Ti nikad nisi video poleđinu neke slike? Ne znaš kako se kače slike na zid, zar ne?
E, pa to je čudo!
-
- Popularno:
- Adventisti (subotari) i antihrist
- On je sareni Bog! A ja volim boje!
- Da li volite pametne muškarce?
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Vučić: Još jedna loša vest za nas -...
- Нобелова Награда за Мир
- Zašto Hrvati mnogo više slušaju Marka...
- Srbija želi da kupi HEP ( hrvatsku...
- Da li volite pametne devojke ?
- Da li je to usledio poziv? Vučić obrnuo...
ČUDA BOŽIJA SVUDA OKO NAS
- Začetnik teme BOKYSTAMY
- Datum pokretanja
Ti nikad nisi video poleđinu neke slike? Ne znaš kako se kače slike na zid, zar ne?
E, pa to je čudo!
Ah, samo sam čekao... dobri, stari, neverni Toma.
Nego, potraži malo po Novom zavetu, koliko su i da li su uopšte Hristovi prvi učenici verovali u Njega između Velikog petka i Uskrsa, iako su bili prisutni i svojim očima svedočili čudima Isusovim.
Možeš li navesti više od troje ljudi koji su verovali u Njega, iako su imali tu sreću da budu u Njegovoj blizini i sa Njegovih usana čuju Njegove reči i vide Njegovu blagost i čudesnost?
Ili sam ja možda u krivu, možda je čudo neizgorelog papira kroz koji prolazi ekser, veće i za veru važnije čudo od svadbe u Kani, hodanja po vodi, Lazarovog uskrsnuća?
Zašto je hrišćanima neophodno da veruju u čuda vere, te njima posvećuju svu pažnju, umesto da se trude da žive u saglasju sa Hristovom porukom?
stewe-n.s.
Obećava
- Poruka
- 91
Pozdravljam vas-obaveze....
ikona je ostala citava da visi i to je to
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
- Poruka
- 77.429
Ah, samo sam čekao... dobri, stari, neverni Toma.
Nego, potraži malo po Novom zavetu, koliko su i da li su uopšte Hristovi prvi učenici verovali u Njega između Velikog petka i Uskrsa, iako su bili prisutni i svojim očima svedočili čudima Isusovim.
Možeš li navesti više od troje ljudi koji su verovali u Njega, iako su imali tu sreću da budu u Njegovoj blizini i sa Njegovih usana čuju Njegove reči i vide Njegovu blagost i čudesnost?
Ili sam ja možda u krivu, možda je čudo neizgorelog papira kroz koji prolazi ekser, veće i za veru važnije čudo od svadbe u Kani, hodanja po vodi, Lazarovog uskrsnuća?
Zašto je hrišćanima neophodno da veruju u čuda vere, te njima posvećuju svu pažnju, umesto da se trude da žive u saglasju sa Hristovom porukom?
ко каже да је неопходно, ево ја нисам доживео никакво "чудо" па верујем у Бога и верујем да постоје необјашњиве ствари за које ми прост народ кажемо чудо.
е сад предпостављам да ти ниси прост, па нам реци како друкчије да назовемо нама простом људском роду необјашњиву ствар.
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Mala vučica
Primećen član
- Poruka
- 703
To ti se zove bućkalo.
Bućkalom se udara po vodi što nervira somove pa izađu na površinu.
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 83.021
Е,ту смо,браћо и сестре...
Заиста,како назвати необјашњиве појаве?
Једни ће рећи:чудо Божје!
Други само:мистерија.
Трећи:ма ово је натприродно...
И запалити на подфорум Забава.
Да распредају о мистеријама.
Сто људи,сто ћуди...
Иначе,прије два дана је,кажу људи са Мањаче,проплакала икона
у једној цркви на тој планини...
Био је тамо мој колега,нисам стигао да га пропитам о томе.
Ето вам чуда.
