Da li može da se pobedi depresija?

[gost 444539]

Nekako ih razumem..
Doneli su ih u ovaj šugav svet i očekuju od njih da se uklope u gomile
gluposti. Pa neka plaćaju..

Ne znam šta su to radne navike. Meni zvuči kao neka dresura.
Nemam radne navike, ne bih da radim ni od 9 - 5, ni od 13 - 19,
nego bih da radim onda kad se meni radi i šta se meni radi.
Ako bi neko pokušao od toga da me leči, branila bih se životom.

Radne navike jesu dresura. Kad sam bio mlađi radio sam po 12, 14 pa i po 18 sati dnevno. Pre i posle infarkta. Ali, po svojoj volji.

 

[Džudi S]

Auh.. Nikada nisam pomislila da su radne navike dresura, ili moranje. I depresivna i bez depresije radila sam koliko je potrebno, od 8-16h ili duže..i subotom, i trećeg dana Nove godine i za Badnje veče.

Posao sam volela, bila sam u odličnim odnosima sa kolegama i koleginicama, sa šefovima, Načelnicima Odeljenja.

O poslu u državnoj upravi mogu da otvorim zanimljivu temu na " Svaštari".

 

[Slavan]

Mogla sam da dobijem bolovanje, kad god sam htela i koliko god sam
htela. Ali sam odlučila da uzmem neplaćeno godinu dana, jer me je
mrzelo da se cimam po komisijama i čekaonicama svako malo.
Stvarno sam mislila da ću umreti i htela sam da provedem jednu godinu
sa decom, kod kuće, u miru i da posle radim dokle mogu. To sam nazvala
svojom penzijom, jer nisam verovala da ću pravu dočekati.
Najlepša godina mog dotadašnjeg života. Ustajala sam srećna i odlazila
srećna na spavanje. Započinjala neke hobije, dok nisam počela da
slikam. Onda sam provodila nekada i 16h slikajući, a da nisam i osetila
kada je vreme prošlo. Godinu dana ni kinula nisam. Kroz kuću su
prolazili stomaćni i respiratorni virusi, a meni ništa. Kada je počelo da
se približava vreme da se na posao vratim, panični napadi su postajali
sve češći. Onda sam rešila da krenem na psihoterapiju.

Kada sam kasnije jednom slikaru pričala svoju ''tužnu priču'', rekao je
''Pa ništa ti nije ni bilo. Folirala si se da bi mogla da slikaš'' U suštini
i jeste tako.

Ово ме је подсетило на једну Пекићеву мисао: "Ствар није у томе да постанемо нешто друго, него да откријемо - шта смо."

 

[Jasna]

Auh.. Nikada nisam pomislila da su radne navike dresura, ili moranje. I depresivna i bez depresije radila sam koliko je potrebno, od 8-16h ili duže..i subotom, i trećeg dana Nove godine i za Badnje veče.

Posao sam volela, bila sam u odličnim odnosima sa kolegama i koleginicama, sa šefovima, Načelnicima Odeljenja.

O poslu u državnoj upravi mogu da otvorim zanimljivu temu na " Svaštari".

Radila sam i ja dok sam bila depresivna. Sad ne radim tako i nisam depresivna.
Radim kad mi se radi i koliko mi se radi. Možeš da se umoriš samo gledajući me
dok radim. Ali tu nema nikakvog rasporeda, planova, moranja, navika.
Kakve bre radne navike. To nije za čoveka..
Eto, počev od škole. Kada me nešto zanima, nađem informacije i upijam ko
sunđer. Da gradim naviku da učim nešto što me ne zanima? Svašta..
Zato i deca postaju depresivna. Ubačena u kalup još od vrtića.

Kada ti nešto ne dolazi prirodno, ne vuče te, ne zanima te, to možeš samo
rasporedom, planovima, izgradnjom navika. Ali zašto to uopšte raditi? Ne vidim
smisao. Jaću raditi nešto što mi ne dolazi prirodno i ti isto tako i još milioni
ljudi. A da se samo drugačije rasporedimo, svima bi bilo super.

