Da li ste svesni svoje nesvesti?

[muzjak]

Mnogopominjan i rabljen pojam na stranicama foruma i u životu je "normalnost".
Pa pitam:
Da li vam je jedan od najvažnijih ciljeva u životu da budete normalni?
I da li biste da budete normalni i nesrećni ili da ne budete normalni ali srećni?
Kakav je vaš stav prema normalnosti?
I šta je za vas normalnost?
I zašto bi svi srljaju u tu normalnost? Šta je to u njoj tako interesantno i primamljivo?
Kasnije ću citirati nešto iz "Ego-psihologije normalnosti" od Dr Ivana Nastović.

 

[Skydancer]

Zanimljiva tema.

 

[rdeki]

Da sam normalan, sasvim sigurno bih poludeo....

 

[gost 237132]

Ono sto prihvata vecina u drustvu ili grupi u kojoj pripadas smatra se normalnim.
Predpostavljam da svako odudaranje od proseka nije normalno.

 

[muzjak]

Pri određivanju psihičke normalnsti i abnormalnosti možemo primeniti dva osnovna tipa normi:
statistilke norme, koje se kodnose na prosek odnosno na ono što odgovara većini, i
vrednosne norme, koje određuju koko bi nešto trebalo da bude.

Statistilko određivanje normalnosti vezano je za prosek, tako da je po tom merilu normalno ono što je prosečno, te će stoga visina jednog čoveka biti ocenjena kao normalna, ako se nalazi u granicama proseka.

Međutim pri takvom određivanju normalnosti nailazimo na jednu ozbiljnu poteškoću, jer ovde ne postji jasno određivanje kriterijuma o širini raspona na osnovu kojih bi smo mogli d odredimo da li će se 50%, 75% ili 90% svih slučajeva smatrati normalnim.
I više od toga: ocenjivati abnormalnim svako odstupanje od norme proseka, čak i u pozitivnom smislu, neprihvatljivo jer na osnovu takvog merila bi smo svakog natprosečnog umetnika ili naučnika označili kao abnormalnog, dok bi smo sa druge strane, bili prinuđeni da jednu masovnu psihičku epidemiju, kao što je, na primer, «lov na veštice» označimo normalnim.

Da prosečno ne znači uvek i normalno, posebno u psihologiji, potvrđuje i linjenica da kada bismo kriterijum norme proseka primenili na ljudsku inteligenciju, natprosečno inteligentne osobe bi smo morali označiti abnormalnim. Ili ako je u jednoj populaciji prosečan čovek glup, odnosno lakše debilan, po tom kriterijumu debilnost bi bila normalna, što je naravno neprihvatljivo.

Sa stanovišta dinamičke psihologije i psihijatrije, neprihvatljivo je ovakvo određivanje normalnosti i abnormalnosti, jer se veoma izražene crte ličnosti, kao što su bezvoljnost i impulsivnost, ne mogu i ne smeju generalizovati na celu ličnost i na taj način je etiketirti kao abnormalnu, već i stoga što ćemo kod svakog čoveka, otkriti ssvim specifične crte koje odstupaju od norme proseka. Prema tom kriterijumu teško bismo mogli naći i jednog normalnog čoveka, izuzev malog broja veoma nivelisanih, bezbojnih i neutralnih tipova, čija ličnost nije oštro profilisana, odnosno koji su lišeni osnovne i nužne individualnosti.

Ovakav stav doveo je do toga da se pojam abnormalnosti suviše široko primenjuje. Neki su otišli u krajnost tvrdeći da ne možemo naći normalnu ličnost, pa ako bismo je, kojim slučajem i našli, morali bismo je lečiti od normalnosti.

S toga na kraju razmatranja statističkog pojma normalnosti možemo zaključiti: da su statističke norme, bar kada se radi o dinamičkoj psihologiji i psihijatriji, statične i krute, prividno objektivne i bezlične, jer, s jedne strane, zanemaruju dinamički pogled na ličnost, a s druge, obuhvataju smo ono što je opštevažeće, a ne ono što je svojstveno jednoj sasvim određenoj, konkretnoj ličnosti. Pri tome se zaboravlja da je individualnost osnovna karakteristika ljudske prirode.

