Da li je kasno???

Гледај, сам се родиш и сам умиреш и најчешће кроз живот идеш сам. Тек неко, понекада путује с тобом. Што пре то схватиш, и још битније прихватиш биће ти лакше у животу и свака рана ће се брже зацелити. Кога брига за ожиљке, намажеш их нечиме и замаскираш и идеш даље. Сви имају некакве ожиљке, мање или више. Није ствар немати ниједан ожиљак, него их знати носити и живети са њима. Ово не значи да треба остатак живота провести у кући, значи само да ни осталима није увек сјајно. А довољно си млад да живиш и не препустиш се томе што те погађа и мучи.
 
Mislim da se radi o dusevnim ranama , teskom periodu koji je ostavio traga . . .
U svakom slucaju , treba gledati napred i razmisljati pozitivno .:)
Pogotovo sto nema puno godina (26), sada mu tek zivot pocinje :)
 
Poslednja izmena:
О душевним ранама сам и писао. Не знам да ли постоји неко ко их нема. Рањавање може почети од тренутка првог сећања или може наступити касније. Могу бити мала боцкања, а може бити једно велико. Што кажу људи свакоме је његова рана најтежа. Сумњам да постоји жива душа која није рањена.
Нека размишља он позитивно, али увек на опрезу, поготово што му фали искуство без обзира на знање.
 
Razumem te , moj savet ti je da nadjes dobrog terapeuta .Bas to pozurivanje je izazvano time sto mislis da si nesto propustio , negde zakasnio itd . . .
Danas se gotovo svi poblemi mogu resiti , za neke treba malo vise vremena , ali vredi, posmatraj to na taj nacin :)
Nemas razloga da se brines
 
Da. Ti očigledno ponovo učiš da hodaš. Ipak, dugo si bio bolestan i izolovan.
Trebalo bi da nadješ nekog da ti pomogne u tim koracima, da ne bi napravio grešku koja bi te možda dodatno uznemirila. Treba ti neko stručan ko će da te usmeri, ohrabri, smiri.... Moj iskreni savet ti je da nadješ nekog psihologa. Ima ljudi koji su dosta dobri u svom poslu. Raspitaj se. Ipak ti je ovo bitan životni period. Ne moraš sam da prolaziš kroz dileme i probleme.
 
X Black:
I
Ta izolacija zbog zdravstvenog stanja i nikakva piodska porodice su me unistili kao
osobu.
Kliknite za proširenje...
Nije ti bilo lako, ali ni slucajno nemoj da gledas sebe kao unistenu osobu. Unisten je neko kome nema pomoci, a u tvom slucaju pomoci ima i te kako, jako si mlad, i gledaj na to kao na prolaznu fazu, a nikako ne kao na unistenje. Veoma si mlad i imas ispred sebe jos mnogo vremena i mogucnosti.
btw, verujem da mnogi tvoji drugovi koji su se do sada pozenili misle da je tebi bolje nego njima ;) tvoje vreme tek dolazi :)
 
sarvas:
Kako moze da ti bude kasno ? Sve je to u glavi .
Ja sam izgubio oko 15g ucestvujuci 4 g u ratu i racunajuci vrijeme koje mi je trebalo da se
skuchim i psihicki oporavim . Danas sam pretekao dosta njih .
Napravis dobar plan i guras .Svaki stepenik koji predjes dace ti energiju da guras dalje .
Za 20g se pitaj da li si zakasnio , a ne sada !
Kliknite za proširenje...
:ok:...
 
X Black:
I dalje imam problema sa zdravljem,ali za razliku od ranije ga drzim pod kontrolom.

Nacinio sam prvi korak.Zadnjih nekoliko dana sam poslao bezbroj CV-ija.Toliko od mene za sada.
Kliknite za proširenje...
Nemoj da shvatis suvise dramaticno ako se ne zaposlis odmah jer je takva situacija generalno. Posto do sada nisi pokusavao da se zaposlis, nije lose da to imas u vidu. Samo uporno i odbijanja ne shvataj licno :zag:
 
Nadam se da je takao kao sto kazes.
Chesto se pitam da li je to sudbina ili nesto sl.

Negde procitah da smo mi ziveli vec nase zivote a da ih sad ponovo ,svesno,prozivljavamo..ono kao deza vu.

