Contra eremitae

egzorcista

egzorcista

Ističe se
Poruka
2.674
Contra eremitae

Pošto ovde ima omladinaca koji naginju monaštvu, da im ukažem na svu bogoprotivnost ove ustanove.
“I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; dam u načinim druga prema njemu…” (1 Moj. 2:18)
Fenomen monaštva bio je poznat mnogo pre nego što se javio u hrišćanstvu. Slična pojava primećena je kako u nekim judaističkim tradicijama (Eseni, Terapeuti), tako i u paganskim asketskim verovanjima, koja su postojala na teritorijama gde su živeli hrišćani. Monaštvo je karakteristično za staropersijske, indijske i staroegipatske religije. Budizam, nastao u Indiji u VI veku p.n.e., imao je razvijen sistem monaškog života koji je obuhvatao: celibat, odricanje od bogatstva i porodice i strogu vegetarijansku ishranu. Paganski oblik monaštva postojao je u Egiptu još sredinom IV veka p.n.e. Prema arheologu F. Petriju, ono nije došlo iz Grčke, već je doneto iz Indije u vreme kada se Persijsko carstvo protezalo od severne Afrike do Indije (oko 340. p.n.e) i uveliko je podsećalo na budističko monaštvo iz ranog perioda nakon Budine smrti. U Egiptu, u hrišćansko doba, monasi su bili poklonici boga Serapisa. Takođe, elementi asketizma bili su sastavni deo nekih gnostičkih grupa. Njihov asketizam proisticao je iz platonskih ideja i bio zasnovan na dualističkom viđenju sveta – kao neprijateljstva između materije i Boga.
Monaški način života, koji podrazumeva povlačenje iz javnog života i asketske vežbe, bio je tuđ hrišćanstvu u prva dva veka.:deda:
 
Teološke osnove monaštva
Četvrti vek je period kada se javljaju pokušaji da se postavi teološka osnova monaštvu. Među prvima se ističe Evagrije (umro 395.), obrazovani monah iz egipatske pustinje. On je svoje učenje temeljio na platonskom shvatanju ljudske duše, i prihvatanju Origenovog stava o božanstvenosti ljudskog uma. Prema Evagriju, čovek je bio bestelesan um koji je nekada živeo u apsolutnom jedinstvu sa Bogom. Pad u greh doneo je poremećenost ovog zajedništva i posledica toga je materijalizacija uma (zatvaranje uma u telu), koja u stvari ima više soteriološki (spasenjski) karakter nego kazneni. Jedini um koji nije poremetio jedinstvo sa Bogom je Logos i zato on uzima ljudsko telo da bi materijalizovane umove (ljude) vratio u prvobitno, nematerijalno i blaženo stanje zajednice sa Bogom. U ovom stanju čovek spoznaje da je deo Boga i saznajući sebe kao Boga, dolazi do bogospoznanja. Primarni cilj u procesu spasavanja čoveka je oslobođenje uma od materije (to je stanje bestrašća) molitvom i asketskim vežbama, da bi mogao biti u apsolutnom jedinstvu sa Bogom
 
Biblija i monaštvo
Nakon kratkog pregleda istorijsko teološke osnove monaštva nameće se potreba da se ono razgleda u svetlosti Biblije – verodostojnog izvora informacija o Isusu Hristu i apostolskoj praksi. Razlog ovome je to što se neki elementi monaštva dovode u vezu sa učenjem i životom Isusa Hrista i Njegovim apostolima.
Usamljenički život. Pristalice monaštva tvrde da je njegova polazna ideja – odricanje od sveta – ustvari ovaploćenje evanđeoskog hrišćanstva apostolske crkve. Međutim, razlog i oblik odvojenosti apostolske crkve sastojao se u njenom različitom verovanju i načinu života u odnosu na svet u kome je ona postojala (1. Jovanova 2,15 17; Jovan 17,14 15). Otuda, ona nije odlazila u usamljenički život da bi drugačije verovala i živela. Božja namera je bila i ostala da hrišćani budu svetlost i so u svetu u kome žive (Matej 5,13 16), što nije slučaj sa monaštvom, osim u situacijama kada su pojedini monasi i monaški pokreti davali svoj pozitivni doprinos društvu, i to u onoj meri u kojoj su bili usaglašeni sa biblijskim učenjem (Matej 25,31 46; 28,18 20).
 