Старији би рекли и опомене.
Ах,да-Мањача је близу Бањалуке.Или обратно,свеједно...
Заиста,како назвати необјашњиве појаве?
Једни ће рећи:чудо Божје!
Други само:мистерија.
Трећи:ма ово је натприродно...
И запалити на подфорум Забава.
Да распредају о мистеријама.
Сто људи,сто ћуди...
Иначе,прије два дана је,кажу људи са Мањаче,проплакала икона
у једној цркви на тој планини...
Био је тамо мој колега,нисам стигао да га пропитам о томе.
Ето вам чуда.
Старији би рекли и опомене.
Ах,да-Мањача је близу Бањалуке.Или обратно,свеједно...
- Poruka
- 77.429
To ti se zove bućkalo.
Bućkalom se udara po vodi što nervira somove pa izađu na površinu.
видим да тражиш нешто што не би желео да ти се деси.
ја сам се теби једном извинуо зато што си сматрао да те провоцирам, те стога очекујем исто од тебе. уколико наставиш са мном таквим арогантним тоном, немој касније да се жалиш.
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
видим да тражиш нешто што не би желео да ти се деси.
ја сам се теби једном извинуо зато што си сматрао да те провоцирам, те стога очекујем исто од тебе. уколико наставиш са мном таквим арогантним тоном, немој касније да се жалиш.
Radi ono što misliš da treba. Nemoj da te moji stavovi u tome sprečavaju.
Da se podsetimo sporne pričice. Izgoreo jedan sprat. Izgorelo je sve, uključujući okvir ikone, staklo koje je bilo preko ikone se istopilo, a ikona od papira ostala je neokrznuta i neosmuđena, da visi na ekseru koji je nastradao u požaru.
OK. Ovde imamo dve varijante. Jedna je da je dugar kojeg ne poznajemo jer na forum može da dođe bilo ko i kaže šta želi, u pravu. Jedina potpora njegovim rečima je da je to čuo od rođake koja je fina devojka i nikada ne laže. Po njegovim rečima.
Druga varijanta je da je to još jedna od izmišljenih pričica kakvih je tušta i tma. Neke od tih priča (kao Isusov pokrov) čak su i kanonizovane.
Ovome u prilog govori nekoliko činjenica. Jedna od njih je da je ikona jednostavno naknadno nabodena na ekser, kada se sve svršilo. Iz gluposti, sujeverja, obesti, vica... nije važno.
Drugo je da se staklo topi na 700-800 [SUP]o[/SUP]C. Staklo je amorfan materijal koji dobro prianja za mnoge materijale u rastopljenom stanju. Curi vrlo lagano. Šta je održavalo kombustiju koja je omogućila da se staklo rastopi i lagano spuzne niz ovaj... papir.
Znaš li koliko bi bilo potrebno recimo drveta da se istopi jedna staklena ploča?
Ti si recimo naklonjen da veruješ prvoj varijanti. Deklarisao si se kao prost čovek koji veruje u čuda. E, po meri tvoje prostoće i verovanja u čuda objasnio sam ti kako stoji stvar sa čudima. Ako te to vređa, žalim slučaj.
- Poruka
- 77.429
ево резиме
транче исприча шта је чуо и дао своје мишљење (наравно свако има право)
онда ти испричаш причу, за коју сматрам да је спрдња на рачун човека који верује у чуда.
то што ти не верујеш да се десило тако, оно што је канонизовано такође ти не даје за право да будеш саркастичан, једино ако ти је смисао живота да убијаш досаду на форуму тако што се изругујеш људима.
ја сам наклоњен својој православној вери и њеном учењу, а да необјашњиве ствари постоје-постоје и то се назива чудом.
а фала Богу што сам прост јер са том простоћом боље видим, а да ми не требају наочари.
