Da li je kasno???

[X Black]

Imam 26 godina,i chudnu zivotnu pricu.

Poslednjih 6 godina proveo sam po bolnicama,kucnoj izolaciji,sa depresijom.
Razlog su mnoge infekcije i autoimune bolesti,da skartim zdravlje.

Bio sam zatvoren u sobi,ili pak provoeci vreme po ordinacijama,sa novim zadacima tipa novi nalaz kontrola i sl.

Verovali ili ne izasao sam mozda 10 puta u kafic za to vreme.
Batalio sam socijalne kontakte,i bio sam nepoverljiv prema ljudima.

Ta izolacija zbog zdravstvenog stanja i nikakva piodska porodice su me unistili kao
osobu.

Posto sam fizicki privlacna osoba i veoma komunikativna,mnogi nisu razumeli moju situaciju..ziveti sam ,izolovan,van drustvenih desavanja.

Sebi prebacujem to da sam mogao da imam sve u zivotu,ali situacija me naterala na nesto totalno drugachije.

Sada kada stupim u neku komunikaciju sa ljudima totalno sam napet,nervozan...
...definitivno asocijalan tip.

Svi moji drugovi su se pozenili,iziveli i sl. ...a ja sam bio zadnji put sa devojkom pre 5god...a svi koji me ne znaju misle da sam promenio 555....

Bio sam kod psihijatra ali nisam isao u detalje ,jednostavno nisam imo poverenja u choveka,delovao je nezaintereovan za moj slucaj.

Da li mislite da chovek sa 26 godina moze da nadoknadi toliko izgubljeno vreme???

 

[Dača R]

Imam 26 godina,i chudnu zivotnu pricu.

Poslednjih 6 godina proveo sam po bolnicama,kucnoj izolaciji,sa depresijom.
Razlog su mnoge infekcije i autoimune bolesti,da skartim zdravlje.

Bio sam zatvoren u sobi,ili pak provoeci vreme po ordinacijama,sa novim zadacima tipa novi nalaz kontrola i sl.

Verovali ili ne izasao sam mozda 10 puta u kafic za to vreme.
Batalio sam socijalne kontakte,i bio sam nepoverljiv prema ljudima.

Ta izolacija zbog zdravstvenog stanja i nikakva piodska porodice su me unistili kao
osobu.

Posto sam fizicki privlacna osoba i veoma komunikativna,mnogi nisu razumeli moju situaciju..ziveti sam ,izolovan,van drustvenih desavanja.

Sebi prebacujem to da sam mogao da imam sve u zivotu,ali situacija me naterala na nesto totalno drugachije.

Sada kada stupim u neku komunikaciju sa ljudima totalno sam napet,nervozan...
...definitivno asocijalan tip.

Svi moji drugovi su se pozenili,iziveli i sl. ...a ja sam bio zadnji put sa devojkom pre 5god...a svi koji me ne znaju misle da sam promenio 555....

Bio sam kod psihijatra ali nisam isao u detalje ,jednostavno nisam imo poverenja u choveka,delovao je nezaintereovan za moj slucaj.

Da li mislite da chovek sa 26 godina moze da nadoknadi toliko izgubljeno vreme???

Može naravno, zašto ne bi mogao. Živi kako ti se živi. Ako hoćeš u diskoteku, idi u diskoteku, ako hoćeš devojku, traži devojku. Nema razloga da ti prebacuješ sebi šta si mogao u životu, a šta nisi. Situacija je bila takva i ti nisi mogao da biraš, mogao si da se prilagodiš i ti si to uradio najbolje što si umeo. Na kraju, koliko sam razumeo, sad je gotovo sa zdravstvenim problemima, što znači da je najgore prošlo i da bi lepi dani tek trebalo da slede.
Što se tiče te anksioznosti i napetosti u socijalnim kontaktima, to je normalna reakcija pogotovu ako dugo nisi stupao u komunikaciju sa ljudima. A i nema razloga za taj strah u komunikaciji, nećeš zas*ati ništa...nisu se stvari mnogo promenile od kad si počeo sa izolacijom...fudbal, devojke, politika, filmovi i dalje su aktuelne teme . Naravno, moj ti je savet da ako osetiš da nećeš moći da izađeš na kraj sa tom nervozom u komunikaciji, ili još uvek postoje one depresivne reakcije koje si spominjao na početku, javiš se nekom psihoterapeutu i malo popričaš sa njim...verujem da će kod tebe brzo doći do poboljšanja.
Digni glavu...najgore je prošlo . Pozdrav.