 

[buudala]

Ne može da se pobedi.
Može da se ovlada njom.

 

[Monteverdi]

U knjizi ''Koju igru igraš?'' je opisana igra ''Samo hoću da ti pomognem'', gde
zapravo ne postoji namera da se nekome pomogne. Psihoterapeutima se
dešava da upadnu u tu igru. Prosto nikakvog računa nemaju da pomognu
nekome ko im je izvor prihoda jedino dok je u problemu.

Inače, njihov posao nije da dele savete, već da te vode kroz proces
upoznavanja sebe.

imaju nekoliko sablona za svaku stvar i neodoljivo me nekad podsecaju na astrologe

da bi bio dobar psiho moras da budes umetnik u dusi...da poznajes ljude iznutra, a ne kao sluzbenik banke koji cim vidi komitenta kako ulazi u nju zna dal ima ili nema love.

najgori su socijalni radnici, to su debili kakvih nema, njima volim da skidam kozu s ledja koliko su uporni u svoj bestidnoj tuposti.

 

[Džudi S]

profesija profesionalnih psihoterapeuta je "izmisljena" zbog slabih licnosti jer su im to potencijalne musterije

moj stav, ne mora da je tacan.

od 10 ljudi sa problemom jednom ce pomoci pravim savetom i izvuci ce ga...dvoje troje ih nece ni poslusati, a oni ostali ce postati zavisni ako im se savetima stanje poboljsa, u prevodu psiho dominator ce im uci u glavu i povezace stvari mozda prvi put na pravi nacin da im udje u mozak. a posto su takvi cesto skloni kriznim raspolozenjima, nekad i tezim ekcesima, za svako sledece krizno raspolozenje, isto ili drugacije, bice hitno trk kod psiha koji me je izvukao prosli put. zato u debilnoj usa ih ima na tone, mnogi pojma nemaju sa poslom, a pacijenti ko svi pacijenti, dolaze zbog takvih debilana od problema dok psiho elita na tome ubira enormnu materijalnu dobit.

neki cak ni ne pomazu, samo opale terapiju "lekovima" i cao.

Ne znam kako je u Americi, znam kako je u Nemačkoj, i kako je ovde kada je reč o psihijatrima i psihoterapeutima.


Pišeš: " profesija profesionalnih psihoterapeuta je "izmisljena" zbog slabih licnosti jer su im to potencijalne musterije"

Da li misliš da depresija pogađa samo ljude koji su slabe ličnosti, labilne, veoma emotivne..?

Ne znam ni ja da li je moje mišljenje tačno, da depresija može da se desi i jakim i slabim ličnostima.

 

[Monteverdi]

Ne znam kako je u Americi, znam kako je u Nemačkoj, i kako je ovde kada je reč o psihijatrima i psihoterapeutima.


Pišeš: " profesija profesionalnih psihoterapeuta je "izmisljena" zbog slabih licnosti jer su im to potencijalne musterije"

Da li misliš da depresija pogađa samo ljude koji su slabe ličnosti, labilne, veoma emotivne..?

Ne znam ni ja da li je moje mišljenje tačno, da depresija može da se desi i jakim i slabim ličnostima.

izmisljena sam stavio pod znake navoda, valjda ti je jasno sta sam time mislio....

u kriminalistici kad se desi zlocin, policijski analiticari uvek prvo gledaju i istrazuju ko je imao koristi od smrti zrtve, pa tek onda rade sve drugo. mozda sam i ja bio ponukan tom analogijom kada sam to rekao za psihoterapeute.

naravno da depresija ne bira jedne naustrp drugih...mislim da se to vidi u svim postovima na temu. neki se u njoj valjaju ko svinje u blatu, dok se drugi protiv toga bore i u tome je cela sustina. a da su zrtve i jedni i drugi pa naravno, covek je slab, pa cak i najaci kada mu neko ili nesto nacne makar podsvest.