транче исприча шта је чуо и дао своје мишљење (наравно свако има право)
Tako je, to je prava slika vjernika. Pravom vjerniku ne treba vidljivi tj materijalni dokaz. Dovoljno u Karamazovima o tome govori Dostojevski... No, da ne bjezim sa teme, velim:
Mislim da su neke stvari ili slucajne, ili namjestene... Tipa oci na nebu, Hristos na nebu, lik u stijeni itd... moze da bude i slucajnost, ali ne iskljucujem mogucnost Bozje namjere. Nebrojene su price, imam ja nekoliko iz prve ruke koje nisu ove vrste, naime radi se o stvarima U KOJIMA NE POSTOJI MOGUCNOST OBJASNJENJA ILI MJESTA BILO KOM SKEPTICIZMU !!!
Drugarica iz razreda mi prica, ciji je otac svestenik, da je u kuci njenog tetka koji je inace pobozan covjek citav donji sprat izgorio u pozaru, sve je unisteno, spaljeno...zidovi crni...
Ikona koja je stajala na zidu bila je uokvirena u ramu i preko je islo staklo. Staklo i drveni ram su unisteni, staklo se istopilo, a ram izgorio, a PAPIRNA slika tj ikona Bogorodice sa Hristom je ostala nevjerovatno citava da stoji na ekseru koji je prilicno ostecen u pozaru.
Moj rodjak, inace monah mi prica sljedece: u Hercegovini, u manastiru Tvrdos gdje je boravio dok je bio iskusenik dolazila je jedna zena Petra iz Ljubinja koja je pricala kako ima viziju monasima, kako zna da u okolini Mrkonjic Grada imaju pokopane mosti trojice mucenika koje su Turci u najezdi pobili. I dolazila je, navaljivala dok se monasi jedan dan nisu pokupili i zaputili. Dosli su na neko mjesto van bilo kog naselja i rekla je: kopaj tu i tu. Nasli su mosti tri covjeka, muskarca, iz vremena tog vremena. 80-ih godina u Ljubinje je navratio i Patrijarh Pavle, i tom prilikom je citao iz nekih spisa koji se na poseban nacin otvaraju i imaju neki zlatni povez(ne znam kako se zove to). I najednom se pergament poceo sam od sebe otvarati i zatvarati i to na poseban nacin. Svi su zaprepasceni bili, a ta zena je gledala trojicu Svetih koji su jedan za drugim dolazili i otvarali to.
Pricao mi je jos toga u Hercegovini... Ali dovoljna je ova prica...
Imao sam dvije vrlo, vrlo cudne situacije u zivotu, bas u vrijeme kada sam bio najprivrzeniji vjeri, uopste od kako sam i poceo da vjerujem. Jedna stvar je vezana za Svetoga Nikolu, koga slavim, i to na noc uoci Slave, druga je vezana za Sv. Vasilija Ostroskog.
Medjutim, ne iskljucujem mogucnost slucaja u mojim slucajevima, ali neke stvari su apsolutno jasne i prozirne, naprosto bilo kakav skepticizam ne moze da opovrgne jasnu poruku.
Treba biti kriticki nastrojen prema svemu, posebno u danasnje vrijeme, i treba biti skeptik, ali ne prelaziti u krajnost, pa vidite li ljudi da neke stvari su toliko jasne, ne znam cemu vise toliko dokazivanja u suprotno...
онда ти испричаш причу, за коју сматрам да је спрдња на рачун човека који верује у чуда.
моја констатацијаPa ovo nije ništa neobično! Evo, ja sam bio kosmonaut. U vreme moje prve i poslednje misije u kojoj je trebalo da prenesemo kanarinca u istraživačku stanicu Mir, neka budala u Njujorku bacila flašu Coca-Cole i razbije nam jedan od onih prozorčića. Vazduh počeo da izlazi, nas trojica probali da ne dišemo kolko smo mogli, ali na kraju smo normalno ipak umrli od nedostatka vazduha. A kanarincu ništa. Verovatno zato što se neprekidno krstio od kad smo poleteli.
