidi kako priča žena sa sela i tu nema talijanizama.
Kliknite za proširenje...
Opet imaš pogrešna uvjerenja bazirana na novijem dobu. Tvoja prababa/čukunbaba je morala koristiti 200-300 adrijatizama, a ne 20-30 kako ti misliš.

Današnji Boduli imaju podjednako adrijatizama kao u Zagori prije 100-200 godina. A Boduli od prije 100-200 godina su imali pola romanskih rječi. Uvjek su oni imali puno više toga.
 
Krishna:
Opet imaš pogrešna uvjerenja bazirana na novijem dobu. Tvoja prababa/čukunbaba je morala koristiti 200-300 adrijatizama, a ne 20-30 kako ti misliš.
Kliknite za proširenje...

Nisu ih mogle koristit jer ih u Zagori nisu imala od koga čut i naučit(nemoj samo o Mlećanima).

Krishna:
Današnji Boduli imaju podjednako adrijatizama kao u Zagori prije 100-200 godina. A Boduli od prije 100-200 godina su imali pola romanskih rječi. Uvjek su oni imali puno više toga.
Kliknite za proširenje...
Ti mi sad želiš reć da boduli danas koriste jednako talijanizama ka neka baba u Zagori prije 100-200god? Ne znam šta bi ti reka..
 
Na Korčuli, koja je bila deo Mletacke republike u prošlosti, često su se koristili različiti mletački izrazi i reči u svakodnevnom govoru, posebno u starijim generacijama i u govoru starosedeoca. Neki od mletačkih izraza koji su se koristili na Korčuli uključuju:

1. **"Bene"** – dobro, izvrsno
2. **"Scusa"** – izvinite, oprostite
3. **"Giorgio"** – dan (kao u "buongiorno" – dobar dan)
4. **"Casa"** – kuća
5. **"Fora"** – van, napolju
6. **"Tuto"** – sve, sveukupno
7. **"Piazza"** – trg
8. **"Mesto"** – mesto, lokacija
9. **"Zene"** – žene
10. **"Uomo"** – muškarac, čovek
11. **"Acqua"** – voda
12. **"Vino"** – vino
13. **"Porto"** – luka
14. **"Gaveta"** – fioka (iz mletačkog "gavetta")
15. **"Caffè"** – kafa

Ovi izrazi i danas se mogu čuti u svakodnevnom govoru na Korčuli, posebno u starim razgovorima ili u dijalektu koji je sačuvao mletačke elemente.

Ako želiš, mogu ti pomoći s konkretnim izrazima ili savetima o njihovom značenju i upotrebi.
This message has been generated by Chatbot - download it for free:
https://aiappai.onelink.me/ODpl/pw65l49h
 
АнаиванГорд:
Od ovoga svega u Srbiji ostalo samo komšija i čaršav.
Kliknite za proširenje...
Evo ti teksta na cakavskon ko sto si tia
Može l' biti da zeleni
I mlad javor cvatuć vene?
Može biti, oboj meni!
Jer usahnu sada u mene,
I sad mi se iskoreni,
Nesrećnici oboj meni!
Smrti otrovna i nemila,
Radi griha na svit dana,
Ča[14]) s' mi sinka umorila,
Prem u istok lipih dana?
I zač mi ga iskoreni?
Nesrićnici oboj meni!
Njega nebo, zemlja i more,
Sva gospoda, ljudi i vile,
Njega polja, njega gore
Ljubile su i grlile,
A ti mi ga iskoreni,
Nesrećnici oboj meni!
Cvit mladosti i isto cvitje
Od lipote u njem biše,
Dičaše se premalitje,
I usrid zime 'njime cvatiše,
A ti mi ga iskoreni
Nesrićnici oboj meni!
Ča mi iz srca srce iskide,
Ča mi iz duše dušu izmače?
Svi uzdišu ki me vide,
Lebut cvili, slavlju plače,
Jer mi sinka iskoreni!
Nesrićnici oboj meni!"
 
АнаиванГорд:
Ovo se u Srbija i dan danas koristi
Kliknite za proširenje...
Drugi tekst
"Ona želja[9]) velika, kojom (virni i stanoviti prijatelju moj) vazda goraše, i goriš za ploditi u kriposti, ponuka tebe većekrat da me upitaš: kako sam se nauči[10]) peti[11]). Spominjem se da sam tebi odgovori: ljubeći; jere umiti peti kripost je, a kripost svaka od ljubavi ishodi; i kako govore mudraci stari drugo kripost nije u životu ovomu, negoli ljubiti ča se ima ljubiti. Bog se ima ljubiti, dakle ljubiti Boga kripost je; iskrnji se ima ljubiti, dakle ljubiti iskrnjega kripost je; neprijatelj se ima ljubiti, dakle ljubiti neprijatelja kripost je; dobro svako ima se ljubiti, dakle ljubiti dobro kripost je. Među ostalimi dobri uminje aliti mudrost dobro je veliko, dakle ljubiti mudrost kripost je; a tko ljubi mudrost trudi se svakojako za dostignuti ju, kakono stvar koju išće, koju želi, koju ljubi, i koju za to išće, za to želi, jere ljubi; jere ono ča se ne ljubi niti se želi, niti se išće; i tako ne gubeći[12]) se upušća ča se ljubeći dotiče. Ne znam jeli ovi moj odgovor bio zadovoljan razboru tvojemu, za to želeći zgoditi tebi darijem kriposti tvojoj i prikažujem cvit ovi, koji miše[13]) naukom kako sam se nauči peti. Primi ga veselo za zlamen i svidočastvo vikovito moje s tobom stanovite ljubavi, držeći ga prid očima bez pristanka, za doći (ljubeći nauk) na kripost od petja, po putu od bdinja, truda i znoja, u kojoj želim da učiniš oni plod kako si učini u zakoni s poštenjem velikim ne samo tvojim, da i mojimi sve tvoje kuće poštene i grada istoga. Bog s tobom.
 