 

[Džudi S]

Pošto je tema krenula u drugom pravcu, nisam spomenula simptome i vrste depresije:

Depresija zahvata sve aspekte života, sa narušenim socijalnim aktivnostima, disfunkcionalnošću u radnom, porodičnom okruženju. Simptomi depresije obuhvataju emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome.

1. Emocionalni simptomi: depresivno raspoloženje, osećaj gubitka radosti, osećanje bezosećajnosti, ravnodušnost, anksioznost, osećaj krivice, bezvrednosti, pesimizam.
   
2. Motivacioni simptomi: kolebljivost volje (osoba ne može da donese odluku, da sprovede voljnu delatnost), psihomotorna usporenost, bezvoljnost, sniženje vitalnih dinamizama.
   
3. Kognitivni simptomi: poremećaj koncentracije, usmerenost na sebe, zaboravnost do pseudodemencije (50%), usporenost govora, doživljaj praznine u mišljenju.
   Mišljenje: karakteriše: samoomalovažavanje, osećaj nemoći, nesposobnosti, krivice, moralnog propadanja, siromaštva, ekonomske propasti, neizlečive bolesti.
4. Somatski simptomi su: glavobolja, bol u leđima, stezanje u grudima, abdominalni bol, vrtoglavice, palpitacije, iscrpljenost.

Izvor: https://www.neuro.rs/page/depresija-simptomi-vrste-i-lecenje/237/

****

Jedna od najčešćih podela odnosi se na težinu stanja depresije, prema kojoj depresija može biti:

• Blaga depresija
• Umerena depresija
• Teška depresija

Izvor:https://www.jatomogu.rs/blog/licni-razvoj/vrste-depresije/

 

[Poslušna]

Kratko i jasno MOŽE, ali mora da se to želi i da se radi na tome, a sad koliko će to trajati i nakon koliko vremena će osoba početi da oseća boljitak je već individualno i zavisi od osobe do osobe, ali da li to može da se pobedi i prevazidje taj problem definitino može.

poštovana jeste li patili od nje, koliko je dugo trajala , jeste li pili liekove i kojom tehnikom ste je izliječili?

Hnala Vam ,

 

[DarkMoon]

Neću JA da propadam! Neka propadne neradnik i alapača, a ja i radim, i molim, i volim.

Hriscanin ne bi smeo nikome da zeli propast vec pokajanje.

 

[analiticki 12]

Pogledajte prilog 1566400Depresija je bolest savremenog društva.

" Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2017. godine, u Srbiji od depresije pati 419.302 ljudi, odnosno oko 5 odsto ukupne populacije. Iako je reč o bolesti koja se u većini slučajeva uspešno leči, depresija u svetu godišnje uzme 800.000 života. To znači da svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo. "

Nastavak na https://www.slobodnaevropa.org/a/pet-odsto-stanovnistva-srbije-u-depresiji/29764316.html

Depresija je ozbiljna bolest čiji su simptomi: tuga, bezvoljnost, osećanje krivice, nedostatak samopouzdanja, razočarenja, usamljenosti, osećaj niže vrednosti, poremećaj pažnje i koncentracije, razmišljanje o samoubistvu..

Depresija se deli na blagu, umerenu i tešku. Leči se medikamentima i psihoterapijom.

Depresija može da se pobedi ukoliko lečenje počne na vreme.

U suprotnom slučaju, depresija postaje hronična i leči se godinama.

Da li ste se nekada osećali tužno i bezvoljno duže od dve nedelje?

Da li poznajete osobe koje imaju depresiju i kakav je vaš odnos prema njima?

Jedino stvaralastvom i nicim vise

 

[pertowic]

Pogledajte prilog 1566400Depresija je bolest savremenog društva.

" Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2017. godine, u Srbiji od depresije pati 419.302 ljudi, odnosno oko 5 odsto ukupne populacije. Iako je reč o bolesti koja se u većini slučajeva uspešno leči, depresija u svetu godišnje uzme 800.000 života. To znači da svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo. "

Nastavak na https://www.slobodnaevropa.org/a/pet-odsto-stanovnistva-srbije-u-depresiji/29764316.html

Depresija je ozbiljna bolest čiji su simptomi: tuga, bezvoljnost, osećanje krivice, nedostatak samopouzdanja, razočarenja, usamljenosti, osećaj niže vrednosti, poremećaj pažnje i koncentracije, razmišljanje o samoubistvu..

Depresija se deli na blagu, umerenu i tešku. Leči se medikamentima i psihoterapijom.

Depresija može da se pobedi ukoliko lečenje počne na vreme.

U suprotnom slučaju, depresija postaje hronična i leči se godinama.

Da li ste se nekada osećali tužno i bezvoljno duže od dve nedelje?

Da li poznajete osobe koje imaju depresiju i kakav je vaš odnos prema njima?

depresija je bolest dokonih. kada ti je dosadno i nemas sta bolje da radis, ti se depresiras.

 

[salko dinamitas]

Razgovarala sam sa psihijatrom o tome da li je depresija nasledna, da li nervoza može da se nasledi. Odgovor je bio negativan.

Objasnio mi je da neke teške psihičke bolesti mogu da se naslede ( pretpostavljam da je mislio na šizofreniju ).

Ima dosta razloga i u karakteru osobe a to je nasljedno, ozbiljan pogled na zivot itd.

 

[dlugomir]

Depresija može da se pobedi uz pomoć okoline. Samostalno je teško.

 

[Zelena milja]

Depresija je bolest savremenog društva.

Mislim da nije.

 

[Džudi S]

@Zelena milja Možda si u pravu. U savremenom društvu i pored stigmatizacije, razgovara se o depresiji. U Domovima zdravlja, u okviru preventivnih pregleda, mlade osobe koje imaju 18 godina pozivaju se na skrining radi otkrivanja depresije. Pregled se radi na svake 3 godine.

I ranije je bilo depresivnih ljudi, ali su oni dobijali etikete da su ludi, pa mnogi zbog toga nisu odlazili kod lekara.

 

[Zelena milja]

@Zelena milja Možda si u pravu. U savremenom društvu i pored stigmatizacije, razgovara se o depresiji. U Domovima zdravlja, u okviru preventivnih pregleda, mlade osobe koje imaju 18 godina pozivaju se na skrining radi otkrivanja depresije. Pregled se radi na svake 3 godine.

I ranije je bilo depresivnih ljudi, ali su oni dobijali etikete da su ludi, pa mnogi zbog toga nisu odlazili kod lekara.

Tako je. Postojala je samo jedna dijagnoza - lud.
I danas mnogi imaju sklonost lepljenja te etikete.
Situacija je bolja jer postoji mogućnost odlaska kod psihijatra i psihologa, postoji terapija, razgovori.
Kažem, bolja, ne i dobra.

Depresija može da se pobedi uz pomoć okoline. Samostalno je teško.

Sa ovim se apsolutno slažem. Ukoliko je čovek sam sa svojim problemom i negativnim mislima, uz to suočen sa " vidi ludaka ", teško da će moći da se izbori.

 

[analiticki 12]

Pošto je tema krenula u drugom pravcu, nisam spomenula simptome i vrste depresije:

Depresija zahvata sve aspekte života, sa narušenim socijalnim aktivnostima, disfunkcionalnošću u radnom, porodičnom okruženju. Simptomi depresije obuhvataju emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome.