 

[gost 277161]

Nisi nista propustio , verujem da si samo za to vreme ojacao i psihicki i fizicki .
Kazes da si i fizicki privlacan , sto je svakako plus .
Imao si probleme , resavao si ih na svoj nacin , to je sasvim u redu .
26 godina nije nista , tek tada pocinje pravi zivot , ako si resio probleme koje si imao ,
pokusaj da nadjes dobrog psihoterapeuta i vidieces kako ce stvari da ti krenu nabolje .
Zelim ti svu srecu i da resis probleme koje imas

 

[X Black]

Hvala drugovi za podrsku.Cenim to!...priznajem i znaci mi u ovom trenutku.

 

[Sarvaš]

Hvala drugovi za podrsku.Cenim to!...priznajem i znaci mi u ovom trenutku.

Kako moze da ti bude kasno ? Sve je to u glavi .
Ja sam izgubio oko 15g ucestvujuci 4 g u ratu i racunajuci vrijeme koje mi je trebalo da se
skuchim i psihicki oporavim . Danas sam pretekao dosta njih .
Napravis dobar plan i guras .Svaki stepenik koji predjes dace ti energiju da guras dalje .
Za 20g se pitaj da li si zakasnio , a ne sada !

 

[Џорџи]

Potrazi na drugom mestu strucnu pomoc..bavi se sportom..yoga..knjige to ce ti dati pribranost za normalan pristup ljudima

 

[Grof Turkul]

Imam 26 godina,i chudnu zivotnu pricu.

Poslednjih 6 godina proveo sam po bolnicama,kucnoj izolaciji,sa depresijom.
Razlog su mnoge infekcije i autoimune bolesti,da skartim zdravlje.

Bio sam zatvoren u sobi,ili pak provoeci vreme po ordinacijama,sa novim zadacima tipa novi nalaz kontrola i sl.

Verovali ili ne izasao sam mozda 10 puta u kafic za to vreme.
Batalio sam socijalne kontakte,i bio sam nepoverljiv prema ljudima.

Ta izolacija zbog zdravstvenog stanja i nikakva piodska porodice su me unistili kao
osobu.

Posto sam fizicki privlacna osoba i veoma komunikativna,mnogi nisu razumeli moju situaciju..ziveti sam ,izolovan,van drustvenih desavanja.

Sebi prebacujem to da sam mogao da imam sve u zivotu,ali situacija me naterala na nesto totalno drugachije.

Sada kada stupim u neku komunikaciju sa ljudima totalno sam napet,nervozan...
...definitivno asocijalan tip.

Svi moji drugovi su se pozenili,iziveli i sl. ...a ja sam bio zadnji put sa devojkom pre 5god...a svi koji me ne znaju misle da sam promenio 555....

Bio sam kod psihijatra ali nisam isao u detalje ,jednostavno nisam imo poverenja u choveka,delovao je nezaintereovan za moj slucaj.

Da li mislite da chovek sa 26 godina moze da nadoknadi toliko izgubljeno vreme???

Narodna mudrost kazhe: Ebo ne ebo kurrcu vreme prolazi!
to nadoknaditi ne mozes ali mozes sve ostalo...
mlad si,zivot je pred tobom,i nemoj da se plasis kontakata,razgovora i odbijanja...
bice i devojaka i svega,samo dovedi zdravlje u red!
jer je najvaznije da si zdrav,sve ostalo je manje bitno...
niko ne kaze da je lako,ali glavu gore,i izbori se!
hrabro napred junaci,slomljeni su definitivno!!!

 

[Egreta27]

Posto si tih 6 godina, kako kazes bio izolovan, vjerovatno nisi imao prilike s nekim razmijeniti iskustvo, ono sto te tisti...
A vjeruj da nisi izolovan...ima istih/slicnih primjera koliko hoces...znam iz najblizeg okruzenja.
Samo sto neko krije, neko se jos dodatno osami i sl.
Nije kasno, naravno...
Ljudi ostanu bez dijela tijela, ili paralizovani, pa nastave zivot...
...ili materijalno-ostanu bez icega, pa sve ispocetka...borba, kako god okrenes...
I sve one godine sto ce cini "izgubljene"-nekad i nisu...ako ih gledas kao takve...prosto-nije svaciji put isti. Neko nesto prodje ranije, neko kasnije...nesto i naucis u svemu tome.
...ako imas priliku, nadji nacin da razmijenis iskustvo sa nekim ko je prosao isto/slicno sto i ti, ukljuci se u neku drustvenu aktivnost koja ti prija, sta volis-neki kurs, sport rekreativno...
Nisi asocijalan tip, to je samo strah, trema...dosta ljudi se s tim bori...

