ČUDA BOŽIJA SVUDA OKO NAS

zuti car:
Stvar je opste kulture poznavati istoriju , posebno sopstvenog naroda . Naravno ima i onih koji se svojim neznanjem ponose, i isticu ga na svakom koraku .Ostali komentari uopse nisu vredni pomena , jedino Zazijavalo ima smisla za humor , mada mi se cini da je izgubio ostrinu u poslednje vreme , na moju veliku zalost .
Kliknite za proširenje...

I treba da izgubi "zestinu"...z:lol:
To je dokaz da se polako preobraca u vernika...z:)
 
ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA MLEKOPITATELJNICA

Bogorodica Mlekopitateljnica (Galaktotrofusa) predstavlja ređi tip ikone. Na njoj je prikazano kako Presveta Bogorodica doji (pita) Hrista Mladenca. Ova ikona se najpre nalazila u manastiru Svetog Save Osvećenog u Jerusalimu. Sa svetiteljevom patericom, bila je zaveštana budućem Savi, carskom sinu koji će, kao običan poklonik, doći u manastir. Trebalo je da pri njegovom poklonjenju grobu Save Jerusalimskog pričvršćeni igumanski štap padne. Početkom 13. veka, kada je u manastir došao srpski monah Sava, ovo proročanstvo se obistinilo. Tako je Sveti Sava Srpski na dar dobio patericu Save Jerusalimskog, ikonu Bogorodice Trojeručice, koja je pripadala Jovanu Damaskinu, i ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice.Po povratku na Svetu Goru, ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice je postavio u Isposnicu u Kareji. Ali tom prilikom je napravljen presedan - ikona je stavljena levo od carskih dveri, na mesto koje pripada Hristu.





ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA POPSKA

Ikona Bogorodice Popske (Popovske) je litijska ikona. Na njenoj poleđini je naslikano Vavedenje Presvete Bogorodice, rad jednog od najboljih ikonopisaca tog vremena. Isti zograf je, oko 1360. godine, oslikao veliki Deizisni čin za ikonostas hilandarske crkve i minijature jevanđelista u Romanovom jevanđelju. Bogorodica Popska je preslikana u 16. ili 17. veku, a Vavedenje je sačuvalo svoj prvobitni izgled.





ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA ODIGITRIJA

Ikona Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljke) urađena je u tehnici mozaika. Pripadala je prvom srpskom svetitelju - Simeonu Nemanji. On je na samrti tražio od svog sina, monaha Save, da mu donese ovu ikonu. Pred njom je pojao psalme sve dok nije izdahnuo. Danas ova ikona zauzima centralno mesto u riznici nove hilandarske biblioteke. Pred njom se metaniše i traži oproštaj za svaki posao koji se preduzima u ovom delu manastira. Godine 1996. je napravljena kopija Bogorodice Odigitrije za potrebe Istorijskog muzeja Srbije.





ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA AKATISTNA

Ikona Bogorodice Akatistne je postavljena na oltarsku pregradu glavnog hrama u Hilandaru. Oko nje je, u malim scenama, ilustrovan ceo akatist - himna Presvetoj Bogorodici.





ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA KLISIJARSKA

Ikona Bogorodice Klisijarske (Eklesijarhova) je dobila ime po crkvenjaku (eklesijarhu) kojeg je urazumila. Predanje kaže da je taj crkvenjak bio pomalo nemaran. Trebalo je da održava kandilo pred ikonom Presvete Bogorodice koje se često gasilo zbog promaje. Paleći ga jednom prilikom, eklesijarhu su se otele neprimerene reči. Ali istog časa je onemeo. Moć govora mu se vratila tek posle brojnih metanija i mnogo prolivenih suza. Legenda kaže da je od tada postao najrevnosniji sluga u hramu Gospodnjem.





ČUDOTVORNA IKONA - NESAGOREVŠA U POŽARU

Ikona Presvete Bogorodice koja nije postradala u požaru ili Nesagorevša u požaru ostala je, kako joj i ime kaže, potpuno neoštećena u velikom požaru. Tada je izgorela cela prostorija u kojoj se nalazila. Ogaravljena ikona je izvađena ispod pepela i postavljena u oltar glavne crkve Hilandara, gde se idanas čuva.





ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA DOHIJARSKA

Ikona Presvete Bogorodice Dohijarske nosi ime po dohiji - magazi. To je prostorija koja služi kao spremište za hranu i ostale manastirske potrepštine. Nastojatelj magaze - dohijar, ima odgovorno poslušanje da puni dohiju i da iz nje razdeljuje namernice za kuhinju i monaške potrebe. Zbog toga nad njim bdi Presveta Bogorodica.
 
onisifor:
E, vidiš, to nisam znao. Mislio sam da ''trojeručica'' znači da ona ima tri ruke.
Kliknite za proširenje...

