Crnogorac koji nije bio Srbin

[Pumpaj Dinstanović]

Na osnovu kojih dokumenata pisci te knjige to tvrde? KOJIH ISTORIJSKIH DOKUMENATA?
Na osnovu gledanja u pasulj babe Jorgovanke?

Evo nešto od Rusa (koji su tada bili u sukobu sa Srbima!) i ranije od toga. Ruski profesor istorije S. Bogojavljenskij u "Pitanja istorije", Moskva, 1946., dio "Iz rusko-srpskih odnosta u vrijeme Petra I":

"Na kraju XVII i početkom XVIII vijeka, Srbi su bili razdijeljeni na tri grupe:

1. Srbija, Bosna i Hercegovina - nalazile su se pod turskom vlašću;

2. Srbi - koji su živjeli u teško dostupnim planinama Crne Gore, s mukom su branili svoju nezavisnost od sa tri strane opkoljavajućih Turaka, a na zapadu od Venecijanaca koj su uspjeli osvojiti značajan dio Balkanskog poluostrva na pobrežju Jadranskog mora;

3. Srbi, koji su živjeli u Mađarskoj

Te tri grupe su živjele posebnim životom, no čuvali su svoju jedinstvenost u jeziku, kulturi i religiji."

 

[Pumpaj Dinstanović]

VIZANTIJSKI, VATIKANSKI I DRUGI IZVORI, O NAŠIM PRECIMA - DUKLjANIMA​

Andreacijeva Povelja o izgradnji crkve Svetog Tripuna (809. godina)

Pečat arhonta Petra, nesporni dokaz rane dukljanske državnosti (IX ili X vijek)

NATPIS O OSNIVANJU CRKVE SVETOG STEFANA NA OTOKU GOSPE OD MILOSRĐA U TIVATSKOM ZALIVU (IX VIJEK)

Vizantijski Car Konstantin VII Porfirogenit: De Administrando Imperio (O Upravljanju Carstvom), oko 950. godine

Vizantijski Car Konstantin VII Porfirogenit navodi u svom djelu "Život Vasilija I", (oko 950. godine):

Kekavmen o tome kako je dukljanski knez Vojislav zarobio vizantijskog stratega u Dubrovniku (poslije 1042)

Nićifor Vrijenij: "Dukljani i Hrvati zlostavljaše Ilirik" (1072)

Nićifor Vrijenij opisuje njegovu borbu protiv Dukljana i Hrvata (1072 - 1075)

Pismo iz Vatikana: "Grgur, papa, sluga božijih slugu, Mihailu, kralju Slovena ..." (1078.)

Natpis dukljanskog kralja Mihaila Vojislavljevića u Stonu (prije 1080)

Anali Barija: "Mjeseca aprila Arhiric je dao sinu Mihaila, kralja Slovena, svoju kćer za ženu" (april 1081)

Ana Komnina o vezi dračkog duke Monomahata sa dukljanskim kraljevima Bodinom i Mihailom (1081)

Borba Vizantijaca sa Normanima kod Drača i držanje Bodina (oktobar 1081)

Dukljanski Kralj Bodin uznemirava Normane (1083)

Papa Kliment III Vilbert daje nadbiskupski plašt Petru, biskupu barskome (1089)

Papa Kliment III barskom nadbiskupu Petru piše: "Neka se pred tobom nosi krst pred cijelim Kraljevstvom Duklje" (1089)

Jovan Duka bori se sa Dalmatima, zarobljava Bodina (1085-1090)

Dukljanski kralj Bodin i Dalmati napadaju na vizantijske oblasti (1091)

Krstaši prolaze kroz zemlju dukljanskog kralja Bodina, kralj Bodin ih dočekuje u Skadru (godine 1096)

Karta iz neke srpske knjige - DRŽAVA DUKLjA, XI vijek

[URL="http://forum.cafemontenegro.com/showthread.php?t=24085"]Zapis kotorskog episkopa Grimoalda (1090 - 1124)[/URL]

Povelja sudije Grda(na) iz vremena kralja Đorđa, Bodinova sina (1114)

Dukljanski kralj Đorđe, sin Bodinov, potvrđuje predaju crkve Sv. Martina benediktincima na Lokrumu

Vizantijski pjesnik Teodor Prodrom pominje Dukljane (1150)

Dokument o posvećenju katedrale Svetog Tripuna, iz 1166. godine

Papa Aleksandar III ne priznaje barsku nadbiskupiju (29. decembar 1167.; 3. januar 1168.)

Vilim Tirski o jeziku i nošnji na našem primorju (12. vijek)

Natpis na grobu trebinjskog župana Grda (između 1173. i 1189)

Pismo nadbiskupa barskog Grgura splitskom nadbiskupu Rajneriju (1178 / 1179)

Zahvalnost barskog nadbiskupa Grgura Rajneriju i Feru (1178 / 1179)

Nadbiskup Barski Grgur žali se na Nemanju, u pismu splitskom kanoniku Gvalteriju (oko 1180)

POKUŠAJ OSVAJANjA DUBROVNIKA, OD STRANE MIROSLAVA, BRATA NEMANjINOG, GODINE 1184.

Ugovor potonje zetske knjeginje Desislave sa Dubrovnikom (20. avgusta 1189)

LjETOPIS POPA DUKLjANINA ili BARSKI RODOSLOV (druga polovina 12. vijeka)


.
__________________

Ajdemo redom raspraviti sve.

Što se tiče Andreacijeve povelje,

" A sudija, koji je živjeo u Duklji, čuo je da je lijepa i htio je da je silom uzme. "

Dakle šta ona treba da znači? Treba li značiti da je Duklja nekada zaista postojala kao pojam označavajući jedan konkretan teritorij? :???: Evo, ja priznajem da jeste, i mislim da svako od nas to ovdje priznaje. Ta povelja se tiče odnosa Veneta iz italskog grada i porodice romanskih Latina. Neću ni pominjati da su tu dileme oko prijevoda.

"Et iudex qui sedebat in Duchia, audivit quod esset pulcra."

Što se tiče tvog drugog izvora, trebao bi znati da je to upravo vizantijski namesnik koji je upravljao Dukljom, i opet, to ništa ne govori o onome što bi ti htio (neki to povezuju sa srpskim Petrom Gojnikovićem iz dinastije Vlastimirovića, ali bez neke čvršće potvrde).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Što se tiče većine tvojih linkova, oni jednostavno ne vode ka ničemu, odnosno ničem relevantnom po našu temu. Evo, npr. tvoj treći link:

http://forum.cafemontenegro.com/attachment.php?attachmentid=10904&d=1178225203

Kakve ovo ima veze sa temom?

Moja pretpostavka je da samo želiš nabaciti linkove tako da ispadne da ih ima mnogo.

Hajdemo sada dotaći se najinteresantnije teme, DAI. Kao prvo, očito je da Kontinentalnu Srbiju, Travuniju, Zahumlje, Konavle i Paganiju nastanjuju Srbi - ali to nije navedeno za Duklju. Postavlja se pitanje, zašto? Ferdo Šišić i brojni smatraju da je u pitanju propust, naime, ne bi bio prvi - evo šta piše u 35. glavi (o Dukljanima):

"Avari su porobili i ovu zemlju i ona je ostala pusta i za cara Iraklija ponovo je naseljena, kao i Hrvatska, Srbija, zemlja Zahumljana, Travunija i Konavlja."

Dakle, šta nam to fali ovdje... Tako je, nedostaje Neretvljanska sklavinija!

