Da li može da se pobedi depresija?

[Jasna]

Želim da postavim pitanje, ne samo tebi, već svima koji učestvuju na ovoj temi, i budućim učesnicima.

Da li ste nekada slomili nogu i kakav ste bol osetili? Da li ste nekada imali više od 35 puta gips koji ste nosili po 6 nedelja?

Da li živite oprezno, da li strepite 24 sata?

Ovo je moja priča https://nocnasaputanja.wordpress.com/2017/06/18/ziveti-oprezno/

Tebi ovo što sam rekla zvuči kao nedostatak empatije. A opet, da li ti znaš
kako je bilo meni sa dvoje malene dece, dok sam razmišljala kako će da
žive bez majke? Da li znaš još milion stvari kroz koje sam u životu prolazila?
Ne znaš. Tako ne znam ni ja sve detalje o tvom životu.

Meni je jako žao što imaš takvih problema i još gomilu ko zna kakvih.
Ono što hoću da kažem. Okolnosti su takve kakve jesu i na to ne možeš
da utičeš. Ono što možeš da promeniš je tvoja reakcija na okolnosti.
Tako su moje dijagnoze izgledale na jedan način dok sam bila u depresiji,
a na drugi kada sam iz nje izašla. I tu promenu ne možeš da napraviš
sama. Niko ne može. Treba ti neko ko će kroz to da te vodi. Ali ti prvo
moraš da poveruješ da je moguće.

 

[Džudi S]

@Jasna Znam kako je teško imati takvu tešku bolest i razmišljati o svojoj deci, o porodici. Pogotovo ako si bila jako mlada i to sve preživljavala.

Odlično znam..nisam bila bolesna ali..

Dala sam link do teksta na blogu, i ne znam da li si pročitala. To je jedan stariji tekst.

I danas živim oprezno, ali i radim na sebi, tačnije pomaže mi terapijsko pisanje, ali baš ono kako mi je davno objašnjeno da pišem.


Kao što sam te godine podelia sa ljudima svoj problem, tako sam ga i sada podelila ovde na forumu.

Kada je depresija u pitanju, jako je važno pobediti autostigmatizaciju i stigmatizaciju u društvu.

Ta pobeda autostigmatizacije je još jedan korak ka ozdravljenju.

Ponovo bih se vratila na novinara Aleksandra Stankovića i na novinarku lista "Vreme".

Stanković je poznata osoba, ova novinarka manje poznata. Oboje su uradili pravu stvar, podelili su sa ljudima svoje priče.

Važno je da ljudi koji imaju depresiju znaju da nisu sami. Da nisu na marginama društva. Da i poznati imaju problem sa depresijom.

Ja to znam, valjda i zato nemam teži oblik depresije i manje više sam dobro.

 

[Slavan]

Ако је сваки човек јединствен, а људска природа тако сложена у својој разноликости, онда су и узроци депресије не само различити, већ и то шта ће код кога бити окидач за исту зависи од личности, али и стања у коме се особа налази. И ту је срећа веома битан фактор, баш зато што не зависи од нас.

Депресија је пад и може се победити. Као и увек кад паднемо, потребно је устати, ма колико било тешко.

 

[Džudi S]

Депресија је пад и може се победити. Као и увек кад паднемо, потребно је устати, ма колико било тешко.

Слажем се.

Писала сам у некој од ранијих тема како се поједини ушушкају у то стање, посебно они који болују од лакше депресије.

Депресија јесте озбиљна болест и може и мора да се лечи. И могуће су касније депресивне епизоде, али и дуги низ година ремисије.
Ремисија је, по мени, победа. Уколико и дође до још две, три депресивне епизоде, или до хроничне депресије, зна се где је излаз и да ће то проћи.

Има и оних којима је лакша депресија и хронична депресија са благим симптомима, изговор да не траже посао, уколико не раде.

За најтежу депресију је потребно време и разумљиво је да тада депресивној особи није стало ни до посла, разоноде, дружења..

Али, ако се ради о умереној или благој депресији, психијатар не даје запосленима боловање.

То је већ дуга тема, то "ушушкавање у болест, у депресију"...

 

[Slavan]

Слажем се.

Писала сам у некој од ранијих тема како се поједини ушушкају у то стање, посебно они који болују од лакше депресије.

Депресија јесте озбиљна болест и може и мора да се лечи. И могуће су касније депресивне епизоде, али и дуги низ година ремисије.
Ремисија је, по мени, победа. Уколико и дође до још две, три депресивне епизоде, или до хроничне депресије, зна се где је излаз и да ће то проћи.

