Saznala sam kako se zeni jedan tip u koga sam svojevremeno bila zaljubljena kao ni u koga pre ili posle njega. I to me podseti..
Kada je pocela ta nasa nazovi veza, a pocela je na osnovu sirove fizicke privlacnosti, ja sam bila toliko izbezumljena divljenjem i strascu prema njemu, da mi je tesko padalo i da disem, a tahikardije i da ne pominjem. I to se nastavilo, nesmanjenim intenizitetom..On je bio, pored toga sto je bio lep, i pametan, i zanimljiv, i ambiciozan, i pricljiv..ALI..Ja, koja sam sigurna da nisam glupacica, i koja sam imala stosta da podelim s njim, samo sam blejala u njega non stop kao curka. I kad sam pokusavala nesto da kazem, izletalo je neko zamuckivanje, sacuvaj Boze! ..Da ne duzim, ta se prica spontano zavrsila, a ja sam ostala u ubedjenju da je on ostao sa slikom o meni kao praznoj glupaci
Jel vam se to nekad desilo? Jel ima nekog leka? Inace, uopste nisam nesigurna osoba, ne znam sta to bi
ДАААААААААА, десило ми се.
С тим што сам ја сконтала шта ми се дешава па кренула у постепено размагнетисавање.
Наравно, циљ ми је био да ипак останемо у контакту, пошто сам се водила логиком да се никад не зна.
Е сад следи тактика коју сам применила:
Прво сам му послала
као грешком смс, Боже није била намењена њему него мом добром другару који се и зове и презива исто као он.Чак је и садржај смс-а био као да је намењен другу.
Он се огласио на тај смс у стилу :''Све је уреду, али мислим да си послала поруку погрешно''.
А ја се ту као силно изненадим и наговестим му да ћу га позвати на кафу.
Прође два месеца и пустим му ја смс за ту кафу.
Пристане он моментално ( знала сам ја да му се допадам, али сам имала тај трип да сам деловала као дебил пред њим, па сам морала да му докажем да нисам
)
Међутим, нешто је искрсло, па се нисамо видели, али смо се видели за две недеље, јер сам ја имала неке силне обавезе.
У међувремену смо контактирали.
И коначно се деси та кафа.
Ја се наоружала самопоуздањем, нашли се ми испред његовог посла, кад видим ја он се сав нешто зацрвенео, па се као стиди .
Не могу вам описати какав је отклон у том тренутку моје самопоуздање направило- скочило је до неба.
Кафа је прошла у пријатном разговору и након те кафе сам се ратосиљала поменутог трипа.
Од тад га зовем без устезања кад год ми затреба- постали смо другари.
И више ме ни не привлачи.
Све сам ближа схватању да мушкарац и жена могу бити прави пријатељи тек након сексуалне десензибилизације.