 

[X Black]

Generalno vreme sam provodio citajuci i gledajuci dokumentarne emisije...moze se reci da sam nachitan.
U komunikaciji se uopste ne primeti da sam bio u takvoj poziciji,naprotiv kao da zivim kao i ostali.
Imam utisak kao da imam masku,laznu masku,kao sve je ok a u sushtini nije tako....to se srtucno zove maskirana depresija.
Pio sam par meseci lekove protiv amksioznosti,ali sam ih batalio jer ne bih da vise trujem telo....imao sam neuspeli suicid tabletama pre godinu dana.

Evo sad posle dugog vremena trazim posao i nadam se da cu poceti nesto da radim.

 

[Egreta27]

Ipak nije izgubljeno vrijeme, eto i sam kazes...citao si, gledao dokumetarce...
Vidi, svako nosi izvjesnu masku...jer tesko da znamo bas svakoga u dusu, pa cak i najblize? Samo sto neko ima uvjerljiviji gard, nastup...i svako ima izvjesnu dozu straha od necega...
Za lijekove nisam strucna...da li da uzimas ili ne i sta...
Ali znam da vjezbanje aktivira endorfin-tzv. hormon srece...boravi sto vise na dnevnom svjetlu, setaj, bavi se necim rekreativno-sta god-trckaraj, joga, ...
Posao, uopste nesto cim se okupiras je pozeljno, cak i neophodno. (drzim fige da nadjes nesto)

 

[X Black]

Hvala Eg.Cesto se pitam kako sam podneo tu samocu...naucio sam da zivim sam sa sobom.Imam jednog jako kvalitetnog druga/prijatelja,ali cini mi se kao da
mi je najbolje kad sam sam sa sobom,nadam se da razumete sta hocu da kazem.Nekako gladam stvari iz realnog ugla.Imao sam dosta prijatelja li kad mi se slosilo ni jednog na kilometar,i
jos mnogo stvari u koje sam se razocarao,...mnogo.Zaista u zivotu sam bio jedan ,da ne zvuci pateticno ,baksuz.Ali zaista..Iskreno izgubio sam malo mesto u vremenu i prostoru.

 

[Жика Живац]

Hvala Eg.Cesto se pitam kako sam podneo tu samocu...naucio sam da zivim sam sa sobom.Imam jednog jako kvalitetnog druga/prijatelja,ali cini mi se kao da
mi je najbolje kad sam sam sa sobom,nadam se da razumete sta hocu da kazem.Nekako gladam stvari iz realnog ugla.Imao sam dosta prijatelja li kad mi se slosilo ni jednog na kilometar,i
jos mnogo stvari u koje sam se razocarao,...mnogo.Zaista u zivotu sam bio jedan ,da ne zvuci pateticno ,baksuz.Ali zaista..Iskreno izgubio sam malo mesto u vremenu i prostoru.

кад си имо 7 година ниси могао ни да замислиш како је са 15, са 15 ни близу ниси могао да предпоставиш какав си са 26.
мењамо се и тако сазревамо, прошло није испред и никад га нећемо другачије проживети. имаш свој пут, сваки корак је само наставак, овај данас започиње твој живот.

 

[gost 198065]

Imam 26 godina,i chudnu zivotnu pricu.

Poslednjih 6 godina proveo sam po bolnicama,kucnoj izolaciji,sa depresijom.
Razlog su mnoge infekcije i autoimune bolesti,da skartim zdravlje.

Bio sam zatvoren u sobi,ili pak provoeci vreme po ordinacijama,sa novim zadacima tipa novi nalaz kontrola i sl.

Verovali ili ne izasao sam mozda 10 puta u kafic za to vreme.
Batalio sam socijalne kontakte,i bio sam nepoverljiv prema ljudima.