Što se tiče spominjanja "Dukljana", nikakav to dokaz nije o njihovoj posebnosti od Hrvata i Srba, jer se pominju isto i (srpski) Zahumljani, Travunjani, Konavljani i Neretvljani u istoj ravni. Dalje, pitam se ja to upadaš li ti to u samokontradiktornost, jer i sam tvrdiš da Srba u Bosni nije bilo? Kako onda možeš na taj tvoj način tumačiti DAI? Evo, npr., šta kaže najveći slovenački istoričar svih vremena (Bogo Grafenauer):

"

Malo je naivno pomisliti i da se u toku etnogeneze Srba, tu javljaju i Dukljani kao zaseban narod - sa manje posebitosti i od samih ostalih (npr. Travunije). Moje objašnjenje je vlast, odnosno da su zemlje pod srpskom vlašću označene kao srpske, pa Duklja kao vizantijska nije; ali i prije može biti da etnogeneza nije dovršena kada je u pitanju slučaj s Dukljom, jer je ona bila najmanja i pod strogom upravom Konstantinopolja, a i tu je ključan i vrlo moćan prisutan strani latinski elemenat.

Što se tiče Kekavmena, više si previše uporan pokazivajući njega kao neki dokaz za tobože nešto. A pune citate, koje Radoslav Rotković zlonamjerno skriva jer se služi krivotvorenjem, si dobio više puta ranije, pa evo ti i još jednom:

Kekavkmen (Kekaumenos), njegov Strategikon (Στρατηγικόν του Κεκαυμένου) iz 1078. godine.

10
UPAD VIZANTINACA U DUKLJU

Ako upadneš i pljačkaš zemlju nekog toparha, ne vraćaj se istim putem kojim si ušao u njegovu zemlju. Neprijatelj, poznavajući kraj, postavijeć zasjede u klisurama i na povratku uništiće te.

Tako uradi u Duklji Travunjanin Srbin kapetanu Drača Mihailo, sinu logoteta (όποιον έποίησεν ό Τρφούνιος ό Σέρβος τω κατεπάνω Δυρραχίου Μιχαήλ τω του λογοθ-έτου υίω εις Διοκλείαν), i uništi njegovu vojsku koja je brojala preko 40.000. Pomenuti naime kapetan upavši u Duklju opljačka je, a vraćajući se zatječe клисуре, кроѕ које је био ušao, zaposjednute i bi zarobljen. A možda je imao i drugi put da se bezopasno povuče, ali iz nepromišljenosti, bolje reći neiskustva, bi zarobljen.

13
SRBI ŽIVE PORED DUNAVA I SAVE

... gdje upravo žive Srbi (Σέρβοι), na prirodno utvrđenim i teško pristupačnim mjestima.

Ovdje Kekavmen nesumnjivo govori o Duklji, odnosno o Zeti i Humu. Dakle, u Duklji žive Srbi. Ovaj spis odgovara Duklji, naime, onoj oblasti u kojoj su prema Kekavmenovom znanju stanovali Srbi.

A sada o Nićiforu Vrijeniju. Evo od crnogorskog etnologa Nikole Vukčevića:

"Vizantijski izvori su vrlo jasni. Kad Jovan Skilica govori o borbama 1042. godine Dukljani su navedeni kao Srbi. On naravno misli na etničku kategoriju jer države još nema. Kada se Stefan Vojislav osamostalio i stvorio državu koju je Vizantija morala da prizna onda se govori o Duklji i Dukljanima, ne kao etničkom već državnom pojmu."

Isto kao i kod konstituisanja crnogorskog naroda po akademiku Dimitriju-Dimu Vujoviću. Ovo što ovdje imamo je isti simptom da kad je god neko "Crnogorac" - gle! - on nikako ne može biti i "Srbin". Isto sada ako je "Dukljanin", opet ovo ovdje isto - samo što Ćipur ovdje navodi kako se Kekavmen "..ispravio.." na drugom mjestu ( ). Dalje, kada koristimo i takvu suvoparnu logiku, moramo znati i puni citat, po kojem se i sami raški Srbi ne spominju pod nekim čvršćim ili poznatim imenom (Srbi, Dalmati, Dačani, Tribali...) uopšte? Zašto je tako? Odgovor bi bio zato što da su tako nešto iskoristili, naslutili bi da Dukljani nisu bili Srbi. Ali to je sve naravno apsurdno, jer o tome se jednostavno nije razmišljalo (do "zbrke"), pa čak ni donedavno...tek kada je postalo bitno (tj. praktično od danas).

 

[Pumpaj Dinstanović]

A sada malo još od stranaca o Crnogorcima. Evo od velikog njemačkog slaviste, Gerharda Gezemana. On je proučavao Crnogorce temeljito, evo iz njegove knjige koju je objavio u Berlinu 1928. godine:

"Vladike crnogorske su morale godinama krvavo na tome da rade da svojim plemenima i glavarima usade crnogorsko osjećanje države, dok je u njima bilo potpuno razvijeno opšte srpsko narodno i zajedničko osjećanje."

1935. godine Gerhard Gezeman je objavio u Minhenu svoj dnevnik (koji je pisao 1915. i 1916. godine):

"Crna Gora se po staroj tradiciji dijeli na plemena čak i danas još, nakon što su se centralistička vlast i dinastija Petrovića već tokom nekoliko generacija trudile da narod odviknu od starih partikularističkih često anarhičnih plemenskih osjećanja i nametnu mu crnogorsko državno osjećanje. Ja, međutim, u razgovorima s Crnogorcima - i obrazovanim i neukim, nalazim začudo malo 'crnogorskog' državnog osjećanja i državne svijesti. Oni su izvanredno dobri Srbi. Njihovo srpsko nacionalno osjećanje i nacionalna svijest nesumnjivi su kao kod Šumadinaca ili bosanskih revolucionara. Kad hoće da povuku crtu pri razlikovanju između sebe i drugih Srba, to sigurno nije političke prirode, već crta koja odvaja patrijarhalne staroplemenske od modernizovanih kolonista. Cijela Kraljevina Srbija u granicama do 1912, je zemlja naseljenika...Jedina razlika koju Crnogorci između sebe i 'drugih' ističu jeste: da su oni bolji Srbi, još bolji Srbi nego drugi."

Ovako govori u memoarima o "Gorskom vijencu":

"U stihu i stilu epske narodne pjesme - ali nije ep, razgovori i dijalozi junaka, turobna kola naroda kao tragični horovi, ali nije drama. Jednostavno rečeno: klasični i nacionalni spjev Srba."

1943. godine objavio je svoju knjigu "Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca":

"Zato bih ja htio da Crnogorcima, i Srbima uopšte napomenem, da se sa životnim idealom svojih predaka nalaze u najboljem evropskom društvu."

Onda kada opisuje vojvodu Marka Miljanova Popovića, opisuje njegova nastojanja da "kod svojih zemljaka, Crnogoraca, i kod Srba uopšte" suzbije "predubjeđenje da su Arbanasi pravi varvari."

"Crnogorac je po svome legendarnom vjerovanju ne samo najbolji ratnik na svijetu, već i najbolji Srbin, srpskiji od svih Srba. U tome ima donekle pravo. On je, u najmanju ruku, heroička kvintesencija srpske dinarske duše. Uz to, i legenda ima svoju biološku vrednost. Ova ovdje ulivala je Crnogorcu samopouzdanje, i gotovost da sebe prinosi na žrtvu."

I još na kraju piše da "od svih junaka prošlosti, koji su u Crnoj Gori bili na velikoj cijeni, Miloš Obilić uživa najveće poštovanje koje je kult postalo. I to je već odavno poznato."

 

[Pll]

Majko mila Ne mogu da verujem da se o ovim stvarima i dalje ovako zustro raspravlja.
Crnogorac i jos keltskog roda, moram da priznam da tu vrstu jos nisam upoznao:???:
No bilo bi dobro da poseti malo srbijanska sela i upozna se sa srbijanskim folklorom, pozto on ima vise keltskih motiva od irske muzike.
I ponovo ne mogu da verujem da sam naisao na ovakav slucaj

 

[Pumpaj Dinstanović]

Njemački balkanolog Herman Vendel, u knjizi "Gospodar", 1922. godine izdanje u Berlinu:

"Doduše, pokušao je Nikola, koji je održavao dvor u Neiju kod Pariza, da spasi što se spasiti može. Obratio se Vilsonu u ime samoopredjeljenja 'crnogorske narodnosti' - nije to šala!, imao je u uticajnim političkim krugovima Londona ponekog zaštitnika, udavio je Evropu lažima o nasilnoj 'aneksiji' njegove zemlje od strane Srba, naoružao je u Gaeti jednu crnogorsku legiju, udesio je napade bandi na Crnu Goru, pa ipak je bio samo kralj pik u igri koju je Italija igrala na jadranskoj obali protiv Jugoslavije...Sama po sebi bila bi 'samostalna' Crna Gora, jedna kutija državnih igara sa brojem stanovništva jednog osrednjeg njemačkog grada a uz to nastanjena najčistokrvnijim Srbima, bila bi smjejurija."