Pošto su ove norme kako se vidi neupotrebljive u psihologiji i psihijatriji moralo se tražiti rešenje u drugoj vrsti normi.
Ovo je dovelo do uvođenja i prihvatanja vrednosnih normi.
O njima kasnije.

Izvor: Ego-psihologija normalnosti od Dr Ivana Nastović

 

[Kulkiver]

Mnogopominjan i rabljen pojam na stranicama foruma i u životu je "normalnost".
Pa pitam:
Da li vam je jedan od najvažnijih ciljeva u životu da budete normalni?
I da li biste da budete normalni i nesrećni ili da ne budete normalni ali srećni?
Kakav je vaš stav prema normalnosti?
I šta je za vas normalnost?
I zašto bi svi srljaju u tu normalnost? Šta je to u njoj tako interesantno i primamljivo?
Kasnije ću citirati nešto iz "Ego-psihologije normalnosti" od Dr Ivana Nastović.

Da jeste.
Čovek i treba da se razlikuje i da bude poseban svet
Ali normalnost kao normalnost verovatno se misli ,,dok god neko ne bude ugrožen''.
Za sve ima granica.

 

[muzjak]

Kao što ćete videti ni vrednosne norme nisu idealne, ali za to ima vremena.
Zaprepašćenje a možda i osvešćenje će da dođe na samom kraju.

 

[gost 237132]

O individualnosti se mnogo tupi u teoriji. U praksi ona je najmanje pozeljna.
Individualnost podrazumeva razmisljanje i delanje van nametnutih okvira stoga ne cudi sto drustvo nastoji da je sankcionise.

 

[muzjak]

Mnogi veoma često upotrebljavaju izraz normalnosti i lepe se za njega, a sada kada o tome treba bar pokušati nešto reći, ćute.
Možda će neko ovde nešto pametno reći jer je i za nauku ovo labilno tlo.

 

[gost 237132]

Nadprosecno inteligentne osobe odudaraju od proseka. Kao i deca ometena u intelektualnom razvoju i nadarena deca su deca sa "posebnim potrebama".
Razlika je sto se inteligencija visoko kotira u drustvu kome pripadamo.
Drugim recima jesu abnormalne kada se gledaju statisticke norme ali ne i kod vrednosnih normi, jel?

 

[muzjak]

Na kraju imam i ja svoje mišljenje koje ću dati na kraju, koje ovu celu zavrzlamu pojednostavljuje.

 

[muzjak]

Nadprosecno inteligentne osobe odudaraju od proseka. Kao i deca ometena u intelektualnom razvoju i nadarena deca su deca sa "posebnim potrebama".
Razlika je sto se inteligencija visoko kotira u drustvu kome pripadamo.
Drugim recima jesu abnormalne kada se gledaju statisticke norme ali ne i kod vrednosnih normi, jel?

Daću tekst i o vrednosnim normama, ali videćeš da ni one nisu zadovoljavajuće. Ni idealne vrednosne norme ni realne vrednosne norme (spoljašnja adaptacija).
Naučno mišljenje je složeno, ali za svakodnevnu ličnu upotrebu može poslužiti jednostavnije shvatanje normalnosti. Ali nije loše pročitati kompetentnije mišljenje o tome. Malo sam požurio sa postavljanjem teme. Sada moram tekst malo da preradim da bih ga pojednostavio i bio primeren forumu, a da ne izgubi svoj smisao i ideju.

 

[muzjak]

Ideju za ovu temu mi je dala tema HOMOSEKSUALNOST gde se pojam normalnosti upotrebljavao nemilice. Pa da bih i ubuduće mogao da se pozovem na nešto odlučio sam da postavim temu, čujem komentare i dam odgovore koliko je to u mojoj moći i u okviru informacija koje trenutno imam.