1. Emocionalni simptomi: depresivno raspoloženje, osećaj gubitka radosti, osećanje bezosećajnosti, ravnodušnost, anksioznost, osećaj krivice, bezvrednosti, pesimizam.
2. Motivacioni simptomi: kolebljivost volje (osoba ne može da donese odluku, da sprovede voljnu delatnost), psihomotorna usporenost, bezvoljnost, sniženje vitalnih dinamizama.
3. Kognitivni simptomi: poremećaj koncentracije, usmerenost na sebe, zaboravnost do pseudodemencije (50%), usporenost govora, doživljaj praznine u mišljenju.
   Mišljenje: karakteriše: samoomalovažavanje, osećaj nemoći, nesposobnosti, krivice, moralnog propadanja, siromaštva, ekonomske propasti, neizlečive bolesti.
4. Somatski simptomi su: glavobolja, bol u leđima, stezanje u grudima, abdominalni bol, vrtoglavice, palpitacije, iscrpljenost.

Izvor: https://www.neuro.rs/page/depresija-simptomi-vrste-i-lecenje/237/

****

Jedna od najčešćih podela odnosi se na težinu stanja depresije, prema kojoj depresija može biti:

• Blaga depresija
• Umerena depresija
• Teška depresija

Izvor:https://www.jatomogu.rs/blog/licni-razvoj/vrste-depresije/

Kljuc je drustvo i zivotna filozofija tog drustva o tome se radi.

 

[Poslušna]

Depresija može da se pobedi uz pomoć okoline. Samostalno je teško.

tO MI JE GLAVNI PROBLEM-SAMA ŽIVIM 12 GODINA, RADOHOLIČAR SAM, IDEM NA POSAO NA KOME NEMA NI POSLA NI LJUDI-jAVNA UPRAVA!
RADO BIH PREŠLA NEGDJE, ALI TREBA VEZA, PA ME STRAH, A SVE TO SE UVEĆALO OD SAMOĆE.

dRUŠTVO-HAH MENI SA 54. GODINE JE TEŠKO NAĆI NEKO NOVO DRUŠTVO-STARO ILI OKO RODITELJA ILI SA KĆERKOM ILI SA MUŽEM.

JA NEMAM NIKOGA SEM PSA I DEPRESIJU 22 GODINE , RAZVEDENA, SIN NEĆE BAŠ KONTAKT....... TEŠKO JE I UZ LIJEKOVE I UZ PSIHOLOGA, MIJENJAM SE , VRLO VRLO SOCIJALNA PA MI TO BAŠ TEŠKO PADA ...... VALJA ŽIVJETI, KOME , ČEMU- ZNAM , ZA SEBE , ALI JA VOLIM NEKOME POKLANJATI LJUBAV , SPREMATI JELO, A KAD POMISLIM NA VOLONTIRANJE---- TO MI SE BAŠ NE DA DOK DRUGI OKOLO KRADU (GDJE JA RADIM ) MISLIM, DRUŠTVO JE UŽAS, DEPRESIJA JE U PORASTU, MENE JE STIGLO SVE PO ONOJ NARODNOJ "DABOGDA IMAO PA NEMAO" I SOCIJALNO I MATERIJALNO...... ŽAO MI OMLADINE BEZ PERSPEKTIVE NA OVIM PODRUČJIMA, SVE IH VIŠE PATI OD DEPRESIJE ------BAŠ PATNJA ---JA PAKAO ZAMIŠLJAM KAO ANXSIOZNO DEPRESIVNI- DA NE MOŽEŠ PREDAHNUTI OD SIMPTOMA, A KUĆI- MADA JA VOLIM VAN ŠETATI S PSOM (A S KIM ĆU) PA ETO MALO MORAM BITI I U KUĆI I U KANCELARIJI-I SAMO ONDA VIDIM SVOJE SIMPTOME.

RADIM H,OPONOPO TEHNIKU, NA 1 NEGATIVNU MISAO POKUŠAVAM 3 POZITIVNE...ZAHVALNOST, MOLITVU,....NEW AGE TEHNIKE ME NERVIRAJU !