хтео си да докажеш да су таква "чуда" исто вероватна колико и канаринац који се непрекидно крстио у твојој причи. атеиста и да види необјашњиво негираће, али опет није разлог за спрдњу.
у овом посту горе, ако ти није било јасно шта сам написао, поновићу, ако човек верује тој другарици шта се десило то је његова лична ствар и лична вера да се то заиста догодило, ја лично у ту причу не верујем, али не покушавам ни да је оспоравам нити да се спрдам са тим, јер себи постављам резерву "ипак ако"
то што ти не верујеш да се десило тако, оно што је канонизовано такође ти не даје за право да будеш саркастичан, једино ако ти је смисао живота да убијаш досаду на форуму тако што се изругујеш људима.
ја сам наклоњен својој православној вери и њеном учењу, а да необјашњиве ствари постоје-постоје и то се назива чудом.
а фала Богу што сам прост јер са том простоћом боље видим, а да ми не требају наочари.
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Izgleda da ti zaista nisu potrebne naočare. Biće ti dovoljna i bočna linija. Da bolje osetiš bućkalo. 
- Poruka
- 77.429
Izgleda da ti zaista nisu potrebne naočare. Biće ti dovoljna i bočna linija. Da bolje osetiš bućkalo.
дакле то је све што имаш паметно да кажеш, на мој после да се жалиш.
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Imam pravo da se žalim na ovako nešto.
- Poruka
- 77.429
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Kad pitam stavim znak pitanja na kraju rečenice. Što ne znači da nameravam da se žalim. Samo konstatujem kako ti brzo spadne koža rišćanina kad nemaš šta da kažeš, pa se onda prihvataš bezveznih uvreda.
- Poruka
- 77.429
то није вређање то је граматичка грешка, е сад што се баби снило...
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
- Poruka
- 77.429
Nek ti bude...
Nego, kako je trebalo da piše?
ма јесмо ли се то мало збунили, не можеш да повежеш просто проширену реченицу и да видиш граматичку грешку?
е како си само паметно писао о знаковима интерпукције.
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Mogu da je povežem na više načina. Zato bih želeo da čujem tumačenje autora.
BOKYSTAMY
Veoma poznat
- Poruka
- 10.976
Исцељење од тумора
Данијела Ђукић из Београда (рођена 1970. године) прича о себи: „Августа 2004. године лекарском контролом је утврђено да имам тумор десне дојке. Метастаза је захватила и другу дојку и још 25 других жлезди. Ускоро је извршена операција при којој је одстрањена десна дојка. После три месеца утврђена је метастаза кичменог стуба од карлице до лобање. У међувремену сам од пријатеља чула за исцелитељну моћ моштију Светог Петра те сам верујући томе и кренула пут Црне Реке да нађем себи лека који нико од људи није могао да ми пружи. Ту су ми читане молитве испред моштију Светог Петра а једно краће време сам и лежала испод моштију. Касније, у току хемотерапија која су молитвама Светог Петра прошле без уобичајених тегоба, повремено сам долазила на поклоњење у Црну Реку и са вером се молила Светитељу. Резултат свега тога је био чудесно и докторима необјашњиво заустављање метастазе а ја сам се осећала потпуно здравом“.
Поред телесног оздрављења Данијела је од тог времена добила и многоценији дар а то је – духовни препород и ступање на уски и трновити пут покајања, смирења и других дела побожности који води у царство небеско а који је до тада њој био непознат. Она редовно посећује наш манастир и непрестано слави Бога и Светог Петра чијим се молитвама одржава њено духовно и телесно здравље.
