ČUDA BOŽIJA SVUDA OKO NAS

,,У СВЕТОГ НИКОЛУ НИСАМ МОГАО ДА ПУЦАМ..."



Трајао је грађански рат. Девојка је стајала поред своје куће и у њу је из пушке нишанио човек, сељак. Девојка (Е.П.) је у страху пригрлила руке и са великом вером и надом се усрдно (ватрено) помолила: ,,Оче, светитељу Христов Никола, помози, заштити ме!" И, одједном, сељак баци пушку у страну и рече: ,,Бежи, одмах одлази куда хоћеш, да те моје очи више не виде". Побегла је у кућу, нешто из ње узела и побегла на станицу. Отпутовала је у Москву. Прошло је неколико година. Једнога дана се разлегао звук звонца са врата. Испред је, тресући се, стајао сувоњав човек са села, сав у ритама. Питао је да ли ту живи Е.П. Одговорише му да живи и позваше га да уђе. Видевши је, баци јој се пред ноге и плачући поче да моли за опроштај. Не знајући шта да ради, она је почела да га подиже, говорећи да не зна ко је. - Мајчице Е.П., па ти мене не препознајеш? То сам ја, исти онај који је хтео да те убије. Подигао сам пушку, нанишанио и управо хтео да опалим, када видех како уместо тебе стоји светитељ Никола. У њега нисам могао да пуцам. И поново јој паде пред ноге. - Од тада болујем. Решио сам да те пронађем. Дошао сам пешице из села. Увела га је у собу, умирила и рекла да му је све опростила. Нахранила га је и преобукла у све чисто. Он је рекао да ће сада мирно умрети. За неколико дана је са миром отишао Господу. Пред смрт се исповедио и причестио. Оплакала га је као најрођенијег.
 
Свети Никола


На Соловецким острвима море је у касну јесен већ прекривено сантама леда. Девојка (Е.),геолог, члан геолошке експедиције која је испитивала острва, ноћу је ветром и сантама леда у чамцу била однесена и притерана уз непознату обалу. Она је од детињства била верујућа и све време се молила светитељу Николи за спасење. Одлучила је да иде уз обалу док не наиђе на било какву кућу. Док је ишла, са њом се сусрео старчић и упитао је:
- Куда идеш, девојко?
- Идем низ обалу, да бих наишла на неко насеље.
- Не иди. Ни за стотину врста ту никог нећеш наћи. А видиш, ено, тамо у даљини брдашце... пођи туда, попни се на њега и тада ћеш видети куда даље треба да идеш. Погледала је на брдашце, а затим се окренула ка старцу. Али, њега већ није било поред ње. Схватила је да је јој је сам светитељ Никола показао пут и кренула је ка брдашцету. Попевши се на њега, у даљини је приметила кућицу ка којој је и кренула. Била је то колиба рибара и његове породице. Рибар се веома изненадио њеном појављивању на том потпуно безљудном месту. Потврдио јој је да заиста на сто километара по обали не би пронашла насеље и да би сигурно страдала од глади и хладноће. Тако је светитељ Никола спасао неопрезну научницу од смрти. Да ли је то учинио зато што је она била благочестива? Али, познато је много случајева када Господ спасава и неблагочестиве, због чега се Он и назива и јесте Човекољубац : ,, Који праведнике љуби, а грешнике милује".
 
СВЕТИТЕЉ НИКОЛА ПОМОГАО
ИСТОИМЕНИКУ



Једна благочестива породица, која је живела близу Москве, састојала се од мужа, жене и седморо деце. На почетку рата, хлеб су издавали за бонове и у веома малој количини. Пошто су потрошили месечне бонове, нису их обновили. По хлеб је ишао најстарији од деце, иколај, који је имао тринаест година. У зиму, на дан Светог Николе, то јест, на свој имендан, кренуо је рано по хлеб, много пре отварања продавнице, да би добио бели хлеб, којег су успевали да се докопају само први купци. Стигао је први и стао испред врата продавнице. Улица је још увек била пуста. Он угледа четири момка како долазе. Када спазише Кољу, упутише се ка њему. Кроз њега је као муња пролетела мисао: - Сада ће ми отети бонове за хлеб! А то би читаву породицу осудило на смрт од глади. Ужаснут, у себи је завапио: ,, Свече Никола, спаси нас!" Одједном је спазио да се поред њега појавио старчић. Пришао је и рекао Кољи: ,, Хајде са мном." Узео је Кољу за руку и на очиглед запрепашћених момака га одвео кући. Близу куће је нестао. Тако је светитељ Никола, ,,брзи помоћник у невољи",помогао имењаку и његовој породици.