Има и оних којима је лакша депресија и хронична депресија са благим симптомима, изговор да не траже посао, уколико не раде.

За најтежу депресију је потребно време и разумљиво је да тада депресивној особи није стало ни до посла, разоноде, дружења..

Али, ако се ради о умереној или благој депресији, психијатар не даје запосленима боловање.

То је већ дуга тема, то "ушушкавање у болест, у депресију"...

Највише зависи од нас и како поставимо ствари. Склон сам да не прихватам дефиниције, јер мени тако одговара и мислим да ми је у корист. Рецимо, када пишеш о депресији, конкретно - у једном тренутку пишеш да је то стање, у другом да је болест. Ја бих увек изабрао да је реч о стању, јер болест ми звучи теже и оптерећујуће. Верујем да разумеш шта хоћу да кажем.

Слажем се са овим када пишеш - лакша, умерена, блага депресија - људи су склони да кажу да су депресивни, да их дрма депра. Мислим да никад у животу нисам изговорио да сам депресиван, иако сам као и свако од нас био у неком стању - какогод га назвали.

Депресија заиста јесте пад (то је и етимологија ове речи), а човек је склон паду. Дакле, сви падамо и живот не бива без падова, но знамо шта нам је чинити.

Не бих улазио у медикаментну терапију, јер нисам лекар, али сам уверен да она никада није довољна. Такође, мислим да је терапија све што може да помогне, баш као што је и лек - како ми је рекао један лекар - све што лечи.

 

[38imak]

Da. Kapitalizam. Ostavlja društveno i biološki slabe da crknu.

Lako je biti human tudjim parama, kao ovi socijalisti.

 

[38imak]

Pogledajte prilog 1566400Depresija je bolest savremenog društva.

" Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2017. godine, u Srbiji od depresije pati 419.302 ljudi, odnosno oko 5 odsto ukupne populacije. Iako je reč o bolesti koja se u većini slučajeva uspešno leči, depresija u svetu godišnje uzme 800.000 života. To znači da svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo. "

Nastavak na https://www.slobodnaevropa.org/a/pet-odsto-stanovnistva-srbije-u-depresiji/29764316.html

Depresija je ozbiljna bolest čiji su simptomi: tuga, bezvoljnost, osećanje krivice, nedostatak samopouzdanja, razočarenja, usamljenosti, osećaj niže vrednosti, poremećaj pažnje i koncentracije, razmišljanje o samoubistvu..

Depresija se deli na blagu, umerenu i tešku. Leči se medikamentima i psihoterapijom.

Depresija može da se pobedi ukoliko lečenje počne na vreme.

U suprotnom slučaju, depresija postaje hronična i leči se godinama.

Da li ste se nekada osećali tužno i bezvoljno duže od dve nedelje?

Da li poznajete osobe koje imaju depresiju i kakav je vaš odnos prema njima?

Pretpostavljam da ova klinicka ne moze, mozes samo da se boris protiv toga ceo zivot, uz terpaije, psihoterapije, podrske, ali i da sam covek bira da se bori protiv toga, itd.

Za ovo drugo, i to sta danas ljudi nazivaju 'depresijom', to je druga stvar, ali mislim da treba ljudima pojasnjavati da se to mnoooogo razlikuje od prave klinicke depresije.

 

[Soradze]

Želim da postavim pitanje, ne samo tebi, već svima koji učestvuju na ovoj temi, i budućim učesnicima.

Da li ste nekada slomili nogu i kakav ste bol osetili? Da li ste nekada imali više od 35 puta gips koji ste nosili po 6 nedelja?

Da li živite oprezno, da li strepite 24 sata?

Ovo je moja priča https://nocnasaputanja.wordpress.com/2017/06/18/ziveti-oprezno/

Hvala ti na ovim pričama...
Neverovatno je kakve sve bolesti postoje i koliko se ljudi troše sa njima...
Jako mi je žao što je bilo tako, ali vidim - borac si! Onaj najbolji! Teška kategorija i sa osmehom!

Ova tema je jedna od najboljih na ovom ptf-u, zbog načina kako se vodi, zbog nesebičnih deljenja proživljenih teških iskustava
obe moderatorke... Oseća se velika toplina i ljudskost u napisanom svih učesnika.
Na ovaj način ptf Psihologija može postati veliki stub Krstarice!
Alal vera!

 

[Jasna]

Слажем се.

Писала сам у некој од ранијих тема како се поједини ушушкају у то стање, посебно они који болују од лакше депресије.