Škutor Kićo:
Na Korčuli, koja je bila deo Mletacke republike u prošlosti, često su se koristili različiti mletački izrazi i reči u svakodnevnom govoru, posebno u starijim generacijama i u govoru starosedeoca. Neki od mletačkih izraza koji su se koristili na Korčuli uključuju:

1. **"Bene"** – dobro, izvrsno
2. **"Scusa"** – izvinite, oprostite
3. **"Giorgio"** – dan (kao u "buongiorno" – dobar dan)
4. **"Casa"** – kuća
5. **"Fora"** – van, napolju
6. **"Tuto"** – sve, sveukupno
7. **"Piazza"** – trg
8. **"Mesto"** – mesto, lokacija
9. **"Zene"** – žene
10. **"Uomo"** – muškarac, čovek
11. **"Acqua"** – voda
12. **"Vino"** – vino
13. **"Porto"** – luka
14. **"Gaveta"** – fioka (iz mletačkog "gavetta")
15. **"Caffè"** – kafa

Ovi izrazi i danas se mogu čuti u svakodnevnom govoru na Korčuli, posebno u starim razgovorima ili u dijalektu koji je sačuvao mletačke elemente.

Ako želiš, mogu ti pomoći s konkretnim izrazima ili savetima o njihovom značenju i upotrebi.
This message has been generated by Chatbot - download it for free:
https://aiappai.onelink.me/ODpl/pw65l49h
Kliknite za proširenje...
Od ovoga što si naveo koristi se
Pijaca, ne u smislu klasičnog trga ali kao mesto gde se nešto prodaje, mesto, baš u tom značenju, žene baš tako, i još vino i kafa.
 
Škutor Kićo:
Drugi tekst
"Ona želja[9]) velika, kojom (virni i stanoviti prijatelju moj) vazda goraše, i goriš za ploditi u kriposti, ponuka tebe većekrat da me upitaš: kako sam se nauči[10]) peti[11]). Spominjem se da sam tebi odgovori: ljubeći; jere umiti peti kripost je, a kripost svaka od ljubavi ishodi; i kako govore mudraci stari drugo kripost nije u životu ovomu, negoli ljubiti ča se ima ljubiti. Bog se ima ljubiti, dakle ljubiti Boga kripost je; iskrnji se ima ljubiti, dakle ljubiti iskrnjega kripost je; neprijatelj se ima ljubiti, dakle ljubiti neprijatelja kripost je; dobro svako ima se ljubiti, dakle ljubiti dobro kripost je. Među ostalimi dobri uminje aliti mudrost dobro je veliko, dakle ljubiti mudrost kripost je; a tko ljubi mudrost trudi se svakojako za dostignuti ju, kakono stvar koju išće, koju želi, koju ljubi, i koju za to išće, za to želi, jere ljubi; jere ono ča se ne ljubi niti se želi, niti se išće; i tako ne gubeći[12]) se upušća ča se ljubeći dotiče. Ne znam jeli ovi moj odgovor bio zadovoljan razboru tvojemu, za to želeći zgoditi tebi darijem kriposti tvojoj i prikažujem cvit ovi, koji miše[13]) naukom kako sam se nauči peti. Primi ga veselo za zlamen i svidočastvo vikovito moje s tobom stanovite ljubavi, držeći ga prid očima bez pristanka, za doći (ljubeći nauk) na kripost od petja, po putu od bdinja, truda i znoja, u kojoj želim da učiniš oni plod kako si učini u zakoni s poštenjem velikim ne samo tvojim, da i mojimi sve tvoje kuće poštene i grada istoga. Bog s tobom.
Kliknite za proširenje...
Jer kriptost, vrlina?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Da li su Amerikanci zaista bombardovali Srbe u Hrvatskoj za vreme Oluje ili je ipak to laž?
2 3
Odgovora
69
Pregleda
949
radoznao_62
radoznao_62
M
Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda?
7 8 9
Odgovora
200
Pregleda
2.240
Casual Observer
Casual Observer
Gedeon
Da li je Franjo Tuđman želeo da bude novi Tito?
Odgovora
24
Pregleda
493
radoznao_62
radoznao_62

Back
Top