Da li je snaga volje dovoljna?

Vođeni smo željama. Iz želje dobijemo snagu da nešto uradimo. Bezvoljno
je kada se više plašimo posledice ako ne uradimo, nego što imamo želju
da nešto uradimo. Što je opet želja da se ne desi neželjeno.
Jako dobro
Što ja ne idem da spavam i pustim normalne ljude da razgovaraju..
Nema nas normalnih.
Ili što bi rekli psihijatri Nema Zdravih, ima Samo Nepregledanih :D
 
I meni je to palo na pamet. Slažem se.

I ja to mislim.

Da.
Slažem se.
E, a pazi sad - mnogi upravo govore "Ako možeš da zamisliš - možeš i da ostvariš" e to ja ne volim da čujem ni da čitam.
To mi je bajka.
Tu koristim sledeći filter. Želja ega uvek ima odgovor na pitanje zašto?
Želim da ispravim bore. Zašto? Da bih bila lepša.
Želim da postanem balerina? Zašto? Da bi mi se ljudi divili. lupam..
To i da možeš da ostvariš, za tim samo ne treba da ideš. Želja suštine nema
odgovor na pitanje zašto. Zato što tako..

Ako je ovo drugo, a deluje kao bajka, onda bih se barem zapitala što sam
to zamislila. Čega tu ima? Može li se makar delić toga pa da vidim kuda to
vodi...
 
Čoveku iz suštine njegove i ne dolaze ideje da uradi nešto za šta nije
sposoban. Samo ego može da kreira neke nerealne želje.

Dobro, slažem se da postoje ideje za koje čovek nije sposoban da ih ostvari.

Ali.. zašto misliš da ego kreira nerealne želje?

Čovek ima volju i želju da postigne nešto, poseduje potencijal za to. Sprečen je iz nekih razloga.
 
Depresivne osobe su depresivne zato što su izgubile volju. Kako im vratiti volju? Teško, nemoguće. Mnogo je lakše vratiti im ljubav, ljubav je ta koja će probuditi i volju....u suprotnom smeru ne ide....
Ne možeš im vratiti ni volju ni ljubav, to moraju sami. Naravno, neko kroz to mora
da ih vodi.
Prvo je teško i prepoznati depresiju, naročito kada je blaži oblik. Tešku vidi i okolina
iz prve. Ova blaža se zameni časkom sa ''ja sam iznad svega toga.. meni takve
stvari ne trebaju''. Ne kažem da nije moguće i to, ali to se postiže, ne događa
se spontano. Tako da ko god ima ideju da je iznad nečega, a nema nikakvog
staža u radu na sebi, zapravo je depresivan u nekom blažem obliku.
 
Ego je naše svesno ja. On može da kreira nerealne želje ali i ne mora. Ukoliko neko ima volju da postigne nešto, što može da se ostvari, to onda nije nerealna želja.
Dobro, ti se drži tog osećaja sopstva, kakav god da je. Može da konstruiše
nerealne i nekorisne želje.
Prosto, kad ostvaruješ želju duše, ti si srećna dok je ostvaruješ, ne tek na
kraju. Sigurno to znaš pošto se pisanjem baviš. Srećna si već dok pišeš.
Tu je već prisutna volja u onom pravom smislu te reči i iz nje dolazi
snaga. Nema napora nikakvog..
 
Da li i vi sumnjate u "svemoćnu snagu volje" ?

Наравно !

А и нема разлога патити се и напрезати,
проблем који имамо је већ познат у свету
и свет већ има начине како се превазилази.

Ово говорим јер сам оставио цигарете врло просто,
помогле су ми жваке "Никорете".

А пре тога сам сто пута покушавао на "бићу чврст карактер" и само се напатио,
али оставио цигарете нисам.
 
šire ideju naše velike moći da prevaziđemo sve životne prepreke i ostvarimo sve svoje
ciljeve samo jakom snagom volje i verovanjem.


Prvo ovde treba videti šta su ti ciljevi i koliko su to zaista naši ciljevi. Može biti
da su to samo neke porodične ili društvene uslovljenosti, očekivanja. Tata čeka
da ga u činim ponosnim. ''Normalno je da'' osoba mojih godina ima ili uradi
ovo ili ono. I slično..
Često čovek upadne u depresiju upravo zato jer se iscrpi ostvarujući tuđe
ciljeve, a da to i ne zna. Ili ako zna, ne zna kako tome da se odupre.