+ + +
Данилки Убовић из Бачке Паланке је на десној страни утврђен тзв. „карцином сарком“. Долазила је у Црну Реку и лежала под моштима. За време боравка под моштима осетила је, како сама рече, „као да јој је нешто ишчупано са десне стране“. Осетила је да јој је лоше и да не може да устане због чега је и почела да плаче. После краћег времена је устала и осетила необичан мир у души. По повратку из Црне Реке отишла је на контролу код свог доктора који је после прегледа изјавио: „Оно што сам пратио са десне стране више не постоји. Чудно, али не постоји“.
О овом чуду Данилка нас је обавестила телефоном јуна 2005. године и то са приметном ведрином и радошћу.
Исцељење од нервно – душевне болести
Божидар Поповић из Новог Пазара је био болестан од нервно – душевне болести. Манифестације болести су биле: затвореност у себе, изгубљеност, потиштеност, немање воље за животом. Лечио се код лекара од 1973 до 1978. године али безуспешно. У својој невољи свером је затражио помоћ од Светог Петра при посети манастиру 1979. године када је и лежао под моштима и заспао. Од тада је све кренуло на боље а што је најважније то је био и тренутак његовог обраћења на пут вере и спасења како и сам рече.
Исцељење згрчености руку
Миладија Марковић из Брђана код Тутина сведочила је да је једна муслиманка из истог села имала згрчене руке. Преспавала је у манастиру и ујутро су руке биле потпуно здраве.
Ослобађање од порока пушења
Радован Станичић из Аранђеловца (рођен 1954. године) боловао је од страсти пушења 40 година. Знао је дневно да попуши и више од две паклице цигарета. У Црну Реку је долазио 31.12.2005. године. Пристигао је цркву у току бденија. Сведочи да је током службе осећао велику тегобу у виду презнојавања уз честе помисли да изађе из цркве. Уз самоприморавање ипак је остао до краја службе. Следећег дана се исповедио и причестио а за сво време боравка у манастиру усрдно се молио Богу и Светом Петру да буде ослобођен од робовања тој љутој страсти. Нарочито се усрдно молио док је лежао под моштима светитељевим. Од тог боравка под моштима он више никада цигарету није ставио у уста а свака борба са том страшћу или жеља за пушењем су потуно нестали молитвама Светог Петра. Као сећање на то чудо Радован чува кутију са неколико цигарета које су се затекле до тренутка небеске помоћи. Радован у својој соби има икону Светога Петра и неизмерно је благодаран Светом Петру на указаној милости.
Уклањање Дауновог синдрома
Небојша Безбрадица (рођен 1979. године) испричао нам је следеће.
Мојој супрузи Весни доктори су после испитивања, у шестом месецу трудноће саопштили да дете има Даунов синдром и да мора да се изврши абортус. Ми то нисмо прихватили без обзира на све могуће последице. Вођени великом вером и љубављу дошли смо у Црну Реку у лето 2002. године. Ту нам је дежурни јеромонах прочитао молитву испред моштију Светог Петра и саветовао пост, молитву и причешће после седам дана што смо ја и моја супруга и испунили. Када је дошло време порођаја родила се потпуно здрава девојчица на велико чуђење лекара а на нашу велику радост. Дали смо јој име Марија. После тога смо добили још два сина: Лазара и Димитрија.
Кажњавања хулитеља
У другом светском рату Немци су се дрзнули на један врло безбожан чин – да мошти Светог Петра изнесу из Цркве. Када су дошли до врата цркве кивот се није дао померити. Уплашени због тога кивот су вратили на своје место и нису се више осуђивали да га додирну.
+ + +
За време безбожног комунистичког режима десио се овакав догађај.