Депресија јесте озбиљна болест и може и мора да се лечи. И могуће су касније депресивне епизоде, али и дуги низ година ремисије.
Ремисија је, по мени, победа. Уколико и дође до још две, три депресивне епизоде, или до хроничне депресије, зна се где је излаз и да ће то проћи.

Има и оних којима је лакша депресија и хронична депресија са благим симптомима, изговор да не траже посао, уколико не раде.Bol

За најтежу депресију је потребно време и разумљиво је да тада депресивној особи није стало ни до посла, разоноде, дружења..

Али, ако се ради о умереној или благој депресији, психијатар не даје запосленима боловање.

То је већ дуга тема, то "ушушкавање у болест, у депресију"...

Šta ako je upravo posao uzrok depresije? Nagutaš se lekića i nastaviš
dalje, pa se bolesti još neke stvore vremenom.

Bolesti su upozorenja da nešto ne radiš kako treba, da ne ideš svojim
putem. Onda staneš, pogledaš šta je to što radiš, a da nije u skladu sa
tobom. Na šta sebe prisiljavaš i zbog čega. Otkriješ uzrok i bolest
nestane.
Naravno da si bezvoljan kada ujutru ustaneš i pomisliš da ćeš opet
osam sati provesti na mestu na kome ne želiš da budeš, radeći nešto
što ti nema nikakvog smisla. Od toga ne može niko da te izleči, jer to
ne treba ni lečiti.
I naravno da ujutru iskačeš iz kreveta presrećan, kada pomisliš da ćeš
dan provesti na nekom zanimljivom mestu, radeći nešto što ti ima svrhu
i smisao.

Takvo lečenje je toliko besmisleno. Kao kada bi te neko lečio da bi mogao
da nastaviš da se opijaš ili prejedaš. Prosto nemoj raditi to što ti smeta i
to je sve.

 

[Jasna]

Mogla sam da dobijem bolovanje, kad god sam htela i koliko god sam
htela. Ali sam odlučila da uzmem neplaćeno godinu dana, jer me je
mrzelo da se cimam po komisijama i čekaonicama svako malo.
Stvarno sam mislila da ću umreti i htela sam da provedem jednu godinu
sa decom, kod kuće, u miru i da posle radim dokle mogu. To sam nazvala
svojom penzijom, jer nisam verovala da ću pravu dočekati.
Najlepša godina mog dotadašnjeg života. Ustajala sam srećna i odlazila
srećna na spavanje. Započinjala neke hobije, dok nisam počela da
slikam. Onda sam provodila nekada i 16h slikajući, a da nisam i osetila
kada je vreme prošlo. Godinu dana ni kinula nisam. Kroz kuću su
prolazili stomaćni i respiratorni virusi, a meni ništa. Kada je počelo da
se približava vreme da se na posao vratim, panični napadi su postajali
sve češći. Onda sam rešila da krenem na psihoterapiju.

Kada sam kasnije jednom slikaru pričala svoju ''tužnu priču'', rekao je
''Pa ništa ti nije ni bilo. Folirala si se da bi mogla da slikaš'' U suštini
i jeste tako.

 

[Jasna]

Kada sam došla na psihoterapiju, rekla sam.
Imam divnu decu, lep brak, odličan posao, prijatelje. Sve mi je kako
treba, a ne umem u tome da uživam. Šta sa mnom nije kako treba?
Do kraja je ostalo samo da imam divnu decu..
Sve ostalo je bilo dobro, ali po nečijim tuđim kriterijumima, a ne po
mojim. Gomila stereotipa u koje se uopšte ne uklapam. Kako si
napustila tako dobar posao? Eno ti ga, radi ga ti. Kako si se rastala
od tako divnog muža? Slobodno se ti udaj za njega. Prekinula si
prijateljstva koja si gradila godinama? Da, i sa njima možeš ti da
se družiš.

 

[gost 444539]

Lako je biti human tudjim parama, kao ovi socijalisti.

Kapitalisti mogu da budu humani ili nehumani parama koje su oteli od radnika.

 

[38imak]

Kapitalisti mogu da budu humani ili nehumani parama koje su oteli od radnika.

 

[Džudi S]

Molim vas, nemojte da ovde pišemo o politici. Stvarno vas molim.

Na ovoj temi forumaši mogu da iznesu svoje mišljenje o depresiji a gosti da pročitaju ono šta ih zanima.

Najlepše vas molim, nemojte o politici.