ПАД СА ЗИДА И ПОКАЈАЊЕ



После завршетка грађевинског факултета, мој син је радио као грађевински пословођа на градилишту и почео је да пије. Рад са радницима, који воле да попију, допринео је увећању порока пијанчења. Молила сам се Господу, Мајци Божијој ,,Казни пропалицама", за избављење од пијанства, лоших пријатеља, али Господ је одлагао да му укаже помоћ. Једном, после уобичајене пијанке, он, осетивши сву нискост свога пада, изјави да њему ништа друго не преостаје осим да умре. - Е, па и умри - рекла сам - такав какав си сада никоме ниси потребан. То је било у недељу ујутру, пред мој одлазак на Литургију. У цркви сам се опет молила, тражила од Мајке Божије да спаси душу мога сина, да га истргне из опасне средине. И, шта се десило? Наредног дана је радио у ноћној смени - оклизнуо се на грађевини и пао са висине од девет метара. Одвезли су га у болницу у несвесном стању: имао је напрслину на лобањи. Али, остао је жив и сви лекари су рекли да је право чудо то што, не само да је остао жив, него и читав човек. Једино је морао да се опрости од рада на грађевини. Тако је, по цену ужасних страдања била спасена његова душа. Када се опоравио, постао је сасвим други човек. Говорила сам му о својој молитви Господу и Мајци Божијој и то је још више у њему ојачало веру у Промисао Божију, без које, као што је речено у Јевађељу, ,, ни длака с главе ваше неће пропасти". (Лук. 21, 18). Ко не слуша речи, њега тргну дела, а са њим уопште није било могуће говорити, јер као да је био без сазнања док га Господ није казнио. У Писму је речено: онога кога љуби, Господ и кажњава, као сина; а туђинце оставља без казне.
 
ПОМОЋ ОД ТИХВИНСКЕ ИКОНЕ
МАЈКЕ БОЖИЈЕ



У младости сам био неверник, атеиста, а моји родитељи су били верујући. Непосредно пред смрт свога оца, сањао сам овакав сан: као ја клечим пред иконом Мајке Божије и молим се. Пошто су ме телеграмом позвали да дођем умирућем оцу, нисам га затекао међу живима. Мајка ме је обавестила да је у последњим данима отац жалио што његов син Константин живи без Бога. Али, неколико часова пре смрти, радосно је рекао: ,, Е, па сада умирем спокојан - у сну сам видео како се ја и Костја заједно на коленима молимо пред иконом Мајке Божије, - то значи да ће се он приклонити вери у Бога". Чувши ово, испричао сам мајци свој веома сличан сан! И ето, од тог времена, ја сам уз помоћ Царице Небеске раскрстио са атеизмом. Али, то још увек није све. После неколико месеци, требало је да боравим у ,,Параклиту", мушком манастиру који се налази на седам километара од Св.Тројице - Сергијеве лавре. Када сам ушао у храм, са десне стране угледах икону Мајке Божије, исту ону коју сам видео у сну! То је био лик пресвете Богородице Тихвинске.
Пред њом се ту са сузама спустих на колена.





,,УСТАНИ И ХОДИ"
ПОМОЋ ОД ВЛАДИМИРСКЕ ИКОНЕ
МАЈКЕ БОЖИЈЕ

(Прича је записана почетком 70.-тих година)



Мојој прабаки су се одузеле ноге и она је више од десет година лежала непокретна у постељи у својој кући у Јарославској губернији. На узглављу јој је висила икона Владимирске Мајке Божије, Којој се молила мучећи се због болести. Једном је чула лупу - као да је нешто пало - и глас: ,, Устани и ходи". ,,Вероватно ми се учинило.", помислила је. И онда, по други пут, чула је глас: ,,Устани и ходи". Спопали су је страх и зачуђеност: ,,Како да устанем, када толико година лежим непокретна?" И по трећи пут је чула глас, строг, као заповеднички: ,,Теби говорим, устани и ходи." У себи је осетила силу, спустила је ноге и пошла у онај угао из којег је чула глас. И, шта је видела? Икона - прилично добро написана,са ликом који је изгледао као да је жив - лежала је на поду, поломљена на два дела. Она се са страхом сагла, подигла икону и почела да сједињује њене делове. И икона је срасла. Али, зато што није тачно сјединила делове слике, на икони, на лику Мајке Божије једна је страна страна мало виша, а друга мало нижа - за сведочанство истинитости чуда које се догодило. Од тада је моја бака оздравила. Икону пренеше у храм и од ње почеше да се дешавају чуда.