За време великог народног сабора на Петровдан поред многих верника из околних места у манастир су, по службеној дужности, дошли и два полицајца. Поред своји послова у одржавању поредка у многољудној маси, један од ових комунистичких милиционера дрзнуо се и на једно врло безбожно и богохулно дело. Наиме, ушавши у цркву он је дрско прутем почео да удара по кивоту и иконама уз погрдне речи и хуле на веру и светитеља. Речи: „Нема Бога, варате се људи... “ и сличне хуле одјекивале су црноречком пећином заједно са тупим ударцима прута о кивот и иконе. Неки од присутних који су га знали саветовали су му да престане са таквим хулама да га не постигне казна али је он и даље хулио уз уверавање да неможе ништа да му се деси. Као победник је изашао из цркве и упутио се према станици полиције. После пола сата хода, „победник“ је изненадае сишао с ума. Колега који је био са њим приметио је само да му је одједном пушка спала срамена и да то више није био онај човек кога је раније знао. Одмах су га одвели у болницу а после тога и у лудницу где је убрзо и умро примајући тако казну од Светог Петра за своје безакоње.
Данијела Ђукић из Београда (рођена 1970. године) прича о себи: „Августа 2004. године лекарском контролом је утврђено да имам тумор десне дојке. Метастаза је захватила и другу дојку и још 25 других жлезди. Ускоро је извршена операција при којој је одстрањена десна дојка. После три месеца утврђена је метастаза кичменог стуба од карлице до лобање. У међувремену сам од пријатеља чула за исцелитељну моћ моштију Светог Петра те сам верујући томе и кренула пут Црне Реке да нађем себи лека који нико од људи није могао да ми пружи. Ту су ми читане молитве испред моштију Светог Петра а једно краће време сам и лежала испод моштију. Касније, у току хемотерапија која су молитвама Светог Петра прошле без уобичајених тегоба, повремено сам долазила на поклоњење у Црну Реку и са вером се молила Светитељу. Резултат свега тога је био чудесно и докторима необјашњиво заустављање метастазе а ја сам се осећала потпуно здравом“.
Поред телесног оздрављења Данијела је од тог времена добила и многоценији дар а то је – духовни препород и ступање на уски и трновити пут покајања, смирења и других дела побожности који води у царство небеско а који је до тада њој био непознат. Она редовно посећује наш манастир и непрестано слави Бога и Светог Петра чијим се молитвама одржава њено духовно и телесно здравље.
+ + +
Данилки Убовић из Бачке Паланке је на десној страни утврђен тзв. „карцином сарком“. Долазила је у Црну Реку и лежала под моштима. За време боравка под моштима осетила је, како сама рече, „као да јој је нешто ишчупано са десне стране“. Осетила је да јој је лоше и да не може да устане због чега је и почела да плаче. После краћег времена је устала и осетила необичан мир у души. По повратку из Црне Реке отишла је на контролу код свог доктора који је после прегледа изјавио: „Оно што сам пратио са десне стране више не постоји. Чудно, али не постоји“.
О овом чуду Данилка нас је обавестила телефоном јуна 2005. године и то са приметном ведрином и радошћу.
Исцељење од нервно – душевне болести
Божидар Поповић из Новог Пазара је био болестан од нервно – душевне болести. Манифестације болести су биле: затвореност у себе, изгубљеност, потиштеност, немање воље за животом. Лечио се код лекара од 1973 до 1978. године али безуспешно. У својој невољи свером је затражио помоћ од Светог Петра при посети манастиру 1979. године када је и лежао под моштима и заспао. Од тада је све кренуло на боље а што је најважније то је био и тренутак његовог обраћења на пут вере и спасења како и сам рече.
Исцељење згрчености руку
Миладија Марковић из Брђана код Тутина сведочила је да је једна муслиманка из истог села имала згрчене руке. Преспавала је у манастиру и ујутро су руке биле потпуно здраве.
