gigule:Machak69:JA sam divlji ulicni machor sa tikovima :wink: , ona vrsta sto se samozadovoljno sunca na haubi kola, i pretura po kantama u potrazi za nekim presporim misem, uvek spreman da da po nosu nekoj nalickanoj dzukeli ili kucnoj cica-maci. Dosta vise svadje i prepucavanja na kuchecoj temi, daj da vidimo od cega se zivi - a to su, naravno, MACHKE!
p.s. Pazi, tek sad sam ukacio ovo 'barabo machija' - hiiiiiiiii?! Sram te, bre, bilo, s'o se vredjas, ja jesam machor lutalica i nisam ras(t)an ali sam fino vospitan i sav sam nobles! Baraba ti ker, znas! :x
:wink: 
:shock:
. Pas je ne nesto cime bi se hvalili, vec neko kome se trebamo radovati i voleti .... 
..kasnije je jedna komsinica molila moje roditelje da joj ga poklone i oni su to ucinili..ona se dobro brinula o njemu,izrastao je u pravu mrcinu,mada msm da je sada vec uginuo...zatim su mama i tata donijeli malo kucence(takodje mjesanca)...nikad,ali nikad nije bio bolestan,i onda kada je imao 4 godine izletio je na put i pregazilo ga je auto 
i to na moj rodjendan 
.To mi je bio najgori rodjendan u zivotu!Ali nedugo nakon toga u moj pardon nas zivot,usla je Nina,ona je mjesanka nemam pojma cega,mada dosta lici na kern terijera...ona je jos uvijek sa nama i ne bih je dala ni za sta na svijetu....obozavam je 
.od rasnih pasa imala sam pekinezerku i pudlu...a sto se tice toga da su spasene zivotnje zahvalnije od kupljenih..to je 100% istina....mada moj najbolji primjer je macka,a ne pas..moju prvu macku Cicu,neko je ostavio u moje dvoriste(valjda jer je bila crna,pa jos zensko),inace ovde gdje ja zivim ljudi su poprilicno sujevjerni..mi smo je prihvatili,ja sam tad imala 5 godina i bukvalno sam odrasla s njom...za mene to je bila najljepsa i najpametnija macka,nikad me nije iznevjerila..na zalost nje vise nema,uginula je sa 11 godina...imam osjecaj da je nikada necu prezaliti 