ИСЦЕЉЕЊЕ ЛЕКАРА



Жена, која је лекар по професији, испричала је следећу причу: Добила сам озбиљно обољење грла које је, као што сам знала по претходним случајевима, требало да прође најмање за месец дана. Дошао је празник Рођења Богородице. Стајала сам на бдењу у храму у Скољникама (у Москви), решивши да ништа не тражим за себе, већ да само славим Мајку Божију и Њеног Сина, Спаситеља читавог рода људског. После целивања иконе, помазања јелејем и кушања благословеног хлеба, одједном сам осетила да ми се нешто десило у грлу. Болест је нестала. У почетку нисам поверовала у своје исцељење. Али, ни те вечери, ни следећег дана, ни убудуће није било никаквих признака болести грла. Ова прича лекарке може се упоредити са молитвеним обраћањем разбојника на крсту. Замолио је Господа да га се сети: ,,Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство Твоје". И за то је добио опроштење грехова и спасење. Добио је више од онога што је тражио.(Лук. 23,42-43). Бог љуби скрушене и даје им благодат и све оно што им је потребно у овом и будућем животу.





ИСЦЕЉЕЊЕ УЉЕМ ОД ИКОНЕ
,,БРЗОПОМОЋНИЦЕ" И ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЈЛЕМОНА



Заболела ме је рука. Лечење није помагало. Преко поплавеле жиле се образовала краста, која се све више ширила. Одем код лекара, тамо ме превију, а следећег дана када скину завој, краста је све већа и дубља. На крају лекар рече да ми нема спаса, да ће болест прогристи кожу и заразити крв. И престаде да ме лечи. (догађај се одиграо 20-их година). Отишла сам на Никољскују у капелу великомученика Пантелејмона и плачући сам се молила. Свештеник се на мене сажалио и нежно ме подигао,изговарајући велике речи вере и утехе. Узео је мало уља из кандила које је било испред иконе Мајке Божије ,,Брзопомоћнице", дао ми је да га кушам из кашичице и пустио да капне под завој на болно место. Дао ми је бочицу са тим уљем и смирену ме послао кући. Ујутру сам скинула завој и - о, чуда! - уместо срашно загнојене красте, која је остала на платну, на руци је била нова розикаста кожица. Са сузама благодарности и умиљења, ја сам пред иконама пала на колена. Отишла сам у болницу своме лекару (а то је у то време био мој брат од стрица, неверујући човек).
- Жива си? - подругљиво ме је дочекао.
- Погледајте ми руку - рекох му весело.
Он се ослободио. - Не разумем! Чиме си се лечила?- задивљено је ускликнуо, - Шта си стављала? - Уље од иконе Мајке Божије и великомученика Пантелејмона - то је сво моје лечење. - Да, - рече он задивљено, - то је заиста чудо.





ДВА ЧУДА СА ДВЕ СЕСТРЕ

1. Помоћ од Богоматере



Гладна зима. Разменивши нешто за кромпир, две сестре су га натовариле на санке и повезле. Пут беше дугачак. Измучене и гладне, свим силама су се пробијале. Помолише се: ,,Пресвета Богородице, помози нам!" Стајале су на путу без снаге. Видеше како им прилази жена благога лика и говори: - Много сте се умориле, дајте да вам помогнем да превезете кромпир. И одмах је узела са њима да вози. Тако им са њом постаде лако. Чудиле су се гледајући је, али су се бојале да је питају ко је. И, чим довезоше кромпир до куће - Она постаде невидљива. Ту схватише да је то била Сама Брзопомоћница, Пресвета Богородица.

2. Помоћ од Архангела Михаила



Једном, када је једна од сестара била код куће, неко је закуцао на врата. - Ко је то? - Донели смо вам из организације плакате које обавезно морате да закачите. Сестра је отворила врата. Угледала је два мушкарца. Један од њих, који је држао завежљај, уђе у кућу говорећи колико треба да добије за плакате. Сестра је осетила нешто злокобно и, док је из предсобља ишла у собу по новац, усрдно се помоли Архангелу Михаилу: ,,Архангеле Михаило, Архистратиже сила небеских, спаси ме од злих људи." Вратила се у предсобље, дала новац и узела два плаката. Човек је изашао. Постарала се да за њим брзо затвори врата. Ослушнула је поред врата. Онај који је стајао напољу рече човеку који је улазио у кућу:
- Зашто се ниси обрачунао са њом?
- Зар ниси видео да је позади у њеној соби стајао некакав ратник? Тако је била спасена чудом, јављањем Архангела Михаила, којег је посебно поштовала.





КОЖУХ ПРЕПОДОБНОГ
СЕРАФИМА



Посетио сам Саровску обитељ. Дали су ми да се у току ноћи покријем кожухом који је носио преподобни Серафим. Читаву ноћ нисам могао да заспим - слушао сам рајско појање. Ујутру рекох монаху да нисам спавао - слушао сам рајско појање. Ни мало се не зачудивши, он рече: - То је кожух Оца Серафима. Свакоме коме смо га давали изазивао је такву појаву коју сте ви искусили. Освештан је.