A 1926. godine isto u Berlinu objavljuje knjigu "Crnogorsko pitanje":

"Oni koji sumnjaju u nacionalno jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca priznaju bez oklijevanja da su stanovnici Crne Gore po porijeklu, jeziku, vjeri i naselju najčistiji Srbi; govoriti o 'crnogorskoj narodnosti' ili o 'narodu Crnogoraca' isto je toliko pametno kao kad bi se objavila 'narodnost lipe-delimpbitska' ili 'narod saksonsko-altenburški' i kad bi se oni stavili u protivnost Njemcima. Vjekovima, dok je srpsku masu pritiskivao jaram turske vlasti, sokolovi ovog besputnog i nepristupačnog sokolovog gnijezda čine čak predstražu cjelokupnog srpstva, i Lovćen je u pjesmi opjevan kao bedem srpske slobode."

Francuski istoričar Emil Oman, 1927. godine objavljuje knjigu "Jugoslavija", gdje je istorijat svih jugoslovenskih naroda:

"Nacionalna vjera Crnogoraca je 'vjera Obilića'; njihov najviši intelektualni domet to su tradicije Kosova i Srpskog Carstva, što znaju i žene isto toliko dobro kao i ljudi, a što im nameće srpsku dužnost: osvetiti mrtve."

Onda još jedan Francuz, A. Šabozu, 1919. godine u svojoj knjizi "Srbi, Hrvat i Slovenci":

"Srbija broji 4 miliona Srba, Crna Gora ih broji 450 hiljada.

Zna se da Crna Gora nije manje srpska, u svakom pogledu, nego moravski bazen. Takođe, dizanje ustanaka ili objave rata su, vjekovima, slijedili ili malo prethodili onima Srbije.

Stanovnici Crne Gore jesu Srbi - po krvi, po porijeklu, tradiciji, jeziku i religioznom obredu."

Britanski pisac koji je u ova doba promjena i sam bio u Crnoj Gori, Henry Baerlain, piše 1922. godine knjigu "Rođenje Jugoslavije":

"Vrlo je nezgodno kada ljudi koriste rijeć 'Crnogorac' ne znajući da ne postoji zasebna crnogorska nacija, u smislu francuske ili italijanske nacije. Crnogorci su mala sekcija srpske nacije, koja je pronašla spas u golim planinama, i za razliku od ostalih Srba, očuvala svoju nezavisnost. Tako bi trebalo, radi izbjegavanja konfuzije, govoriti o Srbima Srbije i Srbima Crne Gore a ne o Srbima i Crnogorcima."

Francuz August Goven, 1918. godine, u knjizi "Jugoslovensko pitanje":

"Montenegro ili Crna Gora, Zeta u Srednjem vijeku, izvjesno je jedna srpska država.

Od 1830. g. pa do svoje smrti, Petar II nije prestajao da se zaokuplja oslobođenjem Srba ispod Turske i Austrije. U 1849, on je potpisao jedan tajni ugovor sa Aleksandrom Karađorđevićem, u vezi sa oslobođenjem Srba.

U 1854, 1858 i 1857, za vrijeme ustanka u Bosni, knjaz Danilo je kombinovao svoje napore sa onim knjaza Aleksandra. Knjaz Nikola je potpisao, 1865, jedan ugovor, iz kojeg je proizilazilo da je pristao na abdikaciju u korist knjaza Mihaila od Srbije, a koji se, sa svoje strane, obavezao da ga učini nasljednikom u slučaju da nema, direktnog muškog potomka.

Danas, svi Crnogorci, oni u Crnoj Gori i oni koji su otišli da potraže zaradu u inostranstvu, apsolutno žele da se ujedine sa Srbima Kraljevine."

 

[Keća Pontin]

Njemački balkanolog Herman Vendel, u knjizi "Gospodar", 1922. godine izdanje u Berlinu:

"Doduše, pokušao je Nikola, koji je održavao dvor u Neiju kod Pariza, da spasi što se spasiti može. Obratio se Vilsonu u ime samoopredjeljenja 'crnogorske narodnosti' - nije to šala!, imao je u uticajnim političkim krugovima Londona ponekog zaštitnika, udavio je Evropu lažima o nasilnoj 'aneksiji' njegove zemlje od strane Srba, naoružao je u Gaeti jednu crnogorsku legiju, udesio je napade bandi na Crnu Goru, pa ipak je bio samo kralj pik u igri koju je Italija igrala na jadranskoj obali protiv Jugoslavije...Sama po sebi bila bi 'samostalna' Crna Gora, jedna kutija državnih igara sa brojem stanovništva jednog osrednjeg njemačkog grada a uz to nastanjena najčistokrvnijim Srbima, bila bi smjejurija."

A 1926. godine isto u Berlinu objavljuje knjigu "Crnogorsko pitanje":

"Oni koji sumnjaju u nacionalno jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca priznaju bez oklijevanja da su stanovnici Crne Gore po porijeklu, jeziku, vjeri i naselju najčistiji Srbi; govoriti o 'crnogorskoj narodnosti' ili o 'narodu Crnogoraca' isto je toliko pametno kao kad bi se objavila 'narodnost lipe-delimpbitska' ili 'narod saksonsko-altenburški' i kad bi se oni stavili u protivnost Njemcima. Vjekovima, dok je srpsku masu pritiskivao jaram turske vlasti, sokolovi ovog besputnog i nepristupačnog sokolovog gnijezda čine čak predstražu cjelokupnog srpstva, i Lovćen je u pjesmi opjevan kao bedem srpske slobode."

Francuski istoričar Emil Oman, 1927. godine objavljuje knjigu "Jugoslavija", gdje je istorijat svih jugoslovenskih naroda:

"Nacionalna vjera Crnogoraca je 'vjera Obilića'; njihov najviši intelektualni domet to su tradicije Kosova i Srpskog Carstva, što znaju i žene isto toliko dobro kao i ljudi, a što im nameće srpsku dužnost: osvetiti mrtve."

Onda još jedan Francuz, A. Šabozu, 1919. godine u svojoj knjizi "Srbi, Hrvat i Slovenci":

"Srbija broji 4 miliona Srba, Crna Gora ih broji 450 hiljada.

Zna se da Crna Gora nije manje srpska, u svakom pogledu, nego moravski bazen. Takođe, dizanje ustanaka ili objave rata su, vjekovima, slijedili ili malo prethodili onima Srbije.

Stanovnici Crne Gore jesu Srbi - po krvi, po porijeklu, tradiciji, jeziku i religioznom obredu."

Britanski pisac koji je u ova doba promjena i sam bio u Crnoj Gori, Henry Baerlain, piše 1922. godine knjigu "Rođenje Jugoslavije":

"Vrlo je nezgodno kada ljudi koriste rijeć 'Crnogorac' ne znajući da ne postoji zasebna crnogorska nacija, u smislu francuske ili italijanske nacije. Crnogorci su mala sekcija srpske nacije, koja je pronašla spas u golim planinama, i za razliku od ostalih Srba, očuvala svoju nezavisnost. Tako bi trebalo, radi izbjegavanja konfuzije, govoriti o Srbima Srbije i Srbima Crne Gore a ne o Srbima i Crnogorcima."

Francuz August Goven, 1918. godine, u knjizi "Jugoslovensko pitanje":

"Montenegro ili Crna Gora, Zeta u Srednjem vijeku, izvjesno je jedna srpska država.