Napravicu malu digresiju,ranije sam kao mladji sanjao neke scene a nedavno ih proziveh.
 
Moja preporuka ti je da se skoncentrišeš na svoj trenutni život i da se polako, ali sigurno vratiš u njega.
Na realnom nivou.
Mislim da ne bi trebao da se opterećuješ nekim bau vau stvarima, jer si slab mentalno trenutno, i samo mogu da te zbune i uvedu u gore stanje.
 
Nije pitanje da li je kasno .. nego da li možeš to što želiš i što je prirodno da želiš ... sve se može kad se hoće, ali i sve ima svoju cijenu..zapitaj se koliko si spreman da daš sebe za to što želiš ...
..ožiljci ostaju ... izgubljeno vrijeme se ne može nadoknaditi i provod(ili život) sa 18 nije isto što i provod sa 26 ili 30 ... Izgubljeno, na kraju krajeva i nije toliko bitno..bitno je ono što dolazi ...
 
Toga se i bojim.U nekim situacijama sam veoma inpulsivan,...tako je bilo i sa prvim pokusajem suicida,nisam bio ni svestan da sam uzeo punu saku benzodiazepama,..bojim se da se ne desi o5 slicno.Da budem iskren sa vama,cesto mi se vrti po glavi suicidna misao,ideja...bojim se ponekad za sebe.
 
Ako se bojiš za sebe, znači da ti je do sebe i stalo.
Ali, moraš da shvatiš da ne možeš, niti imaš razloga, da se boriš sam protiv tako nezgodne bolesti.
Malo po malo, uz stručnu i Božju pomoć, biće ti bolje.
To je nešto u šta jednostavno moraš verovati. Postoje ljudi koji su se i školovali da bi mogli da pomognu ljudima kao što si ti. Samo, moraš da budeš iskren prema svom lekaru, da bi ti dao pravi lek i savet.
 
Dobro je sto o tome pricas.
Dobro je sto trazis resenje.
Iako niko ne moze do kraja da razume tudji problem, samo bih htela da te podsetim da vecina ljudi (ako ne i svi) imaju periode u zivotu kada im zivot deluje prazan, kada sebe mrze, osudjuju ili sazaljevaju.
To bude i prodje, samo ako je ikako moguce nemoj da mislis da si ti u losijoj situaciji nego drugi. Svako ima svoj teret, nikome ne cvetaju ruze, ali zivot mnogo vredi, svaki covek mnogo vredi, i kada i nije onako kako bismo zeleli i te kako ima smisla ziveti.
Potrazi pomoc. Ako ti neki terapeut ne odgovara, trazi dalje, ako i drugi ne valja, trazi dalje.
Nisi se rodio slucajno, postuj i voli sebe, budi svestan da si bas takav kakav jesi dragoceno ljudsko bice!:)
Sigurna sam da ces iz svog problema izaci kao pobednik!!!:D
 
Sve to stoji sto kazete.Sve stoji...i psihoterapeuti i sl...zvuci logicno...ali u meni radi takav mehanizam da ne verujem nikome,..
asocijacija na psihologa/terapeuta osoba koja je placena da te saslusa ili koju ces platiti za to.Nekako kad sam bio jednom kod psihoterapeuta
kao da sam znao sta se da kaze na svaku moju misao.Ne znam,ali moja hipoteza je ili ces resiti sam problem u svojoj glavi,ili neces.
 
Planiram da jedan dan,sutra,prekosutra provedem u razmisljanju kako bih preispitao svoje planove za buducnost,ako ih imam,do
takvog zakljucka moram doci.
Ja sam umetnicka dusa,tacnije zavrsio sam srednju umetnicku skolu i jako sam emotivan iznutra,dok
je moja spoljasnjost,spoljasnjost sigurne i stabilne osobe.Jako emotivno reagujem na mnoge stvari
na koje obicna osoba ne bi nikada....voleo bih da to potisnem iz sebe,da budem "bez emocija".
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Da li je hipnoza moguća?
Odgovora
15
Pregleda
481
skura58
skura58
Nina
Da li je skromnost pozitivna osobina ?
Odgovora
18
Pregleda
472
Banovic Strahinja
B
B
Da li životinje misle i da li su svesna bića?
2
Odgovora
43
Pregleda
739
Metronomy
Metronomy

Back
Top