ПРЕПОДОБНИ СЕРАФИМ ИСЦЕЉУЈЕ БУДУЋЕГ
ЕПИСКОПА



После уписа на униврезитет, син (Звездинског) протојереја, Николај је изгубио веру, престао да се моли и није ишао у цркву. Уочи Рождества Христовог, мајка му рече:
- Требало би да сиђеш на бдење. Јер, сутра је велики празник.
Али, он раздражено одговори:
- Већ сам вам рекао: ја тамо немам шта да радим. Шта ћу добити тамо, у гужви и загушљивости?...
- Чувај се, - скрушено је рекла мајка - да те Бог не казни за такве речи. И баш те вечери се догодило следеће. Испружио је руку да би нешто спустио са полице и - крикнуо од бола. Није могао да помери руку. Бол под мишком се све више појачавао, а оток је брзо растао. Те ноћи није спавао. Доктор који је ујутру дошао је казао да је у питању тешко обољење. Рекао је да треба сачекати док оток сазри и тада се може оперисати. Дошло је време тешких мучења и бесаних ноћи. Али, Николај није заборавио после чега је болест почела. Он није сасвим изгубио веру и савест му се пробудила. Увече је замолио мајку: - Дај ми преко ноћи икону преподобног Серафима Саровског. У сред ноћи је мати разбудио Николајев крик. Ушавши, видела је следеће: њен син лежао је на кревету, а кревет и под били су попрскани гнојем. Узбуђено јој је рекао: - Сада је код мене долазио преподобни Серафим. Казао је: ако се не покајем и не изменим начин живота, пропашћу. Затим је додирнуо моју болесну руку и у том тренутку је оток прснуо. Сада ми је рука сасвим здрава. Све ово што је проживео изменило је Николајев поглед на свет. Напустио је универзитет и ступио на духовну академију. Пошто је завршио, он се замонаши, добивши име Серафим. Напослетку је постаде епископ Дмитровски.
 
BOKYSTAMY:
Tako je i treba covek biti vernik bez cuda koja ce ga uveriti, jerje pisano blago onima koji nisu videli a poverovase.
Kliknite za proširenje...

Tako je, to je prava slika vjernika. Pravom vjerniku ne treba vidljivi tj materijalni dokaz. Dovoljno u Karamazovima o tome govori Dostojevski... No, da ne bjezim sa teme, velim:

Mislim da su neke stvari ili slucajne, ili namjestene... Tipa oci na nebu, Hristos na nebu, lik u stijeni itd... moze da bude i slucajnost, ali ne iskljucujem mogucnost Bozje namjere. Nebrojene su price, imam ja nekoliko iz prve ruke koje nisu ove vrste, naime radi se o stvarima U KOJIMA NE POSTOJI MOGUCNOST OBJASNJENJA ILI MJESTA BILO KOM SKEPTICIZMU !!!

Drugarica iz razreda mi prica, ciji je otac svestenik, da je u kuci njenog tetka koji je inace pobozan covjek citav donji sprat izgorio u pozaru, sve je unisteno, spaljeno...zidovi crni...
Ikona koja je stajala na zidu bila je uokvirena u ramu i preko je islo staklo. Staklo i drveni ram su unisteni, staklo se istopilo, a ram izgorio, a PAPIRNA slika tj ikona Bogorodice sa Hristom je ostala nevjerovatno citava da stoji na ekseru koji je prilicno ostecen u pozaru.
Moj rodjak, inace monah mi prica sljedece: u Hercegovini, u manastiru Tvrdos gdje je boravio dok je bio iskusenik dolazila je jedna zena Petra iz Ljubinja koja je pricala kako ima viziju monasima, kako zna da u okolini Mrkonjic Grada imaju pokopane mosti trojice mucenika koje su Turci u najezdi pobili. I dolazila je, navaljivala dok se monasi jedan dan nisu pokupili i zaputili. Dosli su na neko mjesto van bilo kog naselja i rekla je: kopaj tu i tu. Nasli su mosti tri covjeka, muskarca, iz vremena tog vremena. 80-ih godina u Ljubinje je navratio i Patrijarh Pavle, i tom prilikom je citao iz nekih spisa koji se na poseban nacin otvaraju i imaju neki zlatni povez(ne znam kako se zove to). I najednom se pergament poceo sam od sebe otvarati i zatvarati i to na poseban nacin. Svi su zaprepasceni bili, a ta zena je gledala trojicu Svetih koji su jedan za drugim dolazili i otvarali to.
Pricao mi je jos toga u Hercegovini... Ali dovoljna je ova prica...

