Da li mozete STVARNO da oprostite? Onako, bas, bas...

naravno da ne...ali ne iz razloga kao sto ovde poturaju...te ovo te ono...ja bih istog trenutka otero malu u ...........zato sto je glupaca...ako vec vara...neka vara da se ne zna...jer...ne mogu ja da ocekujem da ce mi devojka biti verna...kad ja nikad nisam veran...ali mora da ima mozga...da se maskira...da se kamuflira...da smisli kako...da ja ne saznam...kao ja sto radim...a to sto bi izdala moja osecanja...trt...cim se igras...i zayebavas...moras da budes spreman i da tebe neko zayebava...verovatno ovo nikome nije jasno...bas me briga...
 
Alle, zar nikad nisi bio u vezi u kojoj nisi imao potrebe za drugom, ili je kod tebe prevara hronicna pojava?
Sta osecas u tom trenutku, kada to radis? kako se osecas posle, kad si sam sa sobom?
da li imas nocne more?
da li mislis da je normalno da pises na ovoj temi?
da li cinjenica da je svaka tvoja devojka glupa, vodi u zakljucak da si i ti glup ili mozda nezreo sa blagim poremecajem licnosti..
 
Blaupunkt:
Ako ste nekada bili povredjeni u vezi (prevarom, odnosom prema vama...) i sve je propalo, da li ste ikada uspeli STVARNO da oprostite partneru sve? (Nebitno da li ste ostajali prijatelji, ljubavnici ili se nikada niste vise ni sreli). Meni se na trenutke cini da mogu da oprostim, ali da ne mogu da zaboravim, a nekada sam siguran da ne mogu da oprostim, ali da cu da zaboravim... A verovatno nisam tip ni za oprost ni za zaborav... :roll:
Kliknite za proširenje...

Ja sve prastam i sve zaboravim, kao da nikada nije bilo.Ali pod uslovom da partnerka jasno i glasno SAMA prizna da je pogresila.Ali ako ja moram da je ubedjujem da je pogresila, onda je to KRAJ.
 
Devilishgirl:
Alle, zar nikad nisi bio u vezi u kojoj nisi imao potrebe za drugom, ili je kod tebe prevara hronicna pojava?
Sta osecas u tom trenutku, kada to radis? kako se osecas posle, kad si sam sa sobom?
da li imas nocne more?
da li mislis da je normalno da pises na ovoj temi?
da li cinjenica da je svaka tvoja devojka glupa, vodi u zakljucak da si i ti glup ili mozda nezreo sa blagim poremecajem licnosti..
Kliknite za proširenje...
evo ti najiskreniji odgovor...
-sad sam u vezi gde nemam potrebe za drugom...za sada...jos uvek mi je zanimljiva...bas...pa niko ne vara na silu...osetis potrebu za drugom...kad nema potrebe...nema varanja...
-kad varam...bas mi je super...kad ostanem sam...i razmisljam...nije mi super...postanem mek...i tako...ubedim sebe da nije do mene krivica...nego do devojke...
-nemam nocne more...nikad nista ne sanjam...
-naravno da je normalno da pisem na ovoj temi...
-uvek sam kontao da su sve devojke koje hoce vezu sa mnom glupace...zato sto ja da sam zensko nikad se ne bih smuvao sa mnom...
-nemoguce...svi mogu da mi kazu svasta...ali niko ne moze da mi kaze da sam glup...ne mislim za sebe da sam prepametan...mozda sam i ispod proseka...ali glup nisam...zato i mrzim glupace...koje mozda i nisu glupe...ali vremenim skontas da su zaglupljene...neinformisane...totalno nezanimljive...nenacitane...koje samo znaju za svet...i skandal...i koji je parfem in...
-nezreo jesam sto posto...detinjast katastrofa...verovatno sa blagim poremecajem licnosti...ali smo valjda svi na svoj nacin poremeceni...
-i dalje ne mogu da te podnesem organski...
 
Hm...kako su meni vasi odgovori opet cudni.

Ja do sada bas i nisam bila u prilici da me decko totalno razocara ili prevari, pa da onda trazi oprostaj, ali verujem da bih, ako nista drugo, bar imala volju da oprostim ako bih osetila da partner to zaista zeli...da li bih uspela to bi vec zavisilo od mnogih okolnosti...

Ja cak mislim da je prastanje neminovnost u zivotu. Iza sebe imam mnoge odnose, nebitno da li su partnerski, porodicni, prijateljski...u svakom slucaju odnose sa ljudima do kojih mi je stalo...uvek su u njima ljudi bar malo gresili u odnosu prema meni, kao sto sam se i ja ponekad ogresila o njih...gde bih sada bili da nisamo prastali jedni drugima?
Nije lako, svakako...ali mene je iskustvo naucilo da vredi pokusati...iako sam se ponekad i zayebala, nebitno...brojim samo ono sto vredi...

Glupe su mi i ove price o ponizavanju kao centralni motiv. Kod mnogih je izgleda sujeta ispred emocije...

I tesko mi je sto ovo moram da kazem ;) , ali moje misljenje na ovoj temi je najbliskije efendijinom. :)
 
Skvo, ti mene iz dana u dan sve više oduševljavaš :D

Da li sam u stanju da oprostim baš, baš? Jesam, u stanju sam čak i da zaboravim... Ne svima i ne uvek...
Vidim da je dat primer prevare :roll: ; ali postoji još mali milion 'opraštanja'... I mislim da je u početnoj postavci teme bilo pitanje da li možemo da oprostimo, a ne da li bismo se pomirili posle prevare. Može se oprostiti, iako se veza ne nastavi.
Opraštanje je samo naš, unutrašnji čin; možemo se i razići posle svega, ali to ne znači da nisam oprostila... Recimo, ako me neko ne voli više; ili me ne voli dovoljno, šta ja njemu uopšte imam da praštam?! Način na koji sam to saznala, način na koji je on to uradio? To je ono što stvarno mogu da oprostim... Biću ljuta neko vreme, povređena, ali je sigurno da ću oprostiti.
I nema to veze sa slabošću, niti sa poniženjem.

