Da li se ljudi menjaju zbog svojih godina i iskustva ili je to posledica eksternih događaja na koje ne mogu da utiču, nevezano za godine?

[Sensei]

Apsolutno ne mislim i nisam pristalica tog stava.

Smatram da se čovek menja iako nije svestan svojih promena, nevezano za vremenski period.

Takođe smatram da ne mogu samo spoljašnje promene da utiču na čoveka, valjda ima nešto što čovek oseća u sebi, nešto što ga pokreće, a da nije povezano sa spoljašnjim uticajima?

Ako si se rodio sa nečim onda si takav do daljnjeg. Znači, neki spoljni uticaj je uzrok promene

 

[EnigmaGirl]

Ako si se rodio sa nečim onda si takav do daljnjeg. Znači, neki spoljni uticaj je uzrok promene

Kako to misliš - rodio si se sa nečim i takav si do daljnjeg?
Sa čim si se rodio? I šta je to što misliš da ne može da se menja, sem genetike naravno?

 

[Sensei]

Kako to misliš - rodio si se sa nečim i takav si do daljnjeg?
Sa čim si se rodio? I šta je to što misliš da ne može da se menja, sem genetike naravno?

Moj stav je da se definitivno menjamo i da je razlog spoljni uticaj.
Spoljni uticaj ne znači da me je neko prisilio nego da sam prikupio nove informacije a često iskusio uzročno posledične veze (tipa: ringla je pec-pec, ako ne veruješ -pipni.)

 

[EnigmaGirl]

Moj stav je da se definitivno menjamo i da je razlog spoljni uticaj.
Spoljni uticaj ne znači da me je neko prisilio nego da sam prikupio nove informacije a često iskusio uzročno posledične veze (tipa: ringla je pec-pec, ako ne veruješ -pipni.)

Poštujem tvoje mišljenje, ali ne mogu da se složim sa tvojom tvrdnjom da samo spoljašnji faktori utiču na nas.
To bi značilo da smo mi samo marionete kojima neko drugi upravlja?

 

[Black_star]

Postoje različiti primeri kako se šta sve menja i šta iz toga svega proizilazi, ali mislim da je za ovu temu bitno iskristalisati određenu filozofiju života...
Promene se dešavaju heraklitovski, kao prilike za konekciju sa svim onim što nas čini boljim ljudima suštinski...to je ono što hrišćanska teorija naziva "podnošljivim bremenom", a to se tumači individualno i višeznačenjski, i to je principijalno dar. Zahvalnost na tome označava individualizaciju i konekciju.

 

[EnigmaGirl]

Postoje različiti primeri kako se šta sve menja i šta iz toga svega proizilazi, ali mislim da je za ovu temu bitno iskristalisati određenu filozofiju života...
Promene se dešavaju heraklitovski, kao prilike za konekciju sa svim onim što nas čini boljim ljudima suštinski...to je ono što hrišćanska teorija naziva "podnošljivim bremenom", a to se tumači individualno i višeznačenjski, i to je principijalno dar. Zahvalnost na tome označava individualizaciju i konekciju.

Možemo ovu temu da spojimo sa filozofijom - ja sam svakako za.
Zanimljiva mi je pomisao da se u isto vreme "posmatramo" individualno i kroz konekciju - da li pod konekcijom misliš na povezanost sa drugim ljudima ili povezanost sa samim sobom?

Inače, tvoje mišljenje me podsetilo na jednu knjigu:

 

[Black_star]

Zanimljiva mi je pomisao da se u isto vreme "posmatramo" individualno i kroz konekciju - da li pod konekcijom misliš na povezanost sa drugim ljudima ili povezanost sa samim sobom?

Jedno bez drugog, po svoj prilici, ne ide...

 

[EnigmaGirl]

Jedno bez drugog, po svoj prilici, ne ide...

Jasno je da ne ide ali postoji jedan koncept koji je svima nama poznat, a to je : vreme.
Da li je moguće da u isto vreme posmatramo sebe i povezanost sa drugim osobama ili to moramo da radimo pojedinačno?
Određeno vreme posmatramo sebe, nakon toga, određeno vreme smo povezani sa drugima? Pa onda opet sa povratnim informacijama od drugih ljudi, ubacujemo njihovu perspektivu o nama i na kraju sve to povezujemo?

 

[Black_star]

Jasno je da ne ide ali postoji jedan koncept koji je svima nama poznat, a to je : vreme.
Da li je moguće da u isto vreme posmatramo sebe i povezanost sa drugim osobama ili to moramo da radimo pojedinačno?
Određeno vreme posmatramo sebe, nakon toga, određeno vreme smo povezani sa drugima? Pa onda opet sa povratnim informacijama od drugih ljudi, ubacujemo njihovu perspektivu o nama i na kraju sve to povezujemo?

Vreme je objedinitelj svega, nije uništitelj.