Највише зависи од нас и како поставимо ствари. Склон сам да не прихватам дефиниције, јер мени тако одговара и мислим да ми је у корист. Рецимо, када пишеш о депресији, конкретно - у једном тренутку пишеш да је то стање, у другом да је болест

Stanje je cerebralna paraliza. Što se depresije tiče, neki kažu da je ona poremećaj, neki da je bolest.

Jeste bolest jer ima šifru ispred dijagnoze, kao što je šifra G vezana za neurološke bolesti. M je šifra za ortopedske bolesti, povrede...

Čudno zvuči, ali depresija je i poremećaj- poremećaj raspoloženja.

Šta ako je upravo posao uzrok depresije? Nagutaš se lekića i nastaviš
dalje, pa se bolesti još neke stvore vremenom.

Izvini, ostala sam nedorečena u prethodnom postu.

Kada sam pisala da su pojedinci ušuškani u svoju bolest, mislila sam konkretno na osobe koje poznajem virtualno dugi niz godina, sa foruma "Depresija".

Zaista postoje mladi, i malo stariji ljudi koji nemaju posao. Ne mogu da ga traže jer imaju depresiju, a pritom su samo u blažoj depresiji i fizički su zdravi.

A ti isti ljudi kukaju što nemaju para za neka svoja zadovoljstva.

Imala sam težu depresivnu epizodu. Pila sam nekoliko vrsta lekova. Psihijatrica mi je rekla da može da mi otvori bolovanje, ali da je bolje da radim.

I radila sam. Nisam želela bolovanje. Radila sam ponekad i više od 8 sati.

Radila sam sa građanima i sa ljudima iz političkih stranaka. Bila sam viši referent za poslove ažuriranje biračkog spiska. Uz to sam pomagala i opštinskoj izbornoj komisiji ( te godine su se održavali neki izbori ).

Rad mi je pomogao i to mnogo. Nisam imala vremena za crne misli. Nisam mogla da razmišljam o svojim osećanjima.

Rad, kognitivno-bihejvioralna psihoterapija - KBT i lekovi su mi pomogli da prebrodim tu težu depresiju. Tako sam, tokom vremena dobila i izveštaj - remisija depresije. Ta remisija je trajala dugo.

 

[Monteverdi]

uzaludno
jake licnosti retko kada padaju u nju, a iako padnu igrom slucaja ne bore se dugo jer kanalisu taj problem brzo

 

[Jasna]

Izvini, ostala sam nedorečena u prethodnom postu.

Kada sam pisala da su pojedinci ušuškani u svoju bolest, mislila sam konkretno na osobe koje poznajem virtualno dugi niz godina, sa foruma "Depresija".

Zaista postoje mladi, i malo stariji ljudi koji nemaju posao. Ne mogu da ga traže jer imaju depresiju, a pritom su samo u blažoj depresiji i fizički su zdravi.

A ti isti ljudi kukaju što nemaju para za neka svoja zadovoljstva.

Ko tim ljudima pomaže da pronađu sebe i šta je to što bi oni radili?
Samim uzimanjem lekova se to ne postiže.

 

[Jasna]

uzaludno
jake licnosti retko kada padaju u nju, a iako padnu igrom slucaja ne bore se dugo jer kanalisu taj problem brzo

Pa zapravo, depresija je upravo jakim ličnostima namenjena, kao opomena.
Kada je ličnost toliko jaka da zakloni ono suštinsko u nama, da nametne
svoju priču, šta je u životu pametno činiti i kako treba živeti, onda se javi
depresija ili neki drugi problem da bi taj oklop razbio.

U knjizi Vrli novi svet, svi piju nekakvu somu za popravljanje raspoloženja,
da bi mogli da budu jednako srećni, radeći iste stvari i uživajući u istim
ispraznim zadovoljstvima. Zapad je odavno počeo da liči na Vrli novi svet.
Ne postoji isti recept za ''kako reba živeti'' za dva ista čoveka, a kamo li
za sve ljude.

 

[Monteverdi]

Pa zapravo, depresija je upravo jakim ličnostima namenjena, kao opomena.
Kada je ličnost toliko jaka da zakloni ono suštinsko u nama, da nametne
svoju priču, šta je u životu pametno činiti i kako treba živeti, onda se javi
depresija ili neki drugi problem da bi taj oklop razbio.