Ослобађање од порока пушења
Радован Станичић из Аранђеловца (рођен 1954. године) боловао је од страсти пушења 40 година. Знао је дневно да попуши и више од две паклице цигарета. У Црну Реку је долазио 31.12.2005. године. Пристигао је цркву у току бденија. Сведочи да је током службе осећао велику тегобу у виду презнојавања уз честе помисли да изађе из цркве. Уз самоприморавање ипак је остао до краја службе. Следећег дана се исповедио и причестио а за сво време боравка у манастиру усрдно се молио Богу и Светом Петру да буде ослобођен од робовања тој љутој страсти. Нарочито се усрдно молио док је лежао под моштима светитељевим. Од тог боравка под моштима он више никада цигарету није ставио у уста а свака борба са том страшћу или жеља за пушењем су потуно нестали молитвама Светог Петра. Као сећање на то чудо Радован чува кутију са неколико цигарета које су се затекле до тренутка небеске помоћи. Радован у својој соби има икону Светога Петра и неизмерно је благодаран Светом Петру на указаној милости.
Уклањање Дауновог синдрома
Небојша Безбрадица (рођен 1979. године) испричао нам је следеће.
Мојој супрузи Весни доктори су после испитивања, у шестом месецу трудноће саопштили да дете има Даунов синдром и да мора да се изврши абортус. Ми то нисмо прихватили без обзира на све могуће последице. Вођени великом вером и љубављу дошли смо у Црну Реку у лето 2002. године. Ту нам је дежурни јеромонах прочитао молитву испред моштију Светог Петра и саветовао пост, молитву и причешће после седам дана што смо ја и моја супруга и испунили. Када је дошло време порођаја родила се потпуно здрава девојчица на велико чуђење лекара а на нашу велику радост. Дали смо јој име Марија. После тога смо добили још два сина: Лазара и Димитрија.
Кажњавања хулитеља
У другом светском рату Немци су се дрзнули на један врло безбожан чин – да мошти Светог Петра изнесу из Цркве. Када су дошли до врата цркве кивот се није дао померити. Уплашени због тога кивот су вратили на своје место и нису се више осуђивали да га додирну.
+ + +
За време безбожног комунистичког режима десио се овакав догађај.
За време великог народног сабора на Петровдан поред многих верника из околних места у манастир су, по службеној дужности, дошли и два полицајца. Поред своји послова у одржавању поредка у многољудној маси, један од ових комунистичких милиционера дрзнуо се и на једно врло безбожно и богохулно дело. Наиме, ушавши у цркву он је дрско прутем почео да удара по кивоту и иконама уз погрдне речи и хуле на веру и светитеља. Речи: „Нема Бога, варате се људи... “ и сличне хуле одјекивале су црноречком пећином заједно са тупим ударцима прута о кивот и иконе. Неки од присутних који су га знали саветовали су му да престане са таквим хулама да га не постигне казна али је он и даље хулио уз уверавање да неможе ништа да му се деси. Као победник је изашао из цркве и упутио се према станици полиције. После пола сата хода, „победник“ је изненадае сишао с ума. Колега који је био са њим приметио је само да му је одједном пушка спала срамена и да то више није био онај човек кога је раније знао. Одмах су га одвели у болницу а после тога и у лудницу где је убрзо и умро примајући тако казну од Светог Петра за своје безакоње.
stewe-n.s.
Obećava
- Poruka
- 91
Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga sto je gore na nebu,ili dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje.Nemoj im se klanjati niti im sluziti,jer sam ja gospod Bog tvoj"...Gospod zna da iza svakog religioznog predmeta,kom se ljudi mole,obozavaju ga ili postuju,stoji demon,spreman da primi obozavanje od coveka.Nemoj misliti da cuda o kojima pricas cini Bog.Pre ce biti da je to Lucifer,jer on cudima osvaja i zaposeda,da bi lakse vladao.U ikonama nema Boga,procitaj Bibliju pa ces se i sam uveriti u to.
"I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj,da progovori ikona zverina, i da ucini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj"(otkrovenje13,15)."I videh iz usta azdajinih, i iz usta zverinih, i iz usta laznoga proroka, gde izidjose tri necista duha, kao zabe.Jer su ovo duhovi djavolski koji cine cudesa i izlaze k carevima svega vasiona sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedrzitelja"(otkrovenje 16, 13.14).