Od 1830. g. pa do svoje smrti, Petar II nije prestajao da se zaokuplja oslobođenjem Srba ispod Turske i Austrije. U 1849, on je potpisao jedan tajni ugovor sa Aleksandrom Karađorđevićem, u vezi sa oslobođenjem Srba.

U 1854, 1858 i 1857, za vrijeme ustanka u Bosni, knjaz Danilo je kombinovao svoje napore sa onim knjaza Aleksandra. Knjaz Nikola je potpisao, 1865, jedan ugovor, iz kojeg je proizilazilo da je pristao na abdikaciju u korist knjaza Mihaila od Srbije, a koji se, sa svoje strane, obavezao da ga učini nasljednikom u slučaju da nema, direktnog muškog potomka.

Danas, svi Crnogorci, oni u Crnoj Gori i oni koji su otišli da potraže zaradu u inostranstvu, apsolutno žele da se ujedine sa Srbima Kraljevine."

Vidite li ovdje gore ijedan jedini dokument o Srbima u Crnoj Gori prije ova 2 programa:


[/B]Vuk Karadžić: SRBI, SVI I SVUDA

i

Ilija Garašanin: Načertanije

Ne, naravno, nema nikakvih dokaza za ove tvrdnje ovih nesecnih "istoricara", koji su citali Gorski i Vukove brljotine!

A sada malo još od stranaca o Crnogorcima. Evo od velikog njemačkog slaviste, Gerharda Gezemana. On je proučavao Crnogorce temeljito, evo iz njegove knjige koju je objavio u Berlinu 1928. godine:

"Vladike crnogorske su morale godinama krvavo na tome da rade da svojim plemenima i glavarima usade crnogorsko osjećanje države, dok je u njima bilo potpuno razvijeno opšte srpsko narodno i zajedničko osjećanje."

1935. godine Gerhard Gezeman je objavio u Minhenu svoj dnevnik (koji je pisao 1915. i 1916. godine):

"Crna Gora se po staroj tradiciji dijeli na plemena čak i danas još, nakon što su se centralistička vlast i dinastija Petrovića već tokom nekoliko generacija trudile da narod odviknu od starih partikularističkih često anarhičnih plemenskih osjećanja i nametnu mu crnogorsko državno osjećanje. Ja, međutim, u razgovorima s Crnogorcima - i obrazovanim i neukim, nalazim začudo malo 'crnogorskog' državnog osjećanja i državne svijesti. Oni su izvanredno dobri Srbi. Njihovo srpsko nacionalno osjećanje i nacionalna svijest nesumnjivi su kao kod Šumadinaca ili bosanskih revolucionara. Kad hoće da povuku crtu pri razlikovanju između sebe i drugih Srba, to sigurno nije političke prirode, već crta koja odvaja patrijarhalne staroplemenske od modernizovanih kolonista. Cijela Kraljevina Srbija u granicama do 1912, je zemlja naseljenika...Jedina razlika koju Crnogorci između sebe i 'drugih' ističu jeste: da su oni bolji Srbi, još bolji Srbi nego drugi."

Ovako govori u memoarima o "Gorskom vijencu":

"U stihu i stilu epske narodne pjesme - ali nije ep, razgovori i dijalozi junaka, turobna kola naroda kao tragični horovi, ali nije drama. Jednostavno rečeno: klasični i nacionalni spjev Srba."

1943. godine objavio je svoju knjigu "Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca":

"Zato bih ja htio da Crnogorcima, i Srbima uopšte napomenem, da se sa životnim idealom svojih predaka nalaze u najboljem evropskom društvu."

Onda kada opisuje vojvodu Marka Miljanova Popovića, opisuje njegova nastojanja da "kod svojih zemljaka, Crnogoraca, i kod Srba uopšte" suzbije "predubjeđenje da su Arbanasi pravi varvari."

"Crnogorac je po svome legendarnom vjerovanju ne samo najbolji ratnik na svijetu, već i najbolji Srbin, srpskiji od svih Srba. U tome ima donekle pravo. On je, u najmanju ruku, heroička kvintesencija srpske dinarske duše. Uz to, i legenda ima svoju biološku vrednost. Ova ovdje ulivala je Crnogorcu samopouzdanje, i gotovost da sebe prinosi na žrtvu."

I još na kraju piše da "od svih junaka prošlosti, koji su u Crnoj Gori bili na velikoj cijeni, Miloš Obilić uživa najveće poštovanje koje je kult postalo. I to je već odavno poznato."

Bravo Slaven777!
Prikazujes samo mitomaniju, i neke bezvezne radove stare 50-tak godina, a ni jedan jedini dokument od prije ova 2 programa po kojima si isprogramiran da budes Srbin!

Ime Srbi su uzeli po nekakvim srednjevjekovnim Srbljima - ratarima, socijalnom sloju, sa kojima 80-90% današnjih Srba nema nikakve veze.
Čak naprotiv, preci većine današnjih Srba su se borili protiv srednjevjekovnih Srba !
Ne tako davno, u I svjetskom ratu, bosanski su se pravoslavci hrabro borili protiv Srba!
Uživajte i čitajte kako ste ogromna većina vas Srba, postali Srbi po programu, a ne po porijeklu, jer nemate nikakvo srpsko porijeklo!

Citajte kako su Slaven777 i slicni isprogramirani da budu Srbi!



Vuk Karadžić: SRBI, SVI I SVUDA

i

Ilija Garašanin: Načertanije

 

[Keća Pontin]

Evo nešto od Rusa (koji su tada bili u sukobu sa Srbima!) i ranije od toga. Ruski profesor istorije S. Bogojavljenskij u "Pitanja istorije", Moskva, 1946., dio "Iz rusko-srpskih odnosta u vrijeme Petra I":

"Na kraju XVII i početkom XVIII vijeka, Srbi su bili razdijeljeni na tri grupe:

1. Srbija, Bosna i Hercegovina - nalazile su se pod turskom vlašću;

2. Srbi - koji su živjeli u teško dostupnim planinama Crne Gore, s mukom su branili svoju nezavisnost od sa tri strane opkoljavajućih Turaka, a na zapadu od Venecijanaca koj su uspjeli osvojiti značajan dio Balkanskog poluostrva na pobrežju Jadranskog mora;

3. Srbi, koji su živjeli u Mađarskoj

Te tri grupe su živjele posebnim životom, no čuvali su svoju jedinstvenost u jeziku, kulturi i religiji."

Ocigledno profa nije isao u ruske arhive i nije citao poslanice Petra Velikog.
Kome vjerujete? Slaven777 i profi, ili Petru Velikom, koji pojma nije imao za Srbe u Crnoj Gori?

Gramota Petra Velikoga Crnogorcima, od 9. jula 1715. godine ​

Petar I Alekseevič Romanov - Veliki​

Na ruskom sajtu predstavljena je Gramota Petra Velikoga Crnogorcima, ovaj put, daje se jasna etnička odrednica, ruski car zna za Crnogorce, a on ne zna za nikakve etničke Srbe.
Nije znao ruski Car da će srpsku naciju da konstruiše 100-tinak godina kasnije Vuk Karadžić, da će taj Vuk Karadžić da izmisli Srbe ijekavce.
Da je znao, da će biti iskonstruisana srpska nacija, veliki ruski car bi sigurno pomenuo te buduće Srbe.

I. Грамота Петра Великого черногорцам ​

Божиею милостию мы, Петр Первый, царь и самодержец всероссийский и проч. и проч. и проч.

Преосвященным митрополитом, превосходительнейшим и почтеннейшим господам губернатором, капитаном, князем и воеводам, и всем христианом православно-греческого, такоже и римского исповедания духовного и мирского, чина в Сербии, Македонии, черногорцам и приморцам, герцеговцем, никшичам, баняном, пивляном, дробняком, гачаном, перебиняном, кучам, белопавличам, пипером, васейвичам, братоножичам, климентам, граховляном, руцинаном, поповляном, зубуем наше царского величества благоволение.