U knjizi Vrli novi svet, svi piju nekakvu somu za popravljanje raspoloženja,
da bi mogli da budu jednako srećni, radeći iste stvari i uživajući u istim
zadovoljstvima. Zapad je odavno počeo da liči na Vrli novi svet.
Ne postoji isti recept za ''kako reba živeti'' za dva ista čoveka, a kamo li
za sve ljude.

da...lose sam se izrazio, razumes me siguran sam, svaki covek je suocen sa njom manje ili vise u kriznim situacijama u zivotu...od smrti najblizih, preko razvoda napr, pa do banalnih stvari kao sto je preselenje. nekad se sklope sve tri stvari u istom-kratkom vremenskom periodu i onda se na delu vidi struktura svakog kako izlazi na kraj. jake licnosti pa jos ako neguju crtu apstraktnog dozivljaja sveta su izlozene jednoj formi depresije koja se moze manifestovati sa osmehom, cinizmom, ironijom i sl...znaci spolja gladac, a iznutra jadac...slabije licnosti koje ne umeju da kanalisu emocije sve im se vidi na licu, ponekad je toliko tragicna kriza da prijatelji vide da je takav ili takva u ozbiljnoj krizi.

nema izlaza iz nje sa absintom, duvkom, belim, sexom, ili na silu socijanim marketinogom na kome poradimo. svaka osoba mora sama da uradi sa sobom i resi problem jer zajednica nikad ne moze pomoci ma koiko dobronamerna bila a nekad moze i kontraefekat da izazove, zato ja uvek kazem ako covek ima problema nemoj ga savetovati kako da ih resi, osim ako te ne zapita.

da ga posle ne nosis na grbi odgovornosti ako ode u jos gori duhovni strmopizd, jer svaki covek resava krizu razlicito od drugog i ne postoji univerzlano resenje kao antidepresivi i slicni otrovi.

 

[gost 444539]

da...lose sam se izarazio, razumes me siguran sam, svaki covek je suocen sa njom manje ili vise u kriznim situacaijama u zivotu...od smrt najblizih, preko razvoda napr, pa dobanalnih stavri kao sto je preselenje. nekad se sklope sve tri stvari u istom-kratkom vremenskom periodu i onda se na delu vidi struktura svakog kako izlazi na kraj. jake licnosti ap jos ako neguju crtu aptsraktnog dozivljaj sveta su izlozene jednoj formi depresije koja se moze manifestovati sa osmehom cinizmom ironijom i sl...znaci spolja gladac a iznutra jadac...slabije licnosti koje ne umeju da kanalisu emocije sve se vidi na licu, ponekad je toliko tragicna kriza da prijatelji vide da je takav ilitakav u ozbiljnoj krizi.

nema izlaza iz nje sa absintom, duvkom, belim, sexom, ili na silu socijanim marketinogoma na kome poradimo. sve osoab mora sam da uradi sa sobom i resi jer zajednica nikad ne moze pomoci ma koiko dobronamerna bila nekad moze i kontraefekat da izazove, zato ja uvek kazem ako covek ima problema nemoj ga savetovati kako da ih resi, osim ako te ne zapita.

da ga posle ne nosi na grbi odgovornosti ako ode u jos gori duhovni strmopizd jer svaki covek resava krizu razlicito od drugog i ne postoji unoverzlano resenje kao antidepresivi i slicno otrovi.

Jedan je rekao: Depresija je zamrznuti strah.

 

[Džudi S]

Ko tim ljudima pomaže da pronađu sebe i šta je to što bi oni radili?

Ima dosta mladih kojima roditelji plaćaju privatne psihijatre i psihoterapeute.

Ne mogu ništa da rade, tako kažu. Nervira ih rad od osam do četiri, i od devet do pet. Ne mogu da rade u nekom preduzeću administrativne poslove. Nerviraju ih šefovi, kolege, ustajanje rano.
Ne mogu da u prodavnici, ne mogu ništa da rade. Ni online poslove ne mogu da rade, jer nemaju koncentraciju.

Zapravo, mislim da u vezi posla veliku ulogu imaju sam karakter neke ličnosti, i to da li postoji radna navika ili ne postoji.

 

[Džudi S]

koja se moze manifestovati sa osmehom cinizmom ironijom i sl...

Potpuno se slažem. Jedan moj prijatelj je takav. I na prvi pogled izgleda nadmeno, odbojno. Samo bliski prijatelji znaju kako se zapravo oseća.