То није ништа чудно - зато што је тек у последње време Богородица Тројеручица доступна јавности (у смислу повећане комуникације)... чак сам виђао и неке друге старе иконе на којима је Тројеручица и буквално насликана са три руке Богородице... а има и доста поезије у којој се помиње као спасоносна њена трећа рука...итд.
 
ISCELJENJA U MANASTIRU KUMANICA KOD BIJELOG POLJA POZNATA OD DAVNINA

• Jedno od retkih svetilišta gde se hodočasti sa šajkačama, crnogorskim kapama i fesovima • U hramu se čuje i “Pomozi Bože” i “Bismilah”

Manastir Kumanicu kod Bijelog Polja zbog svoje isceliteljske moći svakodnevno obilaze vernici iz gotovo svih krajeva SCG, ali i iz inostranstva. Za vreme proteklih praznika u dvorištu manastira svetog Arhanđela Grigorija, reporter “Vesti” sreo je 35-godišnju Moravka Dinić sa suprugom Ivanom. Ova Paraćinka već pet godina zaredom dolazi u ovaj hram i moli se Bogu.

- U Kumanici sam se izlečila, a bila sam mnogo bolesna nekoliko godina. Od glavobolje noćima oka nisam mogla da sklopim, a jedno vreme zahvatila me i teška depresija. Obilazila sam lekare, ali leka ne nađoh, sve dok me jedan od mojih prijatelja iz Crne Gore nije posavetovao da posetim u ovu nadaleko čuvenu svetinju. Prespavala sam dve noći u ovom hramu i tegobe su nestale - priča Moravka, majka troje dece, koja u Paraćinu danas uspešno vodi jednu firmu.

- Moravka je od episkopa Filareta tražila blagoslov i došla kod nas. Izlečena je i evo već pet godina ona najmanje dva puta navrati u naš hram, a prošle je bila i kuma manastirske slave - veli otac Nikolaj koji nam nabraja još neka od čudesnih događaja pod svodom ove bogomolje.





Zanimljivo je kazivanje još jednog stalnog posetioca, 70-godišnjeg poljoprivrednika Milana Šebeka iz obližnjeg sela Vrbnica, koji je sasvim oslepeo u 23. godini života.

- U jeku mladosti ostao sam bez očiju, a niko nije mogao da mi pomogne. Čak sam, neka mi Bog oprosti, pokušao i da se ubijem, ali me spasiše u poslednji čas. Sunce mi je sinulo ponovo kada sam jednog dana sasvim slučajno otišao do Kumanice. Čuvar kumaničkog hrama stavio je ispred mene staru crkvenu knjigu, rekavši: “Čitaj”, a kad sam mu rekao da ja ne vidim ništa, on raskrili knjigu ispred mene i kaza: “Sad ćeš videti, samo se udubi bolje” - priča Milan koji je prvo primetio obrise knjige, a onda, gle čuda, počeše da izranjaju slova, a potom ceo tekst kao na dlanu.
Kumanica je u najlepšoj uspomeni ostala i Beograđanki Marini koja osam godina nije imala dece u braku sa Aleksandrom. Stigli su i do Svete gore tražeći pomoć. Ali, posle nekoliko prospavanih noći u Kumanici, Marina je zatrudnela i rodila sina Mihajla, piše profesor dr Jovo Medojević, autor knjige o manastiru Kumanica.

- Srećni otac Aleksandar javi nam se makar jednom mesečno. Često nam dolaze supružnici bez dece i za poslednjih pet godina svedok sam desetak slučajeva koji su dobili potomstvo - tvrdi otac Nikolaj, koji je samo prošle godine u Kumanici krstio više od 400 ljudi.



Ustali s nosila

Još i danas se prepričava slučaj mlade paralizovane muslimanke iz Bijelog Polja, koju je rodbina donela u Kumanicu na nosilima. Nakon molitve za zdravlje trojice sveštenika i mazanja osvećenjim uljem iz kandila svetog Grigorija, devojka je ustala i prohodala. U Kumanici je takođe na noge stao i Mojkovčanin Đole Tutić. Zato se i kaže da se ovde čuje i ono “Pomozi Bože!” ali i “Bismilah”!


- Sa šest godina teško sam se razboleo čuvajući ovce - priča Rade LJujić iz bjelopoljskog sela Grančarevo. Lekari su odlučili da mi odseku nogu. Ali, moja majka je čula od komšija za moć Kumanice i tamo me odvela. U njoj sam proveo nekoliko noći i potpuno ozdravio. Kad sam ponovo otišao na pregled, lekari se čudom nisu mogli načuditi. Evo me, i danas radim gotovo sve poslove na imanju, a imam tačno 80 godina - tvrdi poljoprivrednik LJujić koji svake godine redovno dolazi u Kumanicu za vreme održavanja sabora, u noći između 25. i 26. jula kada se na ovom mestu okupi na desetine hiljada vernika i nevoljnika iz svih krajeva Srbije i Crne Gore, a dolaze i hodočasnici iz Bosne, Makedonije i Hrvatske.