Prijateljima praštam sve; naravno pravim prijateljima, koji su svesni da su me povredili i kako su me povredili i za koje znam da nikada to više ne bi uradili. Takve stvari i zaboravljam. Sad mi je sveža ta priča, moja najbolja prijateljica je zimus uradila nešto za šta je morala znati da će me jako, jako povrediti; ali u datom momentu nije razmišljala. Posle joj je bilo jako žao, ja sam joj oprostila i sinoć baš je to spomenula; u priči - da mi 'onda' nisi oprostila, ne bih nikad ni ja sebi oprostila. Ja sam u prvom momentu bila začuđena, kao - šta je bilo 'onda'? Znači, stvarno sam zaboravila i potpuno, potpuno oprostila.
I verujem da su ljudi koji ne znaju da praštaju malo uskraćeni... Ograničeni...

I nikada se nisam zayebala, što sam oprostila... Ako to neko ne zna da ceni, to je njegov problem; nije moj, i ne osećam se nikad poniženo i 'za stepenicu ispod', kako je neko rekao :roll: Praštam zbog sebe, ne zbog njega :P
 
mackica ns:
...I verujem da su ljudi koji ne znaju da praštaju malo uskraćeni... Ograničeni...

I nikada se nisam zayebala, što sam oprostila... Ako to neko ne zna da ceni, to je njegov problem; nije moj, i ne osećam se nikad poniženo i 'za stepenicu ispod', kako je neko rekao :roll: Praštam zbog sebe, ne zbog njega :P
Kliknite za proširenje...

To je bio lep odgovor! To me je i zanimalo. Posle prevare, i ne treba ocekivati pomirenje, ali oprost je ono sto nama samima daje pravi, potpuni unutrsnji mir. Zavorav je druga stvar. On moze dovesti i do ponavljanja gresaka. Nisam bas za potpun zaborav. Mackica NS je u pravu: kada neko oprosti, to ne znaci da se srozao ili... NAPROTIV, to ga cini humanijim i uzvisenijim. Think so... :wink:
 
Blaupunkt:
Ako ste nekada bili povredjeni u vezi (prevarom, odnosom prema vama...) i sve je propalo, da li ste ikada uspeli STVARNO da oprostite partneru sve? (Nebitno da li ste ostajali prijatelji, ljubavnici ili se nikada niste vise ni sreli). Meni se na trenutke cini da mogu da oprostim, ali da ne mogu da zaboravim, a nekada sam siguran da ne mogu da oprostim, ali da cu da zaboravim... A verovatno nisam tip ni za oprost ni za zaborav... :roll:
Kliknite za proširenje...
Ja sam rekla da oprastam, a svaki put se osecam jako lose kad se setim...znaci ipak nisam...to je u slucaju naravno gde jos postoje emocije...starih povredjivanja se hvala Bogu ne secam...taman da me i to jos drzi.. :roll:
 
Gazdarica:
girl in love:
Nije nikakav problem oprostiti
Kliknite za proširenje...
Nije nikakav problem oprostiti...? :shock: :shock: :shock:
Hajde, daj mi recept, molim te...
Kliknite za proširenje...
Ako postoji neko dovoljno vredan. Nije problem.
Dobro, zavisi stvarno i sta je ucinjeno.
Ne znam, da li ti se nekada desilo da uradis nesto lose nekome do koga ti je stvarno stalo? Jer nisi razmisljala? Ne mora da bude prevara... Na neki nacin nekoga slucajno povredis, i bude ti lose? Svakome to moze da se desi nekad. I to ne znaci da ti nije stalo do osobe kojoj si uradila nesto lose...
Tako, ako vidis da je neko ko ti se izvinjava zaista iskren, ako mu verujes i ako ti je bitan, ako si sigurna da se nece ponoviti, ali zaista sigurna... Odnosno ako vidis da je to bila neka glupost, kao sto si ti nekome nekad uradila (ponavljam, ne prevarila nekoga, nego jednostavno nesto lose uradila/rekla... sto cak nisi zelela), i ako nije tako strasna stvar... Ne vidim zasto da ne...
A sto se tice toga da si ti onda za stepenik nize... To nije tacno.
Ruka koja daje je uvek iznad ruke koja prima.
 
Ja to nekako sve po osecaju. Ako osetim da treba nekom da oprostim ja oprostim. U principu mnoge stvari i u startu oprostim, jer nista necu dobiti od nekog zlopamcenja. A nositi neku mrznju u sebi...to je jadno i to nisam ja. Ima previse stvari u zivotu na koje treba misliti da bi se mislilo na neke negativne. Pitam se da li i meni prastaju ko i ja sto drugima prastam.

Ali ipak naravno da od negativnih ili pozitivnih necijih dela zavisi i kako cu ja kotirati tu osobu i kakvo cu misljenje o njoj imati. Na izgradnji misljenja o nekome se treba malo i truditi i raditi.

PS vidim da su neki mislili na oprostiti prevaru, ja nisam na to mislio i tu nema oprastanja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Droid
Stvari koje vas uvedu u ... da bas bude dobro...
Odgovora
13
Pregleda
435
Droid
Droid
Belgradeboy
Da li dozvoljavate ovo?
Odgovora
2
Pregleda
426
kapetanmark
K
Edmund
Posle sexa da li...
4 5 6
Odgovora
126
Pregleda
3.465
Sebastian6
Sebastian6

Back
Top