 

[Monteverdi]

profesija profesionalnih psihoterapeuta je "izmisljena" zbog slabih licnosti jer su im to potencijalne musterije

moj stav, ne mora da je tacan.

od 10 ljudi sa problemom jednom ce pomoci pravim savetom i izvuci ce ga...dvoje troje ih nece ni poslusati, a oni ostali ce postati zavisni ako im se savetima stanje poboljsa, u prevodu psiho dominator ce im uci u glavu i povezace stvari mozda prvi put na pravi nacin da im udje u mozak. a posto su takvi cesto skloni kriznim raspolozenjima, nekad i tezim ekcesima, za svako sledece krizno raspolozenje, isto ili drugacije, bice hitno trk kod psiha koji me je izvukao prosli put. zato u debilnoj usa ih ima na tone, mnogi pojma nemaju sa poslom, a pacijenti ko svi pacijenti, dolaze zbog takvih debilana od problema dok psiho elita na tome ubira enormnu materijalnu dobit.

neki cak ni ne pomazu, samo opale terapiju "lekovima" i cao.

 

[Jasna]

profesija profesionalnih psihoterapeuta je "izmisljena" zbog slabih licnosti jer su im to potencijalne musterije

moj stav, ne mora da je tacan.

od 10 ljudi sa problemom jednom ce pomoci pravim savetom i izvuci ce ga...dvoje troje ih nece ni poslusati, a oni ostali ce postati zavisni ako im se savetima stanje poboljsa, u prevodu psiho dominator ce im uci u glavu i povezace stvari mozda prvi put na pravi nacin da im udje u mozak. a posto su takvi cesto skloni kriznim raspolozenjima, nekad i tezim ekcesima, za svako sledece krizno raspolozenje, isto ili drugacije, bice hitno trk kod psiha koji me je izvukao prosli put. zato u debilnoj usa ih ima na tone, mnogi pojma nemaju sa poslom, a pacijenti ko svi pacijenti, dolaze zbog takvih debilana od problema dok psiho elita na tome ubira enormnu materijalnu dobit.

neki cak ni ne pomazu, samo opale terapiju "lekovima" i cao.

U knjizi ''Koju igru igraš?'' je opisana igra ''Samo hoću da ti pomognem'', gde
zapravo ne postoji namera da se nekome pomogne. Psihoterapeutima se
dešava da upadnu u tu igru. Prosto nikakvog računa nemaju da pomognu
nekome ko im je izvor prihoda jedino dok je u problemu.

Inače, njihov posao nije da dele savete, već da te vode kroz proces
upoznavanja sebe.

 

[Jasna]

Ima dosta mladih kojima roditelji plaćaju privatne psihijatre i psihoterapeute.

Ne mogu ništa da rade, tako kažu. Nervira ih rad od osam do četiri, i od devet do pet. Ne mogu da rade u nekom preduzeću administrativne poslove. Nerviraju ih šefovi, kolege, ustajanje rano.
Ne mogu da u prodavnici, ne mogu ništa da rade. Ni online poslove ne mogu da rade, jer nemaju koncentraciju.

Zapravo, mislim da u vezi posla veliku ulogu imaju sam karakter neke ličnosti, i to da li postoji radna navika ili ne postoji.

Nekako ih razumem..
Doneli su ih u ovaj šugav svet i očekuju od njih da se uklope u gomile
gluposti. Pa neka plaćaju..

Ne znam šta su to radne navike. Meni zvuči kao neka dresura.
Nemam radne navike, ne bih da radim ni od 9 - 5, ni od 13 - 19,
nego bih da radim onda kad se meni radi i šta se meni radi.
Ako bi neko pokušao od toga da me leči, branila bih se životom.

 

[gost 444539]

Ima dosta mladih kojima roditelji plaćaju privatne psihijatre i psihoterapeute.

Ne mogu ništa da rade, tako kažu. Nervira ih rad od osam do četiri, i od devet do pet. Ne mogu da rade u nekom preduzeću administrativne poslove. Nerviraju ih šefovi, kolege, ustajanje rano.
Ne mogu da u prodavnici, ne mogu ništa da rade. Ni online poslove ne mogu da rade, jer nemaju koncentraciju.

Zapravo, mislim da u vezi posla veliku ulogu imaju sam karakter neke ličnosti, i to da li postoji radna navika ili ne postoji.

Mene bi takođe nerviralo da radim administrativne poslove. Ne bih voleo da mi neke budale budu šefovi ili kolege. Ono što se na individualnom planu ispoljava kao depresija na društvenom nivou je često socijalni besmisao. Da upotrebim reč koja je izašla iz upotrebe: biću melanholičan ako moram svakog dana da sate provodim u otuđenom radu i sa otuđenim ljudima. Depresija je u tom slučaju moj protest protiv samootuđenja.