 

[besmrtna]

Normalnost jeste uslov za srecu

 

[bezimeno]

JA sam normalno/a/n. tacka.

Moj parametar normalnosti je neovisan od onog sto veli dr Ivan Nastovic ili njegova supruga, manje poznata Marija.

Norme bi bile pisani ili nepisani "propisi" kojih se pridrzavamo. Statistika nam govori o onome sto preovladjuje u odredjenom uzorku, a u zavisnosti od reprezentativnosti tog istog uzorka - zakljucci se generalizuju na odredjenu grupu jedinki / populaciju... (sa 95% CI, npr). Vrednosti su idealne forme - cemu se tezi...

Ono sto vlada u odredjenoj populaciji moze se ispitati ispitivanjem individua koje podrazumeva tri nivoa sa tri dimenzije:
1. sta ja radim / mislim / osecam (individualni nivo)
2. sta "drugi" rade / misle / osecaju ("moje" vidjenje "mog" socio-kulturnog okruzenja) (recimo - socijalizacija i dejstvo okruzenja na "ja")
3. sta "treba da se" radi / misli / oseca ("moje" vidjenje onog sto su idealne forme, vrednosti i sl. u "mom" socio-kulturnom okruzenju) (idealne norme, vrednosti stavovi - ono cemu treba da se tezi, cemu "ja" nastoji da tezi).

Ispitivanje podrazumeva dovoljno senzitivno "orudje" da uhvati 3x3 dimenzije da bi se razgranicilo sta je ono sto je vrednosna norma od onog sto je statisiticka i od onog sto je individualnost (diferencia specifica)...

U odnosu na "moje" vidjenje normalnosti i parametara normalnosti u odredjenom socio-kulturnom kontekstu (izgradjene tokom mog bivstvovanja, u sadejstvu razlicitih faktora), ja kategorisem nesto kao normalno i - / + iznad ovog markera normalnosti. U zavisnosti od konteksta, individualnih ciljeva / motiva / potreba / whatever, ja se vodi u usvajanju / odbacivanju onog sto je van kategorije normalnosti.

Vecito pitanje: ako svi kazu da je neko lud, da li je to tacno ili netacno? Da je to bas tako kako "svi" tvrde, sve (r)evolucionarne ideje bi bile ugusene. Drustvena dinamika i vladajuci socio-kulturni konteksti su ti koji upravljaju nasim tumacenjem normalnosti.

JA i dalje tvrdi da je normalno. Jer, da je elemenat koji narusava drustvenu koheziju svojim delima / mislima / osecanjima - drustveni aparat / postojeca socio-kulturna struktura bi ga odstranila iz zajednice da ne bi remetilo postojecu strukturu. Kako nisam "odstranjeno" (ili na specifican nacin reintegrisano u postojecu drustveno-kulturnu strukturu - kao sto to biva sa npr. samanma u njihovim socio-kulturnim zajednicama), JA je normalno.

Da li je JA svesno svoje nesvesti - to je apsurd, jer kad se nesto osvesti vise nije nesvesno, a uvek postoji jos nesto sto treba osvestiti - samo jos svesno nije postavilo pravo pitanje koje vodi ka osvescivanju sadrzaja nesvesnog...

I bla, bla - raspisah se (sorry), a 'tedoh kasti: ja sam normalna, ma sta ko kazo (ako je tema inspirisana homoseksualnoscu - da li da dodam: ma sta ko kazo o mojoj sex praksi ) A vi?
I btw, srecna sam i normalna - pa zasto da odustajem od jednog il drugog - kad nisu u sukobu?

 

[muzjak]

JA sam normalno/a/n. tacka.

Moj parametar normalnosti je neovisan od onog sto veli dr Ivan Nastovic ili njegova supruga, manje poznata Marija.

Norme bi bile pisani ili nepisani "propisi" kojih se pridrzavamo. Statistika nam govori o onome sto preovladjuje u odredjenom uzorku, a u zavisnosti od reprezentativnosti tog istog uzorka - zakljucci se generalizuju na odredjenu grupu jedinki / populaciju... (sa 95% CI, npr). Vrednosti su idealne forme - cemu se tezi...

