Shizofrenija je pocepana licnost. U stilu da covek smatra sebe da je neko drugi. Npr, kada je neko ubedjen
da je on macka, pas, neka druga licnost, ili neki drugi predmet. To moze biti u manjem ili vecem stepenu.
A abslolutno shizofrenija potice od engrama, ili
ALTERA, koji zapravo predstavljaju pocepanu licnost, povodom
trauma, boli i bolne emocije.
Moram naglasiti.. ovo vise puta, da se upamti.
Halucinacije, su druga stvar. Halucinacije ili su izazvane nekim drogama, ili otvaranjem ovih
ALTERA.
Preko hipersvemira, da moze se komunicirati sa drugim bicima. I nije nikakava halucinacija.
ma da.....
Stručnjaci tvrde da šizofrenija pogađa oba pola, ali je zanimljiv podatak da se ona uglavnom pojavljuje kod muškaraca i to u adolescentskom periodu ili ranim dvadesetim godinama. Tipični rani simptomi su nervoza, poremećaji u spavanju i ishrani, smetnje u koncentraciji, bezvoljnost, povlačenje u sebe, osećaj bezvrednosti, smetnje pri pamćenju, osećaj da nam se svi smeju ili da nas ogovaraju, zvučne halucinacije, iznenadan gubitak interesovanja za slušanje radija ili gledanje televizije (…m?), povećana sklonost konzumiranju alkohola ili pušenju, izbegavanje većih grupa ljudi… name it you got it. Rani simptomi su početak, a poremećaj u svom zenitu ima sledeće pozitivne i negativne simptome:
+ Halucinacije
Šizofreničari čuju glasove koje obični ljudi ne čuju. Ponekad su to nerazgovetni zvuci, ali često su to veoma jake i važne misli. Čuju konverzaciju između drugih ljudi, komplimente ili uvrede, pa čak i komande upućene šizofreničaru. Postoje dve vrste šizofreničara: prvi imaju audio traku koja se vrti u glavi, dok druga vrsta njih ima postavljen odašljač u njihovo telo.
+ Sumanute ideje, neosnovana verovanja, netačna tumačenja događaja i njihove važnosti. Mogu da se jave u obliku manije gonjenja i grandioznosti.
Šizofreničara može neko da gurne u prevozu, a on logično zaključuje da se radi o planu tajnog udruženja da ga maltretira. Ukoliko ga probudi šum iz drugog stana, zaključuje da je to bio tendenciozan pokušaj da mu se prekine san. Grupe koje deluju protiv šizofreničara mogu biti obaveštajne službe, masoni, vanzemaljci, ili prosto neko ko ih mrzi.
U suštini, gonjeni šizofreničar je toliko VAŽAN da su se sve manje i više tajne organizacije posvetile njegovom uhođenju. On ima posebne nadnaravne moći, čuvar je velikih tajni koje spašavaju svet, ili je svedok veoma važnih događaja.
Šizofreničarke su, recimo, sklone tome da idealizuju svog partnera, odnosno sumanutoj ideji da ih voli neko poseban, ili čekaju princa na belom konju, tj. da su rođene za nekog posebnog.
Ako neko pokuša da razuveri šizofreničara, on uviđa da je i osoba koja to pokušava umešana u scenario. Stručnjaci tvrde da je sklonost šizofreničara da se slepo drži tih uverenja znak bolesti, ali oni to smatraju svojom principijelnošću i posvećenočću.
+ Govor bez smisla
Takozvano besmisleno izražavanje se generalno dešava kada je šizofreničar dostigao hiper-svest. Ono što šizofreničar govori može da bude nerazumljivo običnim ljudima bilo zato što su rečenice nepovezane jedna s drugom, zato što suština ispričane priče nije razumljiva običnim ljudima, ili zato što se teme menjaju previše brzo za obične. To je samo znak da oni više ne mogu da vas prate.
Reči često imaju specijalno značenje, jer su pokretači subjektivnih asocijacija. Na primer reč “psihologija” znači “psiholog i ja” i samim tim razgovor o psihologiji ima posebno značenje za šizofreničara. Dešava se da se govor koristi i kao odbrana od zamišljenih pretnji. Ponekad se i intonacija menja iz sličnih razloga. Na ovaj način i pesnici koriste jezik, ali to većina ljudi ne radi, tako da se šizofreničar oseća veoma usamljeno prilikom interakcije s ljudima. Stručnjaci sugerišu da šizofreničar treba pokuša da komunicira bez reči (važi, uopšte nije problem). Takođe tvrde da komunikacija pisanom rečju pomaže, jer su misli obično bolje organizovane kad se piše (čini mi se da ovde nisu mislili na net).
+ Preokupacije su čvrsto fiksirane ideje, ne obavezno netačne, ali preterane.
