Југославија је истовремено и комунистичка диктатура и најбољи систем у којем су икада живели Срби.
С једне стране, наравно да је то била екстремно неслободно друштво, са једнопартијским системом, тајном полицијом које ја застрашивала, тукла, убијала, имали су и свој гулаг. Прве године након другог светског рата су биле веома мрачне, није смела да се напусти земља, људи су бежали сакривени испод возова и слично. То су биле године тешког Стаљинизма, а затим након прекида са Стаљином наставио се Стаљинизам само без Стаљина- и после Стаљина Стаљин.
Вреди напоменути и да Краљевина Југославија није била много слободније друштво, јесте нешто мало, али и њој је озбиљно, системско неслагање са доминантним наративом строго кажњавано и санкционисано, нпр. покрети за аграрном реформом, осигурањем права радника, раздвајањем цркве и државе, аутономије за Хрватску или Македонију, то је све гушено веома агресивно и не различито од начина на који су комунисти то касније гушили.
Почев од 1960их, али, становништво је било истренирано али и клима је донекле либерализована јер је држава свесно и намерно отворила врата западној култури. Западна култура је била јако конзумирана и виђења као пожељна, њени конзументи су виђени као прогресивно ткиво у друштву. Ово данас, да се амерички филм сматра сатанским јер је амерички и јер тамо има сцена љубљења или секса, то је било незамисливо. Музика, филмови, серије, стрипови, то је доживело врхунац крајем 80их, када је Династија била популарна колико и Бољи Живот, а чак је и моја баба знала ко је Мистер Спок ("Мени се допада овај Спок, згодан је"). Тако да овај антивестернизам и поистовећивање Запада са нацизмом настаје тек у последњих 20ак година, од када руска кухиња тако диригује радикалима.
Наравно вреди рећи да су свакакве озбиљније политичке девијације од норме, Титоизма и Кардељизма, биле строго санкционисане и гушене у старту. Опет, од 60их, не неким избијањем бубрега, али кочењем по питању каријере, стана, кварења угледа у друштву.
С друге стране, вреди рећи да је упркос томе што је у основи била једнопартијска диктатура, Југославија у многоме поправила живот просечног Србина (као и Босанца, Црногорца, Косовара, Македонца). Жене су добиле образовање, неку законску заштиту и нека права, беземљаши и сиротиња сталне послове, станове и прилику да школују децу и пређу у ту социјалистичку средњу класу. Побољшана је инфраструктура, нарочито здравство, школство итд. Србин је просперирао под Југославијом, и она је генерално за Србе била, кад се све сабере и одузме, добар период у историји.