Понеже нам, великому государю, нашему царскому величеству известно, как в прошлом 1711 году, когда против нас салтан турецкий без всякие от нас данные причины войну начал, вы по нашему желанию и к вам писмянному напоминанию чрез полковника нашего Михайла Милорадовича и капитана Ивана Лукачевича от Подгорице, которые от них вручены преосвященному Даниилу Счепчевичу Негошу, который своею ревностию и вашею христианскою и ради единоверия и единоязычия с нами и подражая древние славы предков ваших словенского единоплеменного с вами народа, вооружившеся всенародно, показали воинские против того общего христианству неприятеля храбрые и славные действа, за что потом, когда тот салтан турецкий паки с нами мир возобновил, прислал в провинции ваши турецкие свои войска, которые многих из ваших народов порубили и мучительски умертвили, иных же по каторгам развезли, монастыри же и церкви пожгли и церковные утвари и ваши пожитки разграбили, о чем мы как из посторонних ведомостей, так и чрез присланных ваших ко двору нашему известилися и по христианской должности соболезнуем. И повелели во всем нашем православном царствии в божиих церквах и монастырях за оных пострадавших за веру христианскую и венчавшихся мученическим венцем соборне бога молить и поминовение творить. Вам же, в животе оставшимся ратоборцам, мы, великий государь, наше царское величество восхотели чрез сию нашу грамоту вам тот с начала оной войны ревностной по христианству и единоверию с нами подвиг и оказанные воинские действа всемилостивейше похвалить и за показанные в тот случай к нам, великому государю, и ко всему нашему империю вспоможения возблагодарить, и хотя за нынешнею долгопротяжною с еретиком королем швецким войною, на которую многие иждивения употреблять мы принуждены, дабы оную как наискоряе окончать, не можем мы по достоинству и по заслугам вашим вам награждения учинить; однако ж во знак нашия к вам милости посылаем ныне с преосвященным Даниилом Негушу Счепчевичем, митрополитом скендерийским и приморским чиноначальником вашим, 160 золотых персон наших да денег пять тысяч рублев на вспоможение разоренным людям и большей в той случай труд понесшим, да ему преосвященному митрополиту, на расплату долгов его в сем случае полученных и на созидание разоренных в митрополии его церквей и монастырей пять тысяч рублев. А впредь, когда мы мир благополучный получим и от претяжких воинских иждивений освободимся, не оставим за вашy верную службу нашею царскою милостию вяще наградити. И понеже мы имеем ныне с салтаном турецким мир, и с нашей стороны желаем оной ненарушимо содержать. Сего ради советуем и вам иметь с ними мир, ежели ж бы оный паки на нас и на государство наше войну (чего в нынешнее время не чаем) всчал, и в таком случае желаем от вас паки по единоверию и единоязычию оружию нашему помощи и обнадеживаем вас всякою нашею царскою милостию и награждением, которая наша милость от вас всех никогда и впредь неотъемлема будет. Впрочем, объявит нашу к вам милость бывшей здесь, при дворе нашем, преосвященный Даниил, митрополит скендерийский. Дан в царствующем нашем граде Санкт-Питербурхе лета от рождества Спасителя нашего 1715, июля в 9, государствования нашего 34.

(Из Москов. архива мин. иностр. дел)

http://www.magister.msk.ru/library/h...v/solv16pd.htm
​

.

 

[Keća Pontin]

Nije znao Petar Veliki da ce Srbi biti izmisljeni zapadno od Tara - Drina u ova 2 programa.
Da je znao sigurno bi ih pomenuo!


Vuk Karadžić: SRBI, SVI I SVUDA

i

Ilija Garašanin: Načertanije

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vidite li ovdje gore ijedan jedini dokument o Srbima u Crnoj Gori prije ova 2 programa:


[/B]Vuk Karadžić: SRBI, SVI I SVUDA

i

Ilija Garašanin: Načertanije

Ne, naravno, nema nikakvih dokaza za ove tvrdnje ovih nesecnih "istoricara", koji su citali Gorski i Vukove brljotine!




Bravo Slaven777!
Prikazujes samo mitomaniju, i neke bezvezne radove stare 50-tak godina, a ni jedan jedini dokument od prije ova 2 programa po kojima si isprogramiran da budes Srbin!

Ime Srbi su uzeli po nekakvim srednjevjekovnim Srbljima - ratarima, socijalnom sloju, sa kojima 80-90% današnjih Srba nema nikakve veze.
Čak naprotiv, preci većine današnjih Srba su se borili protiv srednjevjekovnih Srba !
Ne tako davno, u I svjetskom ratu, bosanski su se pravoslavci hrabro borili protiv Srba!
Uživajte i čitajte kako ste ogromna većina vas Srba, postali Srbi po programu, a ne po porijeklu, jer nemate nikakvo srpsko porijeklo!

Citajte kako su Slaven777 i slicni isprogramirani da budu Srbi!



Vuk Karadžić: SRBI, SVI I SVUDA

i

Ilija Garašanin: Načertanije

Kako SVE NAPISANO OD CRNOGORACA, uključujući i od onih koji su proučavali Crnogorce, može biti bezveze? Objasni mi kako se ti možeš pozivati na Josifa Holačeka, iz 1876. godine, i izvlačeći iz konteksta jedan djelić njegove knjige? Kako to nije bezveze?

Hoćeš nešto što je bilo prije nego što su te dvije stvari napisane? Nema nikakvih problema:

Garder Vilkinson, britanski naučnik i putopisac, prošao je Crnu Goru 1844. godine. 1848. godine je objavio knjigu "Dalmacija i Crna Gora" u Londonu:

"A sada, pošto je Vladika učinio kraj njihovim ranijem neograničenom pljačkanju, oni koji dolaze u red siromašnih, u toj siromašnoj zemlji, primorani su da traže životna sredstva i sklonište u plodnijim oblastima. Najviše odlaze u Srbiju, koja se može nazvati majkom Crne Gore...Njihovo osjećanje privrženosti Srbiji izgleda nikad nije izblijedilo. Tako se, kada se Karađorđe sa uspjehom suprotstavio Portinoj sili, mnogo Crnogoraca stavilo pod njegovu zastavu, a u jednoj pjesmi koja je spjevana tim povodom, pokojni Vladika, ističe njihovu spremnost da pomognu namjere srpskog heroja da istjera Turke iz Bosne i Hercegovine."

Vilkinson opisuje kako je slušao guslara u manastiru Ostrog:

"Pored toga što je zadovoljena moja radoznalost, bio sam zadovoljan što mi se pružila prilika da budem svjedok potresnog efekta koji stvaraju ove pjesme. Teme se odnose na borbu s neprijateljem, na uzaludne nade Turaka da potčine njihovu zemlju i na slavne pobjede koje su nad njima zadobili oni i heroji iz Srbije."

Znaš li ko je bio Siprijan Rober? On je bio profesor slovenskih književnosti u Francuskom koledžu. U Parizu je objavio 1844. godine knjigu "Sloveni u Turskoj":

"Crna Gora ima u sebi snagu koja stalno narasta; međutim, ako najzad želi da na sebe skrene pažnju Evrope, ne smije dalje da ostane po strani. Njena granica je udaljena nepun dan hoda granice od Srbije. Dvije srpske države pružajući jedna drugoj ruku, moći će da osiguraju poštovanje spolja, i da moralnim ugledom unutar Turske utiču na Bosnu i Hercegovinu da im se pridruže."

"Istorija Republike Venecije", Pariz, 1821., P. Dari piše o Šćepanu Malome:

"Ova misteriozna ličnost okupila je oko sebe 12.000 ljudi u svojoj vojsci. Njegovi tjelohranitelji su ničice padali pred njim. Govorio je da namjerava da vaskrsne Srpsko Carstvo. Podjednako je pljačkao i Turke i Venecijance."