Imao sam dvije vrlo, vrlo cudne situacije u zivotu, bas u vrijeme kada sam bio najprivrzeniji vjeri, uopste od kako sam i poceo da vjerujem. Jedna stvar je vezana za Svetoga Nikolu, koga slavim, i to na noc uoci Slave, druga je vezana za Sv. Vasilija Ostroskog.

Medjutim, ne iskljucujem mogucnost slucaja u mojim slucajevima, ali neke stvari su apsolutno jasne i prozirne, naprosto bilo kakav skepticizam ne moze da opovrgne jasnu poruku.

Treba biti kriticki nastrojen prema svemu, posebno u danasnje vrijeme, i treba biti skeptik, ali ne prelaziti u krajnost, pa vidite li ljudi da neke stvari su toliko jasne, ne znam cemu vise toliko dokazivanja u suprotno...:rtfm:
 
TranceLuv:
Drugarica iz razreda mi prica, ciji je otac svestenik, da je u kuci njenog tetka koji je inace pobozan covjek citav donji sprat izgorio u pozaru, sve je unisteno, spaljeno...zidovi crni...
Ikona koja je stajala na zidu bila je uokvirena u ramu i preko je islo staklo. Staklo i drveni ram su unisteni, staklo se istopilo, a ram izgorio, a PAPIRNA slika tj ikona Bogorodice sa Hristom je ostala nevjerovatno citava da stoji na ekseru koji je prilicno ostecen u pozaru.
Kliknite za proširenje...
Pa ovo nije ništa neobično! Evo, ja sam bio kosmonaut. U vreme moje prve i poslednje misije u kojoj je trebalo da prenesemo kanarinca u istraživačku stanicu Mir, neka budala u Njujorku bacila flašu Coca-Cole i razbije nam jedan od onih prozorčića. Vazduh počeo da izlazi, nas trojica probali da ne dišemo kolko smo mogli, ali na kraju smo normalno ipak umrli od nedostatka vazduha. A kanarincu ništa. Verovatno zato što se neprekidno krstio od kad smo poleteli. :mrgreen:
 
O moj boze,oprosti mi sto sam slab u ovim vremenima smutnje i mraka,sto u trenucima materijalne zanesenosti zaboravljam na tebe.Ti sto stvorio si ovako divan svet,koji propali andjeo i njime opsednuti ljudi pokusavaju da pokore.Ti sto poslao si svog najdrazeg-sina,da svojom krvlju plati za nase grehe.Oprosti mnogima koji ti se smeju,koji te izazivaju i na tebe hule.Oprosti im i posvetli ih tvojom bozanskom svetloscu,daj im ljubavi,nek ih ozari blagost i dobrota tvoja.Ucini da na ovom svetu sto vise ljudi uvidi da ne treba slusati gorde,samozaljubljene i zavodljive vladare zemaljske koji ih vuku u propast.Da se naoruzaju tvojim stitom pravednim i pronose tvoje reci ljubavi i prijateljstva i njima pridobiju srca bezboznika.Oprosti i carevima i laznim svcestenicima jer zavede ih demon i pomozi da se vrate na put tvojih reci.Jer ti svestvoritelj,sveizumitelj,ti alfa i omega,najiskonskija mudrost i najpotpunija ljubav,ti si bio,jesi i bices vladar nasih zivota.Hvaljen gospod,u vjek i vjekov.Amin.
 
Zazijavalo:
Pa ovo nije ništa neobično! Evo, ja sam bio kosmonaut. U vreme moje prve i poslednje misije u kojoj je trebalo da prenesemo kanarinca u istraživačku stanicu Mir, neka budala u Njujorku bacila flašu Coca-Cole i razbije nam jedan od onih prozorčića. Vazduh počeo da izlazi, nas trojica probali da ne dišemo kolko smo mogli, ali na kraju smo normalno ipak umrli od nedostatka vazduha. A kanarincu ništa. Verovatno zato što se neprekidno krstio od kad smo poleteli. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

не видим сврху твоје спрдње
 
@sale@:
не видим сврху твоје спрдње
Kliknite za proširenje...

Reče mi jedan čoek koji je poznavao strinu jednog komšije pokojnog Bore da su jednom u julu i bunari zamrzli.

Jednostavno sam napisao pričicu koja je podjednako verovatna i tačna kao citirani deo prethodnog infantilnog posta.
Da ne gubimo vreme i analaziramo na brzaka. Recimo, kakvom silom se držao papir na ekseru? Na ekser se ne kači papir nego ram koji je, kažu, izgoreo. :mrgreen:
 
Zazijavalo:
Reče mi jedan čoek koji je poznavao strinu jednog komšije pokojnog Bore da su jednom u julu i bunari zamrzli.

