Da li je bečka Saher torta tema dizajna?

[Nina]

Svakako da jeste. Mogla bi slobodno da ponese epitet „dobar dizajn” iz više razloga: lepo izgleda, dobrog je kvaliteta, izrađena je od najboljih materijala (jaja, šećer, buter, brašno, čokolada, sa dodatkom pekmeza, vanile i šlaga), jednostavna je za proizvodnju, dobro se prodaje, još bolje konzumira. Sve su to kriterijumi za ocenu dizajna proizvoda. Tražena je na tržištu, osvojila je sve varijante ponude i potražnje, prodaje se i cela i na parče, u poslastičarnici, kafeu, restoranu, čak i u djuti fri šopu na aerodromu, pa lako stiže na sve strane sveta, uvek sveža i ukusna, lepo upakovana.

Kratak istorijat kaže da je 1832. godine princ Vencel fon Meternih naložio svojoj dvorskoj kuhinji da za njega i njegove visoke goste kreiraju poseban desert. Budući da je šef kuhinje bio bolestan, 16-godišnji pomoćnik Franc Saher preuzeo je zadatak i smislio recept za delikates. „Nemojte da se obrukamo večeras pred gostima”, rekao je princ. I nisu se obrukali. Desert je bio sjajan, a čekala ga je još sjajnija budućnost.

Isti princ vezan je za još jedan, verovatno najpoznatiji austrijski brend, a to je čuveni nameštaj Mihaela Toneta. On ga je prvi podržao na jednom sajmu u Koblencu.
Kreatori saher torte i tonet stolice nisu imali pojma da su dizajneri, bili su samo zanatlije, jedan poslastičar i jedan stolar, koji su imali ideju u koju su verovali i uradili su sve da budu najbolji u tome što rade.Iako u bliskoj vezi sa dvorom i princem, ovaj kolač i ovu stolicu krasi skromnost i namenjeni su širokim narodnim masama.

 

[Nina]

 

[Nina]

Mihael Tonet stolica

 

[Nina]

Franc Saher (1816–1907)

Austrijski poslastičar, radio je kao vrlo mlad prvo u poslastičarnici dvorske kuhinje u Beču. Po završetku obuke, boravio je jedno vreme u Bratislavi i Budimpešti, zatim se vratio u Beč, gde je otvorio svoju delikatesnu radnju u kojoj je radio na usavršavanju recepta za saher tortu. Njegov stariji sin Edvard, nasledio je očevu praksu i otišao na usavršavanje u čuvenu dvorsku poslastičarnicu „Demel”, gde je obnovio očev recept za saher tortu u svojoj verziji. Prvi put torta je servirana kod Demela, a kasnije u hotelu „Saher”, koji je Edvard otvorio 1876. Od tada nastaju prepucavanja na relaciji Saher–Demel oko autorskih prava na recept torte. Prava pravna bitka za tortu bila je veoma intenzivna u periodu od 1930. do 1965. (prekinuta samo za vreme rata). Na kraju, obe strane su nevoljno pristale da postoji mala razlika između dve varijante od kojih jedna ima prava da se zove demel-saher torta, a druga original saher torta.
(Arh. Radmila Milosavljević)

 

[Nina]

Sedite na cuvenoj stolici Mihaila Toneta i jedete Saher tortu