Ta izolacija zbog zdravstvenog stanja i nikakva piodska porodice su me unistili kao
osobu.

Posto sam fizicki privlacna osoba i veoma komunikativna,mnogi nisu razumeli moju situaciju..ziveti sam ,izolovan,van drustvenih desavanja.

Sebi prebacujem to da sam mogao da imam sve u zivotu,ali situacija me naterala na nesto totalno drugachije.

Sada kada stupim u neku komunikaciju sa ljudima totalno sam napet,nervozan...
...definitivno asocijalan tip.

Svi moji drugovi su se pozenili,iziveli i sl. ...a ja sam bio zadnji put sa devojkom pre 5god...a svi koji me ne znaju misle da sam promenio 555....

Bio sam kod psihijatra ali nisam isao u detalje ,jednostavno nisam imo poverenja u choveka,delovao je nezaintereovan za moj slucaj.

Da li mislite da chovek sa 26 godina moze da nadoknadi toliko izgubljeno vreme???

Neobično mi je čut čoveka od dvajstšest godina da se pita je li kasno. Ja sam prošla kobne Isusove, pa se držim.

Ali, ovo nije nikakvo bezobrazno pametovanje, obzirom da mogu shvatit o čemu govoriš - ako i ne u svemu, onda svakako velikim delom.

Otkriću ti jednu tajnu. Ja nikad za veka nisam osećala socijalnu pripadnost ma kome, ili čemu. Tokom određenog perioda mog života, to je bila muka veća nego bi je mnogi shvatili (ili ikada jesu); ili mi je namera da je detaljišem. Iz ove perspektive, i ovih godina; imala sam sreću da vrlo rano, i onako klot, sama; dođem do spoznaje.

Uvek si sam. Uvek si odvojen od drugih. Posmatrajući ljude svo ovo vreme, bilo je otužno lako shvatiti sledeću - i, možda, jedinu - istinu: da su u mnogo većoj muci oni koji sebe nisu u stanju videti odvojeno od ostalih. Kao jedinke. Ne moći postojati sam neizbežno dovodi do nesreće i zlodela. Ovisnici o tuđoj potpori i odobravanju po svaku cenu uradiće ma šta da podupru svoj nesretni defekt. Čovek koji ne može biti sam sa sobom poći će za ma čim i ma kim, i uraditi šta god bi mu poduprlo - nek mi profesionalci na ovoj temi oproste - onaj slabašni ego.

Nemogućnost uklapanja nije nikakvo zlo. Jeste teže, jeste gadnije. Zavisi koliko mariš. Ja ne marim za ljude pa pretpostavljam da mi je to olakotna okolnost; ali, čak i ako imaš sasma prirodne socijalne potrebe, to što nisi adekvatan da ih ostvariš samo po sebi ne znači ništa.

Izlasci i ženidbe poznanika zadnje su merilo za kojim bi se ma ko pametan trebao povoditi. To nije merilo čoveka, zar stvarno moram naglas govoriti takve stvari? Reći će ti da se lečiš i da ne odustaješ.

Ja ti kažem da ne odustaješ od sebe. Ma koji razlozi bili, posledica se nećeš ratosiljati dok ne raščistiš s razlozima i uzrocima.

Čak ni onda, to neće značiti odustajanje od sebe. Neodustajanje od sebe samog je zadnja odstupnica.

Misliš da ju je svet vredan? Svet je onakav kakav želiš da bude.

Razmisli bolje.

 

[gost 281699]

Hajde druze, pa ti imas samo 26 godina racunaj da ces zivjeti 90 Dok je neko setao po diskotekama, ti si radio na sebe citajuci knige , u samoci se stice mudrost, cak mnogi spirituani ucitelji proprucuju to.Ljudi odlaze na Tibet da bi bili sami Svako ima svoj put , ti si isao svojim. Ko zna mozda se nekad pokaze da je sve to za tebe bilo blagodat, naucio stvari koji ti mogu pomoci da mozda vise cjenis zivot, slobodu . Ljudi mogu mnogo puta u zivotu da zatvore jedanu stranicu zivota i zapocnu novu. Sve je tako kako je trebalo biti, sve sto nam se desava ima neki razlog.

Ipak, ti imas samo 26 godina Nadji sebe curu i sve ce biti u redu

 

[cole1]

Imam 26 godina,i chudnu zivotnu pricu.