Jednostavno sam napisao pričicu koja je podjednako verovatna i tačna kao citirani deo prethodnog infantilnog posta.
Da ne gubimo vreme i analaziramo na brzaka. Recimo, kakvom silom se držao papir na ekseru? Na ekser se ne kači papir nego ram koji je, kažu, izgoreo. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

па ти што не верујеш у чуда и треба ти доказ као неверном Томи, не даје ти за право да се спрдаш са људима који верују у "могућа" чуда.
 
@sale@:
не видим сврху твоје спрдње
Kliknite za proširenje...

Naravno, i ne treba uopste da nas se dotice to...

Nesreca je sto su ljudi zatupljeni materijalnim i ne vide Boga. Ne mogu da ga vide kada iskljucuju svaku mogucnost Bozjeg cuda. Pristrasnost 100% nicemu ne dovodi, idemo samo u krug.

Dakle, obracam se tebi i onima koji ostavljaju prostora da mi povjeruju:
Ta djevojka, poznajem je jako dugo, je jedna od moralnijih i primjernijih djevojaka koje znam, a laz i fantaziju iz njenih usta nikada cuo nisam... Naprosto, sta ima od toga da sklepa neku izmisljotinu? Ona je to i pricala kada sam ja odvec pokrenuo temu, a ne samoinicijativno...

I da, ekser je naprosto probijao i papir zajedno sa ramom, jer ide prvo papir na koji nalijeze ram, tj povrsina papira odgovara povrsini citavog predmeta. Naprosto je samo Ikona ostala da visi, a njoj se nista nije dogodilo. Apsolutno nista. Sve je izgorilo u citavoj sobi sem ikone.
 
BOKYSTAMY:
ПОМОЋ ОД ТИХВИНСКЕ ИКОНЕ
МАЈКЕ БОЖИЈЕ



У младости сам био неверник, атеиста, а моји родитељи су били верујући. Непосредно пред смрт свога оца, сањао сам овакав сан: као ја клечим пред иконом Мајке Божије и молим се. Пошто су ме телеграмом позвали да дођем умирућем оцу, нисам га затекао међу живима. Мајка ме је обавестила да је у последњим данима отац жалио што његов син Константин живи без Бога. Али, неколико часова пре смрти, радосно је рекао: ,, Е, па сада умирем спокојан - у сну сам видео како се ја и Костја заједно на коленима молимо пред иконом Мајке Божије, - то значи да ће се он приклонити вери у Бога". Чувши ово, испричао сам мајци свој веома сличан сан! И ето, од тог времена, ја сам уз помоћ Царице Небеске раскрстио са атеизмом. Али, то још увек није све. После неколико месеци, требало је да боравим у ,,Параклиту", мушком манастиру који се налази на седам километара од Св.Тројице - Сергијеве лавре. Када сам ушао у храм, са десне стране угледах икону Мајке Божије, исту ону коју сам видео у сну! То је био лик пресвете Богородице Тихвинске.
Пред њом се ту са сузама спустих на колена.





,,УСТАНИ И ХОДИ"
ПОМОЋ ОД ВЛАДИМИРСКЕ ИКОНЕ
МАЈКЕ БОЖИЈЕ

(Прича је записана почетком 70.-тих година)



Мојој прабаки су се одузеле ноге и она је више од десет година лежала непокретна у постељи у својој кући у Јарославској губернији. На узглављу јој је висила икона Владимирске Мајке Божије, Којој се молила мучећи се због болести. Једном је чула лупу - као да је нешто пало - и глас: ,, Устани и ходи". ,,Вероватно ми се учинило.", помислила је. И онда, по други пут, чула је глас: ,,Устани и ходи". Спопали су је страх и зачуђеност: ,,Како да устанем, када толико година лежим непокретна?" И по трећи пут је чула глас, строг, као заповеднички: ,,Теби говорим, устани и ходи." У себи је осетила силу, спустила је ноге и пошла у онај угао из којег је чула глас. И, шта је видела? Икона - прилично добро написана,са ликом који је изгледао као да је жив - лежала је на поду, поломљена на два дела. Она се са страхом сагла, подигла икону и почела да сједињује њене делове. И икона је срасла. Али, зато што није тачно сјединила делове слике, на икони, на лику Мајке Божије једна је страна страна мало виша, а друга мало нижа - за сведочанство истинитости чуда које се догодило. Од тада је моја бака оздравила. Икону пренеше у храм и од ње почеше да се дешавају чуда.





