I, hvala Bogu, dokazao svoje tvrdnje, da vam je 'crkva' utemeljena na sotonskoj raboti Millerova određivanja datuma Isusova dolaska na zemlju.
Nije mi teško, evo još jednom:
"Oni koji su uključeni u naviještanje vijesti trećeg anđela [Crkva Ostatka = adventisti sedmog dana] istražuju Pisma po istome planu koji je prihvatio otac Miller." (Ellen White, RH, 25. studenog 1884)
P.S. Je li određivanje datuma Isusova dolaska na zemlju nešto što Bog traži od čovjeka, ili ljude na to nuka sotona?
Ovo si ti.
„I opet je Rim morao da vidi na apostol-
skom prestolu jednog dečaka ispod dvanaest godina, Benedikta IX
(1033. godine).
O ovom pontifu je jedan od naslednika njegovih,
Viktor III, rekao da mu je život bio tako pogan i tako gnusan i sra-
motan, da se on grozi da ga opiše. On je vladao pre kao hajdučki
harambaša nego kao prelat.
Ne mogavši trpeti dalje njegove preljube, ubistva i gnusna dela. O-
čajavajući da će održati svoj položaj, on je izneo papstvo na pro-
daju. Kupio ga je neki starešina Gracijan, koji se prozvao Grgur VI
(1045. godine).“ (D. U. Dreper, Istorija umnog razvića Evrope, pp.
315, 316)
O ovom papi istoričar Fargues kaže: „
Ovo dete od dvanaest
godina, već pokvareno, izabrano je za papu za novac i silom. Dva
puta je bio isteran iz Rima; na kraju, pod pritiskom jednog anti-
pape, bio je primoran da se odrekne stolice u korist sveštenika Gra-
cijana koji mu je za to morao platiti veliku sumu novca.“ (Histoire
du Christianisme, t. III, p. 56)
S pravom kaže Dreper: „Poseban znak papstva je taj: da mu istorija može biti impozantna,
ali biografija mu je pogana.“ (Op.
cit., p. 313)
Izjava Arnulfa Orleanskog. Nije čudo što su istaknuti ljudi o-
nog vremena,
sami crkveni velikodostojnici, počeli gledati u papi
antihrista.
Upravo u ono vreme, kad su se na papskoj stolici ređale
pape, sve gori jedan od drugoga, čuli su se usklici biskupa orlean-
skog Arnulfa na saboru u Remsu 991. godine:
„O jadni Rime! Nekada si obasjavao naše pretke svetlošću
svetih otaca,
a sada si razastro nad nama oblake tame koji će biti
sramota u budućim vekovima… Gledajući na sadašnje stanje pap-
stva, šta možemo videti? Jovana XII, nazvanog Oktavijanom,
va-
ljajući se u prljavoj bludnosti i kujući zaveru protiv cara koga je
sam nedavno krunisao, zatim Lava VIII, novokrštenika, koga je
Oktavijan iz Rima prognao; a
zatim opet samu nakazu Jovana, koji
je, pošto je učinio mnoga ubistva i okrutnosti, umro od ruke ubice.“
(Schaff, History, vol. 4, p. 290)
Usred samog sabora biskup Arnulf se usudio da nazove papu
antihristom:
u, sada je pao tako
nisko i pokriven je sramotom i stidom? Ali, ako na kraju očeku-
jemo da ozbiljnost, čistoća života, svetovno i duhovno znanje krasi
svakog čoveka koji je posvećen za biskupa, zar se ne bi to isto tre-
balo očekivati od onoga koji želi da bude učiteljem svih biskupa.
Kako je onda moguće da su na najvišu stolicu došli oni koji uopšte
nisu dostojni da budu sveštenici? Šta je u vašim očima, časni oci,
onaj pontif, koji sedi na prestolu, obučen u purpur i zlato? Ako
nema ljubavi, a ponosi se samo svojim znanjem, on je antihrist koji
sedi u crkvi Božjoj kao Bog, pokazujući sebe da je Bog; on je sli-
čan kipu u hramu, sličan nemom idolu, i tražiti od njega odgovor,
isto je što i obraćati se kipu od kamena.“ (Villemain, Life of
Gregory the Seventh, pp. 174, 175, 176)
Ova čudnovata izjava data je od strane jednog katoličkog
biskupa usred svečanog sabora o odsutnom papi! Nastalo je novo
doba u tumačenju biblijskih proročanstava koja se odnose na anti-
hrista.
Biskup Arnulf je izjednačio papstvo svoga vremena sa anti-
hristom. Citirajući 2. Solunjanima 2, on kaže da je u papstvu, koje
je ponizilo Hristovu religiju, otpočela „tajna bezakonja“.
не можеш да повежеш, ако би писало да је субота створена за Адама, онда не би имало смисла да, није Адам створен ради суботе.