Ono sto vlada u odredjenoj populaciji moze se ispitati ispitivanjem individua koje podrazumeva tri nivoa sa tri dimenzije:
1. sta ja radim / mislim / osecam (individualni nivo)
2. sta "drugi" rade / misle / osecaju ("moje" vidjenje "mog" socio-kulturnog okruzenja) (recimo - socijalizacija i dejstvo okruzenja na "ja")
3. sta "treba da se" radi / misli / oseca ("moje" vidjenje onog sto su idealne forme, vrednosti i sl. u "mom" socio-kulturnom okruzenju) (idealne norme, vrednosti stavovi - ono cemu treba da se tezi, cemu "ja" nastoji da tezi).

Ispitivanje podrazumeva dovoljno senzitivno "orudje" da uhvati 3x3 dimenzije da bi se razgranicilo sta je ono sto je vrednosna norma od onog sto je statisiticka i od onog sto je individualnost (diferencia specifica)...

U odnosu na "moje" vidjenje normalnosti i parametara normalnosti u odredjenom socio-kulturnom kontekstu (izgradjene tokom mog bivstvovanja, u sadejstvu razlicitih faktora), ja kategorisem nesto kao normalno i - / + iznad ovog markera normalnosti. U zavisnosti od konteksta, individualnih ciljeva / motiva / potreba / whatever, ja se vodi u usvajanju / odbacivanju onog sto je van kategorije normalnosti.

Vecito pitanje: ako svi kazu da je neko lud, da li je to tacno ili netacno? Da je to bas tako kako "svi" tvrde, sve (r)evolucionarne ideje bi bile ugusene. Drustvena dinamika i vladajuci socio-kulturni konteksti su ti koji upravljaju nasim tumacenjem normalnosti.

JA i dalje tvrdi da je normalno. Jer, da je elemenat koji narusava drustvenu koheziju svojim delima / mislima / osecanjima - drustveni aparat / postojeca socio-kulturna struktura bi ga odstranila iz zajednice da ne bi remetilo postojecu strukturu. Kako nisam "odstranjeno" (ili na specifican nacin reintegrisano u postojecu drustveno-kulturnu strukturu - kao sto to biva sa npr. samanma u njihovim socio-kulturnim zajednicama), JA je normalno.

Da li je JA svesno svoje nesvesti - to je apsurd, jer kad se nesto osvesti vise nije nesvesno, a uvek postoji jos nesto sto treba osvestiti - samo jos svesno nije postavilo pravo pitanje koje vodi ka osvescivanju sadrzaja nesvesnog...

I bla, bla - raspisah se (sorry), a 'tedoh kasti: ja sam normalna, ma sta ko kazo (ako je tema inspirisana homoseksualnoscu - da li da dodam: ma sta ko kazo o mojoj sex praksi ) A vi?
I btw, srecna sam i normalna - pa zasto da odustajem od jednog il drugog - kad nisu u sukobu?

Da, otprilike tako. tu je negde. Naravno, govoriš o svojoj normalnosti.
Dobro, jesi normalna, verujem i ja... (u svojoj sredini).
A znaš li odgovor na ovo pitanje:
Zašto svi srljaju u tu normalnost? Šta je to u njoj tako interesantno i primamljivo?
A ovo što sam dosada prepisao je jedan deo iz Ego-psihologije normalnosti.
Ne bih sada da preskačem. Za sada pišem uglavnom o tome šta nije normalnost.
I može se sažeto i kratko reći šta jeste. Ali poučno je znati i šta nije.
Ali, bilo bi interesantno reći zašto je ljudima toliko stalo do normalnosti? A još pri tom ne znaju reći ni šta je to!

 

[muzjak]

Odoh da pajkim, nenormalno sam pospan.

 

[gost 271475]

Mnogopominjan i rabljen pojam na stranicama foruma i u životu je "normalnost".
Pa pitam:
Da li vam je jedan od najvažnijih ciljeva u životu da budete normalni?