ИСЦЕЉЕЊЕ ЛЕКАРА



Жена, која је лекар по професији, испричала је следећу причу: Добила сам озбиљно обољење грла које је, као што сам знала по претходним случајевима, требало да прође најмање за месец дана. Дошао је празник Рођења Богородице. Стајала сам на бдењу у храму у Скољникама (у Москви), решивши да ништа не тражим за себе, већ да само славим Мајку Божију и Њеног Сина, Спаситеља читавог рода људског. После целивања иконе, помазања јелејем и кушања благословеног хлеба, одједном сам осетила да ми се нешто десило у грлу. Болест је нестала. У почетку нисам поверовала у своје исцељење. Али, ни те вечери, ни следећег дана, ни убудуће није било никаквих признака болести грла. Ова прича лекарке може се упоредити са молитвеним обраћањем разбојника на крсту. Замолио је Господа да га се сети: ,,Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство Твоје". И за то је добио опроштење грехова и спасење. Добио је више од онога што је тражио.(Лук. 23,42-43). Бог љуби скрушене и даје им благодат и све оно што им је потребно у овом и будућем животу.





ИСЦЕЉЕЊЕ УЉЕМ ОД ИКОНЕ
,,БРЗОПОМОЋНИЦЕ" И ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЈЛЕМОНА



Заболела ме је рука. Лечење није помагало. Преко поплавеле жиле се образовала краста, која се све више ширила. Одем код лекара, тамо ме превију, а следећег дана када скину завој, краста је све већа и дубља. На крају лекар рече да ми нема спаса, да ће болест прогристи кожу и заразити крв. И престаде да ме лечи. (догађај се одиграо 20-их година). Отишла сам на Никољскују у капелу великомученика Пантелејмона и плачући сам се молила. Свештеник се на мене сажалио и нежно ме подигао,изговарајући велике речи вере и утехе. Узео је мало уља из кандила које је било испред иконе Мајке Божије ,,Брзопомоћнице", дао ми је да га кушам из кашичице и пустио да капне под завој на болно место. Дао ми је бочицу са тим уљем и смирену ме послао кући. Ујутру сам скинула завој и - о, чуда! - уместо срашно загнојене красте, која је остала на платну, на руци је била нова розикаста кожица. Са сузама благодарности и умиљења, ја сам пред иконама пала на колена. Отишла сам у болницу своме лекару (а то је у то време био мој брат од стрица, неверујући човек).
- Жива си? - подругљиво ме је дочекао.
- Погледајте ми руку - рекох му весело.
Он се ослободио. - Не разумем! Чиме си се лечила?- задивљено је ускликнуо, - Шта си стављала? - Уље од иконе Мајке Божије и великомученика Пантелејмона - то је сво моје лечење. - Да, - рече он задивљено, - то је заиста чудо.





ДВА ЧУДА СА ДВЕ СЕСТРЕ

1. Помоћ од Богоматере



Гладна зима. Разменивши нешто за кромпир, две сестре су га натовариле на санке и повезле. Пут беше дугачак. Измучене и гладне, свим силама су се пробијале. Помолише се: ,,Пресвета Богородице, помози нам!" Стајале су на путу без снаге. Видеше како им прилази жена благога лика и говори: - Много сте се умориле, дајте да вам помогнем да превезете кромпир. И одмах је узела са њима да вози. Тако им са њом постаде лако. Чудиле су се гледајући је, али су се бојале да је питају ко је. И, чим довезоше кромпир до куће - Она постаде невидљива. Ту схватише да је то била Сама Брзопомоћница, Пресвета Богородица.

2. Помоћ од Архангела Михаила



Једном, када је једна од сестара била код куће, неко је закуцао на врата. - Ко је то? - Донели смо вам из организације плакате које обавезно морате да закачите. Сестра је отворила врата. Угледала је два мушкарца. Један од њих, који је држао завежљај, уђе у кућу говорећи колико треба да добије за плакате. Сестра је осетила нешто злокобно и, док је из предсобља ишла у собу по новац, усрдно се помоли Архангелу Михаилу: ,,Архангеле Михаило, Архистратиже сила небеских, спаси ме од злих људи." Вратила се у предсобље, дала новац и узела два плаката. Човек је изашао. Постарала се да за њим брзо затвори врата. Ослушнула је поред врата. Онај који је стајао напољу рече човеку који је улазио у кућу:
- Зашто се ниси обрачунао са њом?
- Зар ниси видео да је позади у њеној соби стајао некакав ратник? Тако је била спасена чудом, јављањем Архангела Михаила, којег је посебно поштовала.





КОЖУХ ПРЕПОДОБНОГ
СЕРАФИМА



Посетио сам Саровску обитељ. Дали су ми да се у току ноћи покријем кожухом који је носио преподобни Серафим. Читаву ноћ нисам могао да заспим - слушао сам рајско појање. Ујутру рекох монаху да нисам спавао - слушао сам рајско појање. Ни мало се не зачудивши, он рече: - То је кожух Оца Серафима. Свакоме коме смо га давали изазивао је такву појаву коју сте ви искусили. Освештан је.