Osveštali se pred Kosovo

Kumanica je već krajem 14. veka bila poštovano svetilište što se može zaključiti i po očuvanom predanju da se srpska vojska koja se kretala iz pravca severozapadne Srbije prilikom odlaska na Kosovo pričestila u manastiru Kumanica.
 
17to4.jpg
 
Група ходочасника из Србије недавно је посетила грчко острво Егина како би се поклонила моштима Св. Нектарија Егинског Свеправославног Чудотворца.

Погледајте шта се догодило на том путовању...

 
Св. Нектарије Егински

Напитак бесмртника

Аутор: Ивана Радовановић, Број 1001, Рубрика Духовна ризница

У изузетној организацији поклоничке агенције СПЦ, „Доброчинство“, група од 30 ходочасника посетила је највеће светиње православне Грчке.

Ово богато и Духом преиспуњено поклоничко путовање започело је међу стеновитим и Божијом руком вајаним пејсажима Метеора, наставило се на острву Патмос – Синају Егејског мора, где се Св. апостолу Јовану јавио Бог и где је написао Откровење, осењено је, затим, благодаћу најстаријих и чудотворних икона Мајке Божије у манастирима Мега Спилеон, Неа Панагија Сумела,… Св. Лавра и свеправославном светилишту на острву Тинос, све до поклоњења моштима Св. Андреја Првозваног, Св. Димитрија и посете Српском војничком гробљу на Зејтинлику. Групу је предводио Драган Вукић, директор „Доброчинства“. Са нама су били и јеромонах Филимон из манастира Радовашница и прота Радован Чанчаревић из Крагујевца, а успут су нам се придружили и руски свештеници са Кавказа. Походећи највећа светилишта Грчке, откривали смо светилишта и у себи.На овој житници Православља, где је све натопљено Јеванђељем, као одјек Јерусалима, нашло се и острво Егина, које чува свете мошти и спомен на једно од најсјајнијих светила православног неба – Св. Нектарија Егинског.

Рођен је у граду Силиврији као Анастасије Кефалас, на празник Покрова Пресвете Богородице, којој се целог живота молио и спевао јој најлепше химне. Показујући рано велику богочежњивост, са 13 година је отишао у Цариград на школовање. Тамо је даноноћно радио тешке физичке послове у дуванџиници, добијајући од газде батине уместо плате. Записивао је изреке Св. Отаца на етикете кутија у које је паковао дуван, како би људима приближио лепоту Речи Божије. У тешкој немаштини, детиње искрено, написао је писмо – Господу Исусу, молећи Га за помоћ, која му је стигла од суседа, који је прочитао писмо, ганут.

Постаје млађи васпитач школе-метоха Цркве Христовог Гроба. У манастиру Неа Мони на острву Хиос, где је 10 година радио као учитељ, прима монашки постриг. У чин ђакона бива рукоположен у цркви Св. Мине, добивши име Нектарије, што значи „напитак бесмртника“. Уз помоћ добротвора, завршава теологију у Атини.

Патријарх Александријски Софроније га рукополаже за свештеника у Александријској Патријаршији. Уследила су звања епископа, архимандрита и, напослетку, Митрополита пентапољског. Народ га јако волео, али је, због зависти архијереја и црквеног клира, оклеветан код Патријарха. Добија решење о отпусту са свих дужности администратора Патријаршијске канцеларије и члана црквеног Синода, те скрхан одлази у Грчку. Живећи у највећој беди, праћен клеветама, показао се, кроз патњу и страдање, као пример изузетне трпељивости и непоколебљиве вере у Господа. Проповеда у Халкиди, увек на почецима под великим искушењима, да би се, на крају, народ увек са сузама опраштао од њега. Често побољева, али и бива укрепљиван виђењима Богородице.

Управља богословском школом Ризарион у Атини 15 година, радећи на одржању православне традиције, изазивајући тиме гнев школског одбора, који је хтео европеизацију школства. Уређивао је школску башту и радио физичке послове, чак и прао тоалете у време болести домара, говорећи да су најбеднији послови највећи у Божијим очима. Посетио је Свету Гору, где су га прозорљиви старци упућивали у тајинства вере. Много верних је долазило по његове духовне савете.