Lakše je biti nenormalan... i mislim da smo svi pomalo nenormalni, s tim što samo mislimo da smo manje, ili više normalno. Koji je to zayeb... a merilo su nam obično slični sebi, ludi koliko i mi sami..

I da li biste da budete normalni i nesrećni ili da ne budete normalni ali srećni?

2

Kakav je vaš stav prema normalnosti?

Kad mi kažeš šta je normalno, reći ću ti.

I šta je za vas normalnost?

Mene normalno asocira na prilagođeno. Znači, nisam za prilagođavanje pravilima, odredbama, uredbama, autoritetima, bilo čemu što je nametnuto.

I zašto bi svi srljaju u tu normalnost? Šta je to u njoj tako interesantno i primamljivo?

Plaše se da štrče, da budu drugačiji, plače se posledica, plaše se promena... normalnima je uglavnom dosadno.

 

[gost 271475]

Normalnost jeste uslov za srecu

A u kom smislu normalnost?
I koliko centimatera sreće ide na dozu normalnosti?

 

[gost 271475]

Pri određivanju psihičke normalnsti i abnormalnosti možemo primeniti dva osnovna tipa normi:
statistilke norme, koje se kodnose na prosek odnosno na ono što odgovara većini, i
vrednosne norme, koje određuju kako bi nešto trebalo da bude.

Pri tome se zaboravlja da je individualnost osnovna karakteristika ljudske prirode.

Ne razumem, doduše, nisam ni čitala ceo text, mrzi me... na koji način statistika može da "izračuna" normu, zar ne postoje neki utvrđeni, društveni, moralni zakoni?
I u kojoj sredini se vršilo istraživanje? Bitna je razlika, ybg... jer ni rezultat neće biti isti, ako se uzme u obzir kultura, nacija, vaspitanje, okolnosti, pa društveni razvoj, pa veroispovest, pa moral nacije, pa toliko faktora... I šta je uopšte ono što odgovara većini? Ono što Vlast propisuje?
I koliko ti to daje prostora za odstupanje, a da ne snosiš bilo kakvu odgovornost, ili posledice... od neprihvaćenosti, osude, odbacivanja... pa do krivičnog gonjenja?

Zato ovo individualno nikada neće ni biti prihvaćeno kao merilo "normalnosti". Zakon debilizma je da masa uvek zna bolje od jedinke, naročito one koja ima tendenciju da pomera granice i izlaže se raznim oblicima rizika i problematičnog ponašanja. Svrha ovakve vrste klasifikacije je uglavnom kontrola individualnih karaktera... svaki vid odsupanja od opšteprihvaćenih merila vrednosti biva kažnjen... uvek bilo i biće. I obično taj indiviualac ima poremećen sistem vrednosti... otprilike tako glasi presuda.

Masovnom svesti se uvek lakše manipulisalo, nego individuom.
Zato je valjda i termin "normalno" izmišljen, ne bi li bio neki parametar šta se sme, a šta će biti sankcionisano.

 

[muzjak]

Ne razumem, doduše, nisam ni čitala ceo text, mrzi me... na koji način statistika može da "izračuna" normu, zar ne postoje neki utvrđeni, društveni, moralni zakoni?
I u kojoj sredini se vršilo istraživanje? Bitna je razlika, ybg... jer ni rezultat neće biti isti, ako se uzme u obzir kultura, nacija, vaspitanje, okolnosti, pa društveni razvoj, pa veroispovest, pa moral nacije, pa toliko faktora... I šta je uopšte ono što odgovara većini? Ono što Vlast propisuje?
I koliko ti to daje prostora za odstupanje, a da ne snosiš bilo kakvu odgovornost, ili posledice... od neprihvaćenosti, osude, odbacivanja... pa do krivičnog gonjenja?