 

[Sensei]

Poštujem tvoje mišljenje, ali ne mogu da se složim sa tvojom tvrdnjom da samo spoljašnji faktori utiču na nas.
To bi značilo da smo mi samo marionete kojima neko drugi upravlja?

Nisi dobro definisala pitanje jer ti pod spoljnim faktorom ustvari misliš da te je neko (pojedinac ili grupa) svojom propovedi indoktrinisao

 

[EnigmaGirl]

Nisi dobro definisala pitanje jer ti pod spoljnim faktorom ustvari misliš da te je neko (pojedinac ili grupa) svojom propovedi indoktrinisao

Moguće da nisam dobro definisala pitanje. Pod spoljnim faktorima se ne misli samo na pojedince ili grupu, misle se i na neke životne stvari na koje pojedinac ne može da utiče, kao npr: rat, poplave, zemljotresi i druge prirodne nepogode, smrt bliskih osoba i dr.

 

[UltraBasic]

Ok, razumem šta želiš da kažeš ali smatram da je jedino promena konstantna stvar u našim životima.

Čak iako misliš da se ljudi teško menjaju zato što su im "usađene" neke ideje - pa i te usađene ideje se menjaju kako starimo, kako učimo nove stvari, kako upoznajemo nove ljude, itd.

Verujem da čovek nije svestan svojih promena jer smo mi svi žabe koje se polako kuvaju.

Pod uslovom da smo nesvesni promena koje zbir različitih iskustava može da prouzrokuje, usvajaćemo i dobro i loše bez ikakve razlike, s tim da bismo se svi složili da je potencijalno loših uticaja mnogo više nego dobrih. Ukoliko je epitet "nesvesno" neodvojiv od naše svakodnevnice, plašim se da nemamo kontrolu nad tim u šta se menjamo i pretvaramo, ali ipak sam optimista po pitanju toga da su promene velikim udelom izborne i vrlo svesne, bilo da su privremene ili trajne.

Prihvatam i činjenicu da paralelno sa svesnim životima mi imamo konstantno i nesvesne psihološke procese i tokove, ali ipak mislim da se osoba drastično menja pod posebnim uslovima, a da pojačava ili slabi neke svoje lične osobine po potrebi, pa bilo svesno ili intuitivno, ili pod pritiskom određenih dešavanja.
Kao neko ko nije dovoljno traumatizovan sutuacijama (koje bi možda drugoj osobi bile višestruko traumatičnije, a opet nekoj trećoj ne bi ni zazvonilo u glavi da su traumatične), imam utisak da su takve situacije mogle da me promene, ali nisu.

Druga okolnost: Vrlo sam svesna kako je ponavljanje nekih radnji svakodnevno i duže od par meseci zbog jednog poslovnog angažmana uticao na to da budem u deficitu životne energije jer sam po 8h sedela i imala umni rad, pa onda išla na spavanje, pa jela, pa opet sedela, imala siromašan društveni život... ali svesna sam promene u negativnom smislu i konstantno sebe moljakam/ucenjujem/kreiram strategije da te promene sebe eliminišem što pre. Dakle, nije moj posao imao na mene efekat promena kojih sam bila nesvesna. Vrlo sam svesna letargije koju sam "fasovala", i pošto mi se ne dopada, svakodnevno radim na tome da nestane.
Vaša tvrdnja da su kod ljudi promene moguće a da ih oni nisu uopšte svesni... me plaši i odbijam da verujem da se to tako dešava uvek i svima.

 

[EnigmaGirl]

Pod uslovom da smo nesvesni promena koje zbir različitih iskustava može da prouzrokuje, usvajaćemo i dobro i loše bez ikakve razlike, s tim da bismo se svi složili da je potencijalno loših uticaja mnogo više nego dobrih. Ukoliko je epitet "nesvesno" neodvojiv od naše svakodnevnice, plašim se da nemamo kontrolu nad tim u šta se menjamo i pretvaramo, ali ipak sam optimista po pitanju toga da su promene velikim udelom izborne i vrlo svesne, bilo da su privremene ili trajne.

Prihvatam i činjenicu da paralelno sa svesnim životima mi imamo konstantno i nesvesne psihološke procese i tokove, ali ipak mislim da se osoba drastično menja pod posebnim uslovima, a da pojačava ili slabi neke svoje lične osobine po potrebi, pa bilo svesno ili intuitivno, ili pod pritiskom određenih dešavanja.
Kao neko ko nije dovoljno traumatizovan sutuacijama (koje bi možda drugoj osobi bile višestruko traumatičnije, a opet nekoj trećoj ne bi ni zazvonilo u glavi da su traumatične), imam utisak da su takve situacije mogle da me promene, ali nisu.

