05.11.2023. 23:05h
Što čovek sam sebi može da uradi, ni najgori neprijatelj mu ne bi uradio.
Istinitost ove persijske mudrosti bezbroj puta je potvrđena. Evo Milice Zavetnice: godine truda na građenju imidža nacionalno svesne i nacionalno zabrinute osobe, pa se dogovorila s Marinikom Tepić da se udruže u tehničkoj vladi ako pobede na izborima, i sve ode u paramparčad – i zavet i čast.
Ili razmotrimo slučaj političkog samoubistva Vladimira Obradovića, Đilasovog kandidata za gradonačelnika Beograda…
Čovek je mirno tekao univerzitetsku karijeru, stekao zvanje prof-mr-dr u nečemu što se zove „upravljanje s posebnim fokusom na projekte i javni sektor“ (citat iz Vremena, 2. novembar 2023) i to lepo unovčio radom na katedrama dva-tri fakulteta. Nije lekar da mu pacijent umre ako nešto zezne, njegova je nauka takva da se greške uvek mogu pokriti novom teorijom, a plaćaju ih poreski obveznici. Dakle, milina jedna, mogao je do penzije tako. Ali nije mu se dalo!
Ima u čoveku, kaže Ivo Andrić, neka sila što ga neodoljivom snagom vuče u ponor, i on joj se uzalud opire.
Neko, objašnjava pisac, ne ume da savlada žudnju puti, drugi, opet, podlegne kockarskoj strasti („srlja za prikazom sreće ne primećujući da ona lebdi nad prazninom“), a neki – i to je Obradovićev slučaj – propadnu zbog politike.
Neveseli junak ove naše priče ušao je u politiku nekako posle 5. oktobra.
Njemu u prilog ide to što nije jedini među mladim ljudima koji je tih godina Koštuničino poslovično ćutanje tumačio kao mudrost. Učlanio se u DSS, s vatrenom željom da brani srpsku čast i srpsko srce – Kosovo, i večno prijateljstvo s matuškom Rusijom. Čak je bio i kandidat za opštinskog odbornika 2004. godine u Rakovici, i to 46. na listi. Dok je Milka Canić, legenda "Slagalice", bila 61!
Razlika između kocke i politike je u tome što kockar brže propadne. Političar, ako se ne zaleće mnogo, godinama i decenijama može da gura napred a da mu ništa ne bude…
KAD JE PINKI VIDEO TITA
Tako se Obradović, inženjer menadžmenta, sporo uspinjao lestvicama državnog aparata, mic po mic, osmeh po osmeh gde treba, pa je postao savetnik Nenada Popovića, ministra bez portfelja u vladi Ane Branbić.
Popović, preduzetnik čiji su glavni poslovi u Rusiji, u Obradoviću je prepoznao iskrenog poštovaoca lika i dela Vladimira Putina, a Obradović mu je uzvratio samopregornim radom i savetovanjem kako da veze između Srbije i Rusije budu bolje.
Na sajtu Vlade Srbije iz tog doba stoji fotografija načinjena prilikom Putinove posete Beogradu: na Sajmu inovacija Ana Brnabić sedi u prototipu novog vozila, a oko nje su ushićene zvanice sa specijalnim propusnicama. Iza Popovića, kao što mu i formacijsko mesto nalaže, stoji Vladimir Obradović, najushićeniji!
Ima nešto u Obradovićevoj pojavi što razoružava: na njegovom licu uvek se vidi kad je srećan. Tako na jednoj drugoj fotografiji s premijerkom Anom Brnabić on čovek prosto zrači! Tako je valjda izgledao Pinki kad je video Tita!
A onda…
U staroj Grčkoj hibris je bio postupak čoveka kojim je na sebe navlačio kaznu bogova. Razlog propasti.
Obradovićev hibris je bila brzina – poželeo je mesto gradonačelnika Beograda, i to brzo. Zapravo, ideja nije bila njegova, to mu je predložio Đilas, a on je prihvatio. Bilo je kao u pesmi: džaba bilo konja vranih, i titule prof-mr-dr u nauci koju niko ne razume, kad niko nije čuo za njega… A možda ga i onaj poraz u Rakovici davne 2004. još tišti, tek pristao je. Uhvatio se na to bućkalo, rekli bi beogradski mangupi.
BRISANJE BIOGRAFIJE
Razlog što je Dragan Đilas izabrao baš njega gubi se u bespućima srpske zbilje, ali to je druga priča. Tek, po njegovom nalogu u Šolakovim medijima iz Obradovićeve biografije izbrisano je članstvo u DSS, savetovanje Nenada Popovića, rad u Vladi... Sve! Njihov kandidat za gradonačelnika Beograda predstavljen je kao "nestranački intelektualac"!!! Sam Obradović je prekinuo sa starim životom i prijateljima iz stranke i Vlade, i postao gorljivi opozicionar.
U intervjuu za Vreme odgovorio je na pitanje zašto je ušao u politiku: "Nisam više mogao da sedim i gledam kako Srbija nezaustavljivom brzinom ide nizbrdo. Ka ambisu."
Ali Srbija nije Rusija (uprkos njegovom višegodišnjem savetničkom trudu da to postane), Beograd je mali, nije to kao kad u Moskvi ne znaju šta se dešava u Novosibirsku. Na svakom koraku su ljudi koji znaju šta je Obradović do juče radio i šta je govorio. Čude se, pitaju...
Obradović je odlučio da se brani simuliranjem duševne zaostalosti. Na svako pitanje - ćuti! Zna on da nije majka Muju ****** što se kockao, nego što se vadio...
- Uganuo si članak kad si žurio niz stepenice da stigneš na slikanje s Brnabićevom...
On trepće i ćuti.
- Kako ne znaš ko je to Nenad Popović?
Trep-trep...
- Tražiš sankcije Rusiji a tetovirao si Putina na ramenu!
Spremno raskopčava košulju i pokazuje rame:
- Nisam!
- A taj ožiljak od lasera?
- Pao sam na peglu...
Srećni vam izbori, Beograđani!
Kurir