U to ime, jedna pesmica za dobro jutro.

Tu negde u publici skače i ja...
 
Čovek može nekada nešto da postigne rešenošću da ostvari neku želju/cilj.
(To je ono što uobičajeno zovemo voljom, a nije volja)
Ali ne može tako živeti celog života bez posledica po psihičko pa i fizičko
zdravlje.
Zašto? Zato što ne može ni da dira vrelu peglu, a da se ne opeče. Život
je uređen tako da kada radimo pogrešne stvari, postoje opomene koje nas
vraćaju na pravi put. Ako ih ne vidimo kao opomene, nego kao prepreke
koje treba savladati, onda uložimo dodatnu snagu, pa još gore sebe
povredimo.
Ovde je pogrešno ono što nije moje. Na primer, nije pogrešno biti pekar,
ali ako to nije moj put, za mene je pogrešno.
 
Poslednja izmena:
šta je to ''jaka snaga volje''
Da, snaga volje je jaka. Najjača na svetu. Nema jačeg izvora energije za čoveka.
Zove se ljubav. Preciznije, neuslovljena ljubav. Kada čovek boravi u ljubavi onda
ima nadahnuće i to je prava snaga volje. Tu ne ulažemo nikakvu snagu, nikakav
napor, već je volja ta koja nam daje snagu. Ogromna razlika.

To nam dolazi jednom spontano, u detinjstvu. Drugi put dolazi kroz rad na sebi.
Tako da čovek na početku rada na sebi mora da shvati da on to samo nema.
Ne zna kako izgleda boraviti u ljubavi. Ne zna šta je to volja. Može imati samo
rešenost da se toga seti.
 
Prvi put kada sam se srela sa idejom da čovek kada ne živi sebe, nego
ostvaruje tuđe ambicije ili nešto što misli da tako treba, nastao je lom.
Ne živiš, što znači umireš. Javljaju se strahovi i misli o smrti, jer nisi u
životu, nego u smrti. Čovek kada istinski živi, na smrt ne pomišlja. Javlja
se depresija jer je sve besmisleno kada ne živiš sebe. Crpiš se i trošiš
na pogrešne stvari.

Kako to misliš ne živim? Evo me tu sam, dišem, pričam, krećem se,
jedem..
I onda se iznerviram i rešim da prestanem sa svim glupstima. Neću više
da idem na psihoterapiju, neću da meditiram i čitam uvrnute knjige. Idem
da obrišem pločice koje su majstori upravo ugradili u kuhinji. Neću ni
da promenim muziku na radiju. Oni su slušali narodnjake i ja ću. Normalni
ljudi to slušaju a ne ove moje padavičare. Brišem ja one pločice, besna,
a sa radija stiže ''Ja predugo sam gledao svet očima tvojim i tu mi se
gubi trag, ja ne postojim.. ja želim život moj da mi se vrati''
Pa onda bacim onu krpu. E, jbg.. nađe me sinhronicitet i kad ga neću..
Čijim očima gledam svet? Ko gleda kroz moje oči? Ko živi kroz mene
dok ja spavam i čekam svojih pet minuta? I umirem, gubim nadu da
će se to ikada desiti..
Kada je počeo da mi se gubi trag?

I to je bila završna faza lečenja od anksioznosti i depresije. Nikad
više panični napad i bezvoljnost, osim kao sičućne opomene. Tek
nagoveštaji, koje sada umem da prepoznam u začetku i da se vratim
na svoj put.
 
Koliko traje taj vaš bjuti slip. :zloca: Ja sam lepa još od 7..

