“1996godine u cetvrtom mesecu muz, kcer i ja smo posetili manastir Lepavinu, za koji smo saznali preko muzevljeve rodjakinje koja zivi u Zagrebu. Pomoc mi je bila veoma potrebna zbog dogadjaja koji se dogodio u nasoj familiji. Naime, muzevljeva majka je izvrsila samoubistvo vesanjem, a nedugo potom pocele su se dogadjati cudne, okultne pojave, koje nisam mogla sama objasniti. Po kuci su se pocele dogadjati cudne stvari, npr. balkonska ograda bi lupala, kapija takodje (najvise po noci); ponekad bi se culo kao da u kuci neko hoda, osecao se cudan miris, culo se jecanje… Jednom je nakon “teske” noci pregorela sijalica; promenili smo nekoliko novih, ali do popodne ni jedna nije htela goreti. »ulo se pucketanje u elektricnim aparatima, posebno u termoakumulacionoj peci, vidjala se cudna svetlost i sene koje se micu po zidovima.
U takvim nocima moja kcer R. je jecala, stenjala i skripala zubima. Bilo je to jezivo za slusanje. Ja nikako nisam mogla spavati. Ponekad bih osecala kao da u mene nesto ulazi, najvise kroz noge. Moja kcer se trzala u snu, kao da nekog tera od sebe.
Trazila sam pomoc od svestenika u svom mestu, ali sam dobila samo polovicnu pomoc i objasnjenje. Inace, ja sam rimokatolkinja, a muz je pravoslavne veroispovesti, kao i cela njegova familija. Po svestenikovom savetu, dete smo vodili lekaru da je pregleda, medjutim on je rekao da je sve u redu. Pokusali smo sa sirupom za duboko spavanje, ali je i to bilo bezuspesno. Svestenik je mislio da je dete takvo zbog soka od nedavnih dogadjaja u familiji.
No, postajalo je sve gore. Ja sam bila vrlo prestrasena i iscrpljena. Sve sam to zapravo sama prozivljavala, jer je u to vreme muz bio poslovno odsutan od kuce. Moja kcer, koja je tada imala tri i po godine, pocela je govoriti cudne stvari: da mora ici cuvati babu, da je baba u mraku i da se boji, da ja lazem kad kazem da je baba na nebu, da je ovo babina kuca, da joj kupim belu haljinicu…
Stalno je crtala krstove po kuci, na njenim radovima u vrticu uvek su bili prisutni krstovi. Videla je zmije po kuci. Sto se vise blizio kraj januara, to je bivalo sve gore. Najgore je bilo u ponedeljak, 29. januara 1996. godine. To se vreme poklapalo sa godisnjicom svekrvine smrti, pa mi je nesto bilo veoma cudno. Celu noc nisam mogla zaspati, da li zbog instinkta ili neceg drugog - Bog zna! Toga jutra se moja kcer probudila oko pola sest ujutru i odmah je kazala da se u krevetu nalaze zmije, te ih je pocela hvatati i stavljati u maramicu. Onda je razrogacila oci i jako zinula. Ja sam se prepala pa sam uzela dete, istrcala iz kuce i otisla kod komsinice, koju sam probudila. To jutro mi se dete u dva-tri navrata davilo.
Od komsinice sam instinktivno zatrazila krst i stavila ga kceri na vrat i glavu. Ona je grcala, bacala penu, povracala, pocrvenela u licu, suznih i crvenih ociju, do daha nikako nije mogla doci. Ja sam u strahu vapila: “Gospe moja, ne daj da mi je uzmu!” Ta borba je trajala pola sata, pa i vise. Negde oko sest casova i dvadeset minuta kcer mi je ponovo dosla k sebi. Sledeceg dana, odnosno noci, nisam spavala. Otisla sam iz nase kuce k svojima i zamolila nevestu da bude sa mnom. Svojoj kceri nisam dala da spava. Vi biste mogli reci da je dete bilo u transu od nespavanja, ali ja znam sta se dogadjalo. Opet sve ispocetka, i tako - celu noc. Molile smo se i drzale krst u ruci.
Posle nekoliko molitava u nasoj mesnoj crkvi, stanje je ostalo isto, samo malo blaze. Odlucila sam da se poverim suprugovoj rodjakinji s kojom sam u kontaktu od pocetka naseg braka. Tako sam saznala za manastir Lepavinu i o. Gavrila. U manastiru nam je o. Gavrilo procitao molitvu pred cudotvornom ikonom Majke Bozje Lepavinske, posvetio stvari i odecu koju smo doneli, dao nam osvecenu vodu sa manastirskog izvora i uputio nas kako da je upotrebljavamo, zajedno sa tamjanom.
Pred ikonom, dok se o. Gavrilo molio za nas, ja sam videla nesto kao beli venac (kao kod pusaca krug od dima) kako odlazi od moje kceri. Posle mesec ili dva ona je sasvim prestala da u snu jeci i stenje, da nemirno spava i skripi zubima. Evo, nakon godinu dana mozda sam je cula da dva ili tri puta skripi zubima, i to kada se bila prehladila pa su joj se zatvorili disni putevi. Svi problemi su nestali, Bogu hvala, i sada zivimo normalnim zivotom”.
