Evo iako me zlatko nisi pitao, reci cu ti da mi se plavi akt najvise dopao,mada bi levi kuk trebalo malo podici.Tu si postigao spontanost, bez iceg usiljenog, pokret se oseca u potpunosti......levi kuk zbog toga jer je tu tacka oslonca , na levoj nozi, sve ostalo je opusteno.
Istina nisam,ali u sustini pitao sam svakog slicnog tvom iskustvu.Mada sam istakao Danny-art jer mi je on naveo i prilicno lepo objasnio nacine pocetnickog crtanja.A to sam i zeleo jer to neznam,a zelim da znam.Ono sto sam ja primetio posmatrajuci druge umetnike,citajuci neke knjige je da je dosta tih vrhunskih ranih umetnika napravilo neku novinu u tome sto rade.Najvise mislim da bas one rane umetnike.Pre Pikasa,Vege pa mislim i pre Leonarda.One koji su trazili nacin kako da sto tacnije nacrtaju ono sto vide.Pa se neki sluzio time sto je uproscavao oblik razlazuci ga na lopte,kocke i slicno,dok su neki samo merili i dr.Nemogu ulaziti u detalje jer me nije interesovalo da zalazim u detalj.Mada mozda gresim.Ima jedna knjiga ,odlicna,samo nemogu se setiti naziva,koja bas govori od razvou umetnosti,od samih pocetaka.Od pa skoro bukvalno pecinskih ljudi do danas.I secam se jedne slike nekog slikara koja predstavlja cini mi se hipodrom,tj.scenu sa hipodroma.Ono sto je bilo u blizini je nacrtano perfektno,medjutim tribine koje su prirodno daleko,je tako lose nacrtao da jednostavno ne moze da se zakljuci sta je na slici.Dal sneg,neka grudva,trava il slicno?Slicno i pisac knjige komentarise.Znaci ocigelno slikar nije dovoljno savladao sve.Pa predstavljanje dalekih predmeta jednostavno nije znao kako da naslika.Takodje i za Direra ime par slika koje nisu bas sasvim logicne.Takodje ima jedana recenica,samo nisam siguran dal je iz nje ili sam gledao neku dokumentarnu emisliju na tv-u,al koju sam zapamtio dobro,mada mozda nece to biti bas citat i koja kaze.Kada bi se nekim slucajem Leonardo probudio ili neki od savremenih dobrih crtaca(ne vrhunskih slikara)naslo u doba Leonarda i pokazalo kako crta ,Leonardo bi bio zgranut umecem.
Hocu da kazem da postoje ti nacini,postupci koji su vekovima razradjivani cijom se primenom i normalno kroz vezbu dolazi do odredjenih vrstina koje rezultiraju odlicno crtanje,slikanje i slicno.Ja to zovem uvezbanost do instikta.I po meni kada se to uvezba onda moze da se trazi ono svoje i slicno.Jer cilj je da se oko navikne na odnose kontura na licu,na liscu na svemu.Mada mislimda je to samo deo.
Voleo bih da mi kazes da li sam u pravu?
I hvala na misljenju,zato sam ovo i postavio ovde i voleo bih da i dalje komentarises.Mada tvoj recnik je ,kako bih rekao,klasican umetnicki.Ja to nekako moram prevesti na svoj.
Postavlja se pitanje ako bi indigom bukvalno preslikao tu istu sliku da li bi to onda isto vazilo?
logicno onda bi se videlo da to nisam ja crtao,vec bi se prepoznao originalni umetnik.Ali sta to daje moj pecato tom crtezu?
Da li su to greske ili pak nacin kako sam vukao linije?Sta bi bila usiljenost?
Jer ja sam se trudio da nacrtam bukvalno onako kako crtez izgleda,al ipak se ne primecuje usiljenost vec sponatanost?
Izvini ako sam bio suvise jednostavan ovim pitanjima,al ja nekako volim to tako da rasclanim.Ili,to mi nije jasno.
naravno koristim pastele i imam samo 12 nijansi ali čisto za početak 