Još nešto bih rekla, vezano za uvod u knjigu koji sam pročitala. Ta polarizacija
između ''ja ti tu ne mogu ništa, svet ide dođavola'' i ''ja ću spasiti svet''.
Tu je opet jako bitno da pronađemo svoje mesto u svetu. Kada bih živela
sebe, koja je moja uloga? I to je najviše što ja mogu.
Kada bi svi zazeli svoja mesta, svet bi se u raj pretvorio. Ali mi u ovom
organizmu zvanom čovečanstvo ne možemo da preuzmemo više od jedne
uloge. Zato nam se čini da je sve beznadežno, jer ostali 'neće' ili da moramo
više zato što ostali 'neće'.
Namuče i mene takve misli povremeno. Predaleko gledanje u budućnost.
Kada se vratiš u sad i radiš ono što možeš sad, sve bude kako treba.
 
Ovaj hipsterski stil i oglasavanje na instagramu tj sta od sebe prikazuje mi je nedovoljno da bih poklonio trunku poverenja mladom psihijatru.
Za zavirivanje u nas najskriveniji svet osim teorije potrebno je i prakse.
A za ozbiljne empirijske podatke sakupljene kroz praksu su potrebne godine.

Najvise sto mi je zametalo je primer sa Nike reklamnim slogom Just Do It a evo i zasto.
Bio sam i ja decak i moja generacija je obozavala Nike kao statusni simbol. Danasnje generacije otkrivaju AIR Jordana opet i sto je najsmesnije iako je Majkl u kosarkaskoj penziji odavno. Ceo tekst mi je kao porucen od strane Nike i Adidasa sa submilarnim porukama npr "kupite nase proizvode i onda cete biti na pola puta do uspeha".

Citao sam ostale postove i da naravno da smo svi sa razlicitih zivotno startnih pozicija krenuli.
U svoje ime pisem i tvrdim da sam zeleo da zrtvujem nesto sad bih bio neko. Izabrao sam svoje zivotne prioritete sa manjim zrtvama i ne mogu i necu da se zalim na svoj zivot. Sta vise zadovoljan sam.

Meni je bliskija teorija da sve sto nam se desava smo zasluzili.
 
"Velike Priče"
Mihailo Ilić


Jednostavan a provokativne stil kojim ovaj mladi psihijatar piše interesantne i originalne tekstove na temu psihologije i generalno života današnjice.
Apsolutna preporuka da zavirite u

https://velikeprice.com/psihologija/da-li-smo-mi-krivi-bas-za-sve-sto-nam-se-desava/
Evo kako ja na to gledam. Naravno da nisam mogla spriječiti rat u Bosni, ne mogu sad da letim u svemir itd jer to sve spada u neke nerealne želje i okolnosti na koje ne mogu da utičem/o. Ali na tom nekom mikro individualnom nivou mislim da čovjek može puno više da učini za sebe samo ako bi se upustio. Koliko puta sam samo rekla ja to ne mogu i odustala-a da ni pokušala nisam i koliko puta sam čula druge da to kažu.

Ok možda ne mogu da postanem virtuoz na violini, ali ko kaže da ne mogu da naučim da je sviram?? Kako znati ako ne pokušaš i realno je da mogu. Mogu i da skačem padobranom, ko mi brani? Postoje naravno i takve okolnosti na koje ne možeš da utičeš tipa sređen konkurs za posao, ali ima drugi, peti, stoti. Možeš da promjeniš struku, kreneš u neki novi početak. Dobar savjet kog sam davno dobila (a nažalost ga se nisam uvijek pridržavala) je učini sve što možeš što je do tebe. Uz volju, želju, hrabrost, strpljenje, upornost mislim da svi možemo puno više nego što mislimo i za šta smatramo da nemamo dovoljno kapaciteta. Obično se ispostavi se da nije tako i da sami sebe često miniramo- iza čega stoji strah od neuspjeha, a neki su jednostavno lijeni da se pokrenu ili ih mrzi da ulažu trud, vrijeme koji bi doveo do uspjeha.
 
Da li i vi sumnjate u "svemoćnu snagu volje" ?
Sumnjam.
U stvari znam da volja ne moze sve.
Mene je tesko slomiti naravno ne i nemogucce.
Ali da bi se neke stvari koje mi smetaju promenile treba mnogo visse.
Ja kao pojedinac u nekim okolnostima sam zbog istine skrajnut i doziveo probleme.
Nije stari svet dzaba govorio cutanje je zlato.
Pravi trenutak je sve u zivotu...
 
Poslednja izmena:

Back
Top