"I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj,da progovori ikona zverina, i da ucini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj"(otkrovenje13,15)."I videh iz usta azdajinih, i iz usta zverinih, i iz usta laznoga proroka, gde izidjose tri necista duha, kao zabe.Jer su ovo duhovi djavolski koji cine cudesa i izlaze k carevima svega vasiona sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedrzitelja"(otkrovenje 16, 13.14).
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Skupljam ja tako karton i naiđem na žabu. Uzmem kamen i krenem ka njoj, kad se žaba oglasi:
- Poštedi me i ispuniću ti 4 želje, ja sam magična žaba.
Ja ni pet ni šest nego je zviznem kamenom, a žaba na samrti kaže:
- Evo ispuniću ti te 4 želje, zašto ne probaš ništa te ne košta, samo me pusti.
Ja se mislim pa kažem:
– Želim da mi:
kuća bude kao Arkanova,
žena bude sisata kao Ceca i da mi se po celi dan diže na nju,
ćerka pobeli i da joj se udvara samo gospoda,
sin bude uspešan biznismen.
Dođem ja u cigamalu kad imam šta da vidim, kuća ista kao Arkanova iz nje istrčava sisata ciganka, 'odma mi se dig'o... Ispred kuće parkirani skupi automobili, udvarači došli da prose ćerku, ćerka skroz bela. Sin postao biznismen, izgradio kuću pored.
Napijem se i legnem da spavam, sutra ujutro vidim da je sve i dalje tu. Krenem da tražim onu žabu da joj se nekako zahvalim. Preturam po onom đubretu i derem se iz sve snage, a nje nigde. Sedim tako očajan, već pao mrak kad eto žabe:
- Šta se bre dereš?
- Pa evo došao sam da ti se zahvalim, stvarno nisi lagala.
- Ma nema veze, idi kući ajde.
- Ma ne, ja moram nekako da ti se zahvalim.
- A da me kresneš?
- Ma kako bre, gde?
- Pa evo u usta recimo.
- Pa dobro ajde.
I nisam joj ubacio ni do pola kad se pretvori u tu devojčicu, časna reč druže sudija!
- Poštedi me i ispuniću ti 4 želje, ja sam magična žaba.
Ja ni pet ni šest nego je zviznem kamenom, a žaba na samrti kaže:
- Evo ispuniću ti te 4 želje, zašto ne probaš ništa te ne košta, samo me pusti.
Ja se mislim pa kažem:
– Želim da mi:
kuća bude kao Arkanova,
žena bude sisata kao Ceca i da mi se po celi dan diže na nju,
ćerka pobeli i da joj se udvara samo gospoda,
sin bude uspešan biznismen.
Dođem ja u cigamalu kad imam šta da vidim, kuća ista kao Arkanova iz nje istrčava sisata ciganka, 'odma mi se dig'o... Ispred kuće parkirani skupi automobili, udvarači došli da prose ćerku, ćerka skroz bela. Sin postao biznismen, izgradio kuću pored.
Napijem se i legnem da spavam, sutra ujutro vidim da je sve i dalje tu. Krenem da tražim onu žabu da joj se nekako zahvalim. Preturam po onom đubretu i derem se iz sve snage, a nje nigde. Sedim tako očajan, već pao mrak kad eto žabe:
- Šta se bre dereš?
- Pa evo došao sam da ti se zahvalim, stvarno nisi lagala.
- Ma nema veze, idi kući ajde.
- Ma ne, ja moram nekako da ti se zahvalim.
- A da me kresneš?
- Ma kako bre, gde?
- Pa evo u usta recimo.
- Pa dobro ajde.
I nisam joj ubacio ni do pola kad se pretvori u tu devojčicu, časna reč druže sudija!
BOKYSTAMY
Veoma poznat
- Poruka
- 10.976
, Kako god.
