Može. A kuda dalje? Ja sam moju psihijatricu stalno pitala kad
dolazim na kontrole, da li mogu sa nekim da razgovaram. Ona
odgovori da meni to ne treba, napiše recept i teraj dalje.
Dok nisam privatno platila psihoterapiju.
Psihoterapije su od 20-50e. Neko celu platu na terapiju da da.
Samo sam jednom, ili dva puta otišla kod privatnog psihijatra zato što sam poznavala tog psihijatra. Nije mi pomogao.
Onda sam preko veze došla do psihijatrice koja mi je pomogla da budem u remisiji dugo godina. Pored lekova, radile smo i KBT terapiju i to mi je pomoglo.
Menjali smo lekove bar 5-6 ili više puta kako bi se došlo do pravog antidepresiva. I došlo se. Psihijatrica je radila u državnoj klinici i nisam plaćala ni participaciju.
Sve zavisi od samog psihijatra, da li je zainteresovan da pomogne u ustanovi u kojoj radi ili želi da mu pacijenti dolaze u privatnu ordinaciju.
Moja sadašnja psihijatrica radi u Domu zdravlja. Radi i privatno. Nikada mi nije spomenula da dođem kod nje privatno. Obično se zadržim kod nje oko 40 minuta, a ranije sam sa prvom psihijatricom takođe iz državne klinike, ostajala sat vremena ili duže..sve zavisi od teme o kojoj smo pričale.
Nije mi posvećivala pažnju jer je njena koleginica moja rođaka. Isto je radila sa svim pacijentima.
Da je ostala da radi sa odraslima, još uvek bih išla kod nje na kontrole, ali je ona dobila drugo radno mesto i radi sada sa decom i mladima.
Razmišljala sam da odem privatno na psihoterapiju, ali mali, baš mali broj psihoterapeuta radi terapije sa osobama koje imaju PTSP i to ovaj moj PTSP koji se razlikuje od onog uobičajnog.
Nisam bila žrtva rata, požara, zemljotresa, silovanja. PTSP sam dobila zbog dugogodiišnjih realnih trauma nastalih usled ozbiljne ortopedske povrede koja se ponavlja.
Psihijatar koji je radio terapiju ljudima sa PTSP-om odbio je da me primi jer radi sa žrtvama rata i nema vremena da prima nove pacijente, već ih ima previše.
Uz PTSP idu depresija i anksioznost, i ima još jako neprijatnih simptoma. Te simptome držim pod kontrlom, jer praktikujem pisanje u terapijske svrhe.
To pisanje je slično KBT terapiji.
Posle godina remisije depresije i uz male doze lekova ponovila se depresivna epizoda. Uzrok je jedan neočekivan zdravstveni problem zbog koga sam se plašila.
Sada se ne plašim jer nije ono najgore..I dobro je što je reč o depresiji. Kontrolišem je. Ono najgore ( nije rak ) može, po rečima psihijatrice da se dogodi kroz 15-20-25 godina i ne treba unapred da brinem.
PS. Ne očekujem da ću depresiju apsolutno pobediti ali ću je držati pod kontrolom. Mislim da će mi psihijatrica sledećeg meseca smanjiti dozu jednog AD i da ću biti ok.
Ne mogu 100 posto da je pobedim jer imam druge zdravstvene probleme koji utiču ponekad na raspoloženje. Oni koji nemaju druge zdravstvene probleme i otišli su na vreme kod lekara mogu da pobede depresiju.
PS 1. Mogu, ukoliko neko želi, da pomognem savetima kako se piše u terapijske svrhe.