Austrijski general Velden 1831. godine piše svoje utiske o Crnogorcima koji su silazili u Kotor, a koje je posmatrao sa susjednog brijega, u listu "Bečko moderno vrijeme":

"Po kamenju čujemo onim svima Srbima svojstvenim tužećim glasom izvedene narodne pjesme, ali od ljudi jedva se gdje koji na vrhu stijene kao tačka malen ugledati dadne, dok uveličavajućim staklom ne vidjesmo, da je karavan ljudi, koji su, sa stijene na stijenu, skakajući, put svoj dalje u dolinu Škaljara uzeli. Sad i mi morasmo na pazar hitati da dolazeće Crnogorce izbliže vidimo."

 

[Pumpaj Dinstanović]

U djelu Vijale de Sonijer iz 1820. godine "Istorijsko i političko putovanje u Crnu Goru", o Crnogorcima:

"Srbin pridaje veliki značaj molitvama."

Slavni njemački povjesničar Leopold Ranke, 1809. godine, u svom velikom djelu "Srpska revolucija":

"Sa ovim je bilo povezano i ono što je Karađorđe počeo na jugu. Da bi u neku ruku odvojio Bosnu od ostalog Carstva i mogao onda da je napada sa više strana, izgledalo mu je najpoželjnije da vaspostavi vezu sa najslobodnijim sunarodnicima, Crnogorcima.

Tako su se dizali bosanski hrišćani, kako je ustanak Crnogoraca opravdavao nade u velike uspjehe, kako su se oko Drobnjaka dizali Hercegovci, nastupio je trenutak kad se moglo očekivati povezivanje čitavog hrišćanskog stanovništva srpskog plemena."

Krajem XVIII stoljeća nastala je monografija o Šćepanu Malom, napisana na italijanskom jeziku, danas se čuva u Zadarskom arhivu:

"A potom pod upravom njegovom ili nekog drugog vojnog starješine mogla bi da posluži njegova moćna vojska pravoslavnih Srba, podržana od strane venecijanske vojske u odlučnom ratu protiv Turaka, pošto je bilo neizvodljivo da se njegova vojska spoji sa ruskom, jer bi im Turci prepriječili put."

Gramata ruskog cara Pavla od 30. aprila 1798. godine:

"Blagorodnim i časnim starješinama, knezovima i vojvodama srpskim, i svoj ostaloj gospodi duhovnoga i svetovnoga čina...Nikšićanima, Trebješanima, Kučima, Piperima, Pivljanima, Drobnjacima, Grahovljanima, Banjanima, Rovčanima, Gornjo i Donjo-Moračanima, Bjelopavlićima, i ostalima naša imperatorska milost i blagovoljenje."

Grof de Katane piše u Veneciji o Šćepanu Malom 6. januara 1769. godine:

"On je veoma znao da tom narodu više odgovara sloboda nego potčinjenost. Osim toga kada se otpor mogao pružati bilo kome sa odvažnim, ponosnim i tvrdoglavim duhom, uvijek željnim da oživi staru srpsku Carevinu."

1766. godine piše ruska carica Katarina Velika i obraća se "plemenitoj i časnoj gospodi srpskih zemalja u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i primorskim stranama."

8. maja 1754. godine ruska carica Jelisaveta I. piše gramatu "blagorodnoj i časnoj gospodi srpske zemlje u Makedoniji, Skenderiji, Crnoj Gori i Primorju, gubernatorima, vojvodama kneževima i kapetanima montenegrinskoga naroda."

1600.-ih godina turski geograf Hadži Halifa pište da u Podgorici (oblast) žive "Srbi i Albanci".

1643. godine katolički misionar Đovani Paskvali bilježi za Svetu kongregaciju za propagandu vjere:

"U Crnoj Gori žive Srbi šizmatici (pravoslavci) i jeretici (muslimani). Ima ih oko 7.000 duša."

1642. godine katolički misionar za pokrštavanje Leonardis je posjetio Cetinje, i izvještava Svetu Stolicu da "tamošnji narod i crkva slave svetog Uroša, kralja srpskoga.

5. oktobra 1592. godine kotorski biskup Hijerominus Ruska izvještava Vatikan 5. oktobra 1592. godine:

"U cijeloj biskupiji ima šest paroha, od kojih trojica vrše pravoslavne obrede, ne priznaju prvjenstvo toj Svetoj stolici niti rimskom Papi, već kupuju crkvene činove od rašanskog episkopa na Cetinju, pogrešan stav imaju u pogledu ishodišta Duha Svetoga, poriču postojanje čistilišta, a taj narod prihvata iste one vjerske zablude na koje sam ja veoma često u svojim besjedama i opomenama upozoravao da napuste zablude, da priznaju istinu, i da poštuju neprikosnovenu Rimsku crkvu, kao majku i učiteljicu svih crkava."

Je li dosta?

I ostavi se toga (jer porijeklo "današnjih Srba" ne možemo pratiti, a Crnogoraca možemo), jer više od 90% crnogorskih žitelja vodi porijeklo izvan granica Crne Gore. Što se tiče toga kako su Srbi dobili ime, nisu dobili ime od ratara nikakvih, kao što smo spomenuli bezbroj puta od prije. Tvoja tvrdnja da su se bosanski pravoslavci borili protiv Srba u I. svj. ratu, imajući na umu na desetine hiljada bosanskih pravoslavaca koji su ubijeni u austro-ugarskom teroru samo zato što su bili za Srbiju, je više nego čista provokacija.

Pretpostavljam i da su se Srbi u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj borili protiv partizana i četnika uglavnom? To što ti govoriš jeste upravo najbolji primjer MITOMANIJE koju stalno spominješ, i to vrlo, vrlo nepristojne i mrzalačke.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ocigledno profa nije isao u ruske arhive i nije citao poslanice Petra Velikog.
Kome vjerujete? Slaven777 i profi, ili Petru Velikom, koji pojma nije imao za Srbe u Crnoj Gori?

Gramota Petra Velikoga Crnogorcima, od 9. jula 1715. godine ​

Petar I Alekseevič Romanov - Veliki​

Na ruskom sajtu predstavljena je Gramota Petra Velikoga Crnogorcima, ovaj put, daje se jasna etnička odrednica, ruski car zna za Crnogorce, a on ne zna za nikakve etničke Srbe.
Nije znao ruski Car da će srpsku naciju da konstruiše 100-tinak godina kasnije Vuk Karadžić, da će taj Vuk Karadžić da izmisli Srbe ijekavce.
Da je znao, da će biti iskonstruisana srpska nacija, veliki ruski car bi sigurno pomenuo te buduće Srbe.

I. Грамота Петра Великого черногорцам ​

Божиею милостию мы, Петр Первый, царь и самодержец всероссийский и проч. и проч. и проч.

Преосвященным митрополитом, превосходительнейшим и почтеннейшим господам губернатором, капитаном, князем и воеводам, и всем христианом православно-греческого, такоже и римского исповедания духовного и мирского, чина в Сербии, Македонии, черногорцам и приморцам, герцеговцем, никшичам, баняном, пивляном, дробняком, гачаном, перебиняном, кучам, белопавличам, пипером, васейвичам, братоножичам, климентам, граховляном, руцинаном, поповляном, зубуем наше царского величества благоволение.