Poslednjih 6 godina proveo sam po bolnicama,kucnoj izolaciji,sa depresijom.
Razlog su mnoge infekcije i autoimune bolesti,da skartim zdravlje.

Bio sam zatvoren u sobi,ili pak provoeci vreme po ordinacijama,sa novim zadacima tipa novi nalaz kontrola i sl.

Verovali ili ne izasao sam mozda 10 puta u kafic za to vreme.
Batalio sam socijalne kontakte,i bio sam nepoverljiv prema ljudima.

Ta izolacija zbog zdravstvenog stanja i nikakva piodska porodice su me unistili kao
osobu.

Posto sam fizicki privlacna osoba i veoma komunikativna,mnogi nisu razumeli moju situaciju..ziveti sam ,izolovan,van drustvenih desavanja.

Sebi prebacujem to da sam mogao da imam sve u zivotu,ali situacija me naterala na nesto totalno drugachije.

Sada kada stupim u neku komunikaciju sa ljudima totalno sam napet,nervozan...
...definitivno asocijalan tip.

Svi moji drugovi su se pozenili,iziveli i sl. ...a ja sam bio zadnji put sa devojkom pre 5god...a svi koji me ne znaju misle da sam promenio 555....

Bio sam kod psihijatra ali nisam isao u detalje ,jednostavno nisam imo poverenja u choveka,delovao je nezaintereovan za moj slucaj.

Da li mislite da chovek sa 26 godina moze da nadoknadi toliko izgubljeno vreme???

boli tebe k.... sam kazes da si privlacan nacitan nacices lako ribe sve to moze da se nadoknadi pitanje je stacemo mi koji nismu privlacni?

 

[Egreta27]

Hvala Eg.Cesto se pitam kako sam podneo tu samocu..naucio sam da zivim sam sa sobom.Imam jednog jako kvalitetnog druga/prijatelja,ali cini mi se kao da
mi je najbolje kad sam sam sa sobom,nadam se da razumete sta hocu da kazem.Nekako gladam stvari iz realnog ugla.Imao sam dosta prijatelja li kad mi se slosilo ni jednog na kilometar,i
jos mnogo stvari u koje sam se razocarao,...mnogo.Zaista u zivotu sam bio jedan ,da ne zvuci pateticno ,baksuz.Ali zaista..Iskreno izgubio sam malo mesto u vremenu i prostoru.

Znas onu izreku-ne daj Boze da saznas granice svoje izdrzljivosti...ili od goreg ima gore... (...prica o covjeku koji je hodao bos, i zelio cipele, i svaki dan prolazio pored izloga, i patio sto on nema cipele...a onda jedan dan vidi covjeka bez obe noge, u kolicima, i prestade da se zali sto nema cipele...bice kad bude....)
Kako si se izborio, podnio sve to, samo ti znas...a cim si se izborio-sam, jaci si nego sto pretpostavljas.
Uh, prijatelji..."prijatelje sreca stvara, nesreca provjerava"...
A i ta nesreca, nikad ne ide sama, zareda se losih stvari...sto bi moja baka imala obicaj reci-svako se sa svojim krstom rodi i nosi ga...
Najvaznije je da ti volis sebe, radis na sebi (tezis onome sto istinski zelis), svaki dan nadjes neki razlog za smijeh...ako ti je zaista nepodnosljiva svakodnevnica, osjecas se lose, i nisi sam u stanju da izadjes na kraj s tim, posavjetuj se sa strucnjacima, ili nekim bliskim...
Kad zaboli zub, ode se kod zubara...kad zaboli dusha...ljudi uglavnom izbjegavaju psihologe/psihijatre...zbog predrasuda ili cega vec...
Ako imas prilike/mogucnosti volontiraj za pocetak, ili dok ne nadjes posao...ako volis zivotinje, i mozes-nabavi psa ili macku, dokazano je da njihovo prisustvo umiruje...

 

[Deena]

boli tebe k.... sam kazes da si privlacan nacitan nacices lako ribe sve to moze da se nadoknadi pitanje je stacemo mi koji nismu privlacni?

Sad razumem sto se lozis na Sandru Bulok

Potrazi na drugom mestu strucnu pomoc..bavi se sportom..yoga..knjige to ce ti dati pribranost za normalan pristup ljudima

Tacno, ali moze to i da bude korisno u socijalnom smislu.
Kreni na neki kurs, neki jezik recimo ili jos bolje ples ili tako nesto gde zene vape da se pojavi neko musko.