ПРЕПОДОБНИ СЕРАФИМ ИСЦЕЉУЈЕ БУДУЋЕГ
ЕПИСКОПА



После уписа на униврезитет, син (Звездинског) протојереја, Николај је изгубио веру, престао да се моли и није ишао у цркву. Уочи Рождества Христовог, мајка му рече:
- Требало би да сиђеш на бдење. Јер, сутра је велики празник.
Али, он раздражено одговори:
- Већ сам вам рекао: ја тамо немам шта да радим. Шта ћу добити тамо, у гужви и загушљивости?...
- Чувај се, - скрушено је рекла мајка - да те Бог не казни за такве речи. И баш те вечери се догодило следеће. Испружио је руку да би нешто спустио са полице и - крикнуо од бола. Није могао да помери руку. Бол под мишком се све више појачавао, а оток је брзо растао. Те ноћи није спавао. Доктор који је ујутру дошао је казао да је у питању тешко обољење. Рекао је да треба сачекати док оток сазри и тада се може оперисати. Дошло је време тешких мучења и бесаних ноћи. Али, Николај није заборавио после чега је болест почела. Он није сасвим изгубио веру и савест му се пробудила. Увече је замолио мајку: - Дај ми преко ноћи икону преподобног Серафима Саровског. У сред ноћи је мати разбудио Николајев крик. Ушавши, видела је следеће: њен син лежао је на кревету, а кревет и под били су попрскани гнојем. Узбуђено јој је рекао: - Сада је код мене долазио преподобни Серафим. Казао је: ако се не покајем и не изменим начин живота, пропашћу. Затим је додирнуо моју болесну руку и у том тренутку је оток прснуо. Сада ми је рука сасвим здрава. Све ово што је проживео изменило је Николајев поглед на свет. Напустио је универзитет и ступио на духовну академију. Пошто је завршио, он се замонаши, добивши име Серафим. Напослетку је постаде епископ Дмитровски.
Kliknite za proširenje...
"Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga sto je gore na nebu,ili dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje.Nemoj im se klanjati niti im sluziti,jer sam ja gospod Bog tvoj"...Gospod zna da iza svakog religioznog predmeta,kom se ljudi mole,obozavaju ga ili postuju,stoji demon,spreman da primi obozavanje od coveka.Nemoj misliti da cuda o kojima pricas cini Bog.Pre ce biti da je to Lucifer,jer on cudima osvaja i zaposeda,da bi lakse vladao.U ikonama nema Boga,procitaj Bibliju pa ces se i sam uveriti u to.
"I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj,da progovori ikona zverina, i da ucini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj"(otkrovenje13,15)."I videh iz usta azdajinih, i iz usta zverinih, i iz usta laznoga proroka, gde izidjose tri necista duha, kao zabe.Jer su ovo duhovi djavolski koji cine cudesa i izlaze k carevima svega vasiona sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedrzitelja"(otkrovenje 16, 13.14).
 
Poslednja izmena:
TranceLuv:
Naravno, i ne treba uopste da nas se dotice to...

Nesreca je sto su ljudi zatupljeni materijalnim i ne vide Boga. Ne mogu da ga vide kada iskljucuju svaku mogucnost Bozjeg cuda. Pristrasnost 100% nicemu ne dovodi, idemo samo u krug.

Dakle, obracam se tebi i onima koji ostavljaju prostora da mi povjeruju:
Ta djevojka, poznajem je jako dugo, je jedna od moralnijih i primjernijih djevojaka koje znam, a laz i fantaziju iz njenih usta nikada cuo nisam... Naprosto, sta ima od toga da sklepa neku izmisljotinu? Ona je to i pricala kada sam ja odvec pokrenuo temu, a ne samoinicijativno...

I da, ekser je naprosto probijao i papir zajedno sa ramom, jer ide prvo papir na koji nalijeze ram, tj povrsina papira odgovara povrsini citavog predmeta. Naprosto je samo Ikona ostala da visi, a njoj se nista nije dogodilo. Apsolutno nista. Sve je izgorilo u citavoj sobi sem ikone.
Kliknite za proširenje...

Da li je ekser probijao i staklo? :hahaha:
Dakle, ne verujem o čemu pričamo. :dash:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Princip „oko za oko“ – „zub za zub“
Odgovora
12
Pregleda
242
Glasnik.
Glasnik.
Gedeon
Koliko postoji pravoslavnih crkava kod nas Srba?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
596
Gedeon
Gedeon
Gedeon
Da li je do nas stigao original Biblije?
Odgovora
19
Pregleda
413
Ateista5
Ateista5

Back
Top