Zato ovo individualno nikada neće ni biti prihvaćeno kao merilo "normalnosti". Zakon debilizma je da masa uvek zna bolje od jedinke, naročito one koja ima tendenciju da pomera granice i izlaže se raznim oblicima rizika i problematičnog ponašanja. Svrha ovakve vrste klasifikacije je uglavnom kontrola individualnih karaktera... svaki vid odsupanja od opšteprihvaćenih merila vrednosti biva kažnjen... uvek bilo i biće. I obično taj indiviualac ima poremećen sistem vrednosti... otprilike tako glasi presuda.

Masovnom svesti se uvek lakše manipulisalo, nego individuom.
Zato je valjda i termin "normalno" izmišljen, ne bi li bio neki parametar šta se sme, a šta će biti sankcionisano.

Da si čitala do kraja naišla bi na:

Pošto su ove norme kako se vidi neupotrebljive u psihologiji i psihijatriji moralo se tražiti rešenje u drugoj vrsti normi.
Ovo je dovelo do uvođenja i prihvatanja vrednosnih normi.
O njima kasnije.

Vidim šta pišeš i to je opravdano.
Imaj poverenja u nauku. Razmišljate slično.
Očigledno ću morati žešće da skraćujem izvorni tekst.

 

[bezimeno]

Da, otprilike tako. tu je negde. Naravno, govoriš o svojoj normalnosti.
Dobro, jesi normalna, verujem i ja... (u svojoj sredini).
A znaš li odgovor na ovo pitanje:
Zašto svi srljaju u tu normalnost? Šta je to u njoj tako interesantno i primamljivo?
A ovo što sam dosada prepisao je jedan deo iz Ego-psihologije normalnosti.
Ne bih sada da preskačem. Za sada pišem uglavnom o tome šta nije normalnost.
I može se sažeto i kratko reći šta jeste. Ali poučno je znati i šta nije.
Ali, bilo bi interesantno reći zašto je ljudima toliko stalo do normalnosti? A još pri tom ne znaju reći ni šta je to!

De procitaj jos jedared
Zasto bi mi verovao da je JA normalno, kad je to samo licna procena? Spomenuh i zasto normalnost, al aj vako... (krajnje redukovano i simplifikovano)

Normalnost… je odredjena drustvena kategorija pomocu kojih se razvrstavaju razlicite osobenosti. Kategorije su povezane sa odredjenim normama (pravilima kateogrizacije, postupaka na granici isl) i vrednostima (savrseno cista kategorija, bez upliva necistih, opasnih, granicnih pojmova). Svi ljudi koji postoje ili su postojali su normalni (cak i masovne ubice) – “zakon” prirode. Covek pak nastoji da stvori organizovanu sliku sveta, te, po "zakonu" kulture, klasifikuje i kategorise radi lakseg ostvarivanja (kroz interakciju) svojih osnovnih i izvedenih potreba. Kako medju ljudima postoji sirok spektar osobenosti, jedan skup osobenosti, koje doprinose drustvenoj koheziiji i omogucavaju drustvenu interakciju za zadovoljenje potreba - kategorisan je kao normalan, a sve izvan kao van"normalno. Kako mas.ubice zadovoljavanjem svoje potrebe kroz interakciju sa drugima vode ka drustvenoj dezintegraciji (ugrozavajuci osnovnu potrebu drugih za egzistencijom), bivaju klasifikovani kao van”normalni”.

Covek kroz socijalizaciju (i validirenje i adapaciju kroz iskustvo) preuzima osnovne kategorije, odnosno markira granice izmedju kategorija. A, granice su uvek dobre za promisljanje – i pomeranje… Covek ogranicava svoju predstavu “normalnog” kroz ispitivanje dokle daleko moze da ide. Kao dete koje ispituje dokle moze sa roditeljima. “Dokle moze” je ivica posle koje uslede sankcije – za mas.ubicu brutalna – egzekucija ili manje brutalna – prevaspitavanje u zatvoru npr. Biva “odstranjen”. “Odstranjenost” moze biti i prikrivena: npr. kroz odrzavanje drustvene distance, stigmatizaciju, marginalizaciju itd. Osobe su zbog neke svoje drugacijosti, odstupanja od drustveno prihvacene kategorije oznaceni i “odstranjeni”.