Neke ideje u životu šizofreničara imaju veliku važnost i zahtevaju da im se posveti dosta vremena. Stručnjaci mogu da tvrde da je to preterano velika količina vremena. Često se jedna ideja ponavlja konstantno (“repetitio est mater studiorum” a RND bi ovde verovatno pre poželela da kaže mantra). Ponekad je to briga o tome da li se radi prava stvar ili o pravom trenutku. Uobičajen sled stvari je da briga raste i zauzme toliko vremena, da zaista ne uspemo da uradimo pravu stvar, ali to nema veze nama.U pitanju su ili niske i podle namere prostih i običnih ljudi iz naše okoline, ili jednostavno Viša Sila. Stručnjaci navode primere nerealističnih objašnjenja:
- Danas treba da ostanem u kući zato što je danas Božji dan.
- Ne mogu da ustanem zato što sam smrtno bolestan.
- Ako ustanem desiće mi se nešto loše.
Šizofreničar ne razume zašto svi drugi vide ova ubeđenja kao izgovore. Po njemu, ona najbolje objašnjavaju stanje stvari.
Neke od ovih preokupacija mogu da imaju mistični karakter. One mogu da zahtevaju rešavanje i dekodiranje, a kada se izgubimo u mislima, ne želimo da nam se smeta. Osećamo da radimo važan posao, da dolazimo do kraja rebusa i onda jednostavno nismo raspoloženi za konverzaciju ili zajedničke aktivnosti sa običnim ljudima.
+ Nasilno ili agresivno ponašanje u biti nije simptom šizofrenije, ali kada se dogodi obično se događa u sprezi sa halucinacijama, sumanutim mislima, preokupacijama ili konfuznim razmišljanjem. I češće je kod mladih muškaraca (logično). Takođe, može biti izazvano i psihološkim ili hemijskim stimulansima.
Nasilnost prema drugima je rezultat tumačenja tuđih namera i osećanja kao pretećih kada šizofreničar shvata da je uhvaćen u klopku. Ove zle namere drugih mogu da poprime razne oblike izražavanja kao što su šale i dvosmislen govor. Šizofreničar samo uzvraća udarac.
+ Nemir, anksioznost, tenzija i agitacija…
Ova stanja se javljaju kao posledica straha ili neizvesnosti, kao reakcija na živopisan unutrašnji život i, kako ih stručnjaci nazivaju, sumanute misli. Šizofreničaru je, kao i svakom, potrebno ohrabrenje. Oni koji su uplašeni od onoga što im se dešava treba da imaju nekog pored sebe da im pruži podršku i stabilnost.
- Ambivalencija
Iliti nesposobnost da se donesu odluke zbog toga što u isto vreme postoje suprotna osećanja oko svega. Ovo se manifestuje kao da šizofreničar stalno menja mišljenje, kaže da kad misli ne (i obrnuto) i onda žali zbog toga, beskonačno dugo donosi odluke o nevažnim stvarima. U stvari, šizofreničar je prestravljen mogućnošću da će doneta odluka biti pogrešna, pa zato veoma studiozno pristupa njenom donošenju.
- Izolacija
Iako šizofreničari žele da budu sami, oni kao i svi ostali, vole da imaju socijalne kontakte. Oni su im potrebni iz emotivnih razloga, ali i iz praktičnih razloga – potrebni su im ljudi da bi im pomogli u svakodnevnom životu.
Izolacija je ponekad rezultat depresije. Šizofreničar (posle akutne faze) može da shvati da se loše ponašao, da je ponizio sebe, da je prekinuo svoje školovanje, karijeru ili emotivne veze tj. da je pogrešio u nekim stvarima u životu, što je nepodnošljiv osećaj za nekoga ko sebe doživljava kao posebnog. Isto tako shvata da ponekad ne može da podnese isti stepen stresa kao njegovi prijatelji. To je takođe nepodnošljivo. Drugo depresivno osećanje je posledica gubitaka sumanutih misli (kako ih nazivaju stručnjaci), koje su činile da se šizofreničar oseća posebnim. Posle terapije, ovo ubeđenje više ne postoji i iako sada realističan, šizofreničar može da postane depresivan. Realnost sigurno ne može da zameni lepotu fantazije.
U periodu oporavka šizofreničari najviše žele da budu sami. Oni ne traže i ne trpe baš najbolje društvo drugih osoba. Izgleda im kao da se nešto ispraznilo, pa su samim tim energija i interesovanja za socijalne odnose smanjene.
- Apatija, nedostatak motivacije, nedostatak interesovanja, smanjena energija
Ove pojave se često izjednačavaju sa lenjošću. Oni isto izgledaju, ali su u stvari produkt umora neslućenih granica, pa samim tim šizofreničar ne oseća da je sposoban da se aktivira.
Šizofreničar koji je zadubljen u svoje teške misli najviše svog vremena provodi u krevetu i nema volju da učestvuje u kućnim aktivnostima. Najteže misli šizofreničara iscrpljuju do te mere da mu se čini da je isceđen kao limun. Taj osećaj može da traje i iako je u pitanju odmor, on je dosadan, težak i monoton.
...posto sam i ja napisala da ti naucnici nista nisu tvrdili...ne zanima me da se tebi dalje pravdam jer ti nisam ni uputila objasnjenja....a sta cu da citam, sigurno necu s tobom sa se savetujem...niti sam ti trazila misljenje o koncetraciji...mada se ne bi reklo ni da kod tebe cvetaju ruze pamcenja
vidi ko kaze
stvarno si se "uzdigla " iznad situacije i mene
