Da imas jos 24h zivota , sta bi ...?

mislim da bih se izivljavala najstrasnije na forumu, ne bih se kochila
a ako me banuju... npr IP broj

zapucala bih severno sa fotografijama
a to je glupo
nista ne bih, zvala bih forumashicu da se vidimo

e svasta : )
djeljnjaju
ovako pisem malo mislim

a ono napravite neke dugove silne a posle ispadne ima vise od 24h :>>
 
Poslednja izmena:
ova tema me podsetila na izuzetno upečatljivu poslednju scenu iz filma Melancholia, Lars von Trier-a.
dve sestre i dete jedne od nijih, suočene sa poslednjim trenucima života.....dete koje je poslušno i mirno, majka koja je očajna i slomljena i sestra, koja je rezignirana i melanholična kao i čitav film kojem nedostaje bilo kakva iluzija da nada uopšte postoji...
mislim da bih poslednji dan provela u nekom od ovakvih raspoloženja.


 
U slucaju da sam pri parama otisla bih na neko more(avionom,razume se posto raspolazem samo sa 24 sata)i odatle bih poslala razglednicu svima koji me znaju...da se oprostim:cool:
Ako bas nema para za more,videla bih da organizujem nekako taj dan da mi bude drugaciji od svih koje sam za zivota prozivela,ne znam...mozda bih skocila padobranom ili nesto tako...:)
 
Da li je iko od vas osetio da je izgubio nekog ko mu je bio sve u zivotu i ko je disao sa vama ko je znao sve vase tajne ili ko vas je voleo vise od sbog zivota? Verovatno nije i bolje sto nije jer sva ova vasa pisanije ne bi ni priblizno bila takva.Da znam da cu umreti za 24 sata rekla bi mu da ga bezuslovno volim i da mu prastam sve sto mi je i nije uradio da mi oprosti sve uvrede koje sam mu mozda nanela sve muke koje sa mnom prosao da cu biti tu ako ikako mogu da cu ga cekati kolio god je potrebna i da me nikad ne zaboravi.Da mu ostavljam svoje blago da ga cuva o i brine o njemu onako kako smo to zajedno radili. Zagrlila bih ih sve i drzala tako do samog kraja da mogu sa sobom da ponese barem taj njihov miris. Drzala bi glavu na njihovi grudima da slusam muziku srca kojima sam ja dala zivot jer na tom putu smrti se gubi sve.Ja gubim njih a oni mene. Ja cu otici i nece mi vise biti nista bitno ali oni ostaju mileci na mene i noseci taj krst tuge jer sam ih izneverila i ostavila prerano. 24 sata je malo da se covek oprosti i uradi sve sto bi zeleo. jer u tih 24 sata bi zeleli da skupimo ceo svoj zivot i zeleli bi da kazemo toliko toga a to je tako kratko vreme.Ali bolje i toliko vremana imati nego otici u sekundi nenajavljeno i bez reci jer to toliko boli da prosto razdire dusu i telo.
 
Prvo voleo bih da to bude lep dan, suncan ali ne previse topao i onda bih verovatno to vreme proveo u krugu porodice, cuo bih se i pozdravio sa prijateljima, malo svirao na gitari i harmonici, igrao bih se sa macicima, malo provozao auto i bicikl i klopao nesto sto volim... u principu isto sto i bilo kog drugog dana, jedino bih preskocio vesti i informativne sadrzaje, ne bih hteo nista ruzno da cujem tog dana...
 
Na nashu srecu, ne mozemo znati tacno vreme nase smrti. U tome nas sprecava nada. Kada bi smo znali, poludeli bi smo.
Ali eto, recimo da, kad bih znao, isto sto i Kosminica, grlio i ljubio decu, i ronio suze junacke. z:cry:
Neko kratko vreme, pre same smrti, otishao bih, da me niko ne vidi, kako umirem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Z
  • Anketa Anketa
Шта би пијуцкали уз ово?
Odgovora
8
Pregleda
274
Manga Hilux
Manga Hilux
Plavooki Treptač
Da li bi živeo ovde?
Odgovora
13
Pregleda
373
Tamburiks
Tamburiks
Paula
Šta biste kupili da imate 20+ miliona dol?
3 4 5
Odgovora
121
Pregleda
1.671
sunchaya
sunchaya

Back
Top