Понеже нам, великому государю, нашему царскому величеству известно, как в прошлом 1711 году, когда против нас салтан турецкий без всякие от нас данные причины войну начал, вы по нашему желанию и к вам писмянному напоминанию чрез полковника нашего Михайла Милорадовича и капитана Ивана Лукачевича от Подгорице, которые от них вручены преосвященному Даниилу Счепчевичу Негошу, который своею ревностию и вашею христианскою и ради единоверия и единоязычия с нами и подражая древние славы предков ваших словенского единоплеменного с вами народа, вооружившеся всенародно, показали воинские против того общего христианству неприятеля храбрые и славные действа, за что потом, когда тот салтан турецкий паки с нами мир возобновил, прислал в провинции ваши турецкие свои войска, которые многих из ваших народов порубили и мучительски умертвили, иных же по каторгам развезли, монастыри же и церкви пожгли и церковные утвари и ваши пожитки разграбили, о чем мы как из посторонних ведомостей, так и чрез присланных ваших ко двору нашему известилися и по христианской должности соболезнуем. И повелели во всем нашем православном царствии в божиих церквах и монастырях за оных пострадавших за веру христианскую и венчавшихся мученическим венцем соборне бога молить и поминовение творить. Вам же, в животе оставшимся ратоборцам, мы, великий государь, наше царское величество восхотели чрез сию нашу грамоту вам тот с начала оной войны ревностной по христианству и единоверию с нами подвиг и оказанные воинские действа всемилостивейше похвалить и за показанные в тот случай к нам, великому государю, и ко всему нашему империю вспоможения возблагодарить, и хотя за нынешнею долгопротяжною с еретиком королем швецким войною, на которую многие иждивения употреблять мы принуждены, дабы оную как наискоряе окончать, не можем мы по достоинству и по заслугам вашим вам награждения учинить; однако ж во знак нашия к вам милости посылаем ныне с преосвященным Даниилом Негушу Счепчевичем, митрополитом скендерийским и приморским чиноначальником вашим, 160 золотых персон наших да денег пять тысяч рублев на вспоможение разоренным людям и большей в той случай труд понесшим, да ему преосвященному митрополиту, на расплату долгов его в сем случае полученных и на созидание разоренных в митрополии его церквей и монастырей пять тысяч рублев. А впредь, когда мы мир благополучный получим и от претяжких воинских иждивений освободимся, не оставим за вашy верную службу нашею царскою милостию вяще наградити. И понеже мы имеем ныне с салтаном турецким мир, и с нашей стороны желаем оной ненарушимо содержать. Сего ради советуем и вам иметь с ними мир, ежели ж бы оный паки на нас и на государство наше войну (чего в нынешнее время не чаем) всчал, и в таком случае желаем от вас паки по единоверию и единоязычию оружию нашему помощи и обнадеживаем вас всякою нашею царскою милостию и награждением, которая наша милость от вас всех никогда и впредь неотъемлема будет. Впрочем, объявит нашу к вам милость бывшей здесь, при дворе нашем, преосвященный Даниил, митрополит скендерийский. Дан в царствующем нашем граде Санкт-Питербурхе лета от рождества Спасителя нашего 1715, июля в 9, государствования нашего 34.

(Из Москов. архива мин. иностр. дел)

http://www.magister.msk.ru/library/h...v/solv16pd.htm
​

.

A za koga li to onda Petar ima pojma....ček, ček, pa da! Za "crnogorce, primorce, hercegovce, nikšićane, banjane, pivljane, drobnjake,..." itd...šta ti je poenta, da su ovo sve zasebne anti-srpske ne-srpske nacije?

Ali zašto se skriva ono najinteresantnije? :???:

Zašto se skriva pismo crnogorskih glavara samih istom tom Petru Velikome od 21. oktobra 1711. godine?

"Mi, sva gore navedena plemena i starješine sve razumjesmo i Vašem carskom krilu glave priklonismo, i Vašeg poslanika, Mihaila Miloradovića, primismo za našega komandanta i pukovnika. I kako su bili njegovi stari izabrani u prva vremena pri našijeh blagočastivijeh i svetopočivšijeh carevah srpskijeh, tako i mi sa radostiju primismo vrloga i hrabroga koji se na boju dobro ponaša i nas oko sebe vrlo sokoli."

Ili pak, pismo Mitropolita Danila Petrovića-Njegoša u Beču 2. decembra 1714. godine Gavrilu Golovkinu, poslaniku tvog voljenog Petra Velikoga kod cara Austrije:

"A sada mene su ovdje zaustavili. Ne znam šta će biti od mog života u tuđem carstvu, jer bih ja prvo sebe obeščastio, a zatim naša srpska plemena, kada bih molio pomoć od drugih..."

 

[Pumpaj Dinstanović]

To ti je baba Jorgovanka rekla, posto je gledala u pasulj?



Jedno je sigurno!
Za Srbe u Crnoj Gori nije znao, nije imao pojma!

Ili je srpsko ime bilo sramotno pa ga nije htio pomenut? Jel to u pitanju?

Ne, već istraživanja Andrije Jovićevića, Petra Šobajića, Jovana Vukmanovića, Jovana Erdeljanovića, Jovana Cvijića i svih silnih ostalih do Nikole Vukčevića itd... Tj. to je rekla historija.

Ako on nije znao, rekao mu je to vladika Danilo i svi crnogorski glavari sa zbora kao što je navedeno gore.

No po toj tvojoj logici - Crnogoraca u Crnoj Gori nema! Još kao narod nisu nastali, tu su samo neka regionalna plemena i regionalne odredbe...a da to nije dokaz da oni nisu bili Srbi samo zato što u gramati nije navedeno, je dokaz gore.

 

[Keća Pontin]

Ne, već istraživanja Andrije Jovićevića, Petra Šobajića, Jovana Vukmanovića, Jovana Erdeljanovića, Jovana Cvijića i svih silnih ostalih do Nikole Vukčevića itd... Tj. to je rekla historija.

Nije ti to historija, to ti je babologija, to su bili babolozi po struci. Historija je kad uodes u arhiv i nadjes neki stari dokument, no ti i nemas pojma sto je povijest. Nemas ti blage veze sto je sitorijska nauka.

Ako on nije znao, rekao mu je to vladika Danilo i svi crnogorski glavari sa zbora kao što je navedeno gore.

Vladika Danilo mu rekao za Srbe u CG, a Petar Veliki strogo nece da ih pomene?!!

No po toj tvojoj logici - Crnogoraca u Crnoj Gori nema! Još kao narod nisu nastali, tu su samo neka regionalna plemena i regionalne odredbe...a da to nije dokaz da oni nisu bili Srbi samo zato što u gramati nije navedeno, je dokaz gore.

Itekako ima! Svi se oni sad izjanjavaju kao nacionalni Crnogorci!

 

[Bogart]

Све је то лепо, али ти не можеш да пронађеш ниједног Црногорца пре Титове диктатуре који се није изјашњавао као Србин.

Ниједног. А требало би барем неколико, и то виђенијих... Све се питам да ли си ти уопште и Црногорац.

 

[Bogart]

Nije ti to historija, to ti je babologija, to su bili babolozi po struci. Historija je kad uodes u arhiv i nadjes neki stari dokument, no ti i nemas pojma sto je povijest. Nemas ti blage veze sto je sitorijska nauka.

Не, него су ти хисторија "имигрантски папири" неког Јозе, Боже и Шћепана, и истргнути цитати из контекста, окићени све великим фонтом, болдом и којекаквим шареним бојама...

Па онда дође један Славен777 и тако те окрпи аргументима да довде вришти глупост и твоја лично, и текстова које постављаш, и оних који су их тако накарадно склепали да и најобичнији аматер читајући их може само да се ваља од смеха.

А сад си ме подсетио на ону тему о хаплогрупама коју си отворио, а да не знаш ни које су основне 4 базе које улазе у састав нуклеотида, а што је нешто што се учи у основној школи... Какав проповедник, таква и проповед: шупље, шупље, шупље. А од све приче, све ћемо чути, али од Крече Понтина нећемо сазнати име неког Црногорца, који није био Србин. Није ни чудо, пајсер обичан - не може да наведе ниједног, а неће да призна да таквог није ни било.

 

[Bogart]

Па то ти кажем. На једној ранијој теми су се опширно анализирала та имигрантска документа, па је тако утврђена маса људи са очигледно (југо)словенским именима, а који су уписивани као Мађари, Аустријанци или Турци. А да не говоримо о Хрватима Јовановићима, Србљановићима и осталима, као и о томе да су постојале "националне" одреднице Далматинац и Истранин.