Druga okolnost: Vrlo sam svesna kako je ponavljanje nekih radnji svakodnevno i duže od par meseci zbog jednog poslovnog angažmana uticao na to da budem u deficitu životne energije jer sam po 8h sedela i imala umni rad, pa onda išla na spavanje, pa jela, pa opet sedela, imala siromašan društveni život... ali svesna sam promene u negativnom smislu i konstantno sebe moljakam/ucenjujem/kreiram strategije da te promene sebe eliminišem što pre. Dakle, nije moj posao imao na mene efekat promena kojih sam bila nesvesna. Vrlo sam svesna letargije koju sam "fasovala", i pošto mi se ne dopada, svakodnevno radim na tome da nestane.
Vaša tvrdnja da su kod ljudi promene moguće a da ih oni nisu uopšte svesni... me plaši i odbijam da verujem da se to tako dešava uvek i svima.

Da obrazložim svoj stav vezano za rečenicu koju sam spomenula, a tiče se toga da čovek nije svestan svojih promena jer smo mi svi žabe koje se polako kuvaju:

Zamislimo osobu koja stalno prati društvene mreže. Na početku, to je samo povremeno skrolovanje, možda tokom pauze ili pred spavanje. Ali, kako vreme prolazi, osoba sve više vremena provodi na telefonu—prati trendove, čita komentare i upoređuje svoj život sa životima drugih. Postepeno, bez jasne svesti o tome, počinje da oseća nezadovoljstvo svojim sopstvenim postignućima i životom, zbog nerealnih očekivanja koja društvene mreže promovišu. Polako se „kuva“ u loncu perfekcionizma i nezadovoljstva, ne shvatajući da su te male, svakodnevne promene u njenom ponašanju dovele do tog stanja. Iako osoba prepoznaje problem i pokušava da ga popravi, strategije često ne uspevaju zbog ukorenjenih obrazaca ponašanja.

Navela si primer za tvoj posao i svesna si toga da si postala letargična, kao i većina ljudi koji rade to isto godinama, neki čak i decenijama.
Imamo primere osoba koje su svesne svojih obrazaca ponašanja, međutim, bez obzira što negativno utiču na neke sfere njihovog života, oni i dalje to rade - da li je to zbog nedostatka izbora, trenutne situacije koja ih je naterala na to, itd. Razloga je mnogo.

Još jedan primer:Zamislimo devojku ili momka koji su u dvadesetim godinama. U tom periodu života, osoba može nesvesno zanemarivati važnost zdravih životnih navika, poput pravilne ishrane, fizičke aktivnosti ili odmora. Možda se oseća nepobedivo, smatra da ima dovoljno vremena da se kasnije „pozabavi zdravljem,“ i često daje prednost brzom tempu života, izlascima, stresnim rokovima ili lošim prehrambenim izborima. Ti izbori ne deluju ozbiljno u trenutku, ali se polako akumuliraju.

Kada osoba dođe u četrdesete ili pedesete godine, možda se suočava sa posledicama tih nesvesnih izbora—problemi sa leđima, povećana telesna težina, slabiji metabolizam, pa čak i osećaj umora ili smanjene energije. Ljudi u tom dobu često razmišljaju: „Kako je došlo do ovoga?“ - ključno pitanje koja pokazuje da ne možemo svi da budemo svesni svojih postupaka, iako mislimo da jesmo.

Razumem te skroz da je moja tvrdnja delovala malo zabrinjavajuće, ali moja ideja nije bila da se ovo dešava uvek i svima. Više ukazujem na to kako često nismo svesni malih i svakodnevnih promena koje vremenom mogu akumulirati u nešto značajno.

Nije mi cilj da izazivam strah već da podstaknem svest

 

[Džudi S]

Ali, kako vreme prolazi, osoba sve više vremena provodi na telefonu—prati trendove, čita komentare i upoređuje svoj život sa životima drugih. Postepeno, bez jasne svesti o tome, počinje da oseća nezadovoljstvo svojim sopstvenim postignućima i životom, zbog nerealnih očekivanja koja društvene mreže promovišu.

Ovo može da važi za osobe koje su i pre registrovanja na društvene mreže, bile nezadovoljne svojim životom.

Zrele osobe su svesne da ne mogu da žive "dolce vita" jer ovde, konkretno kod nas, mnogo ljudi ne živi takvim životom.

Zrela osoba je ona osoba svesna svog znanja, svojih sposobnosti na poslu i van posla. Možda u nekim retkim trenucima nije zadovoljna svojim načinom života, ali želi da pronađe način da poboljša uslove života i da sebi obezbedi i neke male "luksuze ", kao što su, na primer, knjige.

Pišem sve ovo iz ugla osobe koja ima 50+ godina, materijalno i egzistencionalno je obezbeđena. Iz ugla osobe koja, dok gleda neke lepe kuće i stanove, povremeno menja i ulepšava svoj stambeni prostor.

Mislim da mlade osobe mogu da budu nezadovoljne svojim životom, neke mlade osobe mogu da se prepuste svom očaju, a neke druge će se truditi da završe fakultete, nađu dobar posao i stvore sebi dobar život.