Poznati monasi i njihova dobra dela (po žitiju svetih)
Prepodobni Martinijan
Martinijan pronađe suvo granje, unese ga u keliju, i nasred sobe naloži vatru. A kad se vatra razbukta, on izu sandale, skoči u vatru, stade usred vatre, i plamen mu stade paliti telo. Pošto ga vatra silno opeče, i noge ga zaboleše, on izađe iz vatre, i kao prepirući se sa sobom, govoraše: Šta je, Martinijane? Prija li ti ovaj privremeni oganj i ovo ljuto mučenje? Ako pak možeš ovo da trpiš, onda pristupi ovoj ženi, jer ti ona, ili bolje - đavo preko nje, priprema večni oganj
No potrebno je nastaviti čudnu povest o prepodobnom Martinijanu. Sedam meseci prođe dok se blaženi Martinijan isceli od rana i opekotina koje beše zadobio stojeći u vatri. I stade razmišljati u sebi, govoreći: Ako se ne uklonim odavde u neko nepoznato mesto, lukavi vrag me neće ostaviti, i neće mi dati mira. Zato ubuduće treba da živim na takvom mestu, gde ne može prići žena.
Ako joj ne pružim ruku, i ne izvadim je iz vode, udaviće se, i na duši će mojoj biti greh, jer ću biti ubica njen. Ako je pak izvadim, onda mi je nemoguće ostati ovde sa njom. Zaista, ovo je za mene strašnija opasnost i napast od one prve. Jer od one, pošto beše na zemlji, mogao sam bežati;
svetitelj oseni more krsnim znakom, govoreći: Gospode Isuse Hriste, Ti zapovedaš moru i vetru koji Te slušaju s trepetom, pogledaj na mene i smiluj se na me, i ne ostavi me da propadnem. Jer evo ja ću se u ime tvoje baciti u more, jer mi je bolje da u vodi umrem, nego da se telesnom strašću prilepim za ženu.
Rekavši to, on se baci u more, i stade plivati. I odmah, po promislu Božjem, dva delfina ga primiše na svoja leđa, i odnesoše. A devojka posmatraše kako ga nose povrh vode, dok se pe izgubi iz njenih očiju. :eek:
 
14. MART
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG BENEDIKTA
Po dejstvu đavola, na svetoga napade takva telesna požuda kao nikada ranije. Jer jednu ženu, koju sveti nekada kao mlad beše video u svetu, demon bluda tako naslika pred njegovim duhovnim očima, i u umrtvljenom telu njegovom toliko raspali telesnu strast, da umalo ne pade u duševno uninije, u duševnu čamotinju. Jer mu dolažaše misao, ubacivana od lukavoga, da se vrati u svet. Ali ga blagodat Božja odozgo ukrepi, i načini pobediteljem strasti. Jer došavši sebi, i ugledavši u blizini mnogo kopriva i trnja, prepodobni se skide nag, i vrlo dugo se valjaše po oštrom trnju i ljutoj koprivi, i silne bolove trpljaše, sve dok ne vide da mu je celo telo obliveno krvlju. I izbavivši se tako od prljavih pomisli i bludne pohote, on veoma blagodaraše Boga. :rida:
 
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG JAKOVA POSTNIKA
I on, nahuškan na to od đavola, ustade, ubi nevinu devojku, misleći da će na taj način sakriti od ljudi svoj prvi greh, i izbaviti se sramote. Pa i na tome se ne zaustavi, nego se rinu u još jedan greh: telo devojkino, koje svojom nečistotom oskvrni, i svojom rukom nemilosrdno ubi, ne sahrani po propisu u zemlju, nego ga bez ikakvog sažaljenja baci u reku. :(
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/Lat_ZitijaSvetih0304.htm
 
Vidi se iz ovih žitija "svetih" kako prođu oni koji odstupaju od Božije reči i protive se Božijem ustrojstvu sveta i hoće da se "upodobe" Bogu (da postanu kao On) a zbog toga je i sotona kažnjen. :aha:
Kratak osvrt na početke hrišćanskog monaštva i njegove teološke osnove navodi na konstataciju da je ovaj fenomen više proizvod vremena u kome se pojavio – doba verskog sinkretizma – nego ovaploćenje evanđeoskog hrišćanstva. Posledica toga jeste da je primetna samo terminološka ali ne i suštinska povezanost monaštva sa učenjem i životom Isusa Hrista i Njegovih apostola.
 
Мислим да човек треба да се издвоји из света, ако жели неке више истине. Већ сам говорио у разним расправама (о Богу, слободној вољи, итд.) да си или на кругу дешавања, где се вртиш и карма делује, или у центру где си и сам центар (и шта би онда с индивидуом?). Е, ко жели ово друго, ма како га звао и ма колико га спознавао, он треба да се мало склони. Посебно у време данашње јурњаве, а ни пре можда није било много боље...
Сасвим друга прича је монаштво као друштвени феномен, монаштво из не-верских разлога. Некада је то био згодан бег из беде. Монаси имају наки завет сиромаштва, али бар не гладују, или им глад не смета... Боље него бити кмет. Отвара се онда питање искрености монаштва, али ко смо ми да судимо. И држања у стварности монашких завета. На крају, ако велики број популације (углавном мушке) иде том стазом, одражава се на привредну и војничку снагу земље. Тибет је ту био најбољи пример. Далеко је то у стварном животу било од мистичне Шамбале...
 