Имигрантска служба... они на карти не би знали да покажу где је Италија, а где Балкан, а не да разликују балканске народе. Не знају ни сад, кад смо једно време били у жижи светске јавности (и кад су 'ладно пролазиле слике баба које наричу поред крстова као муслиманске мајке), а камоли онда.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije ti to historija, to ti je babologija, to su bili babolozi po struci. Historija je kad uodes u arhiv i nadjes neki stari dokument, no ti i nemas pojma sto je povijest. Nemas ti blage veze sto je sitorijska nauka.

Vladika Danilo mu rekao za Srbe u CG, a Petar Veliki strogo nece da ih pomene?!!








Itekako ima! Svi se oni sad izjanjavaju kao nacionalni Crnogorci!

Babologija je zato što ti se ne sviđa, tj. zato što pobija tvoju agendu ovdje. Pa ti ljudi upravo i jesu koristili arhive. Risto Kovijanić:

"Podaci iz kotorskih izvora umnogome potvrđuju osnovne niti narodnog predanja o porijeklu, rodonačelnicima i precima pojedinih crnogorskih rodova i bratstava, o njihovom doseljavanju i naseljavanju, a naročito kada se tiče nabrajanja predaka, obično tačnih po 12 do 14 pasova, negdje čak po 15 do 18 pasova, od bitke na Kosovu (1389), do Balkanskog rata (1912), odnosno, do pojave Erdeljanovićeve knjige "Stara Crna Gora" (1926). Ponekad, te potvrde, naprosto, iznenađuju."

Ako ti misliš da su dugogodišnji rezultati istraživanja najvećih stručnjaka o Crnogorcima ikada "babologija", ako misliš da je ono što čini skoro 100% štiva u današnjim crnogorskim običajima, porijeklu i sveopšte o plemenima "babologija", ozbiljno ti predlažem da ostaviš Crnogorce da žive na miru, tj. te "babe".

Znači, Narodna skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i Predsednik Republike Srbije pošalju vođu Komunističke partije Kine da žive Srbi, a ovaj to ne napiše u povratnoj povelji - BAM! Srbijanci nisu Srbi!

Dečko, jesi li ti uopšte svjestan što ti pišeš. Ti pišeš da su svi crnogorski glavari i sam crnogorski duhovni i svakakvi drugi vođ pisali caru tamo neke daleke države bili u krivu, a ovaj što u odgovoru nije eksplicitno napisao da 23 nacije koje nastanjuju teritoriju današnje Crne Gore nisu srpske?

Mislim... :???:

Ne izjanjavaju se svi kao Crnogorci, ima i Srba. A i kakve to ima veze sa današnjicom, poslije udruženog zločinačkog pokreta velikocrnogorizacije?

 

[rdeki]

Toliko ih na žalost i ima. Svi crnooki Balkanci su potomci Turaka, odnosno plod njihovog silovanja domicilnog ženskog stanovništva.

A ti Turci su bili 100% Turci, a ne janjičari?
Da te podsetim, Turci su svuda gde su vladali uzimali danak u krvi, dečake, pripadnike raznih naroda, koje su zatim vaspitavali kao muslimane i koji su potom bili turski vojnici.

Drugim rečima, koliko su i sami Turci pravi Turci?

 

[ljuba miljkovic]

A ti Turci su bili 100% Turci, a ne janjičari?
Da te podsetim, Turci su svuda gde su vladali uzimali danak u krvi, dečake, pripadnike raznih naroda, koje su zatim vaspitavali kao muslimane i koji su potom bili turski vojnici.

Drugim rečima, koliko su i sami Turci pravi Turci?

Dabome, i onda su dečaci, kada su porasli mirno pravili male Srpčiće... kakvo sliovanje, bre...

... nisu srpske žene u tursko doba bile retardirane. Čim janjičar naidje, ona medju njima prepozna srpsku krv, i stas, i plave oči... a kada janjičar zadigne košulju (nisu nosili gaće), tada je srpskoj ženi bilo apsolutno jasno da je sprava koja se pojavi srpska i ničija... ono odsečeno parče kožice nije morala ni da ignoriše, koliko su drugi detalji bili prepoznatljivi...

Ja sam siguran da se to desilo i ljubi Strahinjića Bana... vraga bi ona dobrovoljno ostala sa Vlah Alijom da nije u njemu prepoznala srpsku krv, i stas, i plave oči (posebno kada je zadigao košulju)... (Ne treba obraćati pažnju na film, tu je glumac izabran da bi se više istaklo plavetnilo očiju Banović Strahinje.)

Evo, i glumac Slobodan Ćustić je otkrio "čudnu vezu svog rodoslova sa ulogom Vlaha Alije, koja ga je proslavila"

JESAM ALIJA, AL' NISAM BALIJA!

Ima uloga koje neke glumce obeleže za ceo život. Koliko god udahnuli života novim, drugačijim likovima, koliko god dobrih kritika dobili i aplauza pobrali, godinama, pa i decenijama pamte ga baš po toj roli. Slobodanu Ćustiću se, međutim, posrećilo da odigra ne jednu već dve te uloge - Vlaha Aliju i Kuduza, pa se stoga odaziva na oba nadimka.

U smutnim devedesetim, kada je nacionalizam uzeo maha po čitavoj bivšoj Jugoslaviji, mnogi su, kaže popularni glumac, mislili da je musliman, jer su ga poistovetili sa prvom značajnom ulogom.

- Sreća pa zbog toga nisam imao problema. Čuvao me je Ćustić, koji mi je bio brana između Slobodana i Alije! - u šali kaže Ćustić, otkrivajući nam da se, istražujući svoj rodoslov, uverio da u životu ništa nije slučajno.

- Kopajući po imenima mojih predaka iz plemena Kuča iz Tomanovića, došao sam do saznanja da se prvi Ćustić zvao Alija, a njegov otac Živko, baš kao i moj! Tada sam shvatio da mi je uloga Vlaha Alije bila predodređena - konstatuje Slobodan Ćustić, dodajući da od sudbine niti je mogao niti hteo da pobegne.

 

[uytuytuyt]

do pre 100 i kusur godina, Srbija (ono sto se danas Srbijom zove) je vrvelo od etnickih zajednica svake vrste, koje su se utopile u Srbe i to cak na neuobicajeno pitom nacin (daleko od toga da su npr. Francuzi jedini koji su genocidom stvorili naciju). Srbi su pre tog "utapanja" bili prakticno manjina u svojoj drzavi, ali drzavotvorna manjina. Ako je takva situacija bila pre 100 godina, kakva li je bila pre toga? Koliko nas su potomci slovenskog plemena Srba koje je doslo ovde pre 15 vekova?

Uostalom, prepucavate se na 7 strana u poslednja 3 dana ko je kelt, ko su crnogorci, ko su srbi, i sta je tu sta, a da odete na DNK analizu, mnogima od vas bi se roditelji razveli (cista statistika kaze da su vece sanse da Seselj izadje iz Haga, nego da ste svi ovde tatini sinovi)

 

[Bogart]

Пусти ти ДНК анализу, бабе и жабе... Тема је јасна: да се нађе Црногорац који није себе сматрао Србином, искрено веровао да је Србин, свој језик звао српским, и свој народ (Црногорце) Србима.

Све остало је ирелевантно. По тој "логици" (као што Вајсхаупт тврди за себе да је пореклом Келт), ни данашњи национални Црногорци нису пореклом Црногорци.

 

[Bogart]

Nema Srba u Crnu Goru!

Има. Ја био летос, својим сам их очима видео. А шта се ти смејеш, јадо? :???:

Nikola Petanović, Drljević i Štedimlija!

Смањи величину, нисмо слепи.

Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија би требало да служе на срамоту Црне Горе, јер су били активни судеоници у једном од најкрволочнијих фашистичких режима, режиму Хрватске у Другом светском рату. Али ОК, три легитимна имена. Још само да видимо може ли се њима пронаћи српство.

Штедимлија ли беше Хрват?

 

[Azathoth]

Drljevic otpada. Za ovu dvojicu nemam pojma.

 

[Bogart]

Drljevic otpada. Za ovu dvojicu nemam pojma.

Зашто? Изјашњавао се као Србин пре него што је полудео?