AKO SE NEKO IZVUKAO NAKON DUGOGODIŠNJEG GAP-A I DEPRESIJE NEKA PIŠE KAKO ?

ŽIVI, ZDRAVI I VESELI BILI

 

[Poslušna]

Šta ako je upravo posao uzrok depresije? Nagutaš se lekića i nastaviš
dalje, pa se bolesti još neke stvore vremenom.

Bolesti su upozorenja da nešto ne radiš kako treba, da ne ideš svojim
putem. Onda staneš, pogledaš šta je to što radiš, a da nije u skladu sa
tobom. Na šta sebe prisiljavaš i zbog čega. Otkriješ uzrok i bolest
nestane.
Naravno da si bezvoljan kada ujutru ustaneš i pomisliš da ćeš opet
osam sati provesti na mestu na kome ne želiš da budeš, radeći nešto
što ti nema nikakvog smisla. Od toga ne može niko da te izleči, jer to
ne treba ni lečiti.
I naravno da ujutru iskačeš iz kreveta presrećan, kada pomisliš da ćeš
dan provesti na nekom zanimljivom mestu, radeći nešto što ti ima svrhu
i smisao.

Takvo lečenje je toliko besmisleno. Kao kada bi te neko lečio da bi mogao
da nastaviš da se opijaš ili prejedaš. Prosto nemoj raditi to što ti smeta i
to je sve.

E OVO I SAMOĆA 12 GODINA MENI I JESTE OSNOVNO UZROK!

NA POSLU NIT POSLA NIT LJUDI, ĆUPIRAM 8 H, NE UBODEM OLOVKU, I JOŠ ONDA KUĆI SAMA. MADA ŠETAM PSA, ZOVEM DRUGARICE, SINA, ALI SE SVAKO O SEBO ZABAVIO

A JBMTI USAMLJENOST, U DRUŠTVU JE NI NE OSJETIM-ONOM POZITIVNOM, KUĆU NIKAD NISAM VOLJELA-ZATVOR, A POSAO-HAJDE GA PROMIJENI U PRIVATNOJ DRŽAVI......A PLATA NIJE NI MALA GDJE RADIM, ALI ODE NA DR.PSIHOLOGA, LIJEKOVE, MORAM OTPUTOVATI NEKAD NEGDJE , BAR VIKEND-DA PROMIJENIM ..... DA LI VRIJEDI ZBOG BOLJE PLATE SJEDITI NA POSLU NA KOJEM SI TOTALNO NESREĆAN !
RADITI (NHE RADITI NIŠTA) ONO ŠTO NE VOLIŠ- RAVNO SAMOUBISTVU. HAJDE KUĆI ŠIJEM- ALI ČEMU I TOLIKA GARDEROBA--- NIJE MI TO VIŠE SMISAO ŽIVOTA - PA GA TRAŽI.....

 

[Poslušna]

Samo sam jednom, ili dva puta otišla kod privatnog psihijatra zato što sam poznavala tog psihijatra. Nije mi pomogao.

Onda sam preko veze došla do psihijatrice koja mi je pomogla da budem u remisiji dugo godina. Pored lekova, radile smo i KBT terapiju i to mi je pomoglo.
Menjali smo lekove bar 5-6 ili više puta kako bi se došlo do pravog antidepresiva. I došlo se. Psihijatrica je radila u državnoj klinici i nisam plaćala ni participaciju.

Sve zavisi od samog psihijatra, da li je zainteresovan da pomogne u ustanovi u kojoj radi ili želi da mu pacijenti dolaze u privatnu ordinaciju.