Nisi nista propustio , verujem da si samo za to vreme ojacao i psihicki i fizicki .
Kazes da si i fizicki privlacan , sto je svakako plus .
Imao si probleme , resavao si ih na svoj nacin , to je sasvim u redu .
26 godina nije nista , tek tada pocinje pravi zivot , ako si resio probleme koje si imao ,
pokusaj da nadjes dobrog psihoterapeuta i vidieces kako ce stvari da ti krenu nabolje .
Zelim ti svu srecu i da resis probleme koje imas

Pridruzujem se zeljama.

Nisi usamljen u toj situaciji, u sustini na isto ti dodje da li si svakog dana spavao do dva, pa se mantao da nesto pojedes, popijes kafu, izlazio ili gledao filmove celu noc kao sto vecina studenata radi kad nije rok. Kazem vecina koja nije kao Bane dobri sin, da me ne lincuju dobra deca koja uce po celu noc.

Samo treba da se to sredi u glavi, inace nisi mnogo propustio, jos u tim godinama...mada ako ti se drustvo pozenilo onda zivis u nekoj manjoj sredini zar ne? Onda je malo teze prilagoditi se, ali pretpostavljam da nije nemoguce.

 

[X Black]

Imacu vase savete na umu.Polako pa shta bude.Valda i mene jednom pogleda onaj odozgo.

 

[cole1]

Sad razumem sto se lozis na Sandru Bulok :lol:



Tacno, ali moze to i da bude korisno u socijalnom smislu.
Kreni na neki kurs, neki jezik recimo ili jos bolje ples ili tako nesto gde zene vape da se pojavi neko musko.



Pridruzujem se zeljama.

Nisi usamljen u toj situaciji, u sustini na isto ti dodje da li si svakog dana spavao do dva, pa se mantao da nesto pojedes, popijes kafu, izlazio ili gledao filmove celu noc kao sto vecina studenata radi kad nije rok. Kazem vecina koja nije kao Bane dobri sin, da me ne lincuju dobra deca koja uce po celu noc.

Samo treba da se to sredi u glavi, inace nisi mnogo propustio, jos u tim godinama...mada ako ti se drustvo pozenilo onda zivis u nekoj manjoj sredini zar ne? Onda je malo teze prilagoditi se, ali pretpostavljam da nije nemoguce.

pa sandra je itekako privlacna

 

[bezibre!]

definitvno, svako jutro počinje novi život
i realno sagledavši prošlost ne postoji niti se računa
najvažnije je da si zdrav
a sve ostalo ce se skockati
deluje teško početi od nule, graditi socijalne odnose i veze ali je zapravo lako
prosto živi zaboravljajući ono što je iza tebe
nemaš šta da nadoknađuješ, nemaš dug nikome pa da vraćaš
na kraju krajeva ljudi ipak jesu empatični i maće razumevanje i podršku i za tvoju prethodnu situaciju
ajde diži taj ego i dupe i ostale organe i naravno stav sliku na odgovarajuću temu

 

[X Black]

I dalje imam problema sa zdravljem,ali za razliku od ranije ga drzim pod kontrolom.

Nacinio sam prvi korak.Zadnjih nekoliko dana sam poslao bezbroj CV-ija.Toliko od mene za sada.

 

[ljubana]

Put od hiljadu milja počinje jednim korakom.
Drži se.
Mnogi su se izborili, izborićeš se i ti.

 

[X Black]

Sve to stoji.Ali stoji i rana na dushi.
To sporo zaceliva.

Na kraju krajeva pokazace vreme.

 

[ljubana]

Moraš da nadješ smisao života i ne smeš da se prepustiš samosažaljenju.
Mnogima, koji su bili i zdravi i pravi, najbolje godine su nastupile tek posle tridesete.

 

[gost 277161]

Nemas puno godina , mozes i za samo 3 meseca da prozivis ono sto neki ne prozive za 3 godine .Tako da nema mesta panici
Opusti se , radi na sebi . Postavi si neki cilj i laganim koracima ka njemu .
Pomenuo si rane na dusi , e sada da ne duzim , ali bas zbog toga bi trebao da odes kod nekog dobrog psihoterapeuta.