U okvirima kategorija se ostaje iz straha od posledica. Posledice mogu biti – spaljivanje na lomaci vestica (pa budi ti posle toga vestica), ili drustveni uspeh / prestiz / moc – ukoliko proboji granica naidju na drustvenu podrsku. Da li ce biti podrzano ili ne zavisi od interakcije individua i mogucnosti koje pruza struktura za zadovoljenje potreba sve dok drustvena kohezija biva ocuvana… Kroz ovu igru stvaraju se okovi normalnog. Svaka struktura u svrhu kohezije ima odredjene “ventile”. Ti ventili (ako doprinose koheziji) bivaju ocuvani i tu se stvara mogucnost pomeranja granica normale. “Ventili” imaju zig. Nije svako u mogucnosti da ga nosi. Dali – zigosan, ali drustveno podrzan… Biti nenormalan moze usloviti gubitak ili nenalazenje posla, gubitak partnera, prijatelja… ali i dobitak posla, partnera, prijatelja… Da li ces rizikovati – zavisice od trenutnih mogucnosti zadovoljavanja osnovnih i izvedenih potreba i sl.

Odstupanje od definisanih drustvenih uloga u definisanim interakcijama (uloga domacice-kuvarice-ljubavnice na poslovnom sastanku sa definisanom agendom gde jedna od tema nije spremanje sarme za rucak uz povremeno fuckanje partneru) je odstupanje od normalnog… Posledice ponavljanog odstupanja… Ili samo jednog “prestupa”…
Drugim recima – normalnost je kategorija drustveno razvijena i promenjiva kroz stalnu interakciju individualnog i kolektivnog / strukture / kulture… U granicama normalnog ostaje se iz straha od sankcija, promene, posledica…

Ovako nekako... (mada dosta nabacano i nerazradjeno... al i ovo je dugacko).

I, jope: Da sam JA normalno – tvrdim licno, bez obzira sta DRUGI misle o tome (JA definisalo granice - a koliko su u skladu sa granicama kategorije...)

Odoh da pajkim, nenormalno sam pospan.

Odlican primer – imas kriterijume po kojima cenis da ti se spava vise nego sto je to uobicajeno, a pri tom ne mozes da tvrdis da to sto tebi prelazi granice normalnosti mozda je meni u granicama normalnosti… Kategorija pospan podrazumeva odredjeni set drustveno priznatih osobenosti… a postojanje ovakve kategorije olaksava drustvenu interakciju npr. Mada moze da uloga pospanog definitivno narusi interakciju... (kljucas na intervjuu za posao)...

 

[rdeki]

Svako od nas ima neku fizičku i/ili karakternu osobinu koja odudara od opšteg modela ponašanja, te se za svakog od nas u zavisnosti od tačke posmatranja može reći da nismo normalni.

No, hajde da svi mi paradiramo ističući ono što je kod nas specifično....

 

[bezimeno]

Svako od nas ima neku fizičku i/ili karakternu osobinu koja odudara od opšteg modela ponašanja, te se za svakog od nas u zavisnosti od tačke posmatranja može reći da nismo normalni.

No, hajde da svi mi paradiramo ističući ono što je kod nas specifično....

Pa, zar ne paradiramo svaki dan? Manifestujemo specificnosti (u razlicitoj meri) kroz razlicite kontekstualne interakcije.

Samo sto neke specificnosti posebno nastojimo da sakrijemo u odredjenim kontekst.interakcijama zbog mogucih posledica...

 

[rdeki]

Pa, zar ne paradiramo svaki dan? Manifestujemo specificnosti (u razlicitoj meri) kroz razlicite kontekstualne interakcije.

Samo sto neke specificnosti posebno nastojimo da sakrijemo u odredjenim kontekst.interakcijama zbog mogucih posledica...

Svaki dan se okupljamo u grupe ljudi sličnih specifičnosti i organizujemo paradu centrom grada????