Око слепе девојке Хрисанте, касније игуманије Ксеније, формирало се сестринство, под његовим духовним руковођењем, и започело обнову манастира Живоносни Источник на Егини, 1904. године. Егина је острво у Саронском заливу, била је престоница Грчке 1828/9, имала је и своју флоту. Од 365 цркава, колико их је било овде, данас је остало 40. Св. Нектарије је освештао темеље цркве 1906. године, посветио је Св. Тројици, а подигнута је захваљујући прилозима добротвора. На Егини је творио бројна чуда, исцељивао ђавоимане и болесне, измолио више пута од Господа кишу, услед великих суша.

Увек је много радио, писао, молио се, градио, проповедао, читао, саветовао. Детиње срећан је гледао лепоту природе на Егини. Имао је више пута виђења светих мученица, Мајке Божије и ангела током богослужења, а верни су га, током Свете Литургије, виђали како лебди изнад тла јер је снага његовог духа надјачавала природне законе тела. Понирао је у тајне људске душе, очима дубоким и крупним, чији је ватрени поглед отварао двери свачијег срца.

Искушења и клевете су га пратили и на овом острву молитве и лепоте. Разболео се од рака простате, не објављујући то никоме, живећи у тешким боловима. Пребачен је у атинску болницу Аретео, где је, након два месеца угледао отварање небеских врата, чуо песму ангела и проговорио са Господом, кога је прослављао 74 године. Од његовог тела почело је да се шири благоуханије. Сестре су му, по упокојењу, скинуле поткошуљу и спустиле је на кревет где је лежао одузет човек, који је, на очиглед присутног особља – проходао. Док су тело Св. Нектарија преносили на Егину, почело је да мироточи. На Егини су звонила сва звона и ширио се мирис тамјана, опраштала се од њега цела Грчка. Црквена школа Ризарион је поклонила надгробну плочу за његов гроб. Сахрањен је у капели испод свог омиљеног бора, који и данас ту мирисно шири своје гране. Прислоњеном главом на кивот, могу се чути откуцаји срца или ударци његовог жезла. За 20 година, његово тело је три пута обретено нетрулежно, четврти пут је нађено делом враћено земљи, а делом очувано да би се разделило по свету. Св. Нектарије је канонизован 1961. године, одлуком Васељенског патријарха и Светог Синода Велике Христове Цркве. Његов спомен обележава се 22. новембра.

Због мноштва ходочасника, подигнута му је и велелепна црква у подножју старе, освећена 1994. године, а у изградњи је учествовала цела Грчка. У њој се чувају његове мошти, док се глава чува у горњој цркви. Иза њега је остало 35 књига.

Крај његових моштију, о. Филимон и о. Радован читали су му предиван акатист. Омогућено нам је и да у тишини проведемо молитвене тренутке у келији Светитеља, крај његовог кревета, где се, кроз откуцаје старог часовника, чује одјек векова и дамара срца које созерцава прослављење Божије кроз Његове Свете. Присуство Св. Нектарија је на овом острву заиста осетно, испуњено љубављу, топлином и спокојем, какав је био и сам Светитељ. Овде човек осећа васкршњу радост пред лепотом природе, која је сва обасјана молитвом. При повратку бродом, растајући се тешко или никако од сусрета са Св. Нектаријем, сунце својим сјајем просеца пут кроз море, као што Св. Нектарије молитвено просеца пут верних ка Господу.

Постоји књига лекара са исказима и чудима која су се дешавала са пацијентима које нису успели да излече, а исцелио их је Св. Нектарије. Исцељења су нашли оболели од малигних обољења, парализе, Паркинсонове болести, болести појединих органа, функционалних поремећаја организма, психичких проблема, неплодности… Забележено је преко 2.000 његових чуда. Многе здравствене установе га прослављају као свог заштитника, а Институт за онкологију и радиологију Србије обележава Св. Нектарија као своју славу. Честице његових моштију постоје широм православне васељене, а код нас се чувају у манастиру Раковица, где их је донео патријарх Герман. У виђењу једне од монахиња, Св. Нектарије је радосно поручио: „Присутан сам у свету својим моштима. Моје мошти су мој епитрахиљ.“ Наша земља, пролазећи већ дуго кроз тешка и страдална времена, вапи за храмом Св. Нектарија, где би болесни и безнадни нашли утеху и исцељење, а сви верни велику радост и укрепљење његовом благодаћу. Нека би Господ дао да једнога дана и у нашој земљи осване делић Егине и купола под којом ће се уздизати молитве Св. Нектарија за здравље свих нас.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Princip „oko za oko“ – „zub za zub“
Odgovora
14
Pregleda
325
svjatoslav
S
Gedeon
Koliko postoji pravoslavnih crkava kod nas Srba?
2 3
Odgovora
50
Pregleda
600
Gedeon
Gedeon
Gedeon
Da li je do nas stigao original Biblije?
Odgovora
19
Pregleda
419
Ateista5
Ateista5

Back
Top