Ne pripada im ništa, to je tuđe vlasništvo i pokušaj otimanja istog zove se pljačka. To je činjenica, a glupi ruski izgovori (uglavnom prepisani od onog švapskog brkice) me ne zanimaju.
Појам
Малоруси (
рус. Малороссы,
укр. Малороси) је старински
етноним, који је током раније историје употребљаван као општи назив за целокупно
источнословенско (староруско) становништво у областима некадашње
Малорусије. У том смислу, појам је у
царској Русији употребљаван све до
1917. године, као званични назив за све југозападне огранке дотадашњег, још увек јединственог руског народа, настањеног не само у оквиру државних граница
Руског царства, већ и на источнословенским подручјима под влашћу суседне
Аустроугарске монархије. Потомци дотадашњих Малоруса данас се у
етничком смислу изјашњавају тројако: као
Русини,
етнички Украјинци и
украјински Руси.
[1][2][3]
Након стварања аутономне (1917), а потом и независне
Украјине (1918), дошло је до успона
украјинског националног покрета, који је потом афирмисан и у
Совјетској Украјини, услед чега је појам
Малоруси потиснут из употребе.
[4][5]
The term
Rusyn (
Rusyn: Русин, plural Русины,
Rusynŷ) originates from the archaic
ethnonym Rus'. The respective endonymic adjective has traditionally been
rusʹkŷi (руськый
m., руська
f., руське/руськое
n.), though
rusynʹskŷi (русиньскый, русинськый, русинский, русиньскій, русински) has also been used; even more so after 1989.
[19][20]
In interwar Czechoslovakia,
Ruthenia was called
Rusinsko in Czech; sometimes rendered
Rusinia or
Rusynia in American-Rusyn publications.
[21]