egzorcista:
Vidi se iz ovih žitija "svetih" kako prođu oni koji odstupaju od Božije reči i protive se Božijem ustrojstvu sveta i hoće da se "upodobe" Bogu (da postanu kao On) a zbog toga je i sotona kažnjen. :aha:
Kratak osvrt na početke hrišćanskog monaštva i njegove teološke osnove navodi na konstataciju da je ovaj fenomen više proizvod vremena u kome se pojavio – doba verskog sinkretizma – nego ovaploćenje evanđeoskog hrišćanstva. Posledica toga jeste da je primetna samo terminološka ali ne i suštinska povezanost monaštva sa učenjem i životom Isusa Hrista i Njegovih apostola.
Kliknite za proširenje...

Шта фали синкретизму?
Учење и живот (злобници би рекли мит) Исуса Христа такође има доста везе са другим религијама.
 
Nema niceg loseg u celibatu, ako neko hoce da se dodatno pridrzava skromnosti koja je zapovedjena u Desetoj Zapovesti. Mojsije je rekao ljudima da se spreme za Bozije obracanje uzdrzanjem od odnosa, i sam je bio u celibatu od kad je pozvan da bude prorok, i Jeremija je takodje bio u celibatu.
 
Агарта:
Мислим да човек треба да се издвоји из света, ако жели неке више истине. Већ сам говорио у разним расправама (о Богу, слободној вољи, итд.) да си или на кругу дешавања, где се вртиш и карма делује, или у центру где си и сам центар (и шта би онда с индивидуом?). Е, ко жели ово друго, ма како га звао и ма колико га спознавао, он треба да се мало склони. Посебно у време данашње јурњаве, а ни пре можда није било много боље...
Сасвим друга прича је монаштво као друштвени феномен, монаштво из не-верских разлога. Некада је то био згодан бег из беде. Монаси имају наки завет сиромаштва, али бар не гладују, или им глад не смета... Боље него бити кмет. Отвара се онда питање искрености монаштва, али ко смо ми да судимо. И држања у стварности монашких завета. На крају, ако велики број популације (углавном мушке) иде том стазом, одражава се на привредну и војничку снагу земље. Тибет је ту био најбољи пример. Далеко је то у стварном животу било од мистичне Шамбале...
Kliknite za proširenje...
ne delim isto misljenje sto se tice boldovanog. ako covekne moze da se izoluje od spoljasnjih uticaja i onda kada je izlozen njima onda to po meni nije pravi put do istine. naravno verovatno kada dodje do nekog zasicenja coveku bi prijalo da se osami i sama se nekad tako osecam, ali opet odbacivanjem jednog dela stvarnosti mislim da ne mozemo spoznati celovitost sustine.
ima prica o sivi koju nisam procitala u originalu pa ako je pisac knjige pogresio u prepricavanju i ja cu :)
siva kao onaj koji unistava i onaj sto stvara posle, kako ovaj pisac kaze, gubitka svoje ljubavi povukao se iz fizickog sveta i prepstio neprestanoj meditaciji. medjutim takav njegov postupak je poremetio ravnotezu u svetu i na zemlji (sto bi bilo materijalan svet jelte) je nastao haos. zato je nastali parvati koja je posle dosta muke uspela da ga ponovo uspostavi ravnotezu tako sto je siva bio prisutan i na zemlji (materijalnom) odradjujuci tamo svoju ulogu, a povremeno bi se osamio u meditaciji (duhovnom)...mislim da je ravnoteza izmedju duhovnog i materijalnog sveta jako bitna jer ako zanemaris jedan deo stvarnosti koja nas okruzuje (pod tim mislim i ono sto ne postoji ;)) onaj drugi deo ce da stvara probleme jer na kraju sve je jedno.
 
А шта га знам, можда је прави пут описао Хесе у Сидарти. Оно, пробаш све, будеш мало светац, мало грешник. Јес да је то тинејџерска књига (барем из мог угла) али има у таквим књигама често истине.
 
egzorcista:
Vidi se iz ovih žitija "svetih" kako prođu oni koji odstupaju od Božije reči i protive se Božijem ustrojstvu sveta i hoće da se "upodobe" Bogu (da postanu kao On) a zbog toga je i sotona kažnjen. :aha:
Kratak osvrt na početke hrišćanskog monaštva i njegove teološke osnove navodi na konstataciju da je ovaj fenomen više proizvod vremena u kome se pojavio – doba verskog sinkretizma – nego ovaploćenje evanđeoskog hrišćanstva. Posledica toga jeste da je primetna samo terminološka ali ne i suštinska povezanost monaštva sa učenjem i životom Isusa Hrista i Njegovih apostola.
Kliknite za proširenje...