Moja sadašnja psihijatrica radi u Domu zdravlja. Radi i privatno. Nikada mi nije spomenula da dođem kod nje privatno. Obično se zadržim kod nje oko 40 minuta, a ranije sam sa prvom psihijatricom takođe iz državne klinike, ostajala sat vremena ili duže..sve zavisi od teme o kojoj smo pričale.
Nije mi posvećivala pažnju jer je njena koleginica moja rođaka. Isto je radila sa svim pacijentima.
Da je ostala da radi sa odraslima, još uvek bih išla kod nje na kontrole, ali je ona dobila drugo radno mesto i radi sada sa decom i mladima.

Razmišljala sam da odem privatno na psihoterapiju, ali mali, baš mali broj psihoterapeuta radi terapije sa osobama koje imaju PTSP i to ovaj moj PTSP koji se razlikuje od onog uobičajnog.
Nisam bila žrtva rata, požara, zemljotresa, silovanja. PTSP sam dobila zbog dugogodiišnjih realnih trauma nastalih usled ozbiljne ortopedske povrede koja se ponavlja.
Psihijatar koji je radio terapiju ljudima sa PTSP-om odbio je da me primi jer radi sa žrtvama rata i nema vremena da prima nove pacijente, već ih ima previše.

Uz PTSP idu depresija i anksioznost, i ima još jako neprijatnih simptoma. Te simptome držim pod kontrlom, jer praktikujem pisanje u terapijske svrhe.
To pisanje je slično KBT terapiji.

Posle godina remisije depresije i uz male doze lekova ponovila se depresivna epizoda. Uzrok je jedan neočekivan zdravstveni problem zbog koga sam se plašila.
Sada se ne plašim jer nije ono najgore..I dobro je što je reč o depresiji. Kontrolišem je. Ono najgore ( nije rak ) može, po rečima psihijatrice da se dogodi kroz 15-20-25 godina i ne treba unapred da brinem.

PS. Ne očekujem da ću depresiju apsolutno pobediti ali ću je držati pod kontrolom. Mislim da će mi psihijatrica sledećeg meseca smanjiti dozu jednog AD i da ću biti ok.
Ne mogu 100 posto da je pobedim jer imam druge zdravstvene probleme koji utiču ponekad na raspoloženje. Oni koji nemaju druge zdravstvene probleme i otišli su na vreme kod lekara mogu da pobede depresiju.

PS 1. Mogu, ukoliko neko želi, da pomognem savetima kako se piše u terapijske svrhe.

Molim Vas možete li meni da objasnite kako se radi terapijsko pisanje, ako je različito od KBRterapije.
Mene samoća ubiiiiiiii, i na poslu nema ni ljudi ni posla a sama sa depresijom i mojim psom koji me baš čupa !

imala 2 kancera in situ, 23 operacije, ex me napao-šivana, sin pobjegao od kuće, izgubila nekretnine-ex prokockao , 12 sudskih sporova, reketario me beter, sve uzeo -----ok sam kako bih mogla pokleknuti .

Eto pa za terapijsko pisanje -možete i u poruci!

Hvala unaprijed

 

[pupčana vrpca]

može ali samo i isključivo uz pomoć čaja od hibiskusa

 

[DJ 5ak]

poštovana jeste li patili od nje, koliko je dugo trajala , jeste li pili liekove i kojom tehnikom ste je izliječili?

Hnala Vam ,

Ne nisam nikad patio od depresije hvala Bogu ali sam pre nekih 7,8,9 godina imao baš gadnih problema sa anksioznošću i napadima panike i jedno vreme sam baš ono bio totalno van stroja.

 

[Poslušna]

Ne nisam nikad patio od depresije hvala Bogu ali sam pre nekih 7,8,9 godina imao baš gadnih problema sa anksioznošću i napadima panike i jedno vreme sam baš ono bio totalno van stroja.

i kako ste izašli iz toga? Meni je krenulo sa paničnim pa anxsioznost pa se pridružila depresija, a imala x trauma nakon što sam nekako prihvatila anksioznost
interesuju me Vaša iskusta oko izlaska iz tog stanja ! Hvala