Mislim da je tema koju ste pokrenula izvrsna i divim se vasim postovima.. Imam jedno pitanje za vas. Na koji nacin omladinci sa ovog foruma naginju monastvu ? Ja recimo to nisam primetio ali bi mi vasi odgovori svakako pomogli da i to razjasnim. Hvala
 
A new monk arrives at the monastery. He is assigned to help the other monks in copying the old texts by hand. He notices, however, that they are copying copies, and not the original books.

So, the new monk goes to the head monk to ask him about this. He points out that if there was an error in the first copy, that error would be continued in all of the other copies. The head monk says, "We have been copying from the copies for centuries, but you make a good point, my son."

So, he goes down into the cellar with one of the copies to check it against the original. Hours later, nobody has seen him. So, one of the monks goes downstairs to look for him. He hears sobbing coming from the back of the cellar and finds the old monk leaning over one of the original books crying. He asks what's wrong.

"The word is celebrate not celibate," says the old monk with tears in his eyes.
 
Evo,ja sam npr nakon ljubavnog susreta iz kojeg sam izasao sa mononukleozom,hteo da se prekrstim u katolika i odem u obliznji franjevacki samostan,sto je sigurno,sigurno je,sta bi bilo sledece,triper? :mrgreen:
No,to me proslo :lol:
Inace,lepo je odvojiti se malo od sveta,ali celibat :roll: .Pa ljudi,kako bi se odrzavao natalitet i broj stanovnika na planeti? :lol:
 
egzorcista:
Contra eremitae

Pošto ovde ima omladinaca koji naginju monaštvu, da im ukažem na svu bogoprotivnost ove ustanove.
“I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; dam u načinim druga prema njemu…” (1 Moj. 2:18)
Fenomen monaštva bio je poznat mnogo pre nego što se javio u hrišćanstvu. Slična pojava primećena je kako u nekim judaističkim tradicijama (Eseni, Terapeuti), tako i u paganskim asketskim verovanjima, koja su postojala na teritorijama gde su živeli hrišćani. Monaštvo je karakteristično za staropersijske, indijske i staroegipatske religije. Budizam, nastao u Indiji u VI veku p.n.e., imao je razvijen sistem monaškog života koji je obuhvatao: celibat, odricanje od bogatstva i porodice i strogu vegetarijansku ishranu. Paganski oblik monaštva postojao je u Egiptu još sredinom IV veka p.n.e. Prema arheologu F. Petriju, ono nije došlo iz Grčke, već je doneto iz Indije u vreme kada se Persijsko carstvo protezalo od severne Afrike do Indije (oko 340. p.n.e) i uveliko je podsećalo na budističko monaštvo iz ranog perioda nakon Budine smrti. U Egiptu, u hrišćansko doba, monasi su bili poklonici boga Serapisa. Takođe, elementi asketizma bili su sastavni deo nekih gnostičkih grupa. Njihov asketizam proisticao je iz platonskih ideja i bio zasnovan na dualističkom viđenju sveta – kao neprijateljstva između materije i Boga.
Monaški način života, koji podrazumeva povlačenje iz javnog života i asketske vežbe, bio je tuđ hrišćanstvu u prva dva veka.:deda:
Kliknite za proširenje...

Pa sam Isus ti naginje u evanđeljima tome..

Nije li rekao da poradi kraljevstva nebeskoga neki se onesposobiše za ženidbu...

Dakle onda nemoj ni to zaboraviti kritizirati ako imaš petlju ....


No dodao bih jednu zanimljivu stvar iz djela apostolskih gdje piše kao da ne zna da ima Isus koji izreče ovo što ja napisah gore..
Taj u djeluma kaže da se pojaviše neki koji govorahu kako nije dobro ženiti se ,proziva ih da su otupjele sasvjesti.
Sumnjam da bi Isusa nazivao tako...


Moje mišljenje je o celibatu da je protuprirodno u potpunnosti...
Cjela priroda kreacije se spaja u suprotnim polovima.
 
Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji,
9 Ne od dela, da se niko ne pohvali.
10 Jer smo Njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo.

ŠTA RADI OVAJ DEDA U PUSTINJI?
Odgovor: Krade Bogu dane i biće osuđen za to kad dođe Dan Gospodnji. :pop:
 
Esen:
Nema niceg loseg u celibatu, ako neko hoce da se dodatno pridrzava skromnosti koja je zapovedjena u Desetoj Zapovesti. Mojsije je rekao ljudima da se spreme za Bozije obracanje uzdrzanjem od odnosa, i sam je bio u celibatu od kad je pozvan da bude prorok, i Jeremija je takodje bio u celibatu.
Kliknite za proširenje...

Tesla je